Fašizam , Harold Pinter i Maratonci

-најволијем сетити се нечега што је било прије 50 и више година па онда то прибележити нека нетко некада чита ( г.Б.Ћосић)

зависник сам фото записа а навуко ме наст. физике Башић у основној шк 1957 г . прегршт сам их сам шкљоцнуо- те правио (црно -беле) у шк.фото лабу ,биле су излагане на паноима у ходницима школе ,скупљао их у кутије од ципела и онда.... временом...завршавале су на тавану куће нам у сандуку са јасно обележеним подацима о садржају истих. но разлог овој причици је једна фотка али не из мог времена него генерације ми испред, садржај је то другачије сандучине, али урамљених породичних фотки ( пренета код нас у кућу кад се тамо крајем осме деценије века прошлог рушила дедина кућа са књиговезницом а никог од наследника их нису занимале ,па ја покупих и уз постојеће сандуке на тавану нам прикључих) обзиром да су ми преци (рођењем н-сађани),  припадајући грађанском сталежу, придавали пажњу тој (тада) новини обележавања трајања и кад их не буде више, те тако скоро,

Pre neki dan sam gledao film u kojem glavni junak, TV zvezda, dolazi u neko malo zabačeno mestance da obiđe grob starog dobrog prijatelja kome nije bio na sahrani i da poseti osobu koja mu je napisala dirljivo pismo. Na njegovo iznenađenje umesto devojčice koju je očekivao, zatiče staricu sa odraslom unukom, devojkom. Starica je oduševljena, ne može da vjeruje da je takva zvezda potegla dugačak put da bi je upoznala. U toplom i prijatnom razgovoru u jednom trenutku ona ga pita kakav mu je bio život izvan TV studija. Sve same sitnice, odgovara on. Na to će starica: Ne,

Želim da vas upoznam sa Miškicom kroz ovu priču, devojčicom koja ima sedam godina. Miškica je zovu od milja, jer je nasmejana, sa očima kao u srne, zubićima niskama bisera i Miškica voli da uleće u zagrljaj.

Ima najnezniju dušu.To je dete koje je gorelo u požaru u Romskom naselju na Čukarici pre par godina, i imala je opekotine koje su prekrivale 90 posto njenoga tela. Jedva je preživela i kao takva, ostavljena sama, bila je u Tiršovoj godinu dana. Po odluci Centra za socijalni rad vraćena je u porodicu, koja je se prećutno odrekla, i po odluci Centra

Pitaju me ovih dana moji sagovornici kako ce se sve ovo zavrsiti... Ukrajina, energetska kriza, Corona, Brexit, Trump, Putin, Iran, Severna Koreja, Kina, Global Warming, Vučić (dobro, ne pitaju za Vučića, osim jedne naše žene iz Actona)... Brinemo se, ne znamo sta da radimo, kažu, neizvesnost je najveca od kada pamtimo, sta to ostavljamo u nasledstvo nasoj deci. Zivimo i radimo u nekom prividu normaliteta, a ne znamo hoce li sutra da pukne i ode sve dodjavola ili ne...

A ja ćutim, mudro razmisljam, i na koncu im ne kazem ono sto bi svi morali vec da znaju...

Od kad se

Šta je sve eksplodiralo sa gasovodima u Baltičkom moru?

Od eksplozija koje su 26. septembra 2022. raznele delove nemačko-ruskih gasovoda Nord strim 1 i 2 neuporedivo je glasnija ćutnja kojom je obavijen čitav događaj. Mehurovi gasa na površini mora iznad razvaljenih gigantskih cevi bili su najglasnije što se čulo diljem Slobodnog sveta, glasnije čak i od ono nekoliko stidljivih optužbi na račun Putina i Rusije osumnjičenih za diverziju u prvih nekoliko časova i dana, lansiranih od strane najhrabrijih u beščašću poslenika besramne propagande..

Državne vlasti i nadležni organi Nemačke, Danske i Švedske glasno ali istovremeno stidljivo najavile su brzu i efikasnu istragu za utvrđivanje uzroka i počinilaca pretpostavljene diverzije. Svi mdeiji su jednako glasno ali takođe stidljivo ispratili događaj, dok je mejnstrim središte pažnje sa aktera i političkih posledica nežno ali odlučno usmeravao ka ekološkim aspektima događaja. 
Pojedini političari poput Viktorije Nuland, američke podsekretarke u Stejt Dipartmentu  u događaju su tražili pozitivne aspekte a bivši poljski ministar inostranih poslova u kasnije izrbisanom tvitu čestitao je Amerikancima. 
Obe reakcije krajnje su razumljive: uzloga Nulandove u događajima u Ukrajini i pozicija u onome što 

se kolokvijalno naziva američkom dubokom državom sa jedne, i tradicionalnim odnosom Poljske prema Rusiji, sa  druge strane, ovo drugo debelom crvenom linijom podvučeno izjavom poljskog premijera da je razlog postojanja Poljske i Evrope - uništenje Rusije. 

Šta se događalo u međuvremenu? Vrišteće ništa, najglasnije u tragikomičnim momentima sa odbijanjem Švedske, Danske i Nemačke da međusobno dele podatke, i proglašavanjem detalja iz istrage državnom tajnom. 

Onda se pojavio tekst Sejmura Herša, čoveka koga mnogi smatraju najboljim istrađživačkim novinarom današnjice:

How America Took Out The Nord Stream Pipeline 

Najveći deo mejnstrima ga je prećutao. Neke od pomenutih isntitucija su ga blago i ofrlje demantovale. A najveći deo onoga što sebe voli da zove demokratskom javnošću ga je jednostavno ignorisalo. Isti "intelektualci" i branitelji "vrednosti" koji su Džuliena Asanža odavno odradili i zaboravili. nahranjeni novim temama i drogirani dnevnim dozama "sopstvenog mišljenja".  Šta se, u svetlu razaranja Nordstrim gasovoda desilo sa međunarodnim pravom? šta sa vladavinom prava generalno, šta sa slobodom javne reči, šta sa nepovredivošđću  imovine ,šta sa demokratskom javnošću  nisu teme od značaja za današnji slobodni svet i hrabre humanističke intelektualce koji sebe vole da zovu "levičarima". 

I dajdžest, za one koji ne vole duge tekstove: 

. 

- шта уосталом може да изгуби онај ко је већ изгубљен у стварности која га окружује (г Писарев Ђ.)

има година како се овакав наш разговор баштенски одвијао јер нам плацеве кућне дели само метер висински шимшир ограде па се преко ње издиванимо онако у пролазу - баш се нервирам џигерица ми у мени дркти одједа (жали ми се комша Судија у пензији) кад слушам и гледам тв вести , Свет полудео начисто ,а ти - па ја и немам каде да у поменути екран пиљим радим по цели дан а и ноћна шихта ме апи почесто -па ко те тера да радиш оматорио си седи ко ја у поензији -па да се и ја једим и џигерицу тресем боље ми се бетонима бавити - па дообро како оћеш, а ја се баш једим.