Као да се помаља извесни образац око Јокића у медијасфери уновченог беса. Он им досад уопште није био интересантан -- не прави глупости, не појављује се нон-стоп по мрежама да лупета, игра кошарку, додаје суиграчима, даје кошеве, а онда иде кући жени и детету -- дооосаднооо, те стога занемарено. С друге стране, после овог плеј-оф низа, испоставило се да сувише добро додаје суиграчима и даје кошеве. Постао је сувише остварен и препознатљив да би био остављен на миру, те је потребно наћи погодан угао за окоришћавање. И нашли су га -- није му стало до кошарке!!!
Уобичајени трикови вађења из контекста, надувавања, увређеност из друге руке, или једноставно лажи, користе се да би се створио монструм о коме могу да говоре и на коме могу да зараде своје бедне кликове. На пример, за време једног од интервјуа брзо после последње утакмице, Јокић каже да је оставио свој МВП трофеј Спаркију, економу тима, и да не зна где је сада (заиста је рекао нешто у том смислу). Мени се чини безазлено искрен и директан одговор, као и већина његових, али не, пуче брана дођавола -- како је могао да изгуби (да штааа?!) трофеј, таква дрскост и непоштовање, трофеј носи име по Раселу, само што је умро човек, јао, јао, сви други играчи би дали и учинили све да освоје тај трофеј, а он се тако подругује целој лиги, шамарчина свима, ох, ох, то је све поза, досадио нам је већ с тим његовим понекад-имам-преча-посла-него-да-се-понашам-како-ви-мислите-да-треба, ох, ох, како може да каже да му није стало, сироти навијачи Денвера заслужују више, забога они су ти који га плаћају, ох, ох, ...
Дакле ту је. Повученост, скромност и само-је-тим-важан дух окреће се против њега на најгори могући начин и претаче се у ароганцију и себичност, свака се реч мери и сецка, анализира се и обрће у своју супротност и -- voilà -- коначно имамо неодољиву причу.
Има много људи што размеју кошарку и желе да буду информисани о -- кошарци! Чак мислим да има и много људи што разумеју кошарку и кадри су да добро пишу/говоре о кошарци (само на овом блогу их има на туце). Ипак, количник између рационалних и информативних садржина с једне стране и ружне потпалубе закувај-нешто-гадно-и-уновчи с друге, занемарљиво је мајушан. Свакако, није само извештавање о кошарци у овом стању, све је -- политика, сви спортови, сва друга забава, ...
Нема много тога што се може учинити о свему овоме осим ускраћивања злој машини једине ствари коју разуме и до које јој је стало -- нашег времена. Како неко рече скоро -- посао је обављен, сад можемо да идемо кући.