Ćufte

Svraka na grani drveta koje je bilo uokvireno kuhinjskim prozorom, delimično, kreštala je opominjući. Sunce je sijalo, nije sijalo, da li? Vetar je duvao, severozapadni, jugoistočni nije duvao, nije duvao ni severozapadni.Pričvrstio je staru mašinu za mlevenje mesa za sto. Počešao se po glavi. Kroz prozor je uleteo stršljen, ubio ga je papučom, bacio u WC šolju i povukao vodu.Vratio se u kuhinju. Svraka i dalje, neprekidno. Zagledao se u mašinu i opet se počešao po glavi.Sunce je sijalo, nije, nevažno, možda. Kifla potopljena u malo mleka. Prezle? Možda a možda i ne.

Otvorio je lap top, uključio zvučnike, pustio Angie. Seo je, zapalio cigaretu, prekrstio nogu preko noge, ne sunce nije sijalo, ni severozapadni ni jugoistočni vetar nisu duvali. Mik je rasturao! Čarli Vots! Mašina, stara, bakina, livena, sa izlizanom drvenom drškom. Avioni su ostavljali za sobom bele tragove. Zašto, zašto? Voleo bi da otputuje negde... gde, nije znao, samo da otputuje negde. Svraka neumorno. Japan? Ne. Argentina? Izvesno vreme je zamišljao da ima kuću iznad Firence kao onaj vajar iz Bertolučijevog filma. A godinama je sanjario, sanja i dalje, o kući, od kamena, maloj, okruženoj maslinama, čempresima, žbunovima ruzmarina, smokvama i kupinama, na desetak metara od mora. Čamac na vesla, spuštanje manjoča na dve udice na dubinu od 60, 70 metara, vađenje Arbuna. Oko kuće, sa jedne i druge strane, na više kilometara nigde nikoga, samo borovi, čempresi, narovi, divlje smokve, kupine, žalfija...Bacio je pogled kroz prozor, sunce je sijalo, svraka je odletela. Bilo je vruće, skinuo je košulju. Da li je vetar duvao? Zašto gori svetlo u kuhinji? Mik je razvaljivao Satisfaction. Vaza! Otkud je to došlo? Tamno plava... ne Kobalt plava sa zlatnim cvetićima na tankim stabljičicama sa listovima od zlata. Razbio je! Imao je 12 godina. Strpljivo je zalepio. Sačuvao je sve komade i komadiće, samo jedan od oko milimetar nije našao. Bila je to bela tačkica na Kobalt plavoj vazi. Okrenuo je ka zidu. Niko nikada nije primetio.

Uticaj gama zraka na sablasne nevene. Da li Džoan Vudvord ili Pol Njumen ili i Džoan Vudvord i Pol Njumen? Šta je ono hteo? Umesto svrake na grani su bile dve čavke. Da, hteo je da napravi ćufte. A meso? Nije bilo mesa. Da sameljem prste. Suludo, besmisleno, idiotski. Vrane su skakutale sa grane na granu. Vetar je duvao, severozapadni, grane su se njihale. Ako bi samleo prste, ispala bi ogavna, nejestiva mešavina mesa i kostiju.

Jeo bi Arbune, Šparove, masline, pio maslinovo ulje, jeo smokve i kupine... A med i grožđe? Ne, prsti ne dolaze u obzir! Da iseče komad mesa sa butine? Koji me đavo spopao? Sunce je i dalje sijalo, upekla zvezda, znojio se, istušraću se kasnije. Zapalio je drugu cigaretu. Skuvaću kafu. Vrane su kreštale jedna na drugu. Konjska glava puna jegulja. Oskar je svojim glasom lomio prozorska stakla. Dovlatov: Naši, posle njega Serotonin Mišel Uelbeka. Cigareta mu se zalepila za usnu, kada je hteo da je izvadi, žar mu je opekao srednji prst i kažiprst. Opsovao je. Nije skuvao kafu. Mozak! Imao je odgovarajući skalpel, pred ogledalom, kosa mu je kratka, rez u obliku ćiriličnog slova P, komad mozga u zdelu sa potopljenom kiflom, dodati jaje, sitno seckani beli i crni luk, so, biber, dobro umesiti... ne treba mu mašina za mlevenje mesa. Napravi kuglice, spljeska ih, prvo u umućena jaja, onda u prezle i pravac tiganj. Šava! Ubio je sekirom sin Ramo, pijandura, kada nije imala da mu da pare za rakiju. Malo vremena pre ili posle toga, uhvatili su ženu koja je na pijaci prodavala sapun, koja je ubijenog muža skuvala u kotlu, pokupila masnoću, onda ceđ i napravila domaći sapun! Šlendorf. Bohumil Hrabal, Strogo kontrolisani vozovi. Mencl, Oskar. Umesto čavki golub i golubica. Golubovi su leteći pacovi, Budimirove reči. Tesla je hranio golubove, Hrabal je hraneći ih ispao kroz prozor i poginuo.

Da li sam počeo da ludim? Mozak, rezanje lobanje, ćufte!

Miševi na nasipu Visle. Perifernim vidom spazio je mnogo crnih tačkica na prozoru i ispod njega. Mrzelo ga je da ustane, cigaretu je popušio do pola ali tačkica je bilo sve više. Ipak je dopušio cigaretu. Prišao je prozoru, bile su to bubice jedva milimetar duge. Pažljivo je uzeo jednu i prineo je očima. Bila je neka vrsta crne Buba Mare sa jedva vidljivim žutim pegicama. Otišao je na terasu, setio se da ima celu ampulu čiji se sadržaj sipa u litar vode, dobro promućka i sipa u bocu sa raspršivačem, često se tako rešavao mrava i retkih Buba Švaba. Vratio se u kuhinju, isprskao prozore spolja i iznutra i oko njih, sve ćoškove kuhinje i kupatila, zatim terasu, pa ispred ulaznih vrata. Kada se vratio u kuhinju, video je uginule bube.Seo je, uzdahnuo i zapalio treću cigaretu. Ćufte! Moraće da izađe i kupi meso.

Selindžer. Selindžer. Selindžer. Imao sam dva strica, starijeg nisam voleo, stalno je nagovarao mog oca da me pošalje u vojsku, vojska će od njega napraviti čoveka. Mlađi stric, njega sam voleo, pojavio bi se iznenada sa štapovima za pecanje, poveo bi me na reku, čamac bismo zavukli ispod neke vrbe, zabacili štapove, on bi zapalio cigaretu, opružio se, skrstio ruke iza glave i rekao: Ovo je sreća. Um je čudo, um je Kosmos, Tao! Sreća nije dugotrajno stanje, uživaj u srećnim trenucima kad god nabasaju na tebe. Ustao je, izvadio puter iz frižidera i namazao ga na tri parčeta domaćeg hleba. Zagrizao je jedno. Uzeo je posudu sa kiflom i bacio je u WC šolju.

Napraviću ćufte drugi put.