Piše: Boban Stojanović

Ovih dana, povodom svih ovih gej lezbejskih slava i praznika, sve se nešto preispitujenm da li sam dovoljno normalan !?

Nekako, ne osećam se komotno u tome, da gostujući po silnim radio i TV stanicama, govorim kako seksualnost nije toliko važna i kako u životima gejeva postoje i druge stvari osim seksa.

Činjenica je da postoje!

I „mi“ - pederi – redovno dobijamo račune za telefon, struju i infostan...

I nas boli glava, imamo kijavicu i migrenu...

Nisu nam strana kafenisanja sa drugaricama, egzistencijalni problemi niti pozajmice koje-ćemo-vratiti-ko-zna-kada!

No, pored toga, postoji nešto što se zove seksualnost i što je deo života većine nas.

Ali, kako da vam kažem, i među nama , gejevima, ima raznih, pa ću ovaj tekst o seksu pisati iz svog ugla.

Dobrodošli, dobordošle, dobrodošla....

Dolazi vreme godišnjih odmora, leto je već uveliko tu, 35 u hladu šta ćemo u gradu... Gužva u agencijama, traži se najbolje ponuda, neki neće na mesta gde im treba viza pogotovo još ako mogu da imaju samo individualnu vizu pa treba po tih 35 u hladu da čekaju ispred konzulata... Mnoga mesta u Srbiji nezasluženo ostaju nedovoljno posećena. Neka mesta su nedovoljno iskorišćena ili

Vampiri su stekli svetsku slavu blagodareći povempirenju transilvanskog bojara, grofa Drakule, oličenja pravog gospodina i nadaleko čuvenog ljubitelja dobrog zalogaja ljudskog grla i dobre kapljice čovečje krvi. 

A ko bi i pomislio da su prvi-prvcati vampiri čija je slava doprela do evropskog zapada bili naši seljaci i da se po noći nisu podizali iz komfornih obiteljskih grobnica

Polazak u sedmi razred.

Počela se pratiti moda.

Tada jos nisam izgledao kao idiot, ali uzimao sam zalet...

Odjednom, čudo u Srbadiji : levis 501. Famozni petstokec.

Te farmerke su bile čudesne jer su umesto rajsfešlusa imale dugmad, i to srebrnkaste boje, kao metak za vampire. Kod nas ih nije bilo u prodaji, već su nam donosili iz inostranstva.

Jednog dana, mama me je iznenadila. Vratila se sa puta, i donela mi petstokec. Divno su izgledale, nestvarno. Dugme se sijalo. Na etiketi pisalo 501.

Krenuh pogledom i prstima ka ostalim dugmadima,

"Postoji jezik, mislim da se zove Meskalero, u kojem se glagoli nikad ne menjaju po vremenima. U tom jeziku ne postoji ni prošlo ni buduće vreme. Razmišljam... ako bismo naučili taj jezik, mogli bismo da živimo duže..."

Milan Oklopdžić (Mika Oklop) rođen 1948. na Čuburi, u Beogradu.

Živeo, značio, pisao. dodirnuo..nije prošao, samo je danas otišao, nestao... LA real blues...gone.

Nije naučio Meskalero.

Ko hoće, može o njemu da govori

 

 

 

Kada sam napustila zemlju u kojoj sam rođena (zapravo, onaj ostatak koji mi je još bilo dozvoljeno zvati svojom domovinom), nisam još imala preciznu predodžbu šta sve ovaj korak nosi sa sobom. Nisam se puno bavila pojmovima integracije i asimilacije, niti me se jaz koji ove koncepte dijeli, naročito ticao.

U Njemačkoj sam prvih godina

PRIČA O MALOM ANDRI I DRUGU MU SRLETU 

Međunarodna zajednica je kao klima ─ ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate.                       Zoran Đinđić, decembar 2002.   

Jeste li možda obratili pažnju na to kada se (i kako se)  to:

i ovo:

 

obraćaju predstavnicima američke administracije.  

Poslednjih dana sabiram utiske, onako uopšteno, i nekako mi se nameće zaključak da se u Srbiji živi isto, ma ne isto nego još bolje nego u Švedskoj. Sve jako dobro funkcioniše, problema ima vrlo malo, ljudi rade i dobro zarađuju.

Pa se tako ljudima naviknutim da sve radi kao sat zaista ne sme prirediti recimo saobraćajni čep. Jer inače ovde saobraćaj funkcioniše besprekorno. Nema gužvi i zastoja. I ako se dogodi zastoj istog momenta državni organi teleportuju građane.

Ovi ljudi ovde nikada ne bi trpeli nekoga zbog koga su prinuđeni da čekaju u redovima. Nisu prosto navikli. I ako bi se samo desilo da zbog nečega moraju da čekaju u redu istog momenta bi se organizovali i zaustavili takvo ponašanje. Procenjeno je da bi tri sata u redovima za građane Srbije bilo dovoljno za revoluciju.

Policija (i posebno saobraćajna policija) ima dugu tradiciju totalne požrtvovanosti za dobrobit građana.

(dramatičan blog koji nema nikakve veze sa pozorištem i dramom)

Opština Savski Venac pokrenula je akciju: PITAJTE PREDSEDNIKA OPŠTINE. Ukucate SV_ pa tekst svog pitanja, i pošaljete na broj 6633. Ubi se čovek od tipkanja, pretpostavljam, i to baš sad kad sam ostala bez kredita. Lepo mi je Majka rekla: „Pređi kćeri na post

U doba dok su naši životi još bili snažno uslovljeni starim (dobrim?) Blogom, nebrojeno puta sam čula, što od in-, što od outsidera, da je taj isti Blog jedinstven u svijetu. Jerbo nitko nema što *** * imade: blog koji je istovremeno i forum, gdje je preglednost komentara i "tko koga šta i zašto" izvanredna i nenadmašena. Plus jedinstveni design, plus ...

E, pa drage i dragi moji, bacite pogled AMO, pa recite, šta vidite? Je l´ vam nekako poznato? Ne obraćajte pažnju da je najnoviji

Po čemu ću pamtiti 30. jun 2001. godine? Po tome da je Zdravko Čolić održao koncert na Marakani i da je u Beogradu pokušano obeležavanje Međunarodnog dana ponosa LGBT osoba. Zdravko je uspeo da održi po drugi put koncert na Marakani, ali druge gej parade u Beogradu još nije bilo. Kad će biti? Ne zna se... Kažu neki da će biti sledeće godine za vreme takmičenja za pesmu Evrovizije. Pa da vidimo i to čudo. Samo da se zna da sam ja počeo da se spremam za Drugu paradu, krenuo da vežbam, da bildujem, da se širim... Zlu ne trebalo...

A dok ne dočekamo i tu paradu br. 2, mi smo pisali neka javna pisma za javne persone. A pošto su u pitanju javna pisma, onda ih treba i javno publikovati.

Pošto je ovo blog o ljubavnom životu, molim sve one koji drže da nema života do političkog, da se odstrane sa istog i ne gube vreme. Ovo ne pišem iz nepoštovanja prema zoon politikon (molim da se ovaj termin doživi u izvornom, aristotelovskom značenju), već naprotiv, iz obzirnosti. Otud i naduvana oznaka xxx u naslovu, koja bi trebala da sugeriše, da parafraziram Platona, da na ovo blogče ne zalazi onaj koji ima manje od 30 godina i ne zna matematiku (malih stvari).

U skladu sa dobrim običajima ovog mesta turam i prigodnu muziku umesto uvoda, sa velikom izvinjotkom što ne stavljam You Tube, pošto mi ide na živce. Dakle:  Možeš li da mi nađeš svetilište/ Treba mi mesto da se sakrijem/da se sakrijem /treba mi utočište/

Više ništa ne mogu da uradim/ čovek je već na vratima (The Soft  Parade,  The Doors)

Upravo se završio jedan od najuzbudljivijih teniskih mečeva koji sam gledao, svakako najuzbudljiviji meč u poslednje vreme u kome je akter neko od naših tenisera. Janko Tipsarević je ostvario svoj najveći uspeh, plasirao se u osminu finala Wimbledona i prvi put pobedio nekog tenisera iz Top 10 - petog nosioca Fernanda Gonzalesa. Treći put u tri meča Janko igra meč u 5 setova i nije ni čudo što su ga novinari u Engleskoj prozvali Marathon Man.

Nisam gledao redovno ceo meč zato što je bio za vreme radnog vremena, samo sam pomno posmatrao peti set i zaista svaka čast Janku

Šta je bre ovo?! Kakvo je ovo neodgovorno, nezrelo i nepatriotsko ponašanje, na blogu?! Šef o Zoksteru, Srđan o šljivama, Kusovac o ministru i javnoj ku...servisu, Dejan o izvinjenjima, a sve vitez do viteza. Sve muškarci i vojno sposobni. Katastrofa! Pa, je l' vi, bre ne znate da je u toku boj?! Šta radite ovde? Je l' se tako poštuje funkcija i značaj reči premijera? Je l' rek'o lepo čovek da smo u boju i to sa Amerikom. Pa, je l' treba, bre da se objavi rat celoj planeti, da bi shvatili ozbiljno premijera?

Ja se od sinoć spremam. Prvo mi je pao internet, što mi je omogućilo

update 6. july 07
Zoxterov novi blog 

------------------------- 

Upravo sam razgovarao sa Zoksterom i izneo mu razloge zbog kojih smatram da nije dalje održivo njegovo učešće na ovom blogu. Razlog zasto ovako u posebnom tekstu pisem o ovom slucaju je to sto sam ga sve vreme i tretirao kao specijalan slucaj zbog cega sam trpeo najvise kritika kada su u pitanju jednaki kriterijumi za sve.

Smatrao sam da nam je ta vrsta satire potrebna kao doprinos raznovrsnosti B92 Bloga i njegove jedinstvenosti u odnosu na druge slicne