Za vreme Drugog Svetskog Rata je na jugoslovenskim teritorijama izdato preko stotinu knjižica partizanske narodne poezije, a knjižica o kojoj govorimo je jedna od njenih prvih antologija. Dakle, ovo je knjjižica najboljih ostvarenja u periodu 1941.-1944., po sudu i ukusu urednika Kosaka i Popovića.
У руке ми је јуче (захваљујући Њањи, наравно) пао прави драгуљ издаваштва, мала књижица насловљена
“Друже Тито љубичице бијела ...”,
с поднасовом “Народне пјесме”, издата 1944. од стране Културно-умјетничког одсјека Одјела информација ЗАВНОХ-а, штампарија Вјесник. Као уредници су наведени Ђуро Косак и Владимир Поповић. Књижица је писана латиницом, има осамдесетак страна, садржи 45 песама, подељених у осам целина с релативно блиском тематиком, и предговор с потписом
За време Другог Светског Рата је на југословенским територијама издато преко стотину књижица партизанске народне поезије, а књижица о којој говоримо је једна од њених првих антологија. Дакле, ово је књижица најбољих остварења у периоду 1941.-1944., по суду и укусу уредника Косака и Поповића.
Многе од песама се и по стилу и по садржини природно надовезују на народне творевине из ранијих периода, понекад и директно преузимајући мотиве, риме, структуру, и целокупни амбијент. Сасвим је вероватно да су многе од таквих песама аутентичне. С друге стране, у антологију су ушле и неке накарадности, које су, по свему судећи, рађене по задатку. Тешко је веровати да је траљави покушај риме и изломљен ритам у десетерцу “Компартиј”
"Што Партија пред свог борца стави,
сваки од њих хоће да оствари."
део народног стваралаштва, јер оно стално пречишћава себе пролазећи кроз многобројне уши и усне и са неумољивом поузданошћу временом углача своје очигледне слабости и одбаци потпуне промашаје.
Утицај јуначког десетерца провејава кроз многе стихове, као у песми “Голема рана”
"Не знаш, мајко, ко ли више вије:
ил мећава ил пушчане змије.
…
Стисну јунак богазе и путе -
смртно мете душманине љуте."
Многе песме су посвећене Титу. Ово је и сам Владимир Поповић прикладно прокоментарисао у свом предговору.
“Али ни о једној појави у народно – ослободилачкој борби народ није пјевао с тако пламеним жаром, с таквом нежношћу, љубављу и пажњом као што је пјевао о највећем човјеку ове земље. Т и т у. И као вођа, и као борац, и као друг, и као човјек, он је најомиљенија личност и у очима наших народа и у очима својих хероја – народних војника. Српски народ – оличење и голготе и хероизма у ослободилачком покрету – зна да је Тито – Хрват, а баш прва пјесма о Титу потекла је и зазвучала из српског срца.”
За пример ове нежности, љубави и пажње ка највећем и најомиљенијем вођи, борцу, другу, и човеку ове земље, издвајамо стихове који му одушевљено приписују судбински значај и митску величину
"Тито, земље наше чедо мило,
да те није, не би ни нас било. "
Поред песама Титу, доста песама је посвећено и Стаљину и снази Црвене Армије. Стихови се нижу
"Сија звијезда где је која сјала,
Стаљинова и нас обасјала."
или
"Мисли Хитлер - зла му мати -
у сред Москве зимовати,
...
Ал пред Москвом тенк до тенка
војсковође Тимошенка."
Уз мноштво песама у славу Црвене Армије, једна песма посвећена савезницима, насловљена “Летеће тврђаве”, је такође нашла место у збирци
"Што то тутњи мила кћери?
Савезнички лете бомбардери."
Низ песама је посвећен пркосу младих бораца који нису или неће жалити да дају свој живот за праведну борбу, као и порукама њихових мајки, сестара, и љуба, да нису или неће много плакати за њима
"Не ћу жалит своје младе крви,
за слободу пролит ћу је први. "
или
"Ако ли ми погинеш, драгане,
не дам сузи да из ока кане. "
Ипак, мени је у целој књижици најзанимљивија употреба механизма којим Партија покушава да обезбеди своју пуну и дуготрајну идеолошку доминацију. Рецепт је наравно познат и примењиван је и пре и касније од свих контролора мисли и осећаја у покушају, независно од саме идеологије. Најважније је, прво, представити себе као носиоца јединог исправног пута и, друго, освојити млада срца. Јасно се ставља до знања да Партија представља све оно најбоље и најпрогресивније, а да је омладина главна снага која мора гурати напред више и снажније од свих, јер је она управо најодговорнији и најсвеснији сегмент – само цвеће покрета. Стиховима
"Тко је слуга фашистичких звијери,
судит ће му синови и кћери, "
или
"Омладино из цијелога света.
пази добро тко у борби смета. "
омладини се даје улога надзорника и судије моралних посрнућа, скретања с правога пута, својих родитеља и сународника уопште. Нема места двоумљењу - стиховима попут
"Омладино земље ове,
збијајмо се у редове,
...
Тко устанак сад не спрема,
међ народом мјеста нема."
или
"Омладино, учествуј у боју,
понајвише која си у Скоју. "
се омладини, а посебно њеном најпоузданијем делу - Скојевцима, указује да нема времена док траје револуција, а касније и док траје обнова, па реформа, онда светска криза, кршење људских права, или шта већ, укратко, док гори Хиландар, за нијансиране ставове, за преиспитивање, за размишљање, већ само за бескомпромисну борбу и неодложну акцију.
Како и сам Владимир Поповић у свом предговору каже, ова поезија је прожета борбеним активизмом и непомућеном вером у победу, у несавладиву снагу ослободилаца, који ће у корену посећи злоће и опачине. Овај борбени активизам дозвољава, управо захтева, да се свако ко не иде потпуно, неопозиво и покорно укорак назове, без икаквог снебивања, клетим фашистом, псином, скотом, ...
Како банално и почетнички звучи позив Џорџа Буша “You are either with us or against us” у поређењу са стиховима
"Што ваљало пушку опасало,
само смеће око куће шеће."