Lajtmotiv lajtmotiva

Retko ko uopšte ikada i čita programe političkih partija, uključujući često i one same koji ih pišu. Stoga se političari oslanjaju na druge pristupe kako bi svoje poruke preneli biračima na što jednostavniji i precizniji način. Neke od najčešćih tehnika komunikacije predstavljaju napadi na protivničke ideje, kao i upotreba tipičnih i prepoznatljivijih političkih lajtmotiva kako bi se posredno izneli svoji stavovi.

Zanimljivo je da se ključni politički lajtmotivi kroz istoriju vrlo sporo menjaju. Takođe, izgleda da liberalniji političari pre pribegavaju lajtmotivima od onih dogmatičnijih, za koje beskrajno političko teoretisanje neretko deluje kao sigurno utočište od bilo kakve diskusije, više nego kao ikakav smislen argument.

Tipični politički lajtmotivi bi bili:

- Nacionalizam vs. internacionalizam: Ovaj lajtmotiv je posebno istaknut u Srbiji poslednjih godina, dok se zemlja suočava sa svojim identitetom i mestom u svetu. U stvari, ne samo poslednjih nekoliko godina, već i poslednjih nekoliko vekova, u kojima bi se većina političkih raseda i sukoba mogla svesti na ovaj lajtmotiv (počev od svih onih kneževskih, kraljevskih i carskih atentata, pa sve do otvorenih ili tinjajućih građanskih ratova prisutnih na ovim prostorima).

-Tradicionalizam vs. modernizacija je lajtmotiv koji odražava napetost između želje Srbije da sačuva svoje kulturno nasleđe i potrebe da se prilagodi modernom svetu.

- Autoritarizam vs. demokratija lajtmotiv je bio glavni izvor političkih sukoba u Srbiji poslednjih decenija.

- Ekonomski rast vs. socijalna pravda lajtmotiv odražava raspravu o tome kako najbolje razviti privredu Srbije i poboljšati život njenih građana.

- Sigurnost vs. sloboda: Ovaj lajtmotiv je posebno važan u Srbiji u kontekstu istorije sukoba i nestabilnosti zemlje.

Opet neki kažu da postoji jedan osnovni lajtmotiv, onaj egzistencijalni, i da svi ostali predstavljaju različite kontekste u okviru kojih pojedinci projektuju svoje egzistencijalne potrebe. Sa druge strane, postoji i ideja po kojoj se u razvijenijim političkim okruženjima koristi širi spektar političkih lajtmotiva, dok se u onim manje razvijenim generacijama koristi u principu jedan te isti.

Zanimljivo je da se i u najrazvijenijim demokratijama politički sistem manje-više svodi na dve dominantne političke opcije, iako postoji najmanje 4-5 izražena politička lajtmotiva. Ipak, uprkos tome, te dve opcije uvek nepogrešivo zauzimaju suprotne strane u svakom od lajtmotiva.

Takođe, neki optimističniji bi rekli da postoji i lajtmotiv nad lajtmotivima, odnosno da se više različitih lajtmotiva može veštom političkom naracijom svesti na jedan zajednički (koji bi ujedno tako postao i nekakav Sveti gral politike, pošto bi putem samo jednog ključnog političkog motiva mogli da komunicirate sa svim biračima).

I koji bi to u slučaju naših narednih izbora mogao da bude taj jedan super-lajtmotiv? Analitičari pominju njih više, vraćajući se najčešće na neku od podvarijanti gorenavedenih pet, kao što su između ostalih: standard, Kosovo, izolacionizam i kosmopolitizam, kao i lustracija onih, ovih ili nekih trećih. Odnosno, koje je to ključno anketno pitanje i lakmus papir ispitivača čiji ishod određuju budućeg pobednika?

Pa, po nekima pitanje je ono jedno, oduvek isto, koje se kroz naš politički život provlači zadnjih najmanje 40 godina, a to je odnos prema Evropi. Odnosno, pitanje koji je danas većinski odnos građana Srbije u odnosu na EU?

Sad, prema rezultatima nekih od istraživanja u političkoj ponudi postoji više karakterističnih pristupa ovom problemu: od toga da je ulazak u EU ključni državni interes, preko stava da je ulazak u EU bitno ali ne i jedino bitno pitanje, pa sve do uverenja po kojima je ono nebitno ili čak i štetno. I, prevagu će po svoj prilici odneti oni koji pogode žicu većine, a to je bar sudeći prema nekim od istraživača opcija broj dva.

Na kraju, sigurno da uvek postoji i super-lajtmotiv super-lajtmotiva, ali to je već neki drugi vid politike, i neka druga vrsta izbora, koja se verovatno više i ne dešava na biračkim već na nekim drugim mestima. Kao verovatno i već neka sasvim druga priča.