Верујем да трећег не сме бити. Јер то ће бити почетак спирале страха и хистерије за коју се не може знати где може да заврши. Онима који су претходног пута, почетком ове године, налазили речи оправдања за масакр новинара Шарли Ебдоа, промакла је једна ствар -- да насиљу и злу не требају разлози. Та идеја како је насиље делом оправдано фрустрацијама "потлачене" расе, религије или друштвене групације једнако је бесмислена као оправдање за насиље у породици: муж има малу плату и киње га на послу па своју фрустрацију испољава млатећи жене и децу. Наравно, све су аналогије у великој мери нетачне, но ова можда још више од других, јер не успева да обухвати сав бесмисао насиља.
И погрешно је веровати да је зло међу нама. Не, оно је, као код Џозефа Конрaда, у срцу таме. Значи -- тамо. Тамо где је разуларено, необуздано, и поштовано, и одакле вреба да дође код нас. Тамо се против њега морамо и борити. Једино тамо. Јер то је и наша борба, а не неке далеке и недокучиве земље примитиваца и лудака, који не знају за боље.