Danas u Pragu, Sarajevska ulica.
знао да ће Анђа да обрише и онај други мој коментар у којем констатујем да је пре тога обрисала мој коментар
panta Naravno da sam bio banovan brzinom banovanja na blogu B92.
Ali o čemu se ovde stvarno radi? Vidim da o ulici u Pragu ne. Da li je to dan kada je na Baščaršiji neki musliman pucao u srpsku svadbu - ili šta? Verujem da nije. Slučajno sam danas bio na nekom hrvatskom sajtu gde oni navode današnji datum kako su Srbi nekoga ubili na taj datum u Sarajevu i da je na taj datum počeo srbo-četnički napad na mirnu zajednicu i bla, bla, bla.... Pitam ja njih zar nisu pre toga muslimani ubili srpskog svata, te da li oni Srbi pobijeni u Sijekovcu nisu dovoljni da se po tome računa početak rata itd... Naravno da sam bio banovan brzinom banovanja na blogu B92. Prema tome, zna se red. Srbi moraju da budu krivi i nema mrdanja.
Па кад си чамуга исто као и ја.
solo Ovde vežbam trtičnu moždinu.
Е па онда, Ружо, мешај мало!
soloЕ па онда, Ружо, мешај мало! Pa mešam, i crni i bijeli blues.
soloПраво да ти кажем, заболе ме овај мој православни како ће да се заврши. Nije lepo huliti u ovo uskršnje praskozorje.Pravoslavno.
Право да ти кажем, заболе ме овај мој православни како ће да се заврши.
Расисто!
soloAnđa je počela da briše po svom ukusu pa narativi gube smisao. Čekamo ponovo Zilin blog sa praznom artijom. Domaćice nek je sa srećom nova ulica. I mir u svetu i ljubav među muškarcima i ženama (drugi kako oće) I pozdrav za Tasu i Čarlija i naravno i mog zemu Predu od Tuzle. I Gvozdena. Ma pozdrav za sve. ISUK
.i to na krajnje umirenu verziju podsecanja na zrtve jednog bezumlja.
Pa kako da ti nacrtamo da je problem što se vataš samo za jedno bezumlje i to uvek Srpsko ko da nije bilo i drugih.Radi ravnoteže u svemiru.
ovo, sem sto je glupost nevidjena, samo je potvrda namere kojom ucestvujete, a svakako ne vidim da bi trebalo bilo kome da se pravdam- to bi trebalo bezumnici-rekoh svoje razloge i predatoru.
Vrlo tendenciozno ispoljavaš jednostranost i stvaraš utisak antisrpske orjentacije našta svakako imaš pravo kao što i drugi imaju pravo da to primete i odreaguju.
angie01 ti taso, rece da ides u crkvu
pa kakav si to hriscanin
angie01 je l ja sada treba tebi i tasi da se pravdam
Али не треба ни ја да се правдам било коме, па ни теби, зато што мислим то што мислим и зато што кажем јасно и гласно то што мислим.
А ти? Је л' идеш ти у цркву? Исповедаш се? Колико сада кошта опрост грехова за брисање коментара и лепљење етикета људима без икаквог повода на Блогу Б92?
Не слажем се ни ја са тобом, али ми на памет не би пало да ти бришем коментаре зато што ти волиш да слушаш неку музику, а ја ту музику не волим.
Немој кривицу да пребацујеш на друге.
soloАли не треба ни ја да се правдам било коме, па ни теби, зато што мислим то што мислим и зато што кажем јасно и гласно то што мислим. Kako da se pravdaš kad si obrisan pre nego što stigneš da se pravdaš? U demokratskom dijalogu se razme. Što volim ovu demokratiju.
angie01Не слажем се ни ја са тобом, али ми на памет не би пало да ти бришем коментаре зато што ти волиш да слушаш неку музику, а ја ту музику не волим. ne prenemazi se opet, jasno ti je da sam obrisala komentare u kojima si vredjao i ruzno nazivao neke ljude, a ne zbog nekog misljenja,.. samo mi nije normalno.
Ни мени није нормално да си ти толики лицемер.
solo Nermoj da opet pitaš na koga se odnosi. Ni na koga. Nako figurativno.
naravno da cu da brisem somnabulna izivljavanja,...koja su bezvezna i za lagane teme, al ovde su sramota. jos sam lepo zamolila i sve objasnila,...ocigledno uzalud.
hijene ce svakako potrcati.
tvoj problem....ne bas najnormalniji.
Eto. Jače je to od tebe.
angie01 Zabranjeno pušenje
I zašto bi dodeljivanje imena ulici u Pragu bilo motivisano i povezivano ratnim zbivanjima?
angie01taso, neka i tebi kaze tu seljacku psovku, pa je sacuvaj negde...pa nek ti to bude dobar performans, nastavnice, koji predajes deci.
Ех, само да знаш шта ја све кажем деци о Сарајеву.
angie01Ех, само да знаш шта ја све кажем деци о Сарајеву. mogu da mislim.
panta Šmuuu, šta misliš da li će iko od saučesničkih i sućutnih blogera da objavi pomen na godišnjicu bestijalnog bombardovanja Beograda od strane nemačke soldateske?
I, što bi rekli klinci - zašto neće?
I zašto su gađali jedan od najznačajnijih ciljeva - biblioteku?
panta Eeeee, narode moj!
Можда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској?
6. април 1941. „Некада је ту била кућа. Сада је ту рупа." (Славко Павићевић: „Ратне песме" ) Приче из прве руке... Отуд и гост аутор у категоријама. Мој матори је тада имао петнаест година. Син јединац, живео је са својим оцем и мајком, трговцем у књижари Геца Кона и кројачицом у једном модном салону, у кући на половини тадашње Хартвигове улице, пре тога Београдске, после тога Бориса Кидрича, па затим опет данас Београдске улице. Ћале је у том тренутку био ђак Треће мушке реалне гимназије. После је то била Осма гимназија, па Трећа, па Осма, па је данас опет ваљда Трећа гимназија. Не знам... Причали су ми је да је 6. април 1941. био леп сунчан дан. Недеља. У данима који су уследили после тог 6. априла, док су се ћале, баба, деда и Флоки, мала коврџава пудлица беле боје и очију као два црна дугменцета која је преживела рат и угинула после рата од упале плућа, вукли раскаљаним сеоским друмовима у околини Београда из којег су отишли у, како су они говорили, бежанију (не у место, него у стање), падала је непрестано киша, било је хладно и чак је падала и суснежица. Као за инат. Углавном, 6. април је била недеља. Божји дан. Рано јутро. Тада петнаестогодишњи дечак, мој матори, излежавао се још увек у топлом кревету када су забрујали први немачки авиони изнад Београда и почеле да завијају сирене. Баба је утрчала у собу и викнула:"Устај, Боги, бомбардовање!!!" Мој матори, иначе као гимназијалац учесник демонстрација од 27. марта 1941. на којима је са свима осталима извикивао Боље рат него пакт и Боље гроб него роб, онако лежеран и опуштен какав је био читавог живота, само је одговорио:"Ма какво бомбардовање. То су наши, вежбају." И окренуо се на другу страну ушушкавши се да настави то лењо, дремљиво јутро у кревету. Поверовао је да је ипак бомбардовање у питању када је зачуо прве експлозије, а нарочито када је зачуо страховити тресак. Немачке бомбе су погодиле зграду Коњичког штаба војске Краљевине Југославије, легитимни војни циљ, која се налазила на углу те њихове Хартвигове (односно Бориса Кидрича, односно Београдске) и потоњег Булевара револуције, односно Булевара краља Александра, тачно преко пута Правног факултета. Уплашивши се од тог треска и ломљаве, матори је ђипио из кревета и онако у гаћама и мајици и бос искочио кроз прозор у двориште и побегао. Када су се касније, пошто су напади престали, баба, деда и матори вратили у ту своју кућицу, имали су шта и да виде. Једна откинута бетонска табла од зграде тог Коњичког штаба је пролетела кроз кров њихове кућице и пала право на тзв. француски лежај мог маторог који је вероватно био још увек топао од ленчарења у лепо недељно јутро и пресавила је тај кревет као када се склопи некаква лепеза. После априла '41. су у тој њиховој полусрушеној кућици коју су некако поправили до краја рата живели са мојима и дедина сестра са мужем и својих четворо деце која је била удата и до рата живела у Земуну, али су они избегли из Земуна када је по капитулацији Краљевине Југославије Земун припао усташкој Независној Држави Хрватској. После рата се та моја фамилија вратила у Земун и ја и данас тамо имам фамилију. У данима после тог 6. априла мој деда, тада човек од својих 37 година, прво је отишао у тадашњи војни одсек да се као војни обвезник који је одслужио војску још 1926. пријави сам да брани своју земљу. Оданде су га отерали речима:"Марш, стоко, одавде!!! Јес, само смо тебе чекали па да ратујемо!!!" Схвативши да се све распада и плашећи се нових налета немачких авиона, сви троје, баба, деда и мој ћале, кренули су у оно што су они после у својим причама називали „бежанија". Још једном понављам, не место Бежанија, него стање у којем су се нашли. Само са најнеопходнијим стварима у рукама и пудлицом Флокијем завијеним у један креветски чаршаф, лутали су од села до села у околини Београда по киши, суснежици, хладноћи и блату. Једно вече закуцали су на врата неке сеоске куће у нади да ће их примити макар под кров онако мокре и промрзле, да се мало огреју. У кући се затекла само једна млада жена која их је и примила. Муж јој је био мобилисан још пре почетка рата, а она је остала сама у кући са својим свекром који је тренутно био одсутан. Примила их је и рекла да, када се свекар врати на вечеру, морају Флокија да сакрију јер је њен „таја" опасан и мргодан човек који ће их све избацити из куће ако види да су унутра увели пса којег су ионако сматрали „господским" хиром. Док напољу људи гину... У неко доба „таја" се вратио, снајка је објаснила свом свекру ко су ти људи у њиховој кући, он је ћутао, гледао моје мргодно, али је ипак рекао да сви заједно седну за вечеру. Док су у тишини јели, испод оне гомилице од креветског чаршафа испод којег је био Флоки зачуло се тихо цвиљење. „Шта је то," викну „таја" мргодно. „Тајо," одговори му снајка, „овај дечак је повео и куче са собом. Било му је жао да га остави..." „Таја" их је гледао све љутито (моји кажу да су у тим тренуцима хтели најрадије да побегну напоље, па макар и киснули и мрзли се), а онда само кратко рече: „Дедер, сна'о, подај и њему нешто да једе. Живи је створ." И наставили су сви вечеру. Моји су се после тог и таквог почетка априла 1941. вратили у своју полусрушену кућицу у којој су и дочекали ослобођење и мобилизацију маторог који је као и многи Београђани и Шумадинци тог октобра 1944. био ангажован на Сремском фронту. Тек су се годину-две касније, на захтев мог маторог који је дошао на одсуство и онако у униформи, са својим чиновима које је добио у међувремену, отишао у тзв. „реон" и затражио да се његовим родитељима додели неки стан под кирију, достојан живљења, па су тако баба и деда од 1946-47. све до своје смрти у првој половини деведесетих живели у кући на углу Гундулићевог венца и Павла Папа (не знам како се данас зове), испод Бајлонијеве пијаце. Ту сам и ја растао јер су баба и деда у мом детињству били онај сервис који је замењивао обданиште или дневни боравак у школи. Дуго после Другог светског рата на средини улице Бориса Кидрича (Хартвиговој, Београдској) стајао је празан плац на месту на којем су живели моји баба, деда и отац. И сваки пут када бисмо пролазили туда, трамвајем или пешке, они би ми показивали ту „рупу" између зграда са десне стране када се пењемо узбрдо од Славије према Правном факултету и поменули би ми да су некада ту живели. Када сам деценијама после тога мом матором први пут пуштао филм „Ко то тамо пева", ћале се слатко смејао током читавог филма. А онда, на крају филма, када два музичара као једини преживели изађу из оног преврнутог аутобуса и кроз дим и прашину рушевина запевају како Шваба јаше црног коња и како недеље нема више, ја погледам у мог маторог и видим човека од, тада, својих шездесет и кусур година, како тихо, али зато горко плаче. Ваљда је то та катарза коју сви помињу... Не знам. Углавном, ја ову причу никада нигде нисам записао. Ово је први пут. И то сам урадио из захвалности за брзо размишљање и још брже рефлексе мог маторог које је показао искочивши тог 6. априла 1941. кроз прозор таман толико на време да ви данас можете да читате ову причу. Иначе, јасно вам је, да је матори био само мало спорији, ви ово данас не бисте читали.
predatortzМожда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској? Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe. Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti. Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna?
shmoopredatortzМожда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској? Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe. Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti. Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna? Причали ми ови моји са кевине стране (стара Чукарица) да је Коча Поповић лично показао једну од тачака коју треба бомбардовати, а испоставило се да је то један део Топчидерског гробља на падини према ковници новца у Топчидеру где су и данас видљиве те рупчаге од савезничких бомби, сада обрасле зеленилом. (На Топчидерском гробљу обилазим најмање 8 места и то само оних из моје фамилије који су на том гробљу сахрањени, о кумовима, пријатељима итд. и да не причам, а једно од тих гробних места која обилазим је непосредно изнад те доње ограде гробља одакле се виде и те рупчаге од савезничког бомбардовања.) Рекли ми моји да је Коча Поповић лично тражио да се бомбардује и тај циљ јер је на том делу гробља био тада сахрањен неко са којим је породица Поповић имала неке нерашчишћене дедињске рачуне, неко кога су они својевремено преварили за то земљиште на Дедињу на којем су Поповићи као богаташи и елита између два светска рата имали своју кућу... Неко кога су они преварили за то земљиште на Дедињу, колико сам разумео. Па су имали пизму на тог кога су преварили и Коча тражио између осталих циљева да савезници бомбардују и тај део Топчидерског гробља. Ето, то ти је најбоља илустрација тог бестијалног иживљавања над Србијом у савезничком бомбардовању 1944. године које није имало никакав други циљ, да нас не би лагали овде, него да се Србија удари у главу после неуспелог покушаја пробоја Титових партизана из Босне у Србију где су их четници сачекали, испрангијали и изјурили из Србије. Тако нешто се Србима није могло опростити. А пази, гађали су гробље. На захтев Коче Поповића. Ни данас се не зна тачан број жртава у оба бомбардовања. Претпоставља се да су Немци у бомбрадовању 1941. убили око 2500 цивила. Такође се претпоставља да је у савезничком бомбардовању на Ускрс 1944. погинуло око 3000 цивила. И то само у Београду. А тек Ниш, Лесковац, Зајечар,... Ове године, 2023, Ускрс пада на 16. април исто као и те 1944. године. П.С. - Кажу да је на неким НАТО пројектилима којима је гађана Србија на Ускрс 1999. године (11. април) писало "Срећан Ускрс Срби" исто као и 1944. године.
shmoopredatortzМожда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској? Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe. Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti. Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna?
The average circular error in 1943 was 1,200 feet, meaning that only 16 percent of the bombs fell within 1,000 feet of the aiming point
mlatisa Разумем сентимент, али мислим да је ово велико претеривање.
"MUP NAREDIO EVAKUACIJU NA ČUKARICI! Uništava se bomba, stanovnici ovih ulica moraju da se sklone u OŠ "Banović Strahinja" - ЛИНК
maksa83Konačno ćemo da raskrstimo sa mračnom prošlošću: Inicijativa za preimenovanje Kruga Dvojke. Pazi, NEKO je dao pare za bilborde za tu inicjativu, ali ne može da se sazna ko i otkud mu pare. O Indijo zemljo Faraona...
E, a čitam da su ti bilbordi postavljani noću, i da su "radnici" imali fantomke, da bi se sačuvala tajna. Tako da, šta imamo da pretresamo pošten svet, kad se zna ko ovde voli da nosi fantomke.
maksa83Ne znam odakle je ta informacija i ne razumem šta hoćeš da kažeš, bilbordi su stvarni, i neko je morao da plati za njih.
Svakakvijeh budala ima, to nije problem, ali otkud takvim budalama pare za ovaj pothvat jeste zanimljivo pitanje.
Eh otkud pare.Meni su takve stvari skretanje pažnje sa nečeg bitnijeg, recimo (ne mora da sam u pravu), ali se provukla vest da je EPS prebačen sa Javnog Preduzeća na AD.
maksa83Ovo sa bilbordima je previše nebitno, za to je mnogo bolja varka telom ceo cirkus sa ovim majmunom koji je proveo u zatvoru manje vremena nego prethodno gostujući na televizijama i lelečući kako će da ide u zatvor.
pada mi na pamet Beograd na vodi ili deo oko Mostara
angie01upravo je najavljena gradnja novog, luksuznog stambenog kompleksa na Dedinju, sa sve bazenima i kojecime, a na drzavnom zemljistu.
angie01pada mi na pamet Beograd na vodi ili deo oko Mostara upravo je najavljena gradnja novog, luksuznog stambenog kompleksa na Dedinju, sa sve bazenima i kojecime, a na drzavnom zemljistu.
milisav68... Ali ako ne bi pričali o ovoj mojoj "teoriji zavere", jedini motiv za to može da ima neki građevinar (koji naravno pere pare), i koji hoće skupo da proda neke stanove van "kruga dvojke"...
cmix909milisav68... Ali ako ne bi pričali o ovoj mojoj "teoriji zavere", jedini motiv za to može da ima neki građevinar (koji naravno pere pare), i koji hoće skupo da proda neke stanove van "kruga dvojke"... Pre bih rekao da vise ne samo da se ne boje dok kradu, nego nam se i rugaju usput. Dobijes (nizasta) pare na racun svog npr. udruzenja, platis nekom za bilo sta po mnogo vecoj ceni, pa ti taj neki vrati dobar deo u papirnom novcu ili na koji drugi nacin. Onome od koga si dobio na pocetku das dogovoreni procenat. Onda kupis stan u novogradnji, a na terenu sveze posecene sume. Stan veliki, ali do nehumanosti ruzno 'opremljen', sa uskim hodnicima, malim kupatilima bez prozora i hipertrofiranom kuhinjom, kao stvoren za nezasite i moderniste*. (Ponavljam se, ali se sada nadovezujem na Docsumanna -- opsesija kuvanjem kao indikator propadanja civilizacije.) Dobra vest je da ces imati makar sta da vratis pokradenima kada dođe do uspostavljanja pravne drzave 2222. godine. *Licno vise puta posmatrao kako potencijalni kupci jednog normalnog stana naglas planiraju da spoje kuhinju sa dnevnom sobom, i to po cenu rusenja noseceg zida.
milisav68 Pratim neke sportske forume vezane za košakaški klub, pa se tu i tamo provuku vesti (tračevi) o tim stvarima.
vcuckomilisav68 Pratim neke sportske forume vezane za košakaški klub, pa se tu i tamo provuku vesti (tračevi) o tim stvarima. Srećan Monte Karlo svima koji slave! Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu Triput ura za Žoca i momke
vcucko Srećan Monte Karlo svima koji slave! Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu Triput ura za Žoca i momke
milisav68vcucko Srećan Monte Karlo svima koji slave! Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu Triput ura za Žoca i momke Fala, fala! Razdrmali smo učmalu Evroligu.
vcuckoMožda bi valjalo da se poklopi, da sa ovima igramo u 1/4, ali nije obavezno.
Samo ono Žocovo, meč po meč, zna on to.
milisav68vcuckoMožda bi valjalo da se poklopi, da sa ovima igramo u 1/4, ali nije obavezno. Znaš kako se kaže, ko zna i sreća ga prati. Valjda smo "otplatili" onu Kecmanovu trojku, pa može onaj inžinjer odozgore malo da nas pogleda.A i da li Čović da žrtvuje 150.000 evra, samo da ne budemo 5. Samo ono Žocovo, meč po meč, zna on to. E, ima ubistvenu statistiku, od 22 plejofa koliko je igrao, prošao je 21 put. Uostalom, šta mi tu razmišljamo o drugima, nek oni razmišljaju o nama.
pantaPopizdeo sam kada su pri 15 poena prednosti, dozvolili seriju Monaka od 13 poena uzastopno.
Šeher, raja, sevdah, qratz-palatc...
angie01Šeher, raja, sevdah, qratz-palatc... kad te od malena uce da mrzis i koje su zabranjene raci- to mora da se zavrsi ovako- tako si stelovan.
Kad te rokaju sa brda, ti jadan i isfrustriran, logično radiš OVO
I zato im najteže pada Emir Kusturica, savremenik koji ih na to poseća.
riply
nikvet pnНешто веће нам промиче, нико да примети. Ко су српски званичници пред светом? Какав је профил, карактер, одабир? Профил просечног апаратчика (Балашевићев Бане) карактерише посвећеност Партији. Као коњу оглав гледа само нагоре да љуби и надоле да гази. Нема лево-десно, спорт, уметност, култура; само позиционирање у хијерархији. Страст за власт је најјача дрога. И кад се успење на врх такав карактер из навике опет гледа увис а то је - Исток. Домановићев Вођа. Освојеној позицији следује награда у виду муже друштвеног ресурса, неважно је ли то биоскоп или ЕПС. Управо то је са Запада примећено као највећа слабост - некомпетенција. У том систему вредности на првом месту увек је Партија, далеко испод је додељена дужност и посао, а на самом репу је српство и Србија. Таквом селекцијом као представнике Срба имали смо Кочу Поповића, Ранковића, Никезића, Дражу Марковића, Петра Стамболића (онако висок стисне се поред Тита) Николу Љубичића... преко Ивана Стамболића, Милошевића па редом до данас. Са кратким инцидентом - Ђинђић - успешно окончаним. И није чудо него правило што мој актуелни министар ино-послова не зна енглески па са пушкице чита говор у УН То су карактери порасли у кућама где је однос према српству негативан. Није се славила слава нити поштовала традиција. Срамили се свога српства, неговали тековине револуције. Однос према капиталу у тим кућама је јасан: капитал се не стиче, то је за глупе мраве. Капитал се храбро осваја. Пушком освојено пушком се и чува. Са тим играчима Србија је ушла у 90-те. Чувала се Партија и систем, државни послови отаљавали са Србијом на крај срца. И шта сад, чуђење? Каква сорта таква нам и берба.
Ко су српски званичници пред светом? Какав је профил, карактер, одабир?
То су карактери порасли у кућама где је однос према српству негативан. Није се славила слава нити поштовала традиција. Срамили се свога српства, неговали тековине револуције. Однос према капиталу у тим кућама је јасан: капитал се не стиче, то је за глупе мраве. Капитал се храбро осваја. Пушком освојено пушком се и чува.
KLIK
Spoljna politika bivše Jugoslavije bila je vrlo uspešna, vođena je s vizijom, a počivala na dobroj strategiji i profesionalnim kadrovima,
I ni malo te nije blam da ovo postavljaš kao neki dokaz?
Blic Dobrivoje Vidić Baja, bivši predsednik predsedništva Srbije, kako otkrivaju dokumenta, radio je početkom Drugog svetskog rata kao prevodilac za Nemce u Užicu.
Andrija Mirković, gradonačelnik Užica, znao je da je Vidić radio za okupatore kao prevodilac 1941. To je bio razlog što je Vidić, kao sekretar Okružnog komiteta, 1944, tražio da se Mirković strelja, jer je njegovoj rad za okupatore morao da ostane tajna - kaže istoričar Venceslav Glišić
Mi smo zauzeli oštar kurs odbijajući svaku intervenciju - piše Vidić, napominjući da je Mirković „opasan zločinac koga treba likvidirati“. Mirković je bio prvo uhapšen krajem 1944, ali je intervencijom mnogih iz KP bio pušten. U to vreme 23. oktobra Vidić piše izveštaj i traži njegovu likvidaciju. ... Konfiskacijom su obuhvaćene: radnja i kuća u Užicu, kuća s placem na Zlatiboru, porodično seosko imanje u Staparima, kuća sa šest stanova u Beogradu, plac u Dubrovačkoj ulici u Beogradu, novac, akcije, hartije od vrednosti, sva pokretna imovina. Porodica Mirković, ali i bivši članovi KP, navode da je Vidić uzeo deo te imovine. Mirkovićeva supruga Milica s petoro dece izbačena je na ulicu i samo zahvaljujući pomoći šire porodice uspela je da preživi.
Godine 1946, Dobrivoje Baja Vidić, član Narodnog odbora, inače rođeni Čačanin, predložio je da Užice promeni ime. Predlog je usvojen i Užice je postalo Titovo.
Istoričar dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže i da je Vidić bio u centru kampanje prinudnog otkupa od seljaka, koji su fizički mučeni.
саветник Амбасаде ФНР Југославије, од маја 1951. до 1952, а затим амбасадор СФР Југославије у Лондону, од 1970. до 1973. године, амбасадор СФР Југославије у Бурми, од 1952. до 1953. године, амбасадор СФР Југославије у Москви, од 1953. до 1956. и од 1965. до 1969. године, подсекретар у Државном секретаријату за иностране послове ФНРЈ у Београду, од 1956. године, стални представник ФНР Југославије у Организацији уједињених нација (ОУН) од 1958. до 1960. године,
gedza.73 Blic Dobrivoje Vidić Baja, bivši predsednik predsedništva Srbije, kako otkrivaju dokumenta, radio je početkom Drugog svetskog rata kao prevodilac za Nemce u Užicu. Andrija Mirković, gradonačelnik Užica, znao je da je Vidić radio za okupatore kao prevodilac 1941. To je bio razlog što je Vidić, kao sekretar Okružnog komiteta, 1944, tražio da se Mirković strelja, jer je njegovoj rad za okupatore morao da ostane tajna - kaže istoričar Venceslav Glišić Mi smo zauzeli oštar kurs odbijajući svaku intervenciju - piše Vidić, napominjući da je Mirković „opasan zločinac koga treba likvidirati“. Mirković je bio prvo uhapšen krajem 1944, ali je intervencijom mnogih iz KP bio pušten. U to vreme 23. oktobra Vidić piše izveštaj i traži njegovu likvidaciju. ... Konfiskacijom su obuhvaćene: radnja i kuća u Užicu, kuća s placem na Zlatiboru, porodično seosko imanje u Staparima, kuća sa šest stanova u Beogradu, plac u Dubrovačkoj ulici u Beogradu, novac, akcije, hartije od vrednosti, sva pokretna imovina. Porodica Mirković, ali i bivši članovi KP, navode da je Vidić uzeo deo te imovine. Mirkovićeva supruga Milica s petoro dece izbačena je na ulicu i samo zahvaljujući pomoći šire porodice uspela je da preživi. Godine 1946, Dobrivoje Baja Vidić, član Narodnog odbora, inače rođeni Čačanin, predložio je da Užice promeni ime. Predlog je usvojen i Užice je postalo Titovo. Istoričar dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže i da je Vidić bio u centru kampanje prinudnog otkupa od seljaka, koji su fizički mučeni. саветник Амбасаде ФНР Југославије, од маја 1951. до 1952, а затим амбасадор СФР Југославије у Лондону, од 1970. до 1973. године, амбасадор СФР Југославије у Бурми, од 1952. до 1953. године, амбасадор СФР Југославије у Москви, од 1953. до 1956. и од 1965. до 1969. године, подсекретар у Државном секретаријату за иностране послове ФНРЈ у Београду, од 1956. године, стални представник ФНР Југославије у Организацији уједињених нација (ОУН) од 1958. до 1960. године, primera mali milion
Nisam mogao da nađem smisleni odgovor na tu nelogičnost.
Ono što mogu da razumem kada neko prenaglašeno žali tuđe žrtve je, ako je taj žalilac plaćen za to.
Nema smislenih odgovora, i zato je narod toj pojavi smislio ime, kukanje na tuđem grobu, označio ga kao nepristojno i kao lažne suze.
o kome pricate, ko su ti?
Što pitaš?
angie01za Bozic, Uskrs, Slave, Ramazan, Novi Pazar
Ovo je nedostojanstveno i ponižavajuće za one kojima je pomoć potrebna.
A ne vešati ljudima hranu o banderu, kao kerovima, pa još da svi vide kad istu uzimaju.
crossoverPowered by Embassy of Bosnia and Herzegovina in Prague.