марже и акцизе и испуњене жеље...

gordanac 17:02 25.08.2011 / *novo
mašala
za znanje, činjenice i razgovetan opis, precizno, kratko i - jasno
Ne dešava se često, zato - mašala.

Baš vala, a i tvoje poznavanje je zavidno

Inače postoje tri i brojevima 3 vrste marže:

Bruto profitna marža
Operacionalna profitna marža
Netto profitna marža

Bruto p.m. = Obrt-cena koštanja/Obrt * 100% ili Brutoprofit/Obrt * 100%

Uzgred marža je odnos između obrta i profita, drugim rečima, kolji procent od obrta ostaje kao profit.

Razlika između bruto marže i operativne, je da bruto marža pokazuje koliko od obrta ostaje za pokriće tzv. indirektnih troškova

Operacionalna marža pokazuje koliko od obrta ostaje finansijeru (strani ili vlastiti kapital).

Neto marža pokazuje koliko deo obrta ostaje vlasniku preduzeća.

Naravno da je pred ovim tvrdnjama:

две глупости (најмање) -

i već pohvaljenim

za znanje, činjenice i razgovetan opis, precizno, kratko i - jasno

марже представљају новац

izuzetno teško poverovati da su marže računovodstvene kategorije a ne novac.

Na marže država ne samo da utiče već je taj uticaj od vitalnog značaja za fiskalne potrebe, bez koga država ne funkcioniše, osim ako na čelu silne privrede ne stoji Najbolji Ministar Ekonomskih Poslova pisac "destrukcije ekonomije" ili "ekonomske destrukcije" koju upravo doživljavamo.

cerski

p.s. Akcize sa trgovinom nemaju nikakve veze jer predstavljaju, osim privredno-fiskalnog instrumenta čist državni namet na vilajet.

p.p.s. da sve zavisi od obračunske metodologije koju zakonima propisuje država, valjda nije potrebno spominjati.

NEKO VAS JE DEBELO, ŽESTOKO I BEZOBRAZNO OBMANUO

"To su podaci koje svaka firma čuva kao poslovnu tajnu.

U fissklano pravnim državama, niti je tajna niti može da bude tajna a za utaju podataka ove vrste se ide na robiju i to dugogodišnju.

Poslovna tajna nikada i nikako ne mogu da budu podatci vezani za fiskalno zakonodavstvo.

A da je istraživanje visine marži u Srbiji „zabranjena teritorija” pokazalo se i nedavnim saopštenjem komisije u kojem je navedeno da su o „nezakonitom i neovlašćenom objavljivanju podataka iz te studije obavešteni i Javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova”. Podsećanja radi, neposredno pre toga pojedini mediji su objavili delove izveštaja.

Istraživanja o visini marži su u fiskalno uređenim državama potpuno javna stvar i redovno ih publikuju komore, granska udruženja i statistika, negde mesečno a obično kvartalno.

Rečeno Ministarstvo i Javno Tužilaštvo ima zadatak da se bori protiv skrivanja ovih podataka a u slučaju da se oni skrivaju od javnosti, iste institucije društva su dužne da krivično procesuiraju onog ko skriva ove podatke.

Uzgred skoro sva pravna lica su dužna (zakonski) da objavljuju periodične podatke o svom poslovanja (bilans) iz koga i srednjoškolac (ako nije "prezauzet" Ministar ili poslanik) može izračunati maržu.

cerski

korisno je samo ako su marze ogranicene konkurencijom - nikako diktatom nekog birokrate

I ovaj stav je poprilično rigidan.

Birokratija obično trpa nos u tuđa posla prisvajajući sebi već ovlašćenja nego što bi trebalo da ima.

Po pitanju konkurencije niste potpuno u pravu jer je formiranje kartela i dogovaranja cena dnevna praksa trgovaca sa ili bez sprege sa proizvođačima, pa je kontrola od strane države ili nadnacionalnog tela (EU) neizbežna.

Kazne idu u stotine miliona evra koji se ubiraju na ovaj način a koji novac ne stiže do potrošača već ostaje u džepovima birokratije.
Suprotno EU zakonodavstvu u Srbiji su kazne blesavo smešne pa je to u prilog potrošačima, koji na ovaj način nisu izloženi eksorbitantnim troškovima (troškovi se uvek svaljiju na leđa potrošača) kao na primer u već spomenutoj Uniji koja prelivajući sredstva na ovaj način u svoje džepove, dok istovremeno same potrošače izlaže povećanju cena kako bi sebi prisvojila ogromna ne zarađena sredstva.

Sprega pojedinih sektora, bez adekvatnog delovanja države, dovodi do divljana, čitaj organizovanog kriminala na tržištu
Tipičan primer za ovo je cena novca(kamate) u Srbiji koja je ravna najcrnjem zelenaštvu koje bi se lako moglo podvesti pod organizovani privredni kriminal. Bankarski sektor je leglo najcrnje revolving pljačke koju je Srbija videla (privatizacija je jednokratna plačka).

Dražva odnosno njeni organi se indiferentno ponašaju po pitanju ove kriminalne družine.

cerski

vladaxy

To samo rešava konkurencija i ništa više. Te budalaštine o ograničavanju, objavljivanju marži i ne znam šta može da izvali samo neko ko u životu ništa nije prodao.

Konkurencija je sarena laza za naivcine. Nema stvarne konkurencije izmedju velikih lanaca supermarketa nigde u svetu. Apsolutno svuda se cene dogovaraju.
A i sta ce Srbiji 100 lanaca supermarketa. U jednoj Francuskoj koja je od Srbije 10 puta efektivno veca postoji 5 velikih lanca. A vise lanaca nikako ne znaci vecu konkurenciju po pitanju nivoa cena samo nesto veci izbor robe.

A niko ni ne trazi da se marza direktno objavi ali ono sto mora da se objavi je prihod, profit pre placanja poreza i neto profit za kalendarsku godinu.
Recimo Karfur (koji je 3. najveci lanac supermarketa na svetu, a 1. u Evropi) ostvario je 2010. prihod od 90 milijardi evra, a neto profit od svega 430 miliona. Sto ce reci cist profit je manji od 0.5% prihoda. Da li iko kome je mozak makar na nivou rovcice moze da poveruje da je profit Maksija ili Merkatora u Srbiji manji od 0.5%???

Konkurencija je sarena laza za naivcine. Nema stvarne konkurencije izmedju velikih lanaca supermarketa nigde u svetu. Apsolutno svuda se cene dogovaraju.

To naravno gde država svojim kretenskim propisima otežava otvaranje firmi, i gde još nije završena restitucija pa se ne znaju vlasnici zemljišta, i gde ortoped toliko zakomplikuje dobijanje građevinskih dozvola da niko normalan ne želi da se upusti u avanturu "Gradnja trgovinskog objekta" bez debele političke zaleđine.

npr ovako:Ministar spoljnih poslova Goran Svilanović omogućio je da slovenački trgovinski lanac "Merkator" dobije prestižne lokacije u Beogradu i srpskim gradovima. ...Ali je zato "Merkator" dobio najatraktivniju lokaciju na Balkanu, ne na koncesiju, ne kao rentu, nego je kupio! Potom je tadašnji ministar Svilanović svoju ženu zaposlio u tom istom beogradskom "Merkatoru", uz veliku mesečnu platu

Dragan Skalušević, regionalni direktor "Ikee", kaže za "Politiku" da se suočavaju s velikim problemima u započinjanju posla u Srbiji, ali da još nisu odustali."Još nismo našli adekvatne placeve. Postoji dosta prepreka, kao što su veličina placeva, nepostojanje infrastrukture i urbanističkih planova, zemljišne knjige i najzad previsoka cena zemljišta. Naša zainteresovanost ne može trajati u nedogled. Ako ove probleme ne rešimo, naravno da ćemo zatvoriti kancelariju u Beogradu, jer nemamo nikakvih rezultata. Ukoliko pronađemo rešenje, prvu robnu kuću ćemo otvoriti krajem 2011. ili početkom 2012. godine, jer je za prikupljanje dozvola potrebno oko godinu i po dana, a sam objekat možemo da podignemo za desetak meseci", kaže Skalušević.

Kao na najveće prepreke za ulaganje, strani investitori prstom upiru u veliku korupciju, ali i komplikovanu proceduru i dugačko vreme za dobijanje čitave lepeze dozvola koje država traži od njih, od građevinskih do onih za otvaranje firmi. Kako su nam potvrdili najveći strani trgovci koji posluju u Srbiji, samo proces administrativnih priprema za jedan objekat ovde i dalje traje po godinu dana, što ne zači da će posao biti završen. Jer, bez lobiranja u resornim ministarstvima i takozvane “specijalne podrške vlasti” – mrka je kapa, kazali su nam, iz iskustva, predstavnici svetske trgovinske kuće koja je već nekoliko godina prisutna u Srbiji.

I koja normalna firma da dođe? Konkurencija rešava sve.