Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Ne ulazeći u rasprave o kraju ideologije, pa ni problematizovanje pitanja šta je ideologija u savremenom smislu, a imajući u vidu politički spektar Srbije opravdano se nameće pitanje imaju li stranke ideologije, po čemu se razlikuju, koje su to vrednosne crvene linije kad niko ne može ni sa kim , a onda svako može sa svakim i. Ili je možda jedina vrednost doći na vlast i na tom strašnom mestu postojati.

Dobar povod za ovu raspravu je izjava portparolke DS Jelene Trivan da SNS nema ideologiju.

Kome god je svejedno što je Srbija ostala bez Kosova taj nema srca, ali ko god misli da će ga vratiti nema pameti. Pošto je izgubljeno ono što se nije znalo sačuvati , krajnje je vreme da se sačuva ono što još nije izgubljeno. To je moguće samo u neposrednim pregovorima Beograda i Prištine i dobro je što se oni najavljuju, a još bolje što iza njih stoji EU i UN i još bolje što je Srbija  napustila politiku konfrontacije sa EU i nastupila sa onom zajedničkom rezolucijom. O štetnosti inaćenja sa Evropom pisao sam još u januaru 2008., a o EULEX- u oktobru iste godine. .).

Konačno se shvatilo da  kosovsko pitanje mora da se rešava kao srpsko-albansko i evropsko,a ne rusko-američko. Prema tome treba biti optimista  pa i u problemu videti priliku, a ne samo probleme u svakoj prilici.

Bez obzira šta ko mislio, sviđalo mu se ili ne, ali odluka predsednika Tadića da nađe zajednički stav sa EU je hrabra, mudra i pametna a bilo bi još pametnije da je to bilo ranije.

Dobro je što se shvatilo da bi  najveći gubitak, veći čak i od gubitka Kosova, bio ako Srbija u borbi protiv nezavisnosti Kosova , žrtvuje sopstvenu nezavisnost, svoj evrposki put i svoju poziciju u regionu.

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

Potpredsednik najveće svetske sile stoji ispred  postrojene  garde Vojske Srbije, klanja se našoj zastavi i u stavu mirno sluša himnu Srbije. To je prvi rezultat Bajdenove posete Srbiji, koji ni najokoreliji kritičari  i «branioci nacionalnog ponosa i interesa» ne mogu da negiraju.

Čudan smo mi narod. Ako niko ne dolazi onda se pitamo zašto ne dolazi, i kao znamo zašto neće, ako dolazi onda zašto dolazi i opet kao znamo unapred zašto dolazi.

O ukupnim  rezultatima je rano govoriti, pogotovo ne o dometima, a o tome i ne bih ovom prilikom jer  imamo dovoljno analitičara opšte i posebne namene koji su znali i pre nego što je došao zašto dolazi, koji znaju sve unapred unazad i unazad unapred.

Bajden je jasno izneo pozicije SAD u odnosu na Srbiju - da ne traže od Srbije da prizna Kosovo i izražavaju spremnost da sa takvom Srbijom unaprede saradnju. To što očekuje da će Srbija sarađivati sa EU je razumljivo i nije u suprotnosti sa interesima Srbije i Srba na Kosovu.

U međunarodnim odnosima ključni su interesi ,a ne emocije, mada su i emocije činjenica.. Za emocijama posežu oni koji nisu sposobni da profilišu i obezbede da njegovi interesi budu uvažavani, ili oni čiji  interesi  nemaju veze sa stvarnošću.

Ključni je interes Srbije da svoje interese ostvaruje uz pomoć SAD, EU, Rusije i ostalih, a ne da sa bilo kojom od njih , pa ni sa susedima bude u svađi. Upravo je poseta američkog  potpredsednika prilika za unapređenje odnosa sa  SAD.

Postoji jedno iskustvo iz  međunarodnih odnosa , a to je da onaj ko tvrdi da se sa nekim apsolutno slaže u svemu i da ga u svemu podržava, zapravo mu ne pridaje značaj ili mu je svejedno za njegove probleme. Pa ni Rusija ne kaže da se apsolutno u svemu slažemo.

Nisu  problem razlike već stepen spremnosti da se rešavaju, pa čak i kad trenutno postoji i pitanje oko kojeg se ne može složiti.

U konkretnom slučaju, ako SAD kažu da uvažavaju stav  Srbije da neće priznati Kosovo, valjda je to uvažavanje stava Srbije.

Konačno, svako ko misli da se pitanje Kosova može bilo kako rešiti bez saradnjesa SAD, EU pa i Rusijom, je u sferi  iluzija i političke neodgovornosti.

Za razliku od normalnih država , Srbija je na rang listi vrlo nisko po svemu što je normalno, civilizacijsko i dobro , a vrlo visoko po onome što nije dobro, čak je stigla dotle da je skoro po svemu iza država u regionu.

Dovoljno je samo pogledati rangiranja po raznim parametrima da se čovek deprimira kad vidi gde smo i kako nas i drugi vide.

I dok se DS pita zašto je izgubila izbore dovoljno je da pogleda dokle je njenim činjenjem i nečinjenjem država dovedena. Dakle, Srbija je država u kojoj očito ne vlada vlada već vladine agencije, neki tvrde da ih ima čak oko 170, u kojima su smešteni stranački kadrovi da bi uzimali, narodnim jezikom rečeno pljačkali. To kako se radi u Srbiji ne bi izdržala ni jedna država i da joj je dati Nemačku za godinu dana bi je doveli na ivicu siromaštva.

One i oni vladaju u ime njih, svojih stranaka koje su ih tamo postavile da uzmu za sebe ali i Šarcu daju.

Nemačka kao vodeća privredna sila sveta ima svega 6 takvih agencija,

Srbi na Kosovu su po ko zna koji put u dilemi, a mnogobrojne poruke, saveti pa i pretnje sa strane, uz inače visok stepen podeljenosti među njima, čine dileme i probleme još većim. Poruke koje im se upućuju su toliko oprečne, konfuzne i zbunjujuće (“kreni, stani”), tako da bi se pre moglo reći da su to instrukcije koje ih zbunjuju i dovode u poziciju onih gusaka u magli. Dakle, ko izađe pogrešiće, ko ne izađe pogrešiće, a opet je dilema ko će više pogrešiti ili više biti u pravu. Da bi sve bilo još komplikovanije i za Srbe na Kosovu zbunjujuće eto pojavi se i jedna NVO sa pozivom da izađu na izbore. S obzirom na  imidž te NVO, eto još jedne dileme da li izaći ili ne i da li će efekti biti odziv ili bojkot. 

U situaciji kada se pitanje Kosova i Metohije nalazi pred raspravom u Međunarodnom sudu pravde izlazak Srba na Kosovu na lokalne izbore je vrlo osetljivo pitanje, a pogotovo ako se to dovodi u direktnu vezi. Naravno da bi bilo povoljnije da se lokalni izbori održavaju nakon odluke MSP, ali Srbi na Kosovu na to nisu mogli uticati.

Izdržite izbornu ćutnju i provedite lep vikend uz- opustite se i nasmejte uz nekoliko viceva i poučnih priča.

Evo:

Uhvatio Mujo zlatnu ribicu. Kaže on njoj: 'Kupi mi novi Audi!'
Ribica:'Hoćeš na kredit ili na lizing'?
A Mujo će: 'A hoćeš ti na ulje ili na mast?'

Uđe plavuša u autobus, a policajac ustane i ustupi joj mesto.Plavuša: "Pravi ste menadžer:"
Policajac: Hvala na kontinentu.

Zašto Piroćanac premotava video snimak svadbe unazad? Gleda kako mu muzika vraća pare!....

Nemam nameru ni da uzimam posao  “Insajderu”, kao što mislim da, pogotovo, nije dobro da “Insajder” radi posao koji treba da radi država, jer kad bi nadležni državni organi bili efikasni «Insajder» ne bi imao posla.

Teško je u kratkom tekstu nabrojati sve probleme sa kojima  smo suočeni i naravno, lakše je kritikovati i nabrajati šta sve u državi i društvu nije dobro,  mnogo teže uraditi nešto da se stvari poprave. Građani vide, trpe i ukazuju , a očekuje i traže da oni koji su izabrani, odgovorni, ovlašćeni, plaćeni i dužni da brinu o državi i njenom funcionisanju ,da menjaju i popravljaju. Postoji dosta onoga što nije u redu i što se kao ni kašalj ne može sakriti. Uz rizik da budem preopširan, pokušaću da ukažem na neke aspekte neefikasnosti države i njenih institucija.

Nije nepoznata stara izreka da se pristojnost svakoga meri njegovim pristojnim odnosom prema drugima, da je čovek srećan onoliko koliko je drugih učinio srečnim, da je dobar čovek onoliko koliko je dobar i nesebičan prema drugima, itd, ali ne koliko se ko time hvali već skromno prepusti da to drugi vide . Za razliku od takvih , narod kaže da nepristojne i budale ne treba tražiti, same se jave.

Upravo je je putovanje našim gradskim prevozom prilika da se svašta vidi , čuje i doživi , od nestašluka mladih do bezobrazluka i prostakluka onih kojima to ne priliči.Upravo kada vidimo kako se ponašaju neki koji su babe i dede , pa još kao dame i gospoda,  ne treba se čuditi bezobrazlucima unuka.

Lepo domaće vaspitanje nalaže da mlađi ustupi mesto starijima, muškarci damama, a svi, bez obzira, trudnicama i majkama sa decom.

S tim u vezi evo priče o jednom od ružnih događaja u autobusu GSB.

Svaka mudra država i njena spoljna politika teže da probleme u odnosima sa susedima i u okruženju svedu na nulu. U vreme kada kod nas , na prostoru bivše SFRJ nije bilo pameti ni mudrih politika, umesto svođenja problema na nulu težilo se da se susedi svedu na nulu- ili da bude kako mi hoćemo ili da ih ne bude.Konačno i na sreću, vreme takvih politika i političara je prošlo, a vreme razuma neumitno poptiskuje iracionalnosti, prošlost odlazi u prošlost, ne treba i u zaborav, a sadašnjost konačno biva okrenuta budućnosti.Polako ali sigurno region se vraća pameti, rešavanje odnosa sa susedima postaju prioritet a mir i stabilnost u regionu zajednički cilj i dobro. Srbija i Hrvatska su ključni činioci tog procesa i dobro je da sve bolje sarađuju.

Nedavni tekst u zagrebačkom Globusu pod naslovom “Tadićeva ofenziva: Kad Srbija govori, Hrvatska šuti “u kojem je predsednik Tadić opisan nizom laskavih metafora, poput“neokrunjeni kralj europskog jugoistoka” "balkanski šarmer", "balkanski politički supermen",  "ljubimac svetskih centara moći","glasnogovornik tema koje su od opšteg regionalnog interesa"može se posmatrati iz različitih uglova.

Toliko hvaljenje predsednika Srbije može se tumačiti