Ljubav| Moj grad| Na današnji dan| Reč i slika| Sex

Ah, ti susreti na vratima

/ 27.01.2017. u 18:23

Komentari: 39
Čitanost: 8923
/
Preporuke: 204
/

Vrata kao zastita od direktnog pristupa nasem domu, cuvari mira, prepreka i poziv, odvajkada uz ljude. Granica izmedju spoljnog sveta i naseg, intimnog. Na njih se zvoni, udara zvekirom, ona se tresnu u besu.
Ipak, najromanticnija vrata su mozda u cuvenoj izreci, kako kaze moja drugarica: "Dodje maca na vratanca". Ako ne racunamo onaj deo kada dvoje zaljubljenih zatvore vrata iza sebe.
Mozda su odvajkada posebno uzbudljivi ti susreti jer su tacno na medji. Neko je tu, a ipak nije usao unutra u vas zasticeni svet. Tu spadaju i zapricavanja na stepenistu ako postoji razlog zasto nije moguc pristup.

Kad otvorim vrata ka dalekim secanjima, secam se dogadjaja kad cujem zvono, otvaram vrata a tamo bez najave stoji decko u koga sam tada bila zaljubljena. Drzi stene u rukama i moli me da ga pricuvam na par sati. Uzimam psa u narucje, a on ga ljubi dok ga ja drzim u rukama. Plasim se da ne oseti nekako koliko mi lupa srce.

Poznanica mi prica da je bila na koncertu grupe koju niko nije slusao maltene. Ona i drugarica, jedina publika. Opcinjene pevacem i muzikom. Odlaze kuci. Godinama kasnije, njen prijatelj muzicar sedi kod nje na kafi i kaze da ce doci prijatelj po njega, idu na neku svirku. Cuje se zvono. Ona otvori vrata i vidi pevaca sa koncerta na kome je bila maltene jedina publika. Jedva nekako ostane pribrana.

Nisu tako cesti ti susreti, zato se valjda i pamte. Imala sam jos nekoliko njih kad mi je neko dosao sa suludim izgovorom, nenajavljeno. I jedne pozivnice donesene na vrata za meni izuzetno vazan rodjendan moje simpatije, nije doneo on, poslao je nekog. Ipak taj trenutak kad gledam pozivnice, tu odmah na stepenistu, ne zaboravlja se.

Zamislite se. Kad cujete zvono, da li uvek ocekujete gnjaveza koji nesto reklamira, komsiju kome curi neka voda , ili mozda ipak iako su zivoti recimo odavno usli u sasvim drugi tok, negde duboko u dusi pomislite...kao nekada davno...ko bi ovo mogao da bude...

Na vratima.

Tagovi

Vrata, susret, uzbudjenje, zvono, romantika

postavite na |

Komentari (39)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jednarecfonmoi 18:47 27.01.2017

Iza vrata..

kosta.babic 19:12 27.01.2017

Vrata

Sa vratima je isto kao i sa dušom, nekom otvoriš nekom ne.Jedina razlika je u tome što se duša otvara sporije a vrata brže. Ili se nikad ne otvore.

jednarecfonmoi 19:27 27.01.2017

Re: Vrata

kosta.babic
Sa vratima je isto kao i sa dušom, nekom otvoriš nekom ne.Jedina razlika je u tome što se duša otvara sporije a vrata brže. Ili se nikad ne otvore.

El alma tenías
tan clara y abierta,
que yo nunca pude
entrarme en tu alma.
Busqué los atajos
angostos, los pasos
altos y difíciles...
A tu alma se iba
por caminos anchos.
Preparé alta escala
—soñaba altos muros
guardándote el alma—
pero el alma tuya
estaba sin guarda
de tapial ni cerca.
Te busqué la puerta
estrecha del alma,
pero no tenía,
de franca que era,
entradas tu alma.
¿En dónde empezaba?
¿Acababa, en dónde?
Me quedé por siempre
sentado en las vagas
lindes de tu alma.

Pedro Salinas ovde govori o dusi koja je toliko bila cista da on nije mogao da nadje put do nje.

kosta.babic 19:48 27.01.2017

Re: Vrata

El alma tenías
tan clara y abierta,
que yo nunca pude
entrarme en tu alma.
Busqué los atajos
angostos, los pasos
altos y difíciles...
A tu alma se iba
por caminos anchos.
Preparé alta escala
—soñaba altos muros
guardándote el alma—
pero el alma tuya
estaba sin guarda
de tapial ni cerca.
Te busqué la puerta
estrecha del alma,
pero no tenía,
de franca que era,
entradas tu alma.
¿En dónde empezaba?
¿Acababa, en dónde?
Me quedé por siempre
sentado en las vagas
lindes de tu alma.

još kad bi mi napisala prevod?

jednarecfonmoi 20:16 27.01.2017

Re: Vrata

kosta.babic 20:33 27.01.2017

Re: Vrata

A šta ako je iza vrata neko koga čekaš?

Desanka Maksimović-Strepnja

Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva

vcucko 21:24 27.01.2017

Re: Vrata

jednarecfonmoi

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.

Escribir, por ejemplo: "La noche está estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos".

El viento de la noche gira en el cielo y canta.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.

En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.

Ella me quiso, a veces yo también la quería.
Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.

Oir la noche inmensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.

Qué importa que mi amor no pudiera guardarla.
La noche está estrellada y ella no está conmigo.

Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.

Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.

La misma noche que hace blanquear los mismos
árboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.

Ya no la quiero, es cierto, pero cuánto la quise.
Mi voz buscaba el viento para tocar su oído.

De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.

Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido.

Porque en noches como ésta la tuve entre mis
brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.

Aunque éste sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.

Da se usudim (znam da je krupna izjava, a ja daleko od eksperta): verovatno nešto najlepše što je živ čovek napisao na španskom. Pa još dvadeseta, katarzična, a pre očajne.

jednarecfonmoi 21:29 27.01.2017

Re: Vrata

vcucko
jednarecfonmoi

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.

Escribir, por ejemplo: "La noche está estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos".

El viento de la noche gira en el cielo y canta.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.

En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.

Ella me quiso, a veces yo también la quería.
Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.

Oir la noche inmensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.

Qué importa que mi amor no pudiera guardarla.
La noche está estrellada y ella no está conmigo.

Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.

Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.

La misma noche que hace blanquear los mismos
árboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.

Ya no la quiero, es cierto, pero cuánto la quise.
Mi voz buscaba el viento para tocar su oído.

De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.

Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido.

Porque en noches como ésta la tuve entre mis
brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.

Aunque éste sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.

Da se usudim (znam da je krupna izjava, a ja daleko od eksperta): verovatno nešto najlepše što je živ čovek napisao na španskom. Pa još dvadeseta, katarzična, a pre očajne.

Vucko, znam pesmu, ima Neruda jos divnih.

A u ovoj mi je najlepsi bas pocetak kako zvuci.

Puedo escribir los versos mas tristes esta noche.

To sam x puta rekla taj prvi stih naglas. Jer lepo zvuci....

G.Cross 20:43 27.01.2017

Uz nj tek malko

Po meni najlepsa Bozicna pesma u srpskoj literaturi.

Blago onome ko zna kako mostarske kapije izgledaju, sa onom halkom u sredini, a iza kapije unutra univerzum poplocan kaldrmom.

PRETPRAZNIČKO VEČE

Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
Kandilo baca i sobu mi zâri.
Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari,
I gluhi časi neosjetno teku.

Napolju studen. Peć pucka i grije.
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
I slušam kako granjem zamrznutim
U moja okna goli orah bije.

Tako na vrata sumornog mi srca
Sjećanje jedno udara i čeka
Kô drug i sabrat, kao duša neka
Što sa mnom plače i u bolu grca.

Negda u take noći, kada otka
Pomrlom granju zima pokrov ledan,
Ova je soba bila kô vrt jedan,
Gdje je kô potok tekla sreća krotka:

Kao i sada, pred ikonom sjaji
Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
Suh bršljan viri. Lako se talasa
Izmirne pramen i blagoslov taji.

Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće,
Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.

Pod tankim velom plavkastoga dima
U peći vatra plamti punim žarom,
I sjajne pruge po ćilimu starom
Veselo baca i treperi njima.

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
Pružio čibuk i dim se koluta;
Njegova misô nadaleko luta,
I pogled bludi sanjiv, blag i mio.

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže
Kô simbol sreće, naša majka bdije;
Za skori Božić košulje nam šije,
I katkad na nas blage oči diže.

U to bi halka zakucala. - "Petar!"
- Usklikne otac - "On je zacijelo!
On vazda voli govor i sijelo -
Otvorite mu!"... - I mi svi, kô vjetar,

Trči i vratâ prijevor izvuci.
I stari susjed, visok kao brijeg,
Tresući s ruha napanuli snijeg,
Javio bi se s fenjerom u ruci.

Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

Sva novom srećom ograne nam soba!
Na svakom licu sveto, sjajno nešto.
Sučući brke, stari susjed vješto
Počô bi priču iz dalekog doba.

I dokle prozor hladna drma ciča,
Mi svaku riječ gutamo nijemi;
Srca nam dršću u radosnoj tremi
Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Zatim bi otac, vedar kô sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno počô, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

Meni je bilo kô da pjesme ove
Svaki stih posta pun behar u rosi,
Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
Prosipa meke pahuljice nove...

O mili časi, kako ste daleko!
Vi, draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba... moje srce tavno...
I bez vas više ja sreće ne steko'...

Kandilo i sad pred ikonom tinja,
I sad je pozno predbožićnje doba;
Al' gluha jama sad je moja soba,
A ja list sveo pod bjelinom inja.

Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
Nikoga nema... Sam, kô kamen ćutim.
Samo što orah granjem zamrznutim
U okna bije i javlja se meni...

No dok mi mutni boli srce kose,
Kô studen travku uvrh krša gola -
Iz mojih knjiga, sa prašnjava stola,
Ja čujem šušanj kô viline kose.

Gle! Sad se redom rasklapaju same
Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
Miču se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov šumor kô da pada na me.

Sanjam li? Il' bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnuše lake tice, kô sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila.

Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!...
Jedna okolo kandila se vije,
A neka bolno, Kô da suze lije,
Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Neke bijele kao ljiljan prvi,
Samo im zlatno meko perje grudi;
Neke sve plave, tek im grlo rudi,
Kao da kanu kap zorine krvi.

Neke mi pale tu na srce svelo,
Pa kril'ma trepte i šušte kô svila;
A jedna lako, vrhom svoga krila,
S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

Kô da bi htjela zbrisat sjen tuge...
I slušaj! Redom zapjevaše one!...
I glasi dršću, tresu se, i zvone,
Mili i sjajni kô luk mlade duge:

"Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju
Što svoje duše na zvjezdama griju -
Sveta smo živa porodica tebi!

Mi kao rosa na samotne biljke
Padamo tiho na sva srca bona,
I u noć hladnu mnogih miliona
Snosimo tople božije svjetiljke.

Mi združujemo duše ljudi svije'!
Mrtve sa živim vežu naše niti:
I s nama vazda uza te će biti
I oni koje davno trava krije!

Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kan tvoga groba
Kanuti toplo kô kap sunca zlatna"...

I akord zvoni... Sve u sjaju jačem
Kandilo trepti i sobu mi zari...
Iz kuta muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem...

jednarecfonmoi 20:57 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

G.cross,

Blago onome ko zna kako mostarske kapije izgledaju, sa onom halkom u sredini, a iza kapije unutra univerzum poplocan kaldrmom.

>>>>>>

I o ovome sam razmisljala kada sam pisala tekst, zato sam stavila sliku vrata iz pretpostavljam Sidi bu saida u Tunisu.

Mislila sam o tom svetu koji se krije iza.

Pesma koju si postavio je tuzna, sjajan opis takodje..sta se nalazi iza zatvorenih vrata necijeg doma.

Vrata sama po sebi imaju mnogostruku simboliku.

G.Cross 21:00 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

Vrata sama po sebi imaju mnogostruku simboliku.

jednarecfonmoi 21:09 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

G.Cross
Vrata sama po sebi imaju mnogostruku simboliku.

I njih sam se setila...

Tu pesmu bas volim,

I ovo sam se setila

"Open Sesame" (Arabic: افتح يا سمسم‎‎ iftaḥ yā simsim, French: Sésame, ouvre-toi) is a magical phrase in the story of "Ali Baba and the Forty Thieves" in One Thousand and One Nights. It opens the mouth of a cave in which forty thieves have hidden a treasure.

Verovatno prva asocijacija na vrata koja bi trebalo da se osvoje sifrom, pravom reci

milisav68 22:09 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

jednarecfonmoi 22:17 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

milisav68

Kad je ovo snimio? Prvi put cujem

A evo jos stihova ovde, da ne otvaram nov komentar.

Ana Ahmatova je pisala o jednom rastanku tu negde pred vratima doma.

POD TANKI VEO

Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako blijeda?"....
---Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.

Kako da zaboravim? Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držec se ograde stuba,
za njim trcala pusta.

"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše -
"Vrati se. Umrijet cu bez tebe,"
A on mi rece mirno i trpko: "Puše,
cuvaj se da ne nazebeš."

milisav68 22:30 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

jednarecfonmoi
Kad je ovo snimio? Prvi put cujem

Pa postavljeno je jućub 2012.

A snimio je još svašta nešto, klikni na naziv, pa će da ti otvori u drugom prozoru Azra jutube kanal sa raznim obradama i prepevima.

jednarecfonmoi 22:33 27.01.2017

Re: Uz nj tek malko

milisav68
jednarecfonmoi
Kad je ovo snimio? Prvi put cujem

Pa postavljeno je jućub 2012.

A snimio je još svašta nešto, klikni na naziv, pa će da ti otvori u drugom prozoru Azra jutube kanal sa raznim obradama i prepevima.

Aha,okic.

Posto su, bar su bile sklonjene, sve ranije pesme zbog autorskih prava

riply 21:11 27.01.2017

kucaj opet ali nećeš uć

jednarecfonmoi 21:25 27.01.2017

Re: kucaj opet ali nećeš uć

riply

Simpa skroz, tek kod refrena sam prepoznala.

Nisam razmisljala o tom neugodnom momentu da neko zvoni ili kuca u pola noci.

Ovo sto sam opisivala u tekstu sve se desavalo preko dana ili predvece.

jednarecfonmoi 21:37 27.01.2017

most vs vrata

I most spaja dva odvojena sveta, dve obale, ali pruza uvid u stvarnost. sa druge strane. Otvoren je.

Vrata koja takodje stoje na granicama izmedju dve stvarnosti, jednoj kojoj pripadamo, i drugoj koja skriva svet koji se nalazi iza samim tim su misticnija. Takodje traze od nas odluku da bez straha udjemo u omedjen svet i prostor.

Mozda i psiholosko pitamje.

Da li bi smeli da otvorite bez straha vrata bilo kojeg prostora u sred neke shume?

Ja ne.

jednarecfonmoi 11:28 28.01.2017

Re: most vs vrata

Ovo je naslikala Dzuni Dezire 2016 kao sliku koja joj daje nadu i put za nove mogucnosti.

Черевићан 14:03 28.01.2017

nutrimentum spiritus

отшкрину се често врата
из присета суноврата
те указом размазаним
фотку нову нам призову

jednarecfonmoi 14:43 28.01.2017

Re: nutrimentum spiritus

Черевићан
отшкрину се често врата
из присета суноврата
те указом размазаним
фотку нову нам призову

Tako je, vrata koja se otvore ka secanjima, prikazu mozda malo drugaciju scenu od istinske.

Ali ima secanja koja su nezaborav, svaki detalj se pamti, mozda jer su vrata cesto otvarana i pregledalo se sta ima tamo.

Zanimljivo je da su cesce simbol pocetka, prolaza, sanse gde se onaj drugi deo - izlaz, zatvorena vrata nekako stavlja u pozadinu.

Da li su vrata zamlova, ona debela, na kraju mosta, kao iz bajki imale zvekire? Ili su kerberi na duznosti bili kucanje i zvono uvek. Mislim da je ovo pod dva.

Zvekir kazu da je trebalo uvek da se udari tri puta.Taman toliko da ze cuje a da ne uznemiri previse

jednarecfonmoi 18:11 28.01.2017

Na svetlosti mesecine

Evo jedne stare francuske pesmice, uspavanke gde se spominju vrata.

Moli se komsija da otvori vrata da bi se pozajmilo pero i napisale neke reci....

Ali komsija je vec legao.

Eto, nekada, ovo je neki 18. vek kad je nastala, mogao je neko da zakuca kasno i zbog takvog razloga, u danasnje vreme nepostojeceg

49 41 15:54 30.01.2017

Vrata

jednarecfonmoi 16:33 30.01.2017

Re: Vrata

49 41

Vrata kao zastita od direktnog pristupa nasem domu, cuvari mira, prepreka i poziv, odvajkada uz ljude. Granica izmedju spoljnog sveta i naseg, intimnog. Na njih se zvoni, udara zvekirom, ona se tresnu u besu.

Sve to vazi doslovce, a kad dodju "balkanska vremena"?

Zdravo gos'n Brojcani

sta podrazumevas tacno pod pojmom ovde " balkanska vremena"?

Nisam razumela da li mislis na ratovanja ili na treskanja vratima:)

49 41 19:28 30.01.2017

Re: Vrata

Ovo prvo naravno, koje moze vaziti za svuda u svetu; ne daj Boze.

Slusao sam imenjaka i ostale iz ratnog Sarajeva.

Zvoni ti neko na vrata, dosli da te kontrolisu; da li imas u stanu oruzje.
Iako se znali iz detinjstva i tokom zivota; nadje ti pistolj u tvojoj spavacoj sobi (koji je, naravno doneo sa sobom). Pritom ti nije dovolio da ga pratis dok ti samostalno rovari po stanu.

Mnogo toga goreg i od mnogih.

U svakom Hotelu vazi "privatnost", jer si platio za to.

Medjutim...

jednarecfonmoi 21:08 30.01.2017

Re: Vrata

49 41
Ovo prvo naravno, koje moze vaziti za svuda u svetu; ne daj Boze.

Slusao sam imenjaka i ostale iz ratnog Sarajeva.

Zvoni ti neko na vrata, dosli da te kontrolisu; da li imas u stanu oruzje.
Iako se znali iz detinjstva i tokom zivota; nadje ti pistolj u tvojoj spavacoj sobi (koji je, naravno doneo sa sobom). Pritom ti nije dovolio da ga pratis dok ti samostalno rovari po stanu.

Mnogo toga goreg i od mnogih.

U svakom Hotelu vazi "privatnost", jer si platio za to.

Medjutim...

Shvatam sad.

Naravno, kucanje uvek moze da ima i neku losu stranu, nazalost kao u opisu koji si dao.

Razdvajaju ususkani svet doma i beskrajnih mogucnosti kojie se nalaze u nepredvidljivom svetu spolja.

milojep 20:53 30.01.2017

:)

Kuc kuc

jednarecfonmoi 21:05 30.01.2017

Re: :)

milojep
Kuc kuc

:)

Ko je?

49 41 00:44 31.01.2017

Re: :)

jednarecfonmoi
milojep
Kuc kuc

:)

Ko je?

Tvoja Crvenkapa Bako.

I tako dodju vremena, kad postajemo; Homo homini Lupus
Ocekivali smo nekog dragog; da nas obraduje, iznenadi iako je to bilo davno - nema veze.

Gle!

Vuk, vuci bili sa druge strane vratiju.

vera.nolan2 12:01 31.01.2017

Billy Bob Thornton

jednarecfonmoi 12:44 31.01.2017

Re: Billy Bob Thornton

vera.nolan2

Sjajno Vera, i slike i ono kad kaze da ne vidi lepa vrata za prolaz u drugi svet. Ako sam dobro cula.

vera.nolan2 13:20 31.01.2017

Re: Billy Bob Thornton

"...
I know you want to walk
Into another world
But I don't see no Beautiful Door

You say you want to talk
About a better world
But you've closed that Beautiful Door"

Nisam znala da je Thornton i muzičar i tekstopisac ...

jednarecfonmoi 16:14 31.01.2017

Re: Billy Bob Thornton

vera.nolan2
"...
I know you want to walk
Into another world
But I don't see no Beautiful Door

You say you want to talk
About a better world
But you've closed that Beautiful Door"

Nisam znala da je Thornton i muzičar i tekstopisac ...

Ni ja, lep glas ima. Promukao malo, mene podseca malo na Nik Kejva.

jednarecfonmoi 20:52 31.01.2017

plavi bicikl

Imam utisak da ovde elmenti zastupljeni na slici jedni druge podupiru te im daju vecu snagu zajedno u istom prostoru.

U nekom drugom smislu vrata koja deluju skoro pa zaboravljeno i napusteno zahvaljujuci cvecu i biciklu pokazuju prisustvo ljudi negde u pozadini.

Ovo sam slucajno fotografisala na Kritu

vera.nolan2 11:19 02.02.2017

... i ...

kakava su vremena, rado bih ušla na vrata kuće hobita
i možda ne bih ni izašla ...

jednarecfonmoi 13:36 02.02.2017

Re: ... i ...

vera.nolan2
kakava su vremena, rado bih ušla na vrata kuće hobita
i možda ne bih ni izašla ...

Ima ih, samo cekaju stanare :)

[url=http://www.mirror.co.uk/news/world-news/real-life-hobbit-houses-look-6979720][/url]

Nazalost, zeza postavljanje linka, ako neko zna zasto, molim za pomoc, hvala:)

vera.nolan2 14:28 02.02.2017

Re: ... i ...

i režiser Piter Džekson ima jednu takvu

49 41 22:08 02.02.2017

Vrata

Andric je "pokupio" tu pricu od saputnika do njega u vozu.

Sve vreme puta ga je udavio prichom, kako njegova zena; uvek ostavlja odshrkinuta vrata na nechemu.

Plakaru, kuhinjskom, u hodnicnom, sobi... dovesce ga do ludila tokom godina.

Andric je ipak s mogao snage; da je pretoci u pripovetku.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

jednarecfonmoi

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ah, ti susreti na vratima

Tagovi

Iza vrata..

Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

Re: Uz nj tek malko

kucaj opet ali nećeš uć

Re: kucaj opet ali nećeš uć

most vs vrata

Re: most vs vrata

nutrimentum spiritus

Re: nutrimentum spiritus

Na svetlosti mesecine

Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

Re: Vrata

:)

Re: :)

Re: :)

Billy Bob Thornton

Re: Billy Bob Thornton

Re: Billy Bob Thornton

Re: Billy Bob Thornton

plavi bicikl

... i ...

Re: ... i ...

Re: ... i ...

Vrata

jednarecfonmoi

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana