(moj) ŽIVOT U PASTELNIM BOJAMA

Sećam se profesorke sa studija koja je zamolila studente grupe za sociologiju da za naredni čas napišu definiciju društva, pošto je jadna bila škandalizovana činjenicom da studenti sociologije na jednoj od završnih godina ne mogu da daju neko svoje određenje istog pojma a da ne izdeklamuju definiciju. Isto tako, sećam se i profesora koji gledajući rulju studenata sociologije u amfiteatru u zube kaže: „....setićete se vi Marksa, ja vam kažem“.

Ponekada sam od svojih prijatelja dobijala kompliment u vidu::“...jeste, ti si sociolog, ti uvek znaš sve...“, što me je par puta i povredilo. Naravno, vrlo brzo sam zaboravljala na tako nešto sve dok nisam sretala nekog drugog sociologa. Ubrzo, slušajući tog drugog(u), shvatala sam šta su mislili oni koji su me uvredili. Pa onda se pitam: jel je u pitanju samo stereotip, poput onoga za

difovce, kada „difovac kaže drugom difovcu kome ispada lopta iz ruku – e ispala ti skripta“, ili ima neke istine u svemu tome?

Da li je moguće da perspektive koje se usvajaju na studijama društvenih nauka do te mere profilišu um, da teraju osobu da izgovara izvesne rečenice? S obzirom na bogatu sociološku misao u našoj zemlji, iznenađuje da do sada nije sprovedena ozbiljna sociološka analiza sociologa. Bilo bi tu koječega da se sazna. Dok takva studija ne ugleda svetlost dana, u duhu Maksa Vebera jednog otaca sociologije i njegovih idealih tipova, pokušaću da ponudim svoju, naravno vrlo naivnu tipologiju baziranu na ličnim iskustvima.

Počeću sa prvom grupom, reklo bi se najzastupljenijom u populaciji,. To su takozvane tetke. Da budem gender correct, tetka ne mora da bude osoba ženskog pola već uključuje sve polne denominacije. Šta su karakteristike ovog tipa? Najpre, treba reći da pošto je najfrekventniji, postoje dva varijeteta u okviru samog tipa:

Tetka ortodoks - Ovaj tip se vrlo lako da uočiti na vrlo ranim stadijumima intelektulane geneze – na prvoj godini studija. Differentia specifica ovog tipa se sastoji u njihovom neuobičajenom pristupu gradivu. Tako, tetka pocesu učenja pristupa krajnje ekonomično. složenije pojmove kao na primer „struktura različitih mogućnosti u meritokratiji“, tetka uči kao S-R-M u M (početna slova svake reči). Suštine je dakle nebitna, bitna je dipoloma i eventualno udomljenje.

Subtip: Biser – Neke tetke i postanu nešto, evoluiraju. Neuobičajeni pristupi gradivu, samopregor i disciplina nekad dovode do uspeha i razmevanja. Ako se poznaje neko, sedi se na fakultetu, uglavnom nekom „Gigatrendu“, ako ne, tu su deca po srednjim školama da se driluju i ispiraju im se mozgovi. Tu je Marks kao prva violina i Englels kao druga. Tu su klasifikacije i debele knjige. Setimo se samo Mire i njenog naivno poetičnog manira te metaforičnim objašnjenjima društva i poređenja istog sa pčelama i trutovima. Onomatopeja kao naučni metod vrlo je zastupljena.

Emotivna radodajka – Uglavnom ceni Frankfurtsku školu, a na dalje klizi u Šeri Ortner i Kosofski – Sedžvik. Veruje da je društvo korumpirano ali suštinski popravljivo. Fascinirana je „Zeitgeistom“ i željno čeka njegov treći nastavak. Svesrdno se zalaže za eutanaziju, prava seksualnih manjina, očuvanje nosoroga u Malwiju. Planira da preorjentiše svoju ishranu samo na ono što je otpalo sa drveća ali još nema uslove za tako nešto jer ovo još nisu uvrstili u asortiman robe u Merkatoru. Uvek ima spremni argument. Misli za sebe da je naivna i vulnerabiln(a). Ustvari je daleko od toga. Pravi je oportunist.

Profesionalni pljuvač – Profesionalni pluvač pljuje na sve. Ne samo na dnevno političku klimu ili lošu organizovanost javnih instituicija, već na same temelje okcidentalne, korumpirane civilizacije. Treba sve promeniti iz temelja. Kako? Još se ne zna ali je tu sijaset „izama“ da se tako nešto objasni. I u ovom tipu postoje varijeteti. Muške verzije „pljuvača“ posle tridesete godine života ili u potpunosti izgube kontakt sa realnošću, provodeći vreme u pljuvanju ekrana televizora elektronske industrije iz ’75 ili postanu strasni radikali. Sa druge strane, ženske verzije pljuvačica se obuzdaju. Upakuju sebe u bolje pakovanje, a ukoliko dožive tridesetu, postaju ili se transformišu u lezbejke.

Upravnik grupe – Upravnici grupa su establišment. Preživeli su svašta tako da jedva pričaju. Na predavanjima čitaju. Zadnje što je njihovo „pero“ proizvelo je traktat o socijalizmu sa ljudskim likom još varljivog leta 1968. godine. Vrlo ih je lako zamjetiti. Nose kožnu galanteriju i sakoe pastelnih boja. Boje kao boje su irelevantne. Poenta opstanka u društvu uklopiti se a pastelne boje, zajedno sa maskirnim, nazahvalnije su za integraciju. Konsenzus iznad svega.

Socijalni radnik – Tačno, sociolog nije isto što i socijalni radnik! Postoji poseban fakultet za drugo. Ipak, dok kriza hara po svetu, prvobitna (kapitalistička) akumulacija uzima svoj danak na Balkanu. Mnogo je nesrećnika a malo socijalnih radnika Pa tako, mnogi sociolozi postaju socijalni radnici. Sa Fukoa prelazi se na državu blagostanja. Od moći i seksa na narodnu kuhinju. Ruku na srce, ova grupa ima najviše kontakata sa pravim društvom pa i zna nešto o istom.

„Prekršteni“ – nova hibridna grupa sociologa. U istu ulaze svi – anglističari, kuvari, domaćice pa čak i lekari jer društvo to je organizam, a organizam ima ruke, noge, mozak koji zaškripe ponekad. Dovoljno je naučiti sledeće termine: kapitalizam, globalizacija, tranzicija, agensi i spremni ste za debatu! Ako se ima u vidu da živimo u pravoj sociološkoj laboratoriji na otvorenom koju mnogi sa strane izčavaju i analiziraju sa žarom, čudno je da, u poslednjih turbulentnih dvadeset godina, retko kada naišla neka pametna reč od strane sociologa.

Možda je slučaj da život u laboratoriji parališe. Konačno, i čuvena Ripley (Sigourney Weaver) strada na kraju od Osmog Putnika.

Back to the basics. Šta je društvo?