Dobar, loš, zao u očima trinaestogodišnjaka

Pre nekoliko godina nastupio je na Nišvilu sjajni kontrabasista Kajl Istvud, i mi smo dodelili nagradu njegovom ocu Klintu za promociju džeza kao filmske muzike. Tada sam se prisetio kako je kultni film Klinta Istvuda "Dobar, loš, zao" uticao da jedne februarske noći osetim pomešani miris baruta, krvi i sopstvenog prostreljenog mesa.
Moju opsesiju oružjem dugujem podjednako filmu, knjigama i stripovima. Za odličan uspeh u šestom razredu iskukao sam ocu da mi kao poklon kupi novu vazdušnu pušku "Slavija". Letnji raspusti kod dede i babe na selu bili su idealni da zamišljam sebe kao junaka pročitanih knjiga. Šunjao sam se među drvećem i lovio krupnije ptice urezujući svaki ulov u dršku puške na način kako su revolveraši sa Divljeg Zapada stavljali recke na drške koltova za svakog ustreljenog protivnika. Revolveraš i lovac na ucenjene glave činilo mi se kao idealno zanimanje za mene. Naravno za početak trebalo je doći do svog prvog revolvera. Najpre sam pucao iz vazdušne puške jednom rukom sa lakoćom pogađajući u vazduh bačene predmete. Do metalnog filmskog dolara nije bilo lako doći. Moj brat od ujaka imao je beskrajno poverenje u moju preciznost dopuštajući da mu prepolovim cigaretu koju je pušio. Celog leta sam crtao razne vidove pištolja i isecao cele stranice raznih koltova iz Politikinog Zabavnika i maštao da sve te modele imam izložene jednog dana na zidovima svoje kuće. Vajat Erp mi nije bio harizmatičan poput Dok Holideja valjda jer je zbog galopirajuće tuberkuloze bio lišen svakog straha. Možda zbog njega i danas u kafeima naručujem čašu hladnog mleka. Napunivši 13 godina osetio sam kako sam prerastao vazdušnu pušku i počeo da maštam o malokalibarskoj.
Poslao sam uredniku Zoranu Živkoviću svoju prvu naučno fantastičnu priču "Smak sveta 21 put " na tek raspisan konkurs Politikinog Zabavnika sa bogatim novčanim nagradama. Kako nisam pobedio na konkursu kupio sam startni pištolj i odneo jednom bravaru da razbuši burence kolta na dimenzije malokalibarskog metka kako se tada često radilo. Bez dovoljno preciznog bušenja burence se pokazalo neupotrebljivim. A onda se pojavio moj stric milicioner apsolutni šerif u banatskom selu Mramorak. Dao mi je da pucam iz njegovog službenog pistolja ali mi se ni dizajn ni preterani trzaj nije dopao, Njegovo hvalisanje kako oduzima razne stvari švercerima iz Rumunije uključivale su i oružje. Mora da sam bio strašno uporan u molbama da mi donese neke starije zaplenjene modele jer mi je tog leta doneo dva modela. Kolt 38 i starinski dvocevni pištolj. Na moje veliko razočarenje polomio im je udarne mehanizme preda mnom.
Kolt je bio nepovratno oštećen ali dvocevni ne toliko. Zahvaljujući mom najboljem drugu koji je imao puškara u svom selu dobio sam nazad ispravan revolver. Zahvaljujući knjigama Karl Maja o Vinetuu znao sam sve o Springfild puškama koje su slično funkcionisale kao moj pištolj. U prokupačkoj robnoj kući tada se slobodno prodavale lovcima kutije baruta kao i sitne i krupne sačme, zaptivači i kapisle. Jednu cev bih napunio sitnom sačmom, drugu pojedinačnom olovnom kuglicom zatvarao zaptivačima i na ležište oroza stavljao kapisle. Mojoj sreći nije bilo kraja kada je prva konzerva postavljena na zidu odletela u vazduh. Početkom jeseni, početkom osmog razreda sam nosio pištolj u školu ponosno pokazujući drugarima u zadnjim klupama. Vršnjačko nasilje je tada bilo nepoznat pojam pa mi nije ni padalo na pamet da upotrebim pištolj u takvoj situaciji. Sitne čarke smo najčešće rešavali rvanjem a u retkim situacijama pesnicama. Vikende sam provodio špartajući brojnim vinogradima i loveći jarebice sitnom sačmom. Krupna sačma služila je za gađanje bačenih konzervi.
Jednog februara došao mi je najstariji brat od ujaka koji je bio prvi bilder u familiji, prepun priča iz tek odslužene vojske, ponosno pokazujući istetovirano JNA na mišici. Videvši pištolj poželeo je da ga i on isproba. Ponosno sam postavio dve konzerve na obližnji zid i napunio pištolj sitnom sačmom jer sam krupnu odavno potrošio.
Zategao sam oba oroza i razneo prvu konzervu. Dok sam desnom rukom pružao bratu pištolj da gađa drugu konzervu odjeknuo je pucanj. Puškar nije dobro popravio oprugu drugog oroza. U oblaku barutnog dima spazio sam svoju desnu crveno-crnu šaku i osetio miris spženog mesa. Nekim čudom sačma je zasekla šaku i projurila izmedju prstiju presekavši samo tetivu malog prsta koji je beživotno landarao. Mislim da sam majci tada drugi put skratio život. Prvi put je par godina pre toga pobacila kad sam sredio nogu sletevši sankama preko njene glave u provaliju. Nikada brže nije pretrčala put do bolnice. Dežurni lekar je sumnjičavo vrteo glavom o sudbini cele šake zbog zagađenosti barutnim gasovima. Rekao je da će probati da žrtvuju samo mali prst ali je popustio pred pretnjama mog oca i pozvao glavnog hirurga Dr Jovu Milića koji je upravo tada osnivao odeljenje ortopedije. Pristao je da ostavi prst na našu odgovornost i zašio prekinutu tetivu. Ubodi igle za anesteziju u dlan bilo je nešto najbolnije što sam osetio ali svestan svoje greške nisam ispustio nikakav zvuk. Stavili su mi ruku u gips, a ja sam odlazeći u bolničku sobu doviknuo ocu da mi ne lomi pištolj. Naravno da ga je odmah po dolasku kući polomio.
Narednog dana ispod prozora moje sobe pojavio se moj najbolji drug sa neskrivenom krivicom u glasu što mi je pomogao u popravci pištolja. Izrazito veseo što nisam ozbiljno stradao poručio sam mu da se vidimo u školi za par dana. Već sledeće nedelje šepurio sam se sa gipsom po školskim hodnicima kao veteran nekog rata.
Oporavak nije dobro tekao jer su barutni gasovi više od tri meseca sprečavali zarastanje mesta spajanja tetiva izbacujući žućkastu tečnost. Zbog nedostajajućeg dela tetive mali prst nikada nisam uspeo da ispravim ali mi to nije smetalo da kasnije treniram košarku i da tom desnom rukom odlično pogađam trojke i dan danas, iako lopta nije pravilno ležala na dlanu.
Kad se desila nesreća u "Ribnikaru" pomislio sam koliko je moj život sa 13 godina mogao da se promeni da je pištolj opalio u glavu mog brata i da doživotno nosim ožiljak na duši daleko teži od ovog na ruci.
Osim u vojsci nikada više nisam držao oružje u ruci, a prekidam gledanje svih filmova i serija čim reditelj naoruža svoje glavne junake. Poslednjih godina Srbija je posredstvom Filmskog centra finansirala i subvencionisala sa blizu tri milijardi dinara brojne filmove i serije često o kriminalcima, a na žalost Javni servis ih i producirao i prikazivao u udarnim terminima stvarajući umesto Klint Istvuda, narko dilere i ubice kao idole trinaestogodišnjacima, bez mogućnosti da isti prosuđuju ko je Dobar, ko Loš a ko Zao.