Гост аутор nikvet pn
Рутински радни дан у сеоској амбуланти очас се промени. Зауставља се најновији мерцедес. Никад нисам похватао та фенси возила а има их свакако мање него раса паса. Из њега излази цементашки бизМисмен. Цвиџе, кајле, нови зуби; све како пара заповеда. Лепо се поздравимо.
- Дал знаш доктуре ел има неки да продава добру краву?
- Тражиш краву?! Ти? Па јесенас сте распродали и окречили шталу, шта је сад?
У силном реновирању зграда и дворишта преостала је била још штала. Смрдљак, фуј. Жалио ми се његов отац како су га сви притисли па се најзад предао.
- Како краве отидоше тако отац опао. Цео дан се разврће по авлије, нема шта да ради. Мало-мало па у подрум наточи шише. Не ваља. Неко јутро у шталу га затекнем, седи у празна јасла жалан. Натртио флајку од сабајле. Истерује ме: Излази! Иди ге си пошо! Дошло ми гртко па велим да му купим кравче да се мало забави и поврне.
Отац је близу осамдесете али чврст жилав старински домаћин. Нема више јутарњег реда. Прво у шталу да почисти, положи и помузе. Онда са млеком код кума на по једну. Па сиђу до млекаре у народ да се види и поприча. Па на још по једну. Затим кући на доручак и подневну дремку. Празна штала руши смисао свега.
- Добро си се то досетио. Али прво размислиш и урадиш како треба. Нећеш ти оцу да купујеш краву ко детету игрицу. Уме он то још како, једва чека. Први следећи вашар, Варварин, Бољевац види тамо који, најавиш му да га возиш да купи. Али неће он сам краву да купује. Ред је да поведе кума, стрица; кога 'оће.
- Ухух, то је дангуба цео дан. Нем' време, бизнис ме гази.
- Па добро, ти немој. Кад дође време – а ближи се - за докторе и болницу ћеш да нађеш време. Отац ти је.
- Ајде добро, кажеш вашар. И?
- Слушај ме сад пажљиво. Утовариш чичане баш у тог мерцедеса. Кад тамо стигнете - тек тад, не пре - строго заповедиш: Немо' данас неки да се варне д'извади новчаник. Пешке ће назад. То остаје у кола. Данас ја плаћам.
Баш све ћеш и да платиш. И то не да се цевчиш него да бакшираш. Kраву, и теле ако има, и две краве ако 'оће. И превоз камионски удобан. И пиће, и печење. И певаљку да закитиш ако дотле дође. Баш све како пожели. Још и сладолед да понудиш. Тај дан је његов а ти најзад буди син како ваља. Ништа не мудруј, језик за зубе – то је најважније – ништа не мислиш к'о вран вепар него ћутиш извршаваш. Он је командант параде тај дан а ти си му шофер и банкар. Најдражи. Испоштуј га, отац ти је. Заслужио. Зар мало си га досад изео? Али не бринем, ти си аламуња и све ћеш ово од мерака да отправиш.
Смешка му се брк.
- Даклем доктуре опасан си играч. О-па-сан.
* * *
Прође пар недеља и ето старине доводи краву на осемењавање. Блистају обоје. Прегледам је детаљно, нема мане. Одлична.
- За десет дана коџа подигла млеко. Дошла с котлајку и по на дан (10 + 5 литара), сад пребацује две. Теле сам одбио, од глисте прашак треба.
- Па да, сад те мило па јој трпаш 'рану нежално. Да упропастиш ово красно виме, 'ел то 'оћеш? Умери се аман, полако па можда и трећу котлајку наврши.
Прича за вашар како је било. Провод? Бољи него дете у Дизниленду.
Па размишљам – јесте матори Ајнштајн био у праву. Све је релативно. Више је оца усрећила нова крава него сина најновији мерцедес.