Ovu novu godinu smo odlučili proslaviti u toplijim krajevima. Magla i hladnoća su bili previše depresivni, pa smo počeli da istražujemo. Prijateljica koja studira u Barceloni mi je javila da joj dolazi momak u posjetu za NG te da je vrlo jeftino do tamo ići avionom. Odluka je pala vrlo brzo, a kako i ne bi jer od Graza do Barcelone avionska karta Ryanairom početkom januara koštala je 0.01 Euro. Da nisam putovao na ovaj način, ne bih vjerovao da može biti istinito ali je tako. Avion sleće na Gironu koja je od grada udaljena oko 70 km. Za nekih sat vremena vožnje autobusom ukazuje

Nikada neću zaboraviti suze malog Etjena, rođenog prije 6 godina u Londonu. Kingstone hospital, rekao mi je samo par dana ranije kada smo se upoznali. Etjen, od oca Radža i majke Kam. Porijeklom Indus, i na to mi je, prilikom upoznavanja, skrenuo pažnju. Mjesto boravka London, Richmond park. Kasnije ću saznati

Poslednjih nedelja intenzivno posmatram lica prolaznika. Ne sećam se tačno ko – ali svakako neko veoma pronicljiv – u vreme najžešćeg beznađa devedesetih rekao je, (citiram po sećanju), da se sva materijalna beda i moralna raspuštenost jednog društva najbolje čita sa lica ljudi na ulicama.  

Pošto sam poslednjih nedelja dosta putovao ─ većina žena i muškaraca koje sam na ulicama (Novog Sada, Niša, Bora, Beograda...) susretao izgledali su mi kao da su nekom čudnom srećom pobegli sa mitinga Srpske radikalne stranke, Nove Srbije, ili, ne daj bože, s glavnog odbora

Ispitujuci lucenje pljuvacke i zeludacnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovic Pavlov, baveci se ovim istrazivanjem krajem 19. veka, dosao je do iznenadjujuceg otkrica: pas je poceo da luci sok pre nego sto je dosao u fizicki dodir sa hranom. Samim tim sto je video hranu, ili osetio njen miris, pas je poceo da luci sok. Ispitujuci dalje ovaj fenomen, Pavlov je otkrio da moze izazvati lucenje soka kod psa

Na periferiji našeg sela nalazi se skromno radničko naselje Čeremuški, izgrađeno zajedničkim snagama radnika iz Groznoga i studenata iz Jaroslava/Ukrajina.

Na gradilištu Čeremuškina upoznali su se Stepan iz Jaroslava i Nina iz Groznog. Svidjelo im se naše selo, pa se odlučiše nastaniti u njemu.

Zapravo bilo je tako da Ninina familija nije htjela ni čuti za Stepana, a i Stepanovi su odbijali prihvatiti Ninu. Za mladi par bilo je to veliko opterećenje jer nisu znali kuda će, kako planirati zajedničku budućnost, gdje „zabaciti sidro“ i započeti

 Peglam pre neki dan, nemam  sliku, imam ton sa dva TV i Savinog MP3  na maksimumu,  čujem  urlike sa TV, taj Mišković je zlo, to mora da se stavi pod kontrolu, i taj RTS kakav je to javni servis, pa to je sramota......Izbor meta liči na LDP, al naglasak mi sumnjiv, pogledam ono urla Velja  Ilić, čovek koji je deo vladajuće koalicije a ovako priča i nastupa, ko da je okorela opozicija bez odgovornosti za greške vlasti koje su, nesumnjivo,  i Tijanić i Mišković. Pogledam sliku bolje, vidim Bubala u prvom redu pored Velje, pomislim al su umontirali ovo, od kad li je taj snimak,

o jednom čoveku* i jednoj ženi 

*ako vam bude

dosadno

oljuštite pomorandžu

i namignite mu

možda posavetujte

koji cvet da kupi

Suvenir 

Prvim odlascima na zapad sam bio zatecen pustim ulicama u toku radne nedelje. Od nedelje uvece do petka popodne nema nigde nikog. Ljudi ili rade ili se odmaraju za posao. Deca su ili u skolama ili pisu domace zadatke. Navikao sam da kod nas na svakom cosku kafic i ljudi koji piju espreso i citaju novine u svako doba dana u toku cele nedelje. Gluvarenje je izdignuto na nivo nacionalnog sporta, odmah iza kosarke a ispred odbojke i vaterpola. Niko nista ne radi. A na

(Izbori FAQ nastavak)

U brojnim polemikama i u medijima i izmedju komentatora na netu i “uživo”, medju prijateljima, a kad je nesreće i u samoj porodici, ljudi polemišu o izborima na jedan strahovito grub način. O izborima se raspravlja kao da je u pitanju borba na život i smrt, taktika “čovek na čoveka”, najvažnije utuviti onom drugom sopstvenu ideju u glavu, isterati djavola iz tudjeg tela, banalno i vulgarno izvredjati “protivničkog” kandidata, dezavuisati ga ad hominem tabloidnim lažima (koje, iako svi znaju da su upravo to – obične laži, ljudi

Kada sam poceo da pišem blog rekao sam sebi da ću pokušati da izbegavam politiku, zato što mislim da nemam dovoljno samokontrole za tako osetljivu stvar. Ali.....

Zaista  ne mogu više da ćutim, hoće na dupe da mi izađe. Hoću bre da kažem šta mi leži na duši, sad pred Jovanjdan kada treba da izaberemo novog vođu, pa kom obojci kom opanci!

1. Ne mogu da razumem da će 30 i nešto procenata biračkog tela, dakle

Piše  Persa Vučić

    Deseti decembar, Dan ljudskih prava, Niš je dočekao i ispratio doslovno preplavljen fašističkim porukama i simbolima, i nema prigradskog naselja ili dela užeg ili šireg centra ni ograde ili zida neke institucije u Nišu gde ti simboli i poruke nisu ispisani, a u ovom tekstu navedeni su samo neki.

    Na potpornom zidu Triglavske ulice, delu koji se spaja sa Igmanskom (naselje "Crvena zvezda") piše "cigani napolje" i "smrt ciganima". Popločani delovi nišavskog keja (kod tvrđave) iscrtani su velikim (1x1m) kukastim krstovima a kukasti

Upravo je javljeno da je umro Sir Edmund Hilari, "Kivijanac", covek velikog srca, "osvajac" Mont Everesta, Juznog pola (motorizovano) i veliki humanista koji je svoj zivot posvetio pomazuci siromasne Serpe u Himalajama, za koje je 1960 godine osnovao fond koji je gradio za njih skole i bolnice.

Sir Edmund Hilari

Nisam se dugo javljao - sto zbog

Mi do pre tri-četiri godine nismo upražnjavali zimovanja. To je za nas bilo previše. Da kuću, u zimnje doba, napusti pet primeraka ljudskog roda, od kojih tri manje sposobna za sopstveno odevanje, bilo je problem rešiv samo brojem ruku većim od četiri. Trebalo nam ih je bar k'o u one indijske boginje, što liči na pauka, a uvek joj ime zaboravim.

Prvo

Piše: Boban Stojanović  

Kada sam danas na reveru Dragoljuba Ackovića video bedž sa likom Šešelja, shvatio sam da je najveća žrtva aktuelne vlasti - vidovita Zorka!

Ona je svoj posao obavljala maksimalno korektno: ikone, beli luk, kaže šta kaže, sve to po određenoj tarifi, tvoja je volja ’oćeš ili nećeš da veruješ.  Nit’ je Zorku plaćala država, nit’ je Zorka uzimala pare iz državne kase, nit’se Zorka bavila politkom.

Kada ste čuli da se Zorka petljala sa Evropskom unijom, nezavisnim Kosovom ili izručivanjem Mladića i Karadžića Hagu. I onda, jednu tako poštenu građanku, koja ti za tvoje rođene pare da ono što može da da – nade na kašičicu – uhapse. Skinu je sa tržišta. Izbace iz igre...

I, šta se popravilo u državi?
Ništa!

Sve je postalo mnogo, mnogo, ali baš mnogo gore!

Djetinjstvo moje je bilo tesko... Cesto ni kruha nije bilo dovoljno, zbog toga se desavalo da je majka, da bi pravilno rasporedila rezerve kukuruznog brasna koje je imala, morala zakljucavati ostavu u kojoj se nalazio kruh, a mi, djeca, dobijali smo samo toliko koliko se moglo pojesti....

Живели смо скромно, јако скромно, као и сви тада, уосталом. Сви смо јели исту храну, хлеба и масти. Нисмо имали више од два месна оброка недељно, јело се поврће.