Ovih dana, uplašen od govora koji sve više podsećaju na devedesete, očajnički se nadam da će konačno pred nas da izađe neko od tekućih političara i kaže nešto smisleno što DAJE NADU. Umesto toga – potpuna konfuzija: kao da su između sebe zamenili govore, čak i Toma Nikolić sa svojim izjavama „nećemo slati decu u ratove” zvuči kao Boris Tadić (pazi da me ne ubedi). Krug se zatvorio. Dok se oni bore da zahvate što više „tuđeg” biračkog tela, izgubiše i svoje glasače.

Ovaj bi trebalo da je moj! Dan mislim. A vidi kakav je. Beo i siv. Volim ja tu kombinaciju, ali u autfitu.Ne u ovom autu sad napolju- tu mi treba barem malo zute, one od gore shto greje i rastvara tmurne valere.

Da je chovek predvidjen za minus, valjda bi drugachije izgledao, kao pingvin npr, ili bi barem imao krzno kao medved i uvecane lojne zljezde da se uredno vaksuje kako bi preziveo. Lepo priroda uredila, kad postane aprijatno, a ti brate preselenje na plazu ili pecinica pa pajkish, dok se stvari ne povrate na podnoshljivo.

Dobro, secam se i boljih ovih mojih dana, na plazi,

Pitaju Muju što misli o velikom križu koji su Hrvati podigli iznad Mostara?

Kaže Mujo: "Ja mislim da je to jedan veliki plus za Bosnu i Hercegovinu."

I da na ovom mjestu iskoristim priliku: свима који ових дана славе - Христос се роди!

Savet bezbednosti UN mora da "poziva na odgovornost svoje visoke službenike za sve ono što nisu uradili i za sve ono što su sakrili u okviru svoje misije i svog delovanja na Kosovu i Metohiji", kazao je Samardžić agenciji Tanjug…

Naravno, da bi dobio ovakvo objasnjenje moras licno da im dodjes na noge, u surcin, na salter,

Zameraju mi moji najmiliji sto u vreme epidemije proliva pisem o korsetu umesto o belom mantilu. Epidemija proliva, izazvana Norovirusom, se javlja u UK svake zime, u manjem ili vecem obimu, kao grip, samo sto ne postoji vakcina, ali postoji pranje ruku (virus se prenosi fekooralnim putem), cemu zahvaljuajem sto, uprkos brojnim bliskim fizickim kontaktima sa obolelim jos nikad nisam i sama dobila, bas kao ni bilo ko od ljudi sa kojima radim. Dozvolite mi da izaberem drugu “belomantilsku” temu – komplementarnu i alternativnu medicinu.

Zahvaljujuci intenzivnom angazovanju princa

Slušam jednu audio knjigu zadnjih nedelju dana i cenim da započnem blog o njoj ali nikako da se nameračim. Napolju i dalje sve u staklu leda pa rekoh – zar ima boljeg dana od ovog za tako nešto. U nekoliko blogova ću preći par primera koje sam čuo i koji su me zaintrigirali da se pozabavim ovom temom. Audio knjiga je „Blink“ pripremljena od strane Johna Maxwella – ko ima priliku da je se dočepa, toplo preporučujem.

Dakle, probaću da

Pokazali su mi, nedavno, čoveka koji ne želi ljubav.

Vidi se.

Kišobran 

            Biće, uskoro. 

            Šta misliš, koliko dugo sam radio na ovome? Koliko dugo pre nego što si napravila onaj intervju?

Moja baba, ima to da priznam, pa se sad vi smejte staroj zeni ako vam volja - razumecu vas, ja tako gresan kakav sam, svako malo - je jedan od onih penzosa, zivela mi sto godina, koji se javljaju u emisije lokalnim Djokama Vjesticama, pisu pisma lokalnim rubrikama "Medju nama", pise predsedniku opstine, biskupu, poslovodji u lokalnom makisju, upravnicima PTT i Telekoma, direktorima javnih autotransportnih preduzeca, kablovskoj kompaniji, urednistvima TV stanica - uopste vodi jedan aktivan, tacnije hiper aktivan - gradjanski osveshten zivot. Pisma su izuzetno kratka i slovenski antitezirana,

Ko bi se osećao prijatno dok se provlači kroz dugačke sterilne hodnike, dok stoji u redovima pred šalterima i gura se u gužvi pred pokretnim trakama gde se torbe vrte u krug, tamo gde se niko ne zadržava duže no što mora? Pošto dočeka i poslednji komad prtljaga, putnik gurajući kolica hita kroz neonsko svetlo ka izlazu. A onda se otvore automatska vrata od mutnog stakla i ukaže mu se svet: praznično osvetljen i okićen, mnogobojan i mnogoljudan.

Putnik zastaje na vrhu rampe, osvrće se, pokušava da u mnoštvu uoči poznato lice. A tamo, ko zna koliko stotina ljudi svi do jednog gledaju u njega jer svako ima nekoga svoga ko treba da kao kukavica iz sata iskoči iz otvora na zidu kroz koji je on baš izašao. I gleda putnik sa vrha rampe, paralisan kao zec pred farovima, zvera naokolo sve dok ne ugleda ruku koja maše negde iz mase i poznat nasmešen lik ispod nje. Onda se i on sav ozari, odmahne, pa brže pogura kolica s prtljagom niz rampu u pravcu dočekivača. Susret je dirljiv trenutak.

Mudrost je primenjeno znanje!

Pamet vs Mudrost

Pročitala sam pre neki dan da čovek ne mora biti pametan da bi bio mudar! Često razmišljam o toj razlici između pameti i mudrosti. Znam mnoge pametne, obrazovane, inteligentne ljude, koji su potpuno nemudri – žive nesrećno, zbrkano, ljuti na sebe i druge, analiziraju sve događaje ‘u sitna crevca’ tražeći krivca, i pritom, veliki deo teško i ‘pametno’ zarađenog novca, troše na lekove i razna lečenja. A poznajem i one druge, manje obrazovane, srećne, zadovoljne, pune

Iako je koncept prebrzo ušao u upotrebu, pa tako postao marketinški kliše, malo ljudi spori da je koncept korisnika u centru zbivanja jedna od osnovnih karakteristika što definišu umrežavanje, pa kroz to umrežavanje mnogobrojne druge vertikalne tehnologije, koncepte, delatnosti i na kraju informacije uopšte. Tako, neminovno, i identitet pojedinca u svoj svojoj varljivoj i neodređenoj strukturi. Maglovitosti, čas vidljivoj, čas nevidljivoj, a uvek prisutnoj. Tačnije, jedan, ili nekoliko, od više identiteta.

Kao neki vir oko koga se svašta vrti dok u tom viru ne nestane.

Ako u razlikama između popularne i visoke kulture izoštrimo onu o količini vremena i truda potrebnim da se ugradimo u neki novi identitet, a u razlikama između popularne kulture i folklora onu gde mi, ili „naši“, možemo brže i efikasnije da „poguramo“ neku polugu, ili njenu interpretaciju, šta reći za svet gde je korisnik u centru zbivanja – mi smo identitet, i mi smo poluga. Mi smo pop.