Konačno rešenje u Srbiji - Judenlager na Sajmištu

-studija slučaja-

Kristofer Brauning (Christopher R. Browning)

Život u Judenlageru bio je veoma surov, naročito krajem decembra i u januaru, kada su temperature bile tako niske da se reka Sava zaledila. Ogromne sajamske hale nisu grejane. Da bi se dobilo što više prostora za smeštaj interniraca, da bi više hiljada ljudi moglo da se nagura u dva velika paviljona, bilo je podignuto nekoliko spratova drvenih skela, do kojih su zatočenici morali da se uspužu na kolenima i rukama. Pored gladi i hladnoće, jedan od uzroka umiranja bio je i prinudni rad u grupama logoraša koje su lopatama čistile sneg na obližnjem aerodromu. Osnovana je "samouprava" interniraca ("starešina logora" bila je jedna žena od nepunih trideset godina po imenu Sarfas) čiji su članovi svakog jutra podnosili raport komandantu. U logoru su Jevreji obavljali i administrativne i fizičke poslove, uključujući patroliranje unutar ograde da bi se zatočenici držali na udaljenosti od žice. Bilo je zabranjeno unošenje hrane u logor, a deca koja bi se provukla kroz nenaelektrisanu žičanu ogradu da bi u predgrađu Zemuna prosila hranu dobijala su batine kad bi bila uhvaćena. 

 Scena iz filma Hiroshima mon amour, Alan Renea (Alain Resnais)

Mnogi antropolozi veruju da je populacija ljudske vrste (homo sapiensa), pre oko 100 000 godina bila spala na oko 12 000 odraslih jedinki. Ovaj bottleneck u ljudskoj populaciji neki osporavaju, ali postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali - uglavnom se sporovi vode

POSVETA Borki

kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu!" (Stih iz pesme Danila Kiša)

Borka Pavićević je bila balkanska svetionica.

Ljudska mera hrabrosti, pokreta otpora, gradjanske emancipacije...

Jedna od retkih čuvara obraza Srbije, Beograda, kulturne dekontaminacije...

Misleća i avagardna

Sve više ličim na švajcarski sir, pun praznina i šupljina! Jutros dok sam pio kafu na terasi, saznao sam da je iznenada umro moj divan i dobar drug Roki! Osetio sam fizički bol, počeo sam da se tresem, oči su mi zasuzile. Nemoguće! Pre tri dana smo se zajedno uspinjali Pop Lukinom, išli smo na izložbu našeg drugara u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Smejali smo se i prisećali raznih zgoda. Roki je bio duhovit do neba. Dobro bre što ne dođeš do mene da popiješ... kafu ili čaj, ne ti ćeš da dođeš kod mene da pijemo na terasi. Dogovoreno!

Na polaganju

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija. Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega. Mada, nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC). Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu. Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.

Poslednja scena, odjavna špica i aplauz ... koji traje ... i traje ... i traje ...

Foto: Nemanja Djordjević

Nije puno pomogao ni izlazak skoro kompletne (i prilično povelike) ekipe filma na binu, niti početak njihovog predstavljanja, pa ni "Momčilov skok" ... publika nije prestajala ... samo je na trenutke aplauz slabio kako bi se konferansijeu dala prilika da pročita ime sledećeg člana ... i nastavljao ... i pojačavao se do nivoa grmljavine kada su pojedini učesnici bili predstavljani ... Publika je film o Vladi Divljanu pozdravila iz srca ne žaleći ni dlanove ni suze ... a suza je u mraku velike dvorane Sava Centra bilo i te kako.

Pre nešto više od 2 godine na ovom mestu skupljali smo sredstva za završetak filma o Vladi Divljanu (blog "Nebeska tema" - poslednja milja)

Crowdfunding kampanja je bila izuzetno uspešna i preostalih 20% filma je završeno, uradjena je post-produkcija i za manje od nedelju dana očekuje nas PREMIJERA!

Na njegov rodjendan, 10. maja, u Sava Centru biće premijerno prikazan film o najvećem džentlmenu rokenrola na našim prostorima i autoru vanvremenskih pesama.