Одрастам у потрази за лепотом и слабо ми иде то са одрастањем. Доживљавам то као један од својих највећих личних успеха. То неодрастање. А с лепотом се срећем повремено. Трудим се да гледам па понекад и видим. Често на фудбалском терену. Чак и кад мој тим, златно црвене боје, као сан и крв којом плови, изгазе они други, хладне машине. Машине које више и нису баш машине а и нису баш тако хладне. Јер с њима је Пеп.

Dok je mi Cigani i Srbi pevamo po kafanama, srču da i ne spominjem, za taj veliki, muzički obrazovani, svet  to je klasika.

…………… 

Iz ciklusa: Večite pesme

Nedavno sam čuo jednu teoriju zavere koja zvuči zabavno ali verovatno, na moju veliku žalost, nije tačna. Bilo bi zanimljivo kada bi se došlo do nekih podataka i smernica iz te ,sva je prilika, imaginarne teorije.

 Zaista, dosta je sa tim skepticizmom ... kritika vlasti i njenog delanja je neophodna ali ovde se preteruje sa tim načinom i to može te predane i posvećene boljitku delatnike da obeshrabri ... narod se predaje tom nekorisnom gunđanju i o tome da ovde hara depresija a pod pritiskom onih što im ništa ne valja i koji ne vide dalje od svog nosa. Zanemaruje narod uspehe i korake ka svetlu koje je svakako na kraju ovog našeg tunela ... 

 ... eto, neki dan viđena je novost ishodovana naporom delatnika sa polja i ravnica i ponekog brda, naravno inspirisani naprednim duhom i treba pokazati ovakav, bar  jedan od uspeha, dobro neka je samo u poljoprivredi a promovisan pod sloganom INOVACIJAMA PROTIv TRADICIONALIZMA  ...  i onda ... sve ispočetka ...

Математику никада нисам волео. У мојој рубрици у школском дневнику та оцена је увек некако "штрчала" и бола очи свакоме ко би бацио летимичан поглед на успех ученика Д. Ј. У маси солидних и насмешених, оцена из математике

.

Prošle nedelje sam u Londonu učestvovao na konferenciji "Serbia Investment Day" (#SerbiaInvestmentDay). Na konferenciji su govorili premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministri Vujović i Sertić, predstavnici insitucija i kompanija iz Velike Britanije i Srbije.

U kraćem obraćanju sam se osvrnuo na dubinu i kvalitet odnosa između naše dve države i okvir u

U poslednjih nekoliko godina na međunarodnoj sceni dolazi do promena u glavnim ekonomskim i trgovinskim šablonima. Ove promene mogu za Balkan i Srbiju predstavljati – ničim izazvanu – istinsku razvojnu šansu, to jest mogućnost da se sa margine pomerimo bliže središtu međunarodnih trgovačkih, tehnoloških i finansijskih tokova. 

Zove me dok spavam. To mrzim.

Nikada mi neće biti jasno zašto svaki put ustanem i bez razmišljanja odem do njega. Otvaram oči i skačem sa kreveta, gegam se do kuhinje i pozdravljam ga klimanjem glave. Gazda ćuti. Sedam i doručkujem. Jedem brzo. Nisam siguran u čemu je štos. Zašto ćuti a pozvao me je. Maltene se prodrao da ustanem. Ipak - on je glavni. Izvukao me je sa ulice, dao mi da kuntam kod njega i hrani me. To mora da se poštuje. 

Progovorio je posle par minuta, rekao je - idemo. Jebiga, idemo - mislim se. Ne bih izlazio iz sobe ali idemo, jebiga. Spavao bih još dva dana sigurno. Spavao, jeo, pišao i srao. Samo to. Dva dana, minimum. Ali poslovi se moraju odrađivati i tog dela sam svestan. 

For the next several days, I will be ensconced behind the Great Firewall of China and untouchable by Facebook, Google, YouTube, and 2,700 other websites which the People's Censor has deemed to be unbrowseable.

Iran, Vietnam, and North Korea are also on the list of blockers, but I think it is just me-too-ism.

"Brisel će nas suočiti sa priznavanjem Kosova i na to moramo da budemo spremni", rekao je predsednik Nikolić. Premijer mu je replicirao, rekavši da to nigde nije pročitao i da takva solucija nije na dnevnom redu. Nekome ko pokušava da se snađe u lavirintu političkih događanja i njihovih struja i uticaja moralo je na um da padne pitanje: "Zašto je predsednik iznebuha krenuo da insistira na nekakvom briselskom 'zahtevu' i zašto baš sada?"

Tema svakodnevna i već dosadna pa se razvlači kojekuda po medijima, po slavskim seansama, u tupavim analitičarskim komentarisanjima, ljudi čak sami sa sobom elaboriraju ovakovu stvarnost I zaključuju da je opozicija oslabila sasvim, skoro ne postoji, nema koncept i sve tako nešto … a ustvari nestala je u mnogim radnjama razjedinjavanja i takmičenja sama sa sobom iliti sama protiv sebe, ostavljaući vlast bezbednu sa strane, valjda za kasnije kad situacija sazri mada je već jesen zamakla i zrenje misli i voćki je odavno prestalo … zaista treba nešto učiniti jer bez drugačijeg mišljenja, čak I sasvim glupavog nema pomaka iz aktuelnog gliba …  

Odgovorna vlast je zabrinuta jer zna da nedostatak otpora I tradicionalnog zanovetanja I gunđanja i nju samu obesmišljava i da bi povratila u prostor i vreme tradicionalni način vladanja gde se čuje i oponentski glas svakom činjenju vlasti pa onda svi primate da ta vlast nešto i radi, angažovala je malog zelenog koji je vičan radu iz pozadine i iskazao se do sada na muralima i koji svojom naprednom i inovativnom akcijom spasava stvar …  

i onda, opozicija, obnovljena i u novoj, nacrtanoj po želji naručioca a sasvim prilagođenioj formi, opet i iznova opozicioniše ...