Pa ništa pametno. Zakovan za neudobno sedište lowcost kompanije  ja čekam. Ekipa oko mene uglavnom naša. Svi se upicanili da bi tamo blesnuli ubedjeni da svi čekaju samo na njih. 

Uslovljeni smo izgleda da poverujemo kako je srednja klasa odgovor na preku potrebu za stabilnošću i mobilnošću možda upravo najviše u ovim našim vremenima. Opet, drugi bi rekli da je srednje klase bilo oduvek, i da je pre nego mobilnost ili stabilnost mnogo više određuju zajedničke iluzije i zablude onih koji joj pripadaju, nasuprot izraženom pragmatizmu kako siromašnijih, tako i bogatijih društvenih slojeva.

Moris, francuski glumac i šansonjer, upitan u poznim godinama kako se oseća,  odgovorio je: odlično… s obzirom na alternativu. Na isto pitanje, Orson, još poznatiji američki glumac i režiser, odgovorio je citirajući Ševaljea: odlično… s obzirom na alternativu.

Luis, Španac, veliki filmski stvaralac, također u poznim godinama, u uskom krugu, tokom večere na jednom od filmskih  festivala u Kanu ili Veneciji priča: nedavno, jednog jutra probudim se, i za razliku od prethodnih buđenja, osećam se opušteno, srećno… a ne vidim jasan razlog takvom  iznenadno lepom raspoloženju… onda malo razmislim I zaključim – to je zato što me žene više ne interesuju.

Metak u glavu je već nešto drugo...

Zlocin, na zalost nekih, ne zastareva, niti protok vremena menja njegovu sustinu definisanu trenutkom dogadjanja... Za iskreno sazaljenje je visegodisnja nacionalisticka kuknjava i histerija povodom "srebrenickih desavanja", toboz-ogorcenost patrijota zbog nepravednih i nicim izazvanih rezolucija i rezolucijica, relativizacija genocidnosti, mesanje baba, zaba i ratnih zarobljenika, gradjanskog rata i agresije, i ostalih 'ladno povucenih srpskih pravih linija po zakrivljenom space-time kontinuumu...

Genocida je u Srebrenici bilo.

Napustio je svoju porodicu, svoje čitaoce i ovaj svet veliki češki, francuski i evropski pisac. Iza njega su ostala  njegova dela koja će trajati.

Na ovom blogu pre 15 godina vodili smo raspravu o njemu i njegovom delu, a u povodu Izveštaja br. 624.

                         - одавлен донле к'о оданле довле ( Г.Б.Ћосић)

(црт'ца из дневника ми)
не сумњам да када се овај, већ поприлично генитално израубаван блогер, присећа разних епизода својег минулог промискуитетног трајања (којима сте сведоци Ви читаоци) можете да иронично их протумачите као фантазмагоричне ми елукубрације, али за мој пубертетски (а и каснији) холизам неопходна ( наликујући неком дипсоману) је бар дневна доза бављења минулостима , обзиром да је презент тих непримереностими лишен. - дај шта даш ...вели Народ.