Ovakve vrućine nisu baš najbolje vreme za pokretanja vrućih političkih i ostalih ozbiljnih tema. Eto prođe i NATO samit, i dalje idemo ka EU, arheolozi i dalje rade na Adi, Pero i dalje dokazuje da onaj nije uopšte on, jedni ne daju uzorak za DNK analizu, a od drugih niko i ne traži jer neće da kvare Peri posao, mi preispitujemo privatizaciju, a Obama podsetio da su SAD tokom poslednje decenije potrošile hiljade milijardi dolara na ratove i postavio pitanje prirode američkog angažmana širom sveta. Bi i ona drogirana pevaljka na Kalemegdanu , a ona američka "komičarka" pokaza da i oni imaju svoje budale i da ih ne treba tražiti jer se same jave.

Sve su to vrlo ozbiljne i teške teme o kojima se može pisati ali sam ovih dana skloniji da uživam u dečjim biserima kojih ima puno na internetu.

Ovo bi bila poruka i poziv i radnika koji su ostali bez posla i preduzeća koja su pred bankrotom. Ne treba isključiti ni da je Vuk Drašković mislio i na svoju stranku, koja će morati da se okrene socijalnim problemima umesto arheologiji, ako hoće da opstane.Pod motom»svi smo mi pomalo socijaldemokrate»Kongres Rasimove SDPS okupio je, kao goste, do sada najviše političkih lidera i predstavnika stranaka od  desnice do slabe levice.

Lepo je da su svi na jednom mestu, a da se ne svađaju. Još lepše što su svi pokazali da izgleda shvataju da  socijalno pitanje ne bi trebalo da bude stranačko već opštedruštveno. a biće još bolje ako se svi potrude da se takmiče ko će narodu obezbediti da se izvuče iz sadašnje i ne zapada u dublju krizu.

Domaći političari nisu tokom 2009.godine škrtarili na izjavama, pa u žurbi da kažu nešto da bude što ubedljivije i ozbiljnije, ponekad kažu i šta nisu mislili ili su mislili da nisu mislili. Naravno, narodu su ponekad smešni lapsusi, formulacije ali i ofiranje onoga što nisu hteli da kažu. To samo pokazuje da su svi političari i ljudi, dok svi ljudi nisu političari.Ljudski je i da se ponekad napravi lapsus, u svakom slučaju bolje je da prave lapsuse u izjavama nego promašaje u delovanju.

S obzirom na vreme praznika, kada se treba prepustiti razbibrigi i razonodi, a kloniti se teških i ozbiiljnih stvari kao što je politika,”Blic” je prikupio i objavio nekoliko izjava koje prosto opuštaju svojim sadržajem, pa pročitajte i dodajte:

Verujem da je većina građana Srbije, bez obzira na političke razlike, javno ili u sebi podržala  predsednika Tadića kada je govorio o “nepristojno bogatima», o redovnom plaćanju poreza, borbi protiv kriminala, ali i  s pravom očekuju da državni organi i mediji pokrenu široku i ozbiljnu kampanju da se obelodani ko je «nepristojani» i da im se na pristojan pravni način stane na put.

U pravu su i oni koji kažu da nisu čuli ništa što nisu znali, a da bi voleli da su čuli da je država, političke stranke, nevladin sektor i sve relevantne društvene snage pokrenule ozbiljnu akciju na širokoj osnovi da konačno rasčisti ko šta i koliko ima i odakle mu, da utvrdi ko ne plaća porez, a taj neka prvo plati pa onda u zatvoru objašnja zašto nije plaćao i platio. A onda neka država od tih para pravi mostove , a ne da to urade tajkuni i da im to služi kao patriotsko pokriće za sve što su radili i rade..

I taman kad nakon nekoliko akcija pomislismo da je operativna akcija pod nazivom “Očistimo Srbiju od kriminala i korupcije”u punom zamahu u štampi nas opet lože na nove afere, iako od 2000. godine stalno  živimo u aferama.

Sada se pojaviše novinarske provokacije koje ne čačkaju saamo one koji su na «nepristojan» način obezbedili sebi natprosečno pristojano bogastvo, već se bogami postavlja i pitanje šta nam je država radila 10 godina.

Dakle, Dakle novine kažu «Država proćerdala 72 mlrd. dolara», a da li su odgovori u ovim “Država zagubila 5 mlrd. € donacija”,“Pet miliona za 44 plate”,«Najviše utaja poreza ide kroz fantomske firme» i sličnim slujavevima treba svakako da utvrde nadležni organi i bilo bi nepristojno da to prećute, a da “Spoljni dug 23,3 mlrd. evra”i da građani pojedu celu platu, koji je imaju, posledice i toga ne treba utvrđivati.

Znači, od toga našeg neprijateljskog Zapada, EU, SAD i članica NATO nije nam se gadilo da  nam od 2001. do danas uđe oko 7,2 milijardi eura.

Već smo se navikli na novu zastavu, novu himnu ali za grbove ne znamo jer nismo sigurni koji je važeći i hoće li se odmah po usvajanju menjati. Naravno, državni simboli imaju izetan značaj i zaslužuju poštovanje u međunarodnim odnosima.Upravo zbog toga, čini se da se mora mnogo ozbiljnije odnositi prilikom idejnog rešenja i njihovog usvajanja, jer ako se često menjaju to znači da nisu na pravi način odabrani.Kada su u pitanju državna znamenja kao što su zastava, grb i himna onda ekonomski razlozi ne smeju niti mogu biti  izgovor već samo da li to jeste ili nije državni simbol koji će biti poštovan.

 Eto sada  ministarstvo pravde traži vraćanje starog grba  " iz ekonomskih razloga", četiri meseca pošto ja srpski grb konačno postao standardan.

 ovo  levo je novi a desno stari? Jedni kao hoće da menjaju a drugi kao ne daju.

Pa pošto se inače menja možda je pravo vreme i da se razmisli o novom grbu koji neće biti opterećen nikakvim mitološko-mitomanskim ni ideološkim simbolima.

Čudan smo mi svet. Svako misli da se najviše razume u ono što drugi rade, a za politiku i državne poslove svi smo samozvani eksperti i analitičari.Tako se ovih dana mnogo  raspreda o našoj spoljnoj politici , uz pežorativnu interpretaciju poojmova kao što su strateško partnerstvo, stubovi spoljne politike i prioriteti. U spoljnoj politici se radi isključivo o iznalaženju najboljih načina da se ostvare i zaštite nacionalni interesi i to predsednik Tadić upravoi radi, te su kritike na njegov račun neutemeljene, mada ima prostora da se potenciraju odnosi sa susedima. Naravno, lepo je imati dobre odnose sa svima , ali je mnogo loše ne imati sa susedima.

Ne ulazeći u medijske promocije pa i glorifikaciju postignutog, način prezentacije prioriteta, stubova i strateškog partnersva i mešanja pojmova za domaće potrebe, nesporno je da  je cilj spoljne politike svake zemlje da ima dobre odnose sa što više država,po mogućnosti da ima sa svima, što bi Kinezi rekli, normalne odnose.Nesporno je da to Srbija radi, mada su ponekad motivi nespretno formulisani jer nije to samo zbog Kosova, već interesa cele države i naroda.

Skoro dve decenije nakon početka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, podaci Komisije za nestala lica Vlade Srbije pokazuju da se oko 16.000 osoba vode kao nestale.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica Veljko Odalović ukazuje na to da se na Kosovu i Metohiji 1.886 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 537 Srba i ostalih nealbanaca.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je popis ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Tom prilikom prisutnima je prikazan i TV spot "Da ljudi pamte ljude", koji će biti emitovan u medijima u Srbiji i na Kosovu kao poziv porodicama ubijenih, stradalih i nestalih da se jave FHP-u i provere podatke o njihovim najbližim i o drugim žrtvama o kojima imaju saznanja.

U saopštenju FHP se navodi :

“Tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osobe se ni danas ne zna ništa a njihove porodice još uvek tragaju za njihovim telima. Među njima je preko 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Od ukupnog broja žrtava (13.421), 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi,

Osnivanje Socijaldemokratskog pokreta Srbije najavljuje se kao ambiciozan politički projekat, a vreme će vrlo brzo pokazati  u kojoj meri je prihvatljiv i da li je kao takav moguć.

Srbija je izgleda već umorna i od lidera i stranaka i obećanja, što je šansa za novu modernu levicu ali i opasnost da zbog opšte apatije i taj projekat propadne. Bez obzira na lepo sročene namere, kojih inače ne manjka kod svih, ako se bude radilo o stvaranju stranke da bi neko bio lider, slabi su izgledi za njen uspeh, a narodu opet samo "obećanje ludom radovanje."

Činjenica je da, i pored 488 zvanično registrovanih stranaka, strančica i stranputica, Srbija nema modernu i jaku levicu kao okosnicu garancija socijalno odgovorne države. Imamo jasno diferenciranu desnicu, desni centar, priličan haos u centru i konfuziju na levom centru. Naime, neke  stranke, zavisno od svog odnosa prema nacionalnom i socijalnom pitanju, variraju između desnog centra, centra i levo od centra.

Uskoro će 9 godina od  5.oktobra i demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti htelo ako se htelo i moglo. Možda je više moglo da se više htelo.

 Da li je, i nakon 9 godina demokratske vlasti,  i šta iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije?Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Može li narod toliko trpeti koliko pozicija i opozicija mogu uživati?

Dokle smo spremni da slušamo demagogiju o boljem životu od onih koji uveliko žive u izobilju?

Sve su to pitanja koja nameće surova stvarnost, sa izgledima da zbog svega neurađenog i posledica velike svetske krize , bude još gore.

Najavljuje se dalje otpuštanje zaposlenih ali i talas štrajkova i demonstracija.

Sve je to ozbiljan povod da se razmišlja i koliko je u proteklih 9 godina zapostavljena ili neadekvatno tretirana socijalna dimenzija tranzicije i sporih reformi.

Prema tome, ima dosta ozbiljnih razloga da se razmišlja o jednom širokom Socijaldemokratskom pokretu u Srbiji, pod uslovom da nam ne nudi samo kritike postojećeg stanje,  stranaka i vlasti već jasno kaže šta hoće, inače će umesto ozbiljnog političkog aktera biti samo jedan od nizu brojeva stranaka,( kojih imamo koliko i sve zemlje razvijene Zapadne demokratije zajedno.)

Pre nekoliko dana dr. Dušan Janjić je na konferenciji za štampu najavio formiranje upravo  Socijaldemokratskog  pokreta Srbije,a u obrazloženju inicijative istakao:

” 1.-Srbija je umorna od nekvalifikovanih, neodlučnih i korumpiranih vođa, od iskompromitovanih političkih stranaka i javnih institucija. Srbiju bi trebalo da predvodi odlučno, obrazovano vođstvo, s jasnim pogledom u budućnost,

Više puta sam se uverio da je najpametnije kad citiram samog sebe pa ću i ovde to učiniti u skraćernoj verziji.

Dakle, još u aprilu sam  napisao post o tome zašto nemamo efikasnu državu i postavio pitanje, koji su to razlozi i uzroci, jer posledice vidimo na svakom koraku.

Da li imamo državu koja je sposobna da ne dozvoli bilo kom drugom obliku organizovanog delovanja da bude jači od nje?. Da li je sposobna i efikasna i zašto nije.?

Takođe sam  postavio pitanje preti li državi opasnost od samodestrukcije zbog preterane (namerne ili nenamerne, svejedno) tolerancije onih koji joj rade o glavi i koje sama država kvalifikuje kao zločinačka udruživanja ili samoreklamirajuće grupe sklone nasilju. Da li se Srbija već približava kategoriji  tzv.slabih država?

Da li je trebalo da se desi najava te parade da bi se pokazalo da je država slaba, a u isto vreme nas ministri ubeđuju da niko nije jači od države

Mislim da država nije kapitulirala, a da li će to zavisi od nje,

„Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme“. Prevedeno na prost jezik , čovek kaže da se u Srbiji ne zna ko pije ,a ko plaća. Šta li tek izveštava diplomatskim kanalima, kad ovakvu poruku strani ambasador pošalje javno? Ako ambasador bilo koje države iz Beograda pošalje poruku privrednicima svoje zemlje da budu oprezni,nema toga našeg diplomate pa bio to i sam Dinkić, kome će oni više verovati nego svom ambasadoru.