Čovek- kako to gordo, a ponekad gorko, zvuči.

Mnogo je mudrih izreka o čoveku, ali je i mnogo onoga što sam čovek radi devalvirajući čoveka u sebi.

"Neki su Darvina bukvalno shvatili pa od svakog majmuna očekuju da postane čovjek."

Čovek je najsavršeniji, ali ne  savršen, oblik života nastao na zemlji, a neki se pitaju da li je savršenstvo ili greška prirode. Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan,

U Skupštini se nije desilo ništa što već nije viđeno i što neće biti ponovo viđeno. Menjaju se povodi i akteri ali se ružne slike ponavljaju.

Predsednik Tadić s pravom apeluje na političare da ne vređaju jedni druge, da se upristoje, da se uljude, da prestanu da se vređaju i psuju. Tadić je ocenio da je rasprava u skupštini bila "grozna" i istakao da političari imaju posebnu odgovornost da se ponašaju na pristojan način.

Ovo bi mogao biti opšti apel svim građanima Srbije, a i političari su građani koji misle da su političari.

Da je kao što nije,

SNS kao hoće izbore baš u interesu naroda, DS  kao neće i baš u interesu naroda, a narod ne zna šta će jer niti je presrećan sa ovim sada niti veruje u mesijanstvo i altruizam SNS pa još i sa Veljom Ilićem. Svi dosadašnji izbori, uz obećanja kula , gradova i blagostanja, zaklinjanja u nacionalne i interese naroda, zapravo su rezultirali dogovorima stranačkih vrhuški kome će šta pripasti, ko će čime raspolagati i gde će razmestiti svoje stranačke kadrove koji drže mnopol na sve. Čemu tolika frka oko izbora?

Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

Francuski ambasador Fransoa Teral uručio je orden Legije časti direktorki Fonda "Dr Zoran Đinđić" Ružici Đinđić i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću.

Svečanosti u Ambasadi Francuske u Beogradu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Ivica Dačić i brojni ministri

"Prezime Đinđic je za nas simbol demokratije i simbol evropske budućnosti za Srbiju.

Političke scene u Srbiji postaje izgleda sve uprošćenija ali istovremeno i sve komplikovanija za razumevanje ko, koga, sa kim,protiv koga, za koga jer sve može da bidne a ne mora da znači. Evidentno je opadanju značaja programa za za stranačke elite., a imidž postaje važniji od programa kao prepoznatljivog stranačkog identiteta, umesto demokratije imamo praksu koja se moženazvati „imidžokratijom“, „videopolitikom“ i „inscenacijama ideoloških razlika“.

Odgovore na to kakva će nam izgledati politička scena u narednim godinama nude nam tri kompetentne stranačke ličnosti, građanima ostaje da na osnovu toga zaključimo šta god nam volja, a u pravu će biti onaj za koga se pokaže da je bio u pravu.U svakom slučaju, oni će biti u pravu i kada promene iznete stavove, a ko se za njih zalepi sam je kriv.

Ipak, izgleda da Fond PIO brine samo o sebi,jer dok penzioneri čekaju svojih 2% povećanja koji će im obezbediti značajno povećanje standarda,  oni koji brinu o njima povećavaju sebi plate za 20%, što je samo  10 puta veće.

Pored toga, Vlada odobrila Fondu za penziono i invalidsko osiguranje da zaposli novih 100 ljudi, iako je prošle godine otpustila 461 radnika koji su bili višak. Njima je na ime  otpremnine isplaćeno po 4.500 evra po čoveku ili više od dva miliona evra. A pošto će sada da zaposli 100 ljudi, njima će iz državne kase samo na plate mesečno da ode novih 4,4 miliona dinara, pošto je u fondu prosečna plata 46.464 dinara. Najveći iznosi za plate isplaćeni su u julu i avgustu prošle godine. Tada je oko 3.200 radnika dobilo ukupno 245 miliona dinara (u proseku po 76.500 dinara). Tada je Fond raspolagao sa viškom para pa je ponudio opciju prekovremenog rada jer nisu dozvoljena „regularna“ povećanja. Gotovo svi radnici Fonda radili su produženo radno vreme i tako zaradili dodatni dinar, tj. ostajali su na poslu da bi opravdali neregularna povećanja.
Potpredsednik Vlade Krkobabić nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu pa je, navodno odgovorio novinaru

  "Zovite me sutra, imam sada neke ljude ovde, ne mogu da pričam. Ćao, živeli".

Amfilohije ne voli “žute”,a to se ima smatrati ključnim argumentum da se  “Crkva se ne meša u politički život, državne poslove i stranačku borbu”

Srbija je demokratska država u kojoj je Crkva odvojena od države a ispovedanje vere slobodno, gde se država ne meša u crkvene poslove , niti, kao što je bilo u komunističkom vremenu, ima rezervisan odnos prema vernicima.

To podrazumeva da se i Crkva bavi svojim poslovima i da se ne meša u politički život, ne agituje za neke stranke, javno ne manifestuje podršku pojedinim političarima, da se ne

Nije ovo priča ni rasprava o četnicima i partizanima, o komunistima i antikomunistima već o načinu poimanja naše stvarnosti i budućnosti, o tome kakvi smo i kakvim sami sebe zamišljamo i izmišljamo.

Slušajući, razgovore, rasprave i diskusije koje se vode oko raznih pitanja i na različitim nivoima počev od običnih ljudi, analitičara, akademskih građana, novinara, političara, partijskih glasogovornika i lidera, poslanika pa  do akademika,  primetno je da svi sve znaju i nema te teme o kojoj se neće izneti “kompetentno” mišljenje.

Evidentno je da su politika, istorija i nacionalno pitanje oblasti u koje se svi razumeju, znaju sve, imaju primere, lična iskustva, dokazane “zasluge” u smislu  “ja sam to davno rekao, napisao”.

Primetno je takođe da se svaka rasprava vrlo brzo prenese u prošlost, tražeći u njoj opravdanje ili uzroke sadašnjeg stanja, a ne libe se da čak predviđaju i budućnost.

Romantična prošlost, surova stvarnost i nepoznata budućnost su okviri i dometi te »analitike i umovanja», koja se može tolerisati kada su u pitanju obični ljudi, s obzirom i na njihovo obrazovanje, ali ne i onima koji se razmeću naučnim zvanjima i političkim funkcijama.

Interesantno je takođe da što se dalje ide u prošlost to je stanje bezgrešnije, a sva surovost se iskaljuje u obračunu sa bližom prošlosti i aktuelnim političkim neistomišljenicima. Evidentno je takođe, da se se u toj raspravi operiše sa izmišljenim i zamišljenim, iskonstruisanom na poiluistinama, neznanju i nekritičkom prihvatanju neistina i poluistina.

Naravno, takav pristup je više predmet razmatranja sociologa, psihologa, a neretko i psihijatara.

Ovo je samo mali uvod da bih preporučio sjajan tekst profesora Branka Milanaovića

Nezaposlenost, siromaštvo, niske plate i korupcija su četiri najveća, najozbiljnija i najopasnija društvena problema u Srbiji, sasvim dovoljna za opravdanu zabrinutost kuda idemo i gde ćemo stići. Čak 67% građana smatra i strahuje da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu kada je u pitanju njihovo rešavanje .

Rezultati ispitivanja o percepciji i učestalosti korupcije u našoj zemlji, koje je sproveo Medija galup  pokazuju da su po mišljenju građana, u Srbiji najkorumpiranije institucije :

- političke partije (80%),

- sudije i zdravstvo (po 70%),

- advokati i Vlada (po 66%).

Očito da se kao društvo nalazimo u dubokoj moralnoj krizi jer su mitu i korupciji najskloniji oni koji bi morali biti primer etike, profesionalnog morala i odgoivornosti. Šta da radimo kada mito najviše uzimaju lekari, policajci,službenici u državnoj administraciji,poreski i carinski službenici i upravnici, profesori i nastavnici, advokati, sudije, tužioci....., dovoljno za zabrinjavajuću dijagnozu.

Ko onda da bude nosilac borbe protiv korupcije?