by RPS, Sarajevo

(Onima koji nerado pišu na engleskom, a žele učestvovati u diskusiji: autor također govori i srpski/bosanski/hrvatski)

The Amish keep showing up in the most unusual places, like a discussion on a B92 blog in Serbia. Usually these reports focus on the most obvious aspects of their community, like their distinctive dress or lack of technology. I have always found them to be fascinating and I guess I am more than a casual observer of Amish communities. As a Mennonite Christian, we share a similar understanding of faith and a joint

Danas u 14 i 49 na prvom programu javnog servisa možete da gledate reprizu prvog dela, a večeras u 21 i 10 drugi deo emisije 48 sati svadba u kojoj ekipa produkcije Emotion daruje venčanje iz snova čoveku koji tuče svoju buduću suprugu.

O tome sve vreme u emisiji pričaju svi, njegovi i njeni roditelji, strina i tako dalje. Njena majka priča kako i nju ceo život tuče muž i kaže nešto u stilu: Pa nisam baš dobijala batine, ali padne po koji šamar. Posle svih ovih razgovora voditeljka i snimatelj idu sa mladom i mladoženjom, sa sve osmehom, da kupe burme, venčanicu, cipele... Posle toga neki ljudi su montirali ovu emisiju, ima osim voditeljke i snimatelja valjda i neki urednik, neki producent, lektor, titleri. I nigde nije zapelo, koncept emisije je u širokom luku prošao pored savesti svih ovih ljudi.

Da ne bude zabune, mene uopšte ne zanima šta proizvodi Emotion, ali me i te kako zanima kakve emisije otkupljuje javni servis, koji svakog dana podseća da je uputio tužbe protiv onih koji ne plaćaju pretplatu, kako bi zaštitio interes ?! onih koji plaćaju.

Poslednje dve nedelje, u "Hronikama" na stranicama štampe čitali smo o dva slučaja sa beogradskog asfalta. Jedna klasična sačekuša priredjena je zbog raspodele terena medju dilerima droge. Jedno manje uobičajeno ubisto desilo se kada je izmuženom vlasniku gradjevinske firme prekipelo i rešio je da hicima reguliše odnos sa zelenašima koji su mu bili za vratom i učinili život noćnom morom.

Ono što me u ovakvim situacijama posebno zaintrigira su čitulje u novinama. Nije da ih čitam kao penzioneri sa Kalemegdana koji svakog dana najpre provere da li su u njima, a zatim i ko se sve iz generacije preselio u Večna Lovišta, ali sa godinama sve češće pogledujem koga sve tamo nadjem.

“Demokratska stranka Srbije i Sveruska politička stranka «Jedinstvena Rusija» potpisale su Sporazum o saradnji, polazeći od duboke i istorijski potvrđene duhovne, kulturne i političke bliskosti Srbije i Ruske Federacije, kao i od zajedničkog uverenja da su izgradnja i jačanje pravne države, demokratskih institucija i sveukupnog blagostanja naših naroda i država osnovni i zajednički ciljevi delovanja obe stranke.” 

Vojislav Koštunica, pre neki dan u pismu Kongresu jedinstvene Rusije  

“Međunarodna

Bio jednom jedan car koji se zvao Voja. U toga cara bila je kita kozja, pa je redom zvao čobane da mu je čuvaju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi koji završio sa kitočuvanijem, car Voja bi ga zapitao jel mu se kita dopala, a čoban bi odgovorio da ružniju u životu nije video; onda bi ga car Voja odmah sabljom posekao.

Tako dođe red na jednog čobana, al’ mu beše mrsko da ide kod cara Voje, te se učini bolestan, pa pošlje svog zamenika Rumenka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije glavni čoban došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Voja sede te mu Rumenko čuvaše kitu. Momak, čuvajući kitu, opazi da je to kozja kita, ali kad ga Voja zapita kako mu se sviđa, on odgovori da u životu lepšu kitu video nije, da je treba slikati, uramiti i držati na zidovima svih škola i državnih institucija u carevini. Svide se caru ovo laskanje te Rumenka primi u službu glavnog kitočuvara sa mogućnošću napredovanja u službi i dade mu dvanaest dukata. Kad Rumenko otide kući, zapita glavni čoban kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da ga je car primio u službu i pokaza mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne reče da je u cara video kozju kitu.

Jedan miš opravdano odsutan,radi

BILA DVA PACOVA. PRVI I DRUGI. PRVI SE ZVAO MIŠA A DRUGI SE UOPŠTE NIJE ZVAO. JER NIJE IMAO IME. A I ŠTA CE JEDNOM OBIČNOM POLJSKOM PACOVU IME, GOVORIO JE NA SRPSKOM JEZIKU ONOM DRUGOM. A TOG DRUGOG, KOJI NIJE BIO ONAJ PRVI, A KOJI JE

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da traže od svojih poslodavaca da o svom trošku (trošku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru zaposlenog. Svaki zaposleni. Zašto? Zato što im se to isplati. Evo i kako i koliko.

International Sputnik Day 2007
is a self-organized event by artists and scientists to commemorate the
launch of the first Satellite on October 4, 1957 by the Soviet Union.
The goal of International Sputnik Day is to create a series of small
events � some of them actually grew a bit bigger � to celebrate and

commemorate the historical event.

Participants from 19 cities form a diverse program of dinners, BBQs,
web
streams, film screenings and lectures. (Budapest, Cologne, Chatillon,
Dartington, Dortmund, Frankfurt am Main, Helsinki,

Jedan nas prijatelj nedavno je promenio svog  cable provider-a. ComCast nova kompanija trebalo je da posalje ljude da ga prikljuce…Ljudi nisu dosli. Nas prijatelj je pozvao Customer Service..Sedeo je na holdu 45 minuta dok mu se na kraju nije javio ravnodusni glas Sluzbenice. Sluzbenica je rekla da ona ne zna sta se desilo jer je neki drugi bezlicni glas preuzeo nalog ali je rekla da ce poslati novu ekipu..Ekipa se nije pojavila…Nas prijatelj je pozvao Customer Service. Sedeo je na holdu 20 minuta.Javila mu se neka druga bezlicna Sluzbenica..Sluzbenica se sluzbeno izvinila za neprijatnost

Ona me voli kao sto me niko nikada nije voleo, niti će me voleti.

Nekada je živela srećan, gotovo idiličan život, kao knjeginjica iz nekog ruskog romana. Dane je provodila u slatkoj dokolici, besposličareći na suncu, šetajući svojim spahilukom. Verovao sam velegrad nije za nju, mislio sam da joj je dolce far niente u prirodi važniji nego ja. A morao sam ići. I napustio sam je - teškog srca, ali za njeno dobro.

Prevario sam se. Stizale su vesti da dane bez mene provodi snuždena, da pati. Ni ja nisam od kamena. Iako je nikada neću voleti onako kako ona voli mene, srce mi se kidalo od pomisli na greh koji sam počinio. I vratih joj se da je povedem sa sobom. Ah, kako je samo srećna bila kada me je ugledala! Čitav dan se nije odvajala od mene. Strahovala je, zaljubljena ženska duša, da će ponovo biti napuštena.

U protekle tri nedelje  u Novom Sadu desilo se mnogo toga dobrog. Javnost je ustala protiv najavljenog nacističkog marša, za isti sto sele su sve relevantne političke partije demokratske orjentacije i nevladine organizacije  i dogovorile se da će bez obzira na sve razlike (koje evidentno postoje) biti 7.oktobra na ulici da ne dozvole nacističko okupljanje u našem gradu.  Od najavljenog nacističkog marša ogradili su se gotovo svi čak i desničari poput Vučića, Maje Gojković ili navijača zvezde. Nacistički skup podržao je jedino predsednik Obraza koji deluje već nekoliko godina

Matyas Rakosi, trivije radi, rodom iz Ade, kolektivista staljinistickog usmerenja, madjarski postdrugoratovski diktator, dao je izmedju ostalog svoj doprinos i razvoju teorije politike utemeljujuci nadaleko cuvenu salama-taktiku politicke borbe. Cilj je Rakosijeve taktike poduciti staljiniste kako da pojedu salamu iz vise manjih zalogaja, umesto da se uguse pri pokusaju da je pojedu u jednom. Ova kulinarska alegorija odnosi se naravno na taktiku preuzimanja vlasti.

Nasi plemenski kolektivisti kao da su juce izasli sa seminara o salama taktici, te kao da im je glavni predavac bio licno

Maui je bio polubog koji je živeo na ostrvu Havaiki, mističnoj zemlji predaka Maorija. Posedovao je magične moći o kojima njegova familija nije u potpunosti bila upoznata.

Jednog dana, dok je još bio mali dečak, uspeo je da se sakrije u čamac (koji Maori zovu "waka") svoje braće kako bi i on mogao da ide sa njima na pecanje. Braća su ga primetila tek nakon što su isplovili, a kada su pokušali da ga vrate, Maui je upotrebio jednu od svojih magija kako bi učinio obalu daljom od čamca nego što jeste.

Braća su napokon odustala od vraćanja Mauija roditeljima i nastavili

*U prilogu je ko-autorski tekst  Philipa Gordona, jednog  od najuticajnih vanjskopolitičkih kometatora u SAD, koji se pre svega bavi transatlantskim odnosima. Toplo ga preporučujem svima koje  zanima  spomenuta tema.

International Herald Tribune, September 27, 2007

Philip Gordon, Senior Fellow for U.S. Foreign Policy, Foreign Policy Studies
Edward Joseph, Visiting Scholar, Johns Hopkins SAIS

As