Rakija

Znao sam koliko je moj komšija ponosan na svoju rakiju i koliko je ubeđen da je baš njegova najbolja na svetu. Ali šta mogu kad potičem iz porodice gde se uvek pekla prava, dobra rakija, bez šećera.

I ćutao sam mu ja u početku. Kada je govorio kako bolje nema klimao sam potvrdno glavom. Ali zašto je morao da kaže da se rakija ne može peći bez šećera. Tada sam mu pokazao svoju "kolekciju". Na svakoj flaši piše od čega je i od kog strica sam je dobio. A imao je šta i da vidi. Pored standardnih šljive, kajsije, loze, kruške, bile su i meni omiljena jabuka, dunja, višnja. Svaka bez trunke šećera, svaka prosto klizi niz grlo. I nema šanse da glava zaboli, ako ne mešaš. Takve nema u prodavnici.

Kažu ljudi da pihtije idu sa godinama. Ide i rakija, barem kod mene. Pio sam nekad pelinkovac, vinjak, viski. Više ne. Sazrelo se, valjda. Nema do rakije.