Two months ago I packed my bags and left Belgrade to take a job in Washington, DC Đ not in anyway an answer to the BIA vs. CIA question, I should point out.

At the moment I am working for The Atlantic, a slightly left of center, general interest publication with a long and respected history.

Recently, in an introductory conversation with a blogger for the magazine’s newly expanded website, I mentioned my year in Serbia and my interest in South Eastern Europe. His response: “Oh, the Balkans Đ that’s so esoteric. Aren’t you about ten years too late on that?”

(As

Sta sad pa to meni treba? I zasto bas meni? Moj partner nije nista dobio, a sto bas ja? Tko se samo usuduje? Sta oni misle, da ja planiram da umrem? E pa ne moze to tako! Bacih na

Piše: Boban Stojanović  

Od ekstremnog fašizma više me nervira površni antifašizam.
Dakle, ako smo ZAISTA antifašisti, onda smo antifašisti i ne sme biti kompromisa niti bilo koje vrste -ustezanja da o grupama prema kojima je fašizam usmeren govorimo otvoreno i da ih branimo.

Juče održani antifa skup u Novom Sadu, prošao je kako je prošao...Moglo je bolje, ali je moglo biti i gore...

Ipak, nekoliko stvari mi je zaparalo uši, mislim da su važne i da o njima treba da se polemiše!

Naime, fašizam je (nažalost) jedna od retko jasnih i čistih ideologija, najmanje se unutar njega promišlja i diskutuje. (Anti)vrednosti fašizma prihavataju se bez ikakve diskusije, dakle, ili jesi ili nisi fašista.

Ona druga, antifa strana, međutim, neprestano promišlja šta da definiše, šta da ne definiše kao fašizam, šta je lepo a šta nije reći za već regutovane fašiste, da li govorom o fašističkim tendencijama samo još više rasplinjujemo mržnju...

Ma daj, pali...

1. reality show je zapravo dokumentarac
2. buduća mlada se udaje za momka koji ju tuče jer isti ne rasipa novce i ne puši

To me je toliko otvorilo u faci da sam pogledala i dokumentarac Menjam ženu, računajući da ću da pokapiram šta biva posle dokumentarca 48 sati

Zoran Alimpic izabran je na mesto gradonacelnika Beograda. Jos jedna pobeda Vuksine struje i jos jedan poraz DS-a koju je predvodio Djindjic. Mada, ni ta struja nije bila Vuksina, ne treba mu sirotom davati toliki znacaj. On je, kao i Alimpic bio samo jedna mala figura koju su iskoristili, a posle odbacili. 

Bio je 8 godina predsednik opstine Cukarica, od koje je za zasluge  brzo dobio stan (usput je

 Čitam u vikend Pravdi da je poslanik ruske Dume iz Jedinstvene Rusije tražio od novosadskih vlasti da omoguće održavanje skupa neonacista u Novom Sadu. Što se mene tiče, fair enough, da se zna ko je za koga, kojim sve to mehanizmima ide i ko iza koga stoji. Kao što nemam ništa protiv da US Kongres ima izveštaje o stanju ljudskih prava u celom svetu, pa i o Srbiji, ili što pojedine vladine ili nevladine organizacije iz drugih zemalja podržavaju neke grupe i pokrete ovde. 21 vek. U kome ceo svet sa razlogom prati šta se dešava u Abu Graibu, Guantanamu i drugde gde US

Htedoh da pišem kako od petka više nisam stranac na kraju sveta. Rekoh, postao sam državljanin Novog Zelanda. Ceremonija, kojoj je prisustvovalo oko 200 kandidata i oko 500 njihovih prijatelja i rodbine, je bila veličanstvena. Da li postoji neka druga zemlja koja ovako prihvata svoje nove gradjane? Maori grupa je izvela nekoliko pesama, uz obaveznu haku. Jedna od pesama me je toliko dirnula da nisam mogao da uzdržim suze, onako tiho - ali "hebi ga" - kako sam sedeo u trećem redu, jedna od devojaka koja je pevala je primetila i samo se nasmejala. Bio je to prvi put da je pokazala

Zabrinjavajuće je i opominjuće, što se par desetina pripadnika ovih grupacija okupila najpre ispred novosadske Saborne crkve odakle su klicali Ratku Mladiću ─ kasnije i u dvorištu Doma vojske Srbije odakle su, uz nacistički pozdrav ("Zig hajl") pripadnike nenasilnog antifašističkog skupa najpre fotografisali a potom ih zasuli kamenicama. Nakon (neblagovremene) intervencije policije skup je ipak okončan bez ozbiljnijih posledica.  

Ipak, nameću se pitanja:

─ Ko bi bio odgovoran da je došlo težih posledica?!

─ Kako je moguće da neonacisti napadnu građane iz objekta koji pripada Vojsci Srbije?! 

Ne pamtim maglu, ne pamtim jesen
ne pamtim kišne godine
ne pamtim nikad zimu jer moje
sećanje otopi snegove

jedni viču hej, čitaj Borbu,
drugi viču, čitaj Mladinu

Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u Poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

Drage blog-komšije, posle još jednog u nepreglednom broju razgovora o novijoj istoriji, na blogu kod Tibora Jone (koji inače ima fascinantnu tehnologiju timskog rada na svojim tekstovima :)), palo mi je na pamet da napravim jedan mali eksperiment nešto drugačije vrste timskog rada.

Da li je efekat društvenih seksualnih inhibicija sličan zagađenju? Da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo dobro za društvenu zajednicu?U zbirci kratkih eseja Stevena Landsburga, inače autora kultne knjige Armchair Economist (1993), pod nazivom More Sex Is Safer Sex (The Unconventional Wisdom of Economics), autor otkriva ekonomske uzroke i suštinu pojava veoma bithih za naše živote.  Na početku knjige on pokazuje da ako bi seksualno suzdržljiviji ljudi počeli da vode ’’raskalašniji ‘’ život, čovečanstvo bi se suočilo sa manjim rizikom od seksualno

Evo stigoh iz Novog Sada...

Bilo je mnogo vise ljudi na kraju nego sto je na pocetku skupa delovalo. Ne znam 3/ 4/ 5 hiljada...Muzika je svirala Betovena sto je meni bilo bezveze, pre bih cula O Bella Ciao i nesto tako veselije. Onda su krenuli kratki govori, zasto sve ovo, cemu strah od fasizma i ovaj skup: predstavnici nevladinih organizacija ala Helsinski odbor za ljudska prava, ZUC, jevrejska zajednica, itd...Govori su bili OK ali sto je primetio Boban Kvirija niko nije pomenuo gejove i njihove prebijanje a u jednom govoru neko rece "fasizam nije rak ili AIDS vec nesto gore...sto

Jutros me je zvao deda. Moj rodjeni. Kaze doci ce (sad vec danas), u Novi Sad da ucestvuje na antifasistickom skupu. On ima 85 godina u uhapsen je u raciji 1942 i proveo skoro tri godine u logoru. U raciji mu je stradao i  rodjeni brat. Tesko se krece i ima problema sa nogama jer se peske vratio iz logora, a onda opet peske sa partizanima stigao sve do Trsta.On ima licni ralog da dodje, i preci ce 60 kilometara u oba pravca da bi iskazao svoj revolt i svoj stav prema fasistima koji se okupljaju danas u nasem gradu.  Svi vi koji ste mozda mislili da ne dodjete, da vas se to ne tice ili da se

Jedan sam se dan, nichim izazvano, tek dokolice radi, zapitao ko zapravo pise moje tekstove za ovaj blog. Znajuci dobro da to nikako nisam ja, jer kako bi, naoruzam se strpljenjem i tvrdoglavoscu da saznam ko je ja, kad vec ja to nisam.

Maskiram se i zauzmem busiju tako da mi postansko sanduce uvek bude pod paskom. Cekanje je pretvaralo sekunde u minute, minute u sate, sate u dane... Kad u nekom trenutku, tek sto je prosla ponoc, gluvo dakle doba, otvori se kapija na kuci i u ajnfor utrca jedna casna sestra. Tutne nesto u sanduce i zamakne niz ulicu. Ja brze bolje za njom