JE'N... DVA... TRI...

/ 02.03.2012. u 19:36

Komentari: 181
Čitanost: 22205
/
Preporuke: 4752
/

               Četr'ipe'šes'... Buuum!!!
               A obećala sam sebi čvrsto, najčvršće, neopozivo, da ću da ćutim, da neću da lajem, da ću da se klonim nezgodnih tema i sučeljavanja stavova i isterivanja maka na konac i nadgornjavanja i prepucavanja i obrazlaganja i sve te blogoekvilibristike i da ću mirno da sedim u svom ćošetu i da se bavim malim stvarima kojima i treba da se bavi jedna dokona domaćica, sa sve heklanjem i sitnim vezom pride.
               Međutim, lepo, ne mogu. Ne da mi đavo mira. Sve hoću... Neću...
               Ma, hoću...
               Hoću.
               Moram!

               U stvari, ne moram, ali hoću.

               Između ove dve prethodne rečenice stoji čitav jedan krug dana u kome sam iznova odbrojavala, sve laganije i smirenije, i prekrajala rečenice i pažljivo birala pristup i nastup i ton i manir i način i izraz, da ne bih prenaglila, da ne bih bez potrebe padala u vatru, da ne bih povredila, uvredila, pogrešno se izrazila, generalizovala, učitavala, da ne bih popovala i prosipala pamet i uopšte uzev, da bih bila što iskrenija i konkretnija.
               Na kraju sam shvatila da jedino ovako mogu izreći ono što me toliko zaokuplja ovih par dana i zbog čega sam poklekla i pogazila sebi dato obećanje, zbog čega ću se, slutim, grdno pokajati. No, šta je tu je, pa da krenem sa pričom...

               Naime, znam da sam rano postala svesna činjenice da želim da imam decu. Puno njih. Nisam se nešto opterećivala brojevima ni polom, ali sam se nadala da ću imati bar jedan par blizanaca, jer ih je bivalo u bližoj familiji u prethodnim generacijama. ( Nakon Velikog Deteta sam tu želju precrtala i zahvalila kome treba što je nije uslišio i zamolila koga treba da zaboravi na tu moju nesmotreost, ali, to je sasvim druga tema. )
               I tako, da ne dužim priču, imala sam tu privilegiju da mogu da rađam i danas sam srećna majka troje dece, što je, u krajnjoj liniji, manje bitno za ono što hoću da kažem. Ostaje mi žal što nisam rodila još jedno, jer je Malo Dete dosta mlađe od ostalo dvoje i nekako je jedinče, na mnogo različitih načina.
               Poenta je sledeća: nisam rađala misleći na državu, na penziju, na obezbeđenu starost, na produžetak imena, vrste. Sebično sam imala u vidu samo svoju ispunjenost, potrebu da podarim život, da ga negujem, da ga čuvam i pazim i mazim dok ne ojača dovoljno da izleti iz gnezda. Uz sve to da dodam da duboko verujem da mi deca ne duguju bog zna šta. Pre bih rekla da ja dugujem njima. Zato što nisu ona želela da se rode, nego su došla kao ispunjenje mojih nekih unutrašnjih potreba ili instinkta ili kako god da se to nešto nazove. Stoga mislim da sam ja ta koja treba da bude zahvalna za sve ono što sam dobila zato što sam majka.

Mogla sam da imam još dece. Međutim, roditeljstvo podrazumeva i priličnu dozu racionalnosti, razuma i odgovornosti, a oni su mi govorili da, sa materijalnim resursima kojima raspolažem, treba da stavm tačku na mladalačke želje. Samo i jedino zbog toga što deci treba pružiti pristojne uslove za život, što, sve u svemu, nije mnogo - da ne budu gladna i žedna, gola i bosa i da imaju kakav - takav krov nad glavom. ( To oko krova je opet posebna priča. Da se pitala moja mama, ja ni do danas dece ne bih imala, jer još uvek živim pod krovom koji nije moj, a ona je mislila da je to krajnje neodgovorno. ) S druge strane, nije ni malo, jer, s obzirom da smatram da su moja deca moja stvar i da mi po tom pitanju nikakvo očekivanje pomoći od strane države ne pada na pamet ( Tu bi mogla da se udene i priča o traženju posla koji nisam nalazila zato što nemam decu pa ću ih imati, pa ću na bolovanja / zato što imam decu pa ću na bolovanja. ), treba obezbediti svakog meseca svake godine ( u vremenima koja su takva kakva su, a nesigurna i turbulentna ) dovoljno novca da se i te osnovne potrebe zadovolje. Pri tome, naravno, niti mislim na zimovanja, letovanja, putovanja ( toga je bilo tek koliko na prste jedne ruke ), niti na firmiranu odeću i obuću ( nisam se gadila nasleđivanja prnjica, naprotiv ), niti na paradajz i lubenice u januaru.
A onda, kada se to osnovno obezbedi, kada su nahranjena i umivana i okupana i u čistom i ispeglana i ušuškana, dolazi na red još mnogo toga. Pričanje bajki i pevanje pesmica i učenje ovoga i onoga kroz igru i kao usput i skidanja temperatura i upisivanja u školu i šetnji i otvorenih vrata i roditeljskih sastanaka i slušanja i osluškivanja i ćućorenja i maženja i prekora i gunđanja i još koječega. Sve to zahteva mnogo vremena, mnogo pažnje, mnogo strpljenja, mnogo živaca, mnogo dobre volje, mnogo preispitivanja, mnogo napornog fizičkog i umnog i psihičkog rada, mnogo tolerancije, mnogo brige i strepnje, mnogo ljubavi i pažnje, mnogo sebe. I sve je to neophodno isto onoliko koliko i kakva-takva materijalna sigurnost, da bi deca porasla u dobre ljude i da bi, kada prebace štap preko ramena da krenu u sopstvene živote u bošči na kraju štapa uz uobičajenu poputninu imali spakovane neke osnovne ljudske vrednosti i principe, pregršt dobrog vetra u leđa, šaku poštovanja i podrške za njihove sopstvene životne izbore, svest o tome da su željena i voljena, što im obezbeđuje barem prstohvat samopouzdanja, izvesnost da imaju gde da se vrate u slučaju brodoloma ili sedmice na lotou, svejedno ( Jer dobro je deliti i tugu i radost. ) i još nekoliko sitnica koje se samo iz roditeljskog doma mogu poneti.

U stvari, ono što sam htela da kažem je da nemam devetoro ni dvanaestoro ni petnaestoro dece jednostavno zato što sam rešila da roditeljstvu pristupim krajnje odgovorno i da se ne pravim da verujem da je dovoljno samo voleti decu, a da ostalo onda dolazi samo po sebi.

P.S. Čitav ovaj monolog je direktna reakcija na ovaj komentar blogokolege Omege i klip na koji je u njemu dao link. Prvo sam mislila da mu repliciram, ali se, nakon nekoliko pokušaja, ispostavilo da bi to bilo predugačko i preopširno i nepodesno za komentar, pa sam, budući da se nisam dovoljno jako ugrizla za jezik, rešila da na ovaj način iznesem svoj lični stav.

Tagovi

deca, moj stav

postavite na |

Komentari (181)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zilikaka 17:57 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

Auuuu prijatelju, pa tebi BAŠ ovde nije mesto!

Opet, imaš onoliki izbor drugih dvorišta, po raznoraznim forumima i grupama, gde bi takvi tvoji stavovi bili oberučke prihvaćeni, pa da onda ipak malo prošaraš!

Nego, ako poželiš još koju reč ovde da kažeš, priseti se pre toga elementarnih pravila pristojnog ponašanja.

Nov si, pa ne bi dalje...

razmisljam 18:26 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

zilikaka
Auuuu prijatelju, pa tebi BAŠ ovde nije mesto!

Opet, imaš onoliki izbor drugih dvorišta, po raznoraznim forumima i grupama, gde bi takvi tvoji stavovi bili oberučke prihvaćeni, pa da onda ipak malo prošaraš!

Nego, ako poželiš još koju reč ovde da kažeš, priseti se pre toga elementarnih pravila pristojnog ponašanja.

Nov si, pa ne bi dalje...

Ауууу, а и ти одмах метлу и остало тешко артиљеријско оружје! Где ће ти душа?

Мало флексибилности, мало разумевања, мало стрпљења, молићу фино. Па и сама кажеш да је колега нов. Дај му времена да се прилагоди, да уђе у тајне умећа блогокоментарисања.
Затим, у реду је да износи своје ставове где год хоће, док је то у границама. А колико видим, границе није прешао. Дакле, своје гледање на ствари је изнео, а сад, колико се то некоме допада или не, то је већ друга прича. Ипак смо овде и зато да супротставимо мишљења. Уз то, не верујем да је очекивао овације и тапшања. Да је жудео за тим, отишао би тамо куда га ти шаљеш.
Дочим, свој став је изнео овде и то је ОК.
Чак не видим ни да је нешто прекршио правила лепог понашања. Не треба увек замерити мало више жара у дискусији. Да се то издржати.

Теби у сваком случају хвала што си прискочила.

( Јесам ли ти лепо рекла да нема потребе да се мешаш и да би ваљало да обуздаш ту своју теријерску нарав?

)

Ош ти једну кафу, онако, невезано?

docsumann 18:28 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA !!!

Lepa baba lepo se češlja

pavelka1911 19:15 03.03.2012

Re:

zilikaka 19:18 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

Јесам ли ти лепо рекла да нема потребе да се мешаш и да би ваљало да обуздаш ту своју теријерску нарав?

Ош ти једну кафу, онако, невезано?

Sestro slatka, ni ne znaš koliko sam se obuzdavala. Triput sam počinjala i odustajala, da bi ovo ispalo nekako najpitomije što umem.

Aj što je nastupio onako, nego što je baš našo gde će to da uradi.

Osim toga, moram da branim reputaciju (a i članice) Kluba, kad ti već nisi nizašta.

...štos kafe tiče, možeš da pristaviš

zilikaka 19:19 03.03.2012

Re: zili kaka

pavelka1911

,,Poznavao sam jednog čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe poneku zlu reč,, Ivo Andrić

Eto, vidiš da umeš i drugačije

pavelka1911 19:43 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

razmisljam 20:52 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

zilikaka

Sestro slatka, ni ne znaš koliko sam se obuzdavala. Triput sam počinjala i odustajala, da bi ovo ispalo nekako najpitomije što umem.

Aj što je nastupio onako, nego što je baš našo gde će to da uradi.

Osim toga, moram da branim reputaciju (a i članice) Kluba, kad ti već nisi nizašta.

...štos kafe tiče, možeš da pristaviš

И тако отера човека из мог блогодворишта.
Знаш, није ти то требало.
Молим те, молим те, немој ме више бранити док не завапим за помоћ.
Мени сад стварно без везе.
У ствари, није твоја кривица. Ја сам крива што се уопште упуштам у овакве теме, па се онда ствар мало закува, па ме онда браниш... Боље би ми било да сам се држала лептирића и цветића. Тада би ти држала језик за зубима.

Сад, шта би би.

( Е, и још заборавих да приставим лонче у свој овој збрци. )

razmisljam 21:40 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

pavelka1911
Nije mi bila namera da narušim harmoniju dvorišta očigledno starih znanaca - još jedan detalj u prilog razotkrivanja ,,тајне умећа блогокоментарисања,,
Obično mi je srcu draže gledati sagovornika u oči. No nadam se da nisam izgazio cveće i travu u dvorištu a tragove ću izbrisati da ne narušavam atmosferu privatnosti. Ovo je vreme visokog napona.I selo gori a blogeri se češljaju.
SRETNO !

Знаш, има ту свашта нешто.
Није проблем у нарушавању хармоније ма чијег дворишта. Има овде по Блогу неупоредиво драстичнијих нарушавања. Претпостављам да си, шњурајући около, има прилике да натрчиш на њих.

У праву си, очигледно јесмо стари знанци, али само зато што се мотамо по овом месту већ неко време и пратимо ко шта и како коментарише и тако смо се виртуелно упознали и знамо шта од кога можемо да очекујемо ( Већина свих позива на кафу је сасвим, сасвим виртуелна. ). Ништа више од тога, осим када се толико препознамо да пожелимо да се нађемо и уживо, уз кафицу ( И ту си такође у праву: много је лепши, бољи, разговор уживо, када можеш да погледаш саговорника у очи. Тада многе ствари које се виртуелно не могу видети дођу на право место. ). Али, то је већ нека друга прича.

Када сам поменула ,,тајне умећа блогокомуницирања'' нисам мислила да ти ма шта пребацујем. Чак нисам хтела ни да ти одржим предавање о томе да се овде употреба самих великих слова у реченици са много узвичника сматра непристојном и непотребном виком ( Узгред, то је правило које сам затекла када сам се овде пријавила као коментатор, и ја га се држим, осим када је у питању завитлавање. ). Мислила сам, фришак си овде, глупо је да те одмах с врата бомбардујем правилима, писаним и неписаним, има времена, сам ћеш их сконтати...
А управо је на то мислила блогоколегиница када те је ( за мој укус претерано, што сам јој и рекла ) онако изрезилила.

Ту постоји још једна мало блесава ствар - ко зна зашто, многи овдашњи блогери ме сматрају тихом и пристојном особом која се не обада около и не диже прекомерну буку, избегава конфликте и сама их не провоцира, па можда зато овај порив да ме се брани. Да си свратио код неког са кочопернијим имиџом, врло је вероватно да би прошао без пацке, а могуће и да би зарадио приличан број препорука. Овако, просто ниси имао среће.

Наравно, ништа од овога ти ниси могао да знаш.
И не замерам ти.
Ни неупућеност ни изнете ставове.
Међутим, није било потребе да избришеш своје коментаре. Уосталом, остали су забележени кроз мој коментар у коме сам те цитирала. Никакву и ничију приватност ниси нарушио и никакву траву и никакво цвеће ниси изгазио. Ово виртуелно двориште је јавно, отворено за сваког ко жели да процуња по њему и нешто каже. Било шта, док не потпада под одредбе из discleimer-a. Тако да си ти и даље овде добродошао, ако се предомислиш.
( Да, ово блогодвориште је моје само утолико што ми даје неке алате за модерирање унутар њега / бановање, брисање коментара... /. У свим осталим аспектима је свачије. )

Ето, то сам хтела да ти кажем.
И још само ово. Ако пожелиш да наставиш да се муваш около, буди само мало, мало стрпљивији и немој одмах да се дуриш. У противном ти неће бити лако.

И ја бих толико.
Надам се да сам ти неке ствари разјаснила а уједно ми је и жао што си се повукао на овакав начин.

pavelka1911 21:54 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

ivana23 22:12 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

pavelka1911
Cvetići i leptirići tu ne pomažu.

Pomazu...

Zbog psihickog zdravlja.

razmisljam 22:33 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

pavelka1911
Nije me niko oterao.Samo ne želim da smetam jer ovo nije tema za mene.Drago mi je da sam sa tobom razmenio par reči.Utisak je da si kulturna,odmerena i nadasve inteligentna žena. I to je bilo sasvim dovoljno i prijatno. Nemoj da ti bude bezveze sve je apsolutno ok.Moramo svi da se navikavamo na različitosti a nadasve toleranciju.Živi i pusti druge da žive. A većina u ovoj zemlji živi jako loše pa prosto nekako mi nije vreme za leptiriće. Otuda ta gorčina.Ipak moramo po prioritetima.Veći deo tvoga izlaganja je fantastična analiza kako su nam skakavci pojeli godine, živote, a nažalost mnogima i decu. I onda kada sam očekivao završnicu koja je jedina moguća - nje nije bilo.To je ono što me uvek najedi-mi smo ljudi bez završnice,ljudi savitljivi,netalasasti,neorganizovani.Šta tek čeka našu decu ne želim ni da predvidim. A veruj mi radim takav posao da imam jako dobar uvid u jad, bedu i tugu većine ljudi na ovim prostorima.Tu onda zaista nema mesta blagougodnim razgovorima-složićeš se.Moramo da se borimo zbog njih. Na svakom mestu,u svakom trenutku i do kraja.Cvetići i leptirići tu ne pomažu.Želim ti sve najbolje.

Као прво, драго ми је да си поново свратио, тако да смо, колико видим, успели да се сасвим лепо ишчивијамо из ненадане заврзламе. Сада,када си овако изнео своје разлоге лакнуло ми је, и драго ми је што ти немаш осећај отераности. Не бих ни волела да је другачије, јер, ипак, поштен разговор може да реши много недоумица и хвала ти што не бежиш од њега.

Ценим твој напор и уложено стрпљење да ствари истерамо на чистац.
Потпуно разумем о чему говориш. И јасна ми је твоја горчина са којом говориш о тренутној ситуацији и јасана ми је твоја жеља да се ради на променама и јасно ми је колико је нужно делати.
Све си у праву.
Опет, ја спадам у једну од генерација која се рве са системом и са недаћама ових турбулентних времена већ тридесетак година. И веруј ми, уморна сам, преуморна. Једноставно, немам више ни младалачког елана, ни илузија, ни снаге да се борим двадесет четири сата дневно сваког дана сваке године. Превише ми је. Све моје границе су достигнуте и све је напорније мењати свет.
Што не значи да одустајем од борбе. Само не могу више толико интензивно, са толико заноса.
И зато морам с времена на време да прибегнем терапији цветићима и лептирићима, не бих ли икако дошла до још мало снаге и не бих ли барем делимично сачувала здрав разум, ако га уопште још поседујем и не бих ли успела да се носим са сваким следећим даном колико-толико успешно.
Просто, не може свако годинама и деценијама да издржи, а да, пре или касније, не изнађе некакво острвце ескапизма. У противном се лако погуби памет. Бар ја тако осећам.

Но, одужила сам преко сваке мере.
Хвала ти на лепим речима и разумевању.
Драго ми је што смо се споразумели, а, изгледа ми, и разумели.

Свако добро и теби.

razmisljam 22:41 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

ivana23
pavelka1911
Cvetići i leptirići tu ne pomažu.

Pomazu...

Zbog psihickog zdravlja.

Ивана, управо сам нешто слично и ја написала, само не као ти, у хаику стилу, већ епско-лирски.

( А јесам ли ти рекла некада да имаш лепо име? / У поверењу: тако се зове и моје Средње Дете. /

)

pavelka1911 23:03 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

zilikaka 23:06 03.03.2012

Dakle

@pavelka1911

Drago mi je što je ispalo ovako, a ne kako je počelo

Ima nas ovde svakakvih, pa i ovakvih kao ja

Mnogo mi je godina trebalo da naučim da obuzdavam impulsivnost (i mnogo toga još

), ali mi i dalje to ne uspeva baš svaki put.

Posebno kad se tu umeša i nešto emocija.

Tvoje pojavljivanje i početak izlaganja zazvučalo mi je sasvim nedobronamerno, čak agresivno, pa je spram toga bila i moja reakcija.

No, sva sreća, omogućio si nam da vidimo smo i tvoju drugu, mnogo pozitivniju stranu.
Nadam se da ćemo imati puno prilika da se ispričamo.

Nije ovo uopšte tako loše mesto, ko što izgleda

ivana23 23:06 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

А јесам ли ти рекла некада да имаш лепо име?

A ko bi rekao da sam ime dobila po baki.

pavelka1911 23:09 03.03.2012

Re: zilikaka-Dakle

razmisljam 23:28 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

pavelka1911
Tek sad shvatih gde je greška. Pa ja sam na ženskom blogu. Naravno žene i treba da budu cvetići i leptirići. I to bi trebalo tako da bude.Mada ovo vreme ipak traži neke Vedrane Rudan. Nismo krivi mi, krivo je vreme. Sve vas obožavam jer sam još u godinama kada sa ženama ne želim da se svađam - naprotiv - zabrinut sam i za vas i za vašu i našu decu. Muškarci su zakazali. Sve što vam se učinilo kao kritika upućeno je muškarcima.Sa ženama se ne treba kačiti. Poštujem!:

Читам шта си написао и смешкам се. Срећа твоја, па знаш највећу мудрост коју мушкарац треба да зна у вези жена, а коју сам ја горе подцртала.

А ако бих да зановетам, рекла бих да не треба кривити само мушкарце и све сваљивати на њихова плећа. Свако треба да носи свој део одговорности и за себе и за свет око себе.
Но, пошто си, како кажеш, у годинама у којима не желиш да се свађаш са женама ( што је свакако мудра одлука ), слободно прескочи последње две реченице које сам написала.

И ево теби један

са женског блога.

razmisljam 23:31 03.03.2012

Re: Dakle

zilikaka

Видиш како умеш и питомо.

А вечито се кријеш иза тог теријерског наступа.

razmisljam 23:34 03.03.2012

Re: zilikaka-Dakle

pavelka1911

zilikaka
Nadam se da ćemo imati puno prilika da se ispričamo.
Nije ovo uopšte tako loše mesto, ko što izgleda

razmisljam 23:36 03.03.2012

Re: Re:razmisljam

ivana23
А јесам ли ти рекла некада да имаш лепо име?

A ko bi rekao da sam ime dobila po baki.

И бакино име лепо.

Kazezoze 19:27 04.03.2012

Re: Re:razmisljam

ivana23
А јесам ли ти рекла некада да имаш лепо име?

A ko bi rekao da sam ime dobila po baki.

a baka po svom dedi...itd:))

razmisljam 19:43 04.03.2012

Re: Re:razmisljam

Kazezoze
ivana23
А јесам ли ти рекла некада да имаш лепо име?

A ko bi rekao da sam ime dobila po baki.

a baka po svom dedi...itd:))

А теби, Каз, канда досадно вечерас.

Kazezoze 19:49 04.03.2012

Re: Re:razmisljam

А теби, Каз, канда досадно вечерас.

kako si pogodila! :)))

nedelja, jebiga, ubijanje dosade na blogu dok se večera krčka:)

razmisljam 19:54 04.03.2012

Re: Re:razmisljam

Kazezoze
А теби, Каз, канда досадно вечерас.

kako si pogodila! :)))

nedelja, jebiga, ubijanje dosade na blogu dok se večera krčka:)

Тешко ми било. Чак веома, када сам видела твој коментар.

А шта се то фино крчка за вечеру, ако није тајна?

Kazezoze 20:21 04.03.2012

Re: Re:razmisljam

razmisljam
Kazezoze
А теби, Каз, канда досадно вечерас.

kako si pogodila! :)))

nedelja, jebiga, ubijanje dosade na blogu dok se večera krčka:)

Тешко ми било. Чак веома, када сам видела твој коментар.

А шта се то фино крчка за вечеру, ако није тајна?

ma nemam pojma, ček da pitam...

linda kaže: pasta sa sosom od sira.

evo gotovo je, ajd ćao, odoh da večeram.

razmisljam 17:34 07.03.2012

Re: zilikaka-Dakle

pavelka1911

Павелка, Павелка...

И сад, што баш све побриса?

kaolavanda 19:51 07.03.2012

Re: zilikaka-Dakle

И сад, што баш све побриса?

Da, i meni žao.

docsumann 08:29 03.03.2012

odbrojavanje

myredneckself 11:25 03.03.2012

Re: odbrojavanje

...niti na paradajz i lubenice u januaru.

A nije ni ukusno

I neće se desiti ništa strašno
Najradije jedem sve iz mog podneblja, i kad mu je vreme. Onda je najukusnije.

Onako iz iskustva, razmišljam, tri je pravi broj čildrnčića, u takvoj familiji sam rasla pa mi se sviđa

razmisljam 14:56 03.03.2012

Re: odbrojavanje

docsumann

Joy Division Lyrics - Warsaw Lyrics

3, 5, 0, 1, 2, 5, Go!

I was there in the back stage,
When first light came around.
I grew up like a changeling,
To win the first time around.
I can see all the weakness.
I can pick all the faults.
Well I concede all the faith tests,
Just to stick in your throats.

31G, 31G, 31G

I hung around in your soundtrack,
To mirror all that you've done,
To find the right side of reason,
To kill the three lies for one,
I can see all the cold facts.
I can see through your eyes.
All this talk made no contact.
No matter how hard we tried.

31G, 31G, 31G

I can still hear the footsteps.
I can see only walls.
I slid into your man-traps,
With no hearing at all.
I just see contradiction,
Had to give up the fight,
Just to live in the past tense,
To make believe you were right.

31G, 31G, 31G

3, 5, 0, 1, 2, 5

Дакле, docs, ја одслушала музику и нашла текст и потрудила се да га прочитам са разумевањем, и опет сам збуњена. Јер, окрени-обрни, успевам да га протумачим на два сасвим супротна начина и то у истом тренутку. Што'но би рекли, и песмица и рецитација...
Хоћу да кажем ово: Који је, у ствари, твој поинт ов вју?

razmisljam 15:48 03.03.2012

Re: odbrojavanje

myredneckself
...niti na paradajz i lubenice u januaru.

A nije ni ukusno I neće se desiti ništa strašno

Ма, МРНС, од воље сваком, што се мене тиче и ако има потребе за тим. Само сам хтела да кажем да нема разлога за претеривањима било које врсте, е да би се имала идеја о некаквом савршеном родитељству.
На страну што је све то зимско а у недоба воће и поврће анемично и вештачко и неукусно, не верујем ни да је у неком нутритивном смислу ни близу оног сезонског, тако да је и тај аспект ( витамини, минерали и хранљиве материје ) сасвим дискутабилан, поред оноликих јабука и агрума који прште од здравља ( о киселом купусу да и не говорим ).

А да се неће десити ништа страшно, неће, наравно.
Мада имам једну куму која је упорно зими јурила брескве за децу. Никако нисам успела да докучим зашто.

Najradije jedem sve iz mog podneblja, i kad mu je vreme. Onda je najukusnije.

Таман тако. Оно што је сунце намамило да проклија и огрејало да сазри је и најбоље у сваком погледу.

Onako iz iskustva, razmišljam, tri je pravi broj čildrnčića, u takvoj familiji sam rasla pa mi se sviđa

Невезано за искуство, моје је мнијење да је сваки број чилдрнчића прави кад је прави. И све ми се свиђа када функционише како треба.

docsumann 17:14 03.03.2012

Re: odbrojavanje

Који је, у ствари, твој поинт ов вју?

JE'N... DVA... TRI...

3, 5, 0, 1, 2, 5

razmisljam 18:10 03.03.2012

Re: odbrojavanje

docsumann
Који је, у ствари, твој поинт ов вју?

JE'N... DVA... TRI...

3, 5, 0, 1, 2, 5

Дакле, бројање је у питању.

kleinemutter 11:38 03.03.2012

pristojnost

Ljudska duša je takva vidi sebe i nikog više. Svako je samo sebi centar sveta i tako propusti štošta da vidi i nauči.(ovo se ne odnosi na autorku bloga , niti bilo koga sa bloga)

Ja nisam protiv majki koje imaju po 15oro dece I nisam protiv toga da ih država pomaže, pa i svi mi.
Lepota je u davanju!

Ta deca nemaju materijalna bogastva, ali imaju nešto više .Imaju jedni druge, za igru, za svađu, za učenje. Ta deca nauče da misle ranije, ta deca nauče šta su obaveze, jer moraju aktivno da učestvuju u porodičnim obavezama, da rade nešto.

Džava mora imati svoje stretegije.

Jedna od strategija ove zemlje bi trebala i da bude ta da se deca rađaju zdrava i da ih ne uništavaju na porođaju nemarom i ne znanjem loši doktori. Da se izdvoje loši dr od dobrih. Ako ti se desi na porođaju da imaš troje oštećene dece. Doviđenja radi u administraciji i pusti dr , koji pazi na majku i tok porođaja, kod kojeg se rađaju zdrava deca.

Meni su u N.Frontu sjebali dete i sjebali život, SJEBALI I MOGUĆNOST DA UŽIVAM U MAJČINSTVU.

Ta jedna rodi 15 , a drugih 15 neće ni jedno da rode zbog ovog ili onog ( i po meni imaju pravo na to) i opet imamo ravnotežu.

razmisljam 16:24 03.03.2012

Re: pristojnost

kleinemutter
Ljudska duša je takva vidi sebe i nikog više. Svako je samo sebi centar sveta i tako propusti štošta da vidi i nauči.(ovo se ne odnosi na autorku bloga , niti bilo koga sa bloga)

Одмах да ти кажем, не осећам се прозваном, али имам жељу да кажем коју на задату тему.

Неоспорна је чињеница да је тако како си написала. Што би рекли, из своје се коже не може и ваљда нас та присутна доза егоцентричности и држи на овом свету као врсту. Јер, ко није за себе, није ни за друге. И при томе мисли само на позитивну конотацију ове изреке.
Хоћу рећи да признајем да је свако себи центар света. Али, опет, тај центар се прилично измести када постанеш родитељ и постави ствари на мало другачијим основама. Тада си вероватно по први пут у ситуацији да се стараш о некоме ко у потпности зависи од тебе и ко без твоје бриге и помоћи и пажње не би имао никакве шансе да преживи.
Ту би онда требала да престане себичност било које врсте, осим оних малих, сасвим доброћудних ( као кад збришеш на кафу са другарицама не би ли проветрила мозак, на пример ).

Ja nisam protiv majki koje imaju po 15oro dece I nisam protiv toga da ih država pomaže, pa i svi mi.
Lepota je u davanju!

Нисам ни ја безусловно против мајки са 15. деце. Ни против тога да држава помогне. Али јесам против родитељске неодговорности и против идеје да је држава једина која треба да помогне. По мени, деца су ипак пре свга лична одговорност, а све остало долази тек накнадно. Осим тога, треба прво имати државу која је у стању да помогне. А пошто наша није таква ( или не жели да буде, исход је исти ), не видим утемељеност ослањања на исту по било ком основу. Дакле, ако је већ јасно да неке смислене, сталне, организоване помоћи нема нити ће је бити у догледно време, чему градити живот на таквим крајње неутемељеним очекивањима?

Наравно, лепота јесте у давању. То не спорим ни тренутка. И уживам у истом колико год сам у стању и кад год имам прилике.
Опет, нема лепоте у изнуђивању, а ја сам о томе говорила.

Ta deca nemaju materijalna bogastva, ali imaju nešto više .Imaju jedni druge, za igru, za svađu, za učenje. Ta deca nauče da misle ranije, ta deca nauče šta su obaveze, jer moraju aktivno da učestvuju u porodičnim obavezama, da rade nešto.

Са овим се у потпуности слажем, јер негде исто гледам на односе који се граде у вишечланим породицама и вредности које оне, неспорно, носе са собом.
Опет, све ми је то у реду само до тренутка док глад не закуца на врата. Онда постаје бесмислено.

Džava mora imati svoje stretegije.

Jedna od strategija ove zemlje bi trebala i da bude ta da se deca rađaju zdrava i da ih ne uništavaju na porođaju nemarom i ne znanjem loši doktori. Da se izdvoje loši dr od dobrih. Ako ti se desi na porođaju da imaš troje oštećene dece. Doviđenja radi u administraciji i pusti dr , koji pazi na majku i tok porođaja, kod kojeg se rađaju zdrava deca.

Ова држава би на свим нивоима морала да се позабави одвајањем жита од кукоља и протежирањем жита.
Она то не ради. ( А када ће, не зна се. )
Зато, док се нешто драстично не промени, ја не бих рачунала на њу, сем онолико колико је крајње неопходно.

Meni su u N.Frontu sjebali dete i sjebali život, SJEBALI I MOGUĆNOST DA UŽIVAM U MAJČINSTVU.

Знаш, овде су речи сувише мале.

Ta jedna rodi 15 , a drugih 15 neće ni jedno da rode zbog ovog ili onog ( i po meni imaju pravo na to) i opet imamo ravnotežu.

Наравно, свако има право на свој избор. Али, са правом долазе и обавезе. И то треба имати на уму када се избор прави.

Vesna Knežević Ćosić 12:06 03.03.2012

moja prva ljubav

Moje prvo dete u koje sam se zaljubila zbog divnoće nisam ja rodila. Rodila ga prva zena mog muza. Ja sam druga zena dotičnog. Koja o svojoj deci tada nije razmisljala, nit me neka zelja vukla sve dok nisam upoznala to prekrasno biće, najlepšeg i najpametnijeg i najcakanijeg dečaćića na svetu.

(I sad, da ne bude nekih moralnih sranja, njegovi roditelji su se razišli kao muž i žena mačka pečena, nevezano sa mnom. Ja sam posle ušla u priču.)

Elem, mi smo od onih dosadnih koji su se dobro slagali. Pa je meni mama od najlepšeg i najpametnijeg dečaka na kugli davala instrukcije šta i kako kad je s nama, jerbo sam bila neuka u praksi, a ja njoj do u detalj izveštaj šta smo radili, gde smo bili, šta smo se igrali, jeli. Sporile smo se jedino oko moje popustiljivosti, da "ne kvarim dete" i ne preterujem. Na pr kad sam ja htela da mu dam uljane boje da crta i posle nosi kući, a mama od najlepšeg mi pripretila da će ako to uradim mojim budućim klincima da pokloni doboš, ježa i trubu, u znak odmazde. (Posle, kad sam rodila svoje mladunce, isto sam nju svasta pitala i veorvala njenim savetima total)

Kada mi se prvi put rodila želja za vlastitim detetom, nisam mislila na otadžbinu, demografiju i slične uzvišene stvari, već samo htela da imam isto tako divnog dečaka. Samo sam se brinula da li će da ispadne tako super.

I tako, rodim ja svog prekrasnog dečaka. Kome su se svi vrlo radovali, a najviše njegov polubrat. Zapravo on je stalno to pitao. Zapravo pitao je svoju mamu prvo, al mu je ona rekla da joj ne pada na pamet da radja više dece, da joj je on sasvim dovoljan. I rekla mu je pa juri Vesnu, šta zabušava. I onda je on mene "jurio" i bio presretan kad je dobio brata. Jer je brata i hteo. Pa mu je svoje igračke poklanjao i uvek bio na njegovoj strani.

On, moja prva ljubav, u 100 stvari je uticao na mene. Na primer, čak i u onima u kojima sam bila nepopustljiva. Kao što je dnevno spavanje mog malog sina. Jednog dana mi je rekao, dok sam mučila mog Viktora uspavljivanjem u podne, a njemu oči ko sarme i samo gleda da iskoči iz kreveca.

Molim te molim te pusti ga, meni je to bilo grozno kad su me terali da spavam po danu.
:)
Posle tri god sam opet bila trudna. Moja prva ljubav je navijala za sestru. Mom divnom sinu od tri godine je bilo svejedno, on je bio zaljubljen u svog polubrata i više je navijao za psa.

I tako sam ja rodila tom divnom biću brata i sestru. Zato sam imala njegovo obožavanje, na primer, vrti on meni kosu, to je voleo kao klinja, da me čačka po kosi i kaže mi da sam najlepša, a ja znam zašto, zato što ima brata i sestru:)

Sad su svi veliki, imaju 36, 28, 25, svoje živote i dobar su tim. Sem kad momci udruženm snagama podjebavaju sestru. Onda se ja malo ljutim, al ih obožavam zato što su tako bliski. Svi sad imaju svoje partnere i partnerke, pa zajedno partijaju, slave rođendane, putuju na zimovanja, letovanja, organizuju neke vikende, a moj mili lepi pametni sin i njegov polubrat čak i zajedničku firmu i poslove.

Meni je žao što nisam rodila još dece. Išlo mi je lako, čak i trudnoće i porodjaji. Kad sam zapela da rodim treće, niko nije bio zaniteresovan, a lepo sam ih pitala. Dečaci su rekli da već imaju brata i sestru, kćerka je rekla ok, ali samo devojčicu i to njenih godina hoće, muž je rekao - jao pa zar opet da sklanjamo stvari i tumbamo kuću, uh.

I zajebah se ja tako s demokratijom. Koj me djavo ter'o da pitam uopšte i danas mi krivo.

EDIT: Šta sam htela da kažem... Elem, snažno i mnogo možeš da voliš i dete koje nisi rodio. Moje "prvo" dete nije bilo moje, ali mi je srce pomeralo.

Moja drugarica, Holandjanka ima osmoro dece. Samo jedno je ona rodila, svu drugu je usvojila. Kad idu na izlet, ko Ujedinjene nacije. Jedno je Kineskinja, drugo Surinamče, treće s Haitija, čevrto iz Indonezije...:) Luda je za njima svima.

razmisljam 17:05 03.03.2012

Re: moja prva ljubav

Vesna Knežević Ćosić

Е, Весна, што ја волим те твоје личне причице које убациш кад свратиш код неког. Увек су ми онако, баш...

Meni je žao što nisam rodila još dece. Išlo mi je lako, čak i trudnoće i porodjaji. Kad sam zapela da rodim treće, niko nije bio zaniteresovan, a lepo sam ih pitala. Dečaci su rekli da već imaju brata i sestru, kćerka je rekla ok, ali samo devojčicu i to njenih godina hoće, muž je rekao - jao pa zar opet da sklanjamo stvari i tumbamo kuću, uh.

I zajebah se ja tako s demokratijom. Koj me djavo ter'o da pitam uopšte i danas mi krivo.

Није демократија за сваког, а и прецењена је у многим аспектима живота. Но, опет, лепо је умети деловати у складу са демократским принципима. Све има своју цену.

EDIT: Šta sam htela da kažem... Elem, snažno i mnogo možeš da voliš i dete koje nisi rodio. Moje "prvo" dete nije bilo moje, ali mi je srce pomeralo.

Moja drugarica, Holandjanka ima osmoro dece. Samo jedno je ona rodila, svu drugu je usvojila. Kad idu na izlet, ko Ujedinjene nacije. Jedno je Kineskinja, drugo Surinamče, treće s Haitija, čevrto iz Indonezije...:) Luda je za njima svima.

Ма, наравно. Да се нисам остварила као мајка сопственог подмлатка, сигурно бих копала и ногама и рукама да усвојим барем двоје. То ми је, од тренутка када сам почела да размишљам о сопственој деци, била резервна варијанта.

А за твоју другарицу Холанђанку капа доле и

cassiopeia 19:32 03.03.2012

Re: moja prva ljubav

Šta sam htela da kažem... Elem, snažno i mnogo možeš da voliš i dete koje nisi rodio. Moje "prvo" dete nije bilo moje, ali mi je srce pomeralo.

Vesna ti si jedno

Razmišljalice Vesna je gore napisala ono što bi ti i ja rekla sa više reči ali tako su mi legle ove njene reči da ću ih citirati i dodati da moje prvo i jedino nisam rodila ali time nije manje moje nego tatino.

razmisljam 20:59 03.03.2012

Re: moja prva ljubav

cassiopeia

Razmišljalice Vesna je gore napisala ono što bi ti i ja rekla sa više reči ali tako su mi legle ove njene reči da ću ih citirati i dodati da moje prvo i jedino nisam rodila ali time nije manje moje nego tatino.

И све си рекла.

За тебе такву:

Узгред, ово ти је и награда за 100.

Aleksandra Mitrovic 22:06 03.03.2012

Re: moja prva ljubav

cassiopeia
Šta sam htela da kažem... Elem, snažno i mnogo možeš da voliš i dete koje nisi rodio. Moje "prvo" dete nije bilo moje, ali mi je srce pomeralo.

Vesna ti si jedno

Razmišljalice Vesna je gore napisala ono što bi ti i ja rekla sa više reči ali tako su mi legle ove njene reči da ću ih citirati i dodati da moje prvo i jedino nisam rodila ali time nije manje moje nego tatino.

Majka je uvek majka....

razmisljam 22:50 03.03.2012

Re: moja prva ljubav

Aleksandra Mitrovic

Majka je uvek majka....

Чак и када је ајкула.

А кад смо већ код тога, прочитах ономад твој пост и коментаре, али, како да ти пружим искрену подршку за очување ајкула, када ономад једва сачувах акваријумску рибицу? Ем није била моја, ем сам је добила на пажење и мажење, ем је била склона самоубилачким искакањима из тегле у време мењања воде у акваријуму и завлачењу директ под машину за веш. Муке моје неописиве... Но, претече и испоручих је власници у исправном стању, а она је касније проследила даље. Надам се да је рибичуљак доживео респектабилну старост.
Али ја моје погубљене живце не надокнадих.

Kazezoze 19:38 04.03.2012

Re: moja prva ljubav

Kada mi se prvi put rodila želja za vlastitim detetom, nisam mislila na otadžbinu, demografiju i slične uzvišene stvari,

c,c,c,...vesna, vesna...kako nisi mislila na tako uzvišene stvari, stidi se.
evo, recimo, omega...verujem da mu je, dok je svršavao, krik iz grla ličio na: SRBIJA DO TOKIJAAAAAaaah!!!!!

razmisljam 19:51 04.03.2012

Re: moja prva ljubav

Kazezoze
Kada mi se prvi put rodila želja za vlastitim detetom, nisam mislila na otadžbinu, demografiju i slične uzvišene stvari,

c,c,c,...vesna, vesna...kako nisi mislila na tako uzvišene stvari, stidi se.
evo, recimo, omega...verujem da mu je, dok je svršavao, krik iz grla ličio na: SRBIJA DO TOKIJAAAAAaaah!!!!!

Но, но!
Ти то са Омегом види неком приликом код њега на блогу, а овде, молим те, прескочи такве доскочице.
Немам ништа ни против завитлавања, ни против троловања, ни оф топика, што би се рекло, али мислим да не би требало претеривати.
Омега и ја смо се сасвим лепо изразговарали и без залажења у интимне детаље и сличних марифетлука.
( Ц,ц, ц... Је л' су те томе училе источњачке религије?

)

cassiopeia 12:39 05.03.2012

Re: moja prva ljubav

razmišljam
За тебе такву

Hvala ti

razmisljam 14:34 05.03.2012

Re: moja prva ljubav

cassiopeia
razmišljam
За тебе такву

Hvala ti

Нема на чему.

bocvena 16:43 03.03.2012

Za početak - mogla bih

skroz da se složim sa tvojim pisanijem.

Za dublju analizu mora da prodje vikend...ne mogu dovoljno da se skoncentrišem izmedju ručka, šetnje, prostiranja veša i čitanja Džeronima Stiltona. A i zlotvori me teraju sa kompaaaaa...

razmisljam 18:01 03.03.2012

Re: Za početak - mogla bih

bocvena
skroz da se složim sa tvojim pisanijem.

Za dublju analizu mora da prodje vikend...ne mogu dovoljno da se skoncentrišem izmedju ručka, šetnje, prostiranja veša i čitanja Džeronima Stiltona. A i zlotvori me teraju sa kompaaaaa...

Значи, дубљу анализу могу да очекујем тек када се у понедеоник завучеш у мир и тишину својих радних просторија.
Па, онда, добро.
Не преостаје ми ништа друго до да се до тада стрпим.

И да, хвала на слагању.

cassiopeia 20:08 03.03.2012

Re: Za početak - mogla bih

Bocvena
ne mogu dovoljno da se skoncentrišem izmedju ručka, šetnje, prostiranja veša i čitanja Džeronima Stiltona

Sestro po krpi, metli i koječemu ukočila sam se od današnje akcije po kući. Kuća blista, prozori cakle a ja u krevetu i ne mrdam

Jedva čekam jutro da izađem napolje i uživam u suncu

bocvena 10:21 05.03.2012

Re: Za početak - mogla bih

U stvari, ono što sam htela da kažem je da nemam devetoro ni dvanaestoro ni petnaestoro dece jednostavno zato što sam rešila da roditeljstvu pristupim krajnje odgovorno i da se ne pravim da verujem da je dovoljno samo voleti decu, a da ostalo onda dolazi samo po sebi.

Ništa ne dolazi samo po sebi. Iza svake ljubavi stoje patuljci koju tu ljubav okopavaju, zalivaju i pevaju joj. I po kiši, i po snegu i žegi...

Sve si lepo u postu i komentarima napisala, nemam šta da dodam.

Osim muziku...

razmisljam 14:25 05.03.2012

Re: Za početak - mogla bih

bocvena

Ništa ne dolazi samo po sebi. Iza svake ljubavi stoje patuljci koju tu ljubav okopavaju, zalivaju i pevaju joj. I po kiši, i po snegu i žegi...

Хвала за музику.

kick68 18:36 03.03.2012

93.

godine sam bar 200x ponovila recenicu: Hvala bogu sto jos uvek nemam decu!, gledajuci kako roditelji uspevaju (cesce ne) da ih prehrane i obezbede im najosnovniji minimum (hranu, deterdzent, grejanje...). Narocito su bebe bile ugrozene.

Iza coska me je sa bebom zaskocilo bombardovanje. Klasicna sacekusa, Serbian style. Drugo dete je rodjeno pred sam odlazak u inostranstvo (znala sam da napustam Srbiju, zato sam se i odlucila na taj korak).
Da ne mesamo mi ovde frogs i grandmothers:), bili odgovorni ili ne, zaposleni ili ne, sa desetoro dece ili sa jednim, roditelji se u Srbiji jos uvek suocavaju sa pajtonovskim situacijama i obrtima.

Povecanje i stimulacija nataliteta duznost je drzave, a ne zene i majke, kako rece uvazeni bloger--naucnik pre neki dan. Za koliko dece treba da se odluci majka koja u porodiliste ide kao na gubiliste, kad zna da joj niko nece ukazati pomoc ako ne plati i kad je skoro izvesno da joj je glava u torbi i njoj i detetu pride. Da krenemo od toga, pa da se osvrnemo na opstu bezbednost, kriminal, navijace, vrsnjacko nasilje, drogu na ulicama, dilere droge na slobodi, bolesnu atmosferu u drustvu, poremecen sistem vrednosti, urusen skolski sistem...itd

Drzava je neodgovorna prema svojim gradjanima. Standard i pare ne pominjem. Tacno je da nije sve u parama. Jos uvek sam ljuta na Srbiju.

omega68 19:08 03.03.2012

Re: 93.

Za koliko dece treba da se odluci majka koja u porodiliste ide kao na gubiliste, kad zna da joj niko nece ukazati pomoc ako ne plati i kad je skoro izvesno da joj je glava u torbi i njoj i detetu pride.

Ne preteruj, jeste da nije idaealno ali rađaju se nama deca ovde, mnogi smo svedoci, nije baš tako.

kriminal, navijace, vrsnjacko nasilje, drogu na ulicama, dilere droge na slobodi, bolesnu atmosferu u drustvu, poremecen sistem vrednosti

A gde nije?Nemoj da počnem sad da linkujem držanje robova u centru Londona i ostalo.

kick68 19:17 03.03.2012

Re: 93.

jeste da nije idaealno ali rađaju se nama deca ovde, mnogi smo svedoci, nije baš tako.

Moja majka (poradjala se '68. i '70.) je imala bolje uslove u porodilistu od mene (poradjala se '98 i '02.). Od ulozaka do lekova. Meni je doktor rekao da ce mi dati anasteziju da me usije posle porodjaja samo zato sto me poznaje. Ona nije nikoga znala i dobila ju je zato sto sto je trebalo da je dobije po proceduri. I antibiotike je dobila u bolnici, nije niko morao da joj kupuje u privatnim apotekama i donosi u bolnicu. Toliko o tome.

Nemoj da počnem sad da linkujem držanje robova u centru Londona i ostalo.

Linkuj, brate, sta 'oces, ako ce ti biti lakse. Evo i ja mogu da nadjem link i da ga okacim ako hoces:)

razmisljam 20:03 03.03.2012

Re: 93.

kick68
godine sam bar 200x ponovila recenicu: Hvala bogu sto jos uvek nemam decu!, gledajuci kako roditelji uspevaju (cesce ne) da ih prehrane i obezbede im najosnovniji minimum (hranu, deterdzent, grejanje...). Narocito su bebe bile ugrozene.

Iza coska me je sa bebom zaskocilo bombardovanje. Klasicna sacekusa, Serbian style. Drugo dete je rodjeno pred sam odlazak u inostranstvo (znala sam da napustam Srbiju, zato sam se i odlucila na taj korak).
Da ne mesamo mi ovde frogs i grandmothers:), bili odgovorni ili ne, zaposleni ili ne, sa desetoro dece ili sa jednim, roditelji se u Srbiji jos uvek suocavaju sa pajtonovskim situacijama i obrtima.

Ово што сам подвукла је неоспорна чињеница. Бојим се да смо већ толико свикли на довијања и сналажења у најневероватнијим (не)приликама да би нас изненадна појава нормалности у свакодневници сасвим дотукла.
Шалим се, наравно, иако и није за шалу.
Поенту бих ипак задржала на одговорности. У нашим приликама, на минимуму мунимума одговорности. Јер, у датој ситуацији одлучити се за родитељство није ни мало лако. Али, седнеш, мало се пресабереш и установиш да се ипак може. Уз много више препрека него што је то нормално, али ипак... Па кренеш у сусрет пајтоновским ситуацијама колико-толико спремна.

Povecanje i stimulacija nataliteta duznost je drzave, a ne zene i majke, kako rece uvazeni bloger--naucnik pre neki dan. Za koliko dece treba da se odluci majka koja u porodiliste ide kao na gubiliste, kad zna da joj niko nece ukazati pomoc ako ne plati i kad je skoro izvesno da joj je glava u torbi i njoj i detetu pride. Da krenemo od toga, pa da se osvrnemo na opstu bezbednost, kriminal, navijace, vrsnjacko nasilje, drogu na ulicama, dilere droge na slobodi, bolesnu atmosferu u drustvu, poremecen sistem vrednosti, urusen skolski sistem...itd

Све је то ОК. А опет, да сам на све што си набројала мислила ( а могла сам и на озонске рупе и глобално загревање и спорадично најављиване смакове света - и да се разумемо, ово кажем без ироније - то су такође непријатни Дамоклови мачеви који нам свима висе над главама, што објективно, што сунјективно ) и да су све остале мајке на то мислиле, одавно би Плава планета била обезљуђена. Некад треба прихватити и разуман ризик.

Drzava je neodgovorna prema svojim gradjanima. Standard i pare ne pominjem. Tacno je da nije sve u parama. Jos uvek sam ljuta na Srbiju.

Да се приметити.

kick68 20:21 03.03.2012

Re: 93.

Некад треба прихватити и разуман ризик.

Ma slazem se ja, nego sam misljenja da i drzava treba da pokaze razumnu dozu odgovornosti prema svojim gradjanima, odradi svoj deo posla i pomogne roditeljima da podignu zdravo potomstvo.

Да се приметити

Htela sam da ti uz komentar ostavim i neke linkove, ali navrese secanja, ponese me emocije i istresoh dusu na dlan kao u pesmi narodnoj:))))

Neki roditelji se dosete pa naprave reality show i zarade pare

.
Evo linka:
i jos

razmisljam 20:40 03.03.2012

Re: 93.

omega68
Za koliko dece treba da se odluci majka koja u porodiliste ide kao na gubiliste, kad zna da joj niko nece ukazati pomoc ako ne plati i kad je skoro izvesno da joj je glava u torbi i njoj i detetu pride.

Ne preteruj, jeste da nije idaealno ali rađaju se nama deca ovde, mnogi smo svedoci, nije baš tako.

Није да се не рађају, упркос свему. Али да по породилиштима и даље влада хорор, такође је жалосна чињеница. А најжалоснији део је тај да би већина недостатака и фалинки могла да се реши кад би се уложило само мало добре воље и напора. Значи, ништа финансијска средства - само људски фактор и одговорност према сопственом послу.

kriminal, navijace, vrsnjacko nasilje, drogu na ulicama, dilere droge na slobodi, bolesnu atmosferu u drustvu, poremecen sistem vrednosti

A gde nije?Nemoj da počnem sad da linkujem držanje robova u centru Londona i ostalo.

Само немој почети да качиш линкове, молим те. И без њих смо се већ довољно упетљали.

razmisljam 21:53 03.03.2012

Re: 93.

kick68
Некад треба прихватити и разуман ризик.

Ma slazem se ja, nego sam misljenja da i drzava treba da pokaze razumnu dozu odgovornosti prema svojim gradjanima, odradi svoj deo posla i pomogne roditeljima da podignu zdravo potomstvo.

Наравно. То ни једног тренутка нисам спорила, нити ми тако нешто пада на памет.
Тежиште моје приче је било на томе како сачувати здрав разум и колико-толико достојанствено подизати сопствено потомство са картама које су нам подељене, а од којих ни једна није ( ни близу довољна ) помоћ државе.

Да се приметити

Htela sam da ti uz komentar ostavim i neke linkove, ali navrese secanja, ponese me emocije i istresoh dusu na dlan kao u pesmi narodnoj:))))

Нека си истресла душу ,,kao u pesmi narodnoj''. И то је некаква психотерапија.

Neki roditelji se dosete pa naprave reality show i zarade pare.
Evo linka:
i jos

За ове осморке нисам чула, али Гослинове сам једно време пратила. Тачније, све док ми се госпођа мама није мало смучила из разних разлога.
Но, све у свему, немам ништа против ни таквог начина да се зараде паре и обезбеде ( колико видех и више него пристојна ) средства за живот. Ствар одлуке, избора...
( Свако је ковач своје среће, кад већ помену народне умотворине. )

kaolavanda 19:21 05.03.2012

...

Pošto sam se malo bavila istraživačkim radom na temu Rekli su o mamama, došla sam do sledećih saznanja:

Obožavani Mark Tven, recimo tvrdio je sledeće:
-My mother had a great deal of trouble with me, but I think she enjoyed it.

Milton Berle je postavio vrlo interesantno pitanje:
-If evolution really works, how come mothers only have two hands?

Nepoznati, ali analizi sklon, autor je primetio nešto što sam na sopstvenoj koži osetila, čak više puta:
-A mom's hug lasts long after she lets go.

Romantični Džejms Rasel Louvel je vispreno zaključio ovo:
-That best academy, a mother's knee.

Kontroverzni, a srcu mi bliski Viljem Šekspir, zabeležio je nešto mudro (iako se neću pohvaliti da sam i razumela šta... blanko ću se složiti sa njim):
-Thou art thy mother's glass, and she in thee
Calls back the lovely April of her prime.

Oštroumni Oskar Vajld, koji je na život gledao iz (najmanje) dva ugla :), izmamio mi je osmeh rekavši sledeće:
-All women become like their mothers. That is their tragedy. No man does. That's his.

Onore de Balzak, iako blizak realizmu, rečima je naslikao ovaj nežni akvarel:
-The heart of a mother is a deep abyss at the bottom of which you will always find forgiveness.

Za sada, od mene ovoliko. Do sledećeg uključenja možda saznam još nešto zanimljivo, pod uslovom da me istraživačka delatnost ne odvede u sasvim neočekivane vode

A, da - Razmišljalice...

razmisljam 20:26 05.03.2012

Re: ...

kaolavanda

Пошто си се толико потрудила, а труд ти изнедрио тако лепе и занимљиве резултате, ево теби, Лавандо једна, све ово, па ти види шта ћеш са тим.

А, да... Мислим,

kaolavanda 22:01 05.03.2012

Re: ...

ево теби, Лавандо једна, све ово, па ти види шта ћеш са тим.

Eh, šta ću... prvo ću kao Tom Sojer da potrpam sve u džepove (i sovice, da), a onda ću usput ka kući da radim nešto sasvim očekivano...

А, да... Мислим,

Znam :)

razmisljam 23:44 05.03.2012

Re: ...

kaolavanda

Eh, šta ću... prvo ću kao Tom Sojer da potrpam sve u džepove (i sovice, da), a onda ću usput ka kući da radim nešto sasvim očekivano...

Па немој баш тако.

У ствари...
Да...
Ево ти нешто да не мораш све да носаш по џепСовима.

kaolavanda 13:27 06.03.2012

Re: ...javascript:;

Ево ти нешто да не мораш све да носаш по џепСовима.

E, ti baš uvek znaš šta meni treba!

Evo tebi nešto najlepše...

Inače, moj istraživački rad je doneo još jednu potvrdu onoga što je tako očigledno: da, ja sam štreber. Ni tu nisam uspela da odmaknem predaleko. Međutim, našla sam nešto mnogo zanimljivo...

Jesi nekad imala osećaj da si nevidljiva mama? Slutim odgovor :)

Ali, da li si znala da je postojala situacija u kojoj su mame sa namerom pravljene nevidljivim? Gledaj ovo:

Fantomski, je l' da? To se dešavalo prilikom fotkanja, kada je mamina uloga bila da čvrsto drži bebu, a, umetnik je naknadno sekao najveći deo mame, ne bi li od nje ostao dekor za ukras i dugo sećanje :)

Ovako:

Ja sam se zamislila u toj situaciji... i ludo se provela... fenomenalno :)

razmisljam 15:43 06.03.2012

Re: ...javascript:;

kaolavanda

Учинило ми се данас да су се у дворишту, на жици за сушење веша, нанизале светлуцаве капи росе.
Само ми се учинило...

P.S.
Невидљива мама?
Дешава се...

Фантомске маме?
Нисам знала.

Нешто најлепше?
Хвала.

kaolavanda 16:51 06.03.2012

Re: ...javascript:;javascript:;(množe se)

Само ми се учинило...

Znam ja šta znači kad se tebi "samo učinilo"

Хвала.

Evo jednog plastičnog ljubavnog trougla za tebe

razmisljam 17:43 06.03.2012

Re: ...javascript:;javascript:;(množe se)

kaolavanda

Хвала.

Evo jednog plastičnog ljubavnog trougla za tebe

'Фааа-ла.
Али...
Прва асоцијација:

,, Ја сам кеса Деса.
А ја сам Милеса.
А ја сам Агнеса.''

И онда копам и копам свукуд некуд и - ништа.
И онда копам још и прекопавам и - опет ништа.
И онда копам још и још и прекопавам и окопавам и - ништа.
И сад ми криво.
А баш сам хтела да ти их покажем како су слатке.

kaolavanda 19:36 06.03.2012

Re: ...javascript:;javascript:;(množe se)

И онда копам и копам свукуд некуд и - ништа.
И онда копам још и прекопавам и - опет ништа.
И онда копам још и још и прекопавам и окопавам и - ништа.
И сад ми криво.

Dozvoli... khm... (poklanjam se i počinjem):

Kese i Teg

Milesa: Ja sam kesa Milesa. Čija je ovo klackalica?

Teg: Moja.

Milesa: A ko ste vi?

Teg: Ja sam teg, čisto gvožđe - za brašno, šećer, kafu i grožđe.

Milesa: Divno! Da li bih se mogla klackati sa vama?

Teg: Ne znam. Moram prvo da izračunam. Koliko ste teški, keso Mileso?

Milesa: Kilogram. Jedan kilogram.

Teg: Izvinite, keso Mileso, to je malo jer ja imam dva kilograma.

Agnesa: Ja sam kesa Agnesa. Čija je ovo klackalica?

Teg: Moja.

Agnesa: A ko ste vi?

Teg: Ja sam teg, čisto gvožđe - za brašno, šećer, kafu i grožđe.

Agnesa: Divno! Da li bih se mogla klackati sa vama?

Teg: Ne znam. Moram prvo da izračunam. Koliko ste teški, keso Agneso?

Agnesa: Pola kilograma.

Teg: Izvinite, keso Agneso, to je malo jer ja imam dva kilograma.

Desa: Ja sam kesa Desa. Čija je ovo klackalica?

Teg: Moja.

Desa: A ko ste vi?

Teg: Ja sam teg, čisto gvožđe - za brašno, šećer, kafu i grožđe.

Desa: Divno! Da li bih se mogla klackati sa vama?

Teg: Ne znam. Moram prvo da izračunam. Koliko ste teški, keso Deso?

Desa: Pola kilograma.

Teg: Izvinite, keso Deso, to je malo jer ja imam dva kilograma.

Milesa: Niste računali na mene. Ja imam kilogram.

Agnesa: Niste računali na mene. Ja imam pola kilograma.

Teg: To je kilogram i po.

Desa: I mojih pola kilograma.

Teg: Kilogram i po i vaših pola kilograma - to je dva kilograma. Ja imam dva kilograma!

Sve kese: I mi smo teške dva kilograma. To je isto. Dva kilograma i dva kilograma.

Teg: Da, to je isto. Dva kilograma i dva kilograma.

Milesa: Ja sam kesa Milesa.

Agnesa: Ja sam kesa Agnesa.

Desa: Ja sam kesa Desa.

Sve kese: Da li se sad možemo klackati sa vama?

Teg: Keso Deso, keso Agneso, i, keso Mileso - ja mislim da ćemo sada moći. Pokušajmo!

Kese (pevaju): Ja sam kesa Desa,
a ja sam kesa Milesa,
a ja sam kesa Agnesa,
mi smo željne plesa.
Plemeniti teže,
gvozdeni viteže,
od dva kilograma
hoćete li s nama?

Teg (peva): Fantastična Deso,
čarobna Agneso,
i, ljupka Mileso,
sa vama bih ples'o,
bez prestanka
bongo, ča, ča, ča.

Kese (pevaju): Ja sam kesa Desa,
a ja sam kesa Milesa,
a ja sam kesa Agnesa,
mi smo željne plesa.
Zaigrajmo, kneže,
gvozdeni viteže,
s kilograma dva
bongo, ča, ča, ča.

Aleksandar Popović

teg peva, sve kese pevaju... preslatko je.. sećam se izzzz... kog beše razreda? Drugog?

kaolavanda 20:23 06.03.2012

Re: ...javascript:;javascript:;(množe se)

A vidi ovoooo:

BRKOVI

Srđan živković pustio je brkove iako ima tek sedam godina.

- Čujem, Živkoviću, da ste pustili brkove? - kaže mu direktor škole.

- Izgleda... - odgovara živković skromno.

- Mogu li znati - sa kakvim namerama?

- Ne možete.

- A ako pozovem vašeg oca?

- Ni onda. Nigde ne piše da se ne smeju puštati brkovi.

- Tako je, ne piše. Ali ako vi, kao učenik prvog razreda, puštate brkove - kakve bi brkove trebalo da ima direktor škole?!

- Ne znam.

- Ne znate?

- Ne znam.

- Dobro. Pokazaću vam.

I direktor škole pusti da mu izrastu ogromni crni brci, kao u narodnoj pesmi. Od uveta do uveta. U svakom slučaju, za Živkovića nedostižni (

). Uvrne direktor brkove pa pravo pred živkovića.

- Vidite li, mladiću, šta su brkovi?

- Vidim.

- Pa zar vas nije sramota!?

I tu se mali Živković pokoleba. Obriše suze, obriše i brkove i poče da sanja kako će jednom, kad poraste, imati brkove velike kao krila, kako će mahati brkovima i leteti iznad škole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: - A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota?

Duško Radović
..........

Jao, pa sad znam gde su začeci moje ljubavi prema brkama! 'ladno sam se davnih dana zaljubila u malog, ali samouverenog Živkovića, srce moje... kakva bombonica od priče...:)

razmisljam 23:58 06.03.2012

Re: ...javascript:;javascript:;(množe se)

kaolavanda

teg peva, sve kese pevaju... preslatko je.. sećam se izzzz... kog beše razreda? Drugog?

Видиш, ја те дивне кесе не везујем за школу, већ за емисију ,,На слово, на слово'' ( Наравно, мислим на оно њено прво, давно издање. ). И баш сам желела да нађем и неки видео-доказ њиховог постојања, али, или нисам умела то да урадим, или тако нечег и нема.

И изненађење! Била сам убеђена да је у питању текст Душка Радовића, кад, видиш ти то...

За труд теби, а шта друго него кеса?

razmisljam 00:02 07.03.2012

Re: ...javascript:;javascript:;(množe se)

kaolavanda
A vidi ovoooo:

BRKOVI

.....
.....
.....

Jao, pa sad znam gde su začeci moje ljubavi prema brkama! 'ladno sam se davnih dana zaljubila u malog, ali samouverenog Živkovića, srce moje... kakva bombonica od priče...:)

И невезано.

iza_duge 10:29 06.03.2012

Razmisljam

Ljudi, koliko ima nas sa zavrsenim fakultetom, bez posla i krova nad glavom koji zele da imaju decu, a ne mogu zbog materijalne situacije? A godine prolaze... "Ozbiljniji" posao ni u najavi, sve same bede od honorara od jos bednijih poslova za koje nismo skolovani ( a prava je sreca i kad oni ulete ). Sastavljanje kraja s krajem zbog izbora da zivite sami ( da se ne biste u 30-im gurali s roditeljima u tako skucenom stanu ) pod kirijom u nekoj garsonjeri i razmisljanje iz dana u dan - sta jesti sutra? Ljubav neosporno postoji. Zelja za radjanjem deteta iz ljubavi postoji. Ali, kako? Neko bi dodao - Ko hoce nesto da uradi, nadje nacin. Ko nece, nadje izgovore. Kakvi izgovori, kakva opravdanja? Kada se covek brine za sopstvenu egzistenciju, ne moze da stvara novo bice.
Ako bi drzava trebalo nesto da uradi, trebalo bi sledece: da zenama koje su visoko obrazovane (prosto mora da se izvrsi neka selekcija) koje se blize godinama kada je manja verovatnoca zaceca, a koje su na Birou rada, obezdedi radno mesto pod uslovom da zatrudne u nardenih godinu, dve i da ih to isto mesto ceka nakon povratka sa porodiljskog ( bez snebivanja!). Jedino zena koja je finansijski samostalna moze da razmislja o svom potomstvu. Dakle, tada, nije na ulici ( jer uz iole pristojnu platu moze da podmiri kiriju i racune, obezbedu hranu itd). Tada, ne zavisi od roditelja, tada ne zavisi od muskarca ( u smislu, ako je i on ostavi, ona ima svoj dinar), tada, moze da se u potpunosti posveti odgajanju deteta i da ne bude sputana kojekavim trzavicama...
Dakle, smanjenje PDV-a na bebi opremu, poboljsanje uslova u porodilistima, odsustvo oceva sa posla ( mada je i to bitno ) je u poredjenju sa pronalazenjem posla za zenu, sitno. A imam utisak (mozda se varam) da su sve zene koje su komentarisale na blogu imale debelu podrsku muzeva ili mama i tata. Zasto sam ja ucila tolike skole, ako cu samo da sedim kod kuce i odgajam dete, cekajuci muza umornog s posla? Zelim adekvatan posao. Zelim pristojno radno mesto ( sad vise ne po svaku cenu u struci). A onda JA zelim da odlucim ko ce mi napraviti dete.

kaolavanda 13:04 06.03.2012

Re: Razmisljam

bez posla
posao ni u najavi
od jos bednijih poslova
radno mesto
to isto mesto
zena koja je finansijski samostalna
pronalazenjem posla
Zelim adekvatan posao
pristojno radno mesto

Zasto sam ja ucila tolike skole, ako cu samo da sedim kod kuce i odgajam dete, cekajuci muza umornog s posla?

Ej, ćao, iza_duge.

Aj' se menjamo: ja tebi posao, ti meni samo mogućnost rađanja dece, i sedenja kod kuće uz njih, dok ih gledaš kako rastu, i mogućnost čekanja muža umornog da se vrati sa posla. Može? Znam, znam, ne može... jebiga.

Srećno tebi u nalaženju posla.

razmisljam 15:10 06.03.2012

Re: Razmisljam

iza_duge

Као прво, iza-duge, добродошла у моје блогодвориште.

А сад, хајдемо редом.
Да, описала си ситуацију у којој се данас налази много људи ( и жена и мушкараца ) и све дилеме, недоумице, питања... која из те ситуације неминовно следе.
И сасвим ми је јасно у каквој си незавиднм положају и колико је тешко изнаћи решење за њега.

Да, чињеница је да би држава требала да се постара да што више жена добије посао. Опет, зашто да држава обезбеди посао само женама које су завршиле факултете? Зар и остале нису заслужиле исту пажњу и исте услове? Јер, завршавање било које школе је ствар личног избора. Држава никога није терала ни да завршава факултет нити је икоме оспоравала право да га не заврши. Не видим стога зашто би диплома више била основ за ма какву дискриминацију.

Да, наравно да је пожељно и да жена буде финансијски независна. Не спорим.
Али, са друге стране, не видим ништа страшно ни ако јој ту финансијску сигурност може да обезбеди мушкарац са којим је решила да има потомство.

Разумем, ако си већ учила некакву школу са жељом да радиш некакав посао који волиш и који би те испуњавао, било би логично и да га добијеш, и да за њега добијеш одговарајућу надокнаду, и да будеш у стању да се сама бринеш за сопствену децу.
Све то стоји. Али, услови не да нису идеални, већ смо и од нормалних прилично далеко. Тиме се избори знатно сужавају, тиме неке жеље прелазе у домен научне фантастике, тиме је доношење многих животних одлука знатно закомпликовано...

Наравно, избор је на теби. Можда је у реду што прво хоћеш посао за себе и све што уз њега иде. А можда ће ти ( опрости ако зазвучим сурово, али не знам на који други начин бих ово могла да кажем ) кроз неколико година бити жао што ниси одабрала да седиш код куће, гајиш децу и чекаш уморног мужа да се врати са посла.

На крају крајева, као што ти нико не може гарантовати да ће мушкарац твог живота увек бити са тобом и да једног дана неће решити да оде, такође ти нико не може гарантовати ни да ћеш посао који си имала среће да нађеш задржати све до пензије. У овом времену, таквом какво је, ништа није загарантовано и сигурно и извесно.
Дакле, трајне сигурности нема ни у једној ни у другој варијанти.

У сваком случају, теби све најбоље.
Нека ти је са срећом у тражењу посла, у налажењу свог мушкарца и у подизању заједничке деце.

EDIT: Дебела ( како ти кажеш ) подршка мужева/мушкараца би, по мени требала да се подразумева, осим ако ти идеја није самохрано материнство. А уз њу не бих потцењибала нити одбацивала ни подршку родитеља и осталих блиских особа. И то свакако не подрезумева материјалну компоненту. Или бар не само њу.

iza_duge 15:32 06.03.2012

Re: Razmisljam

kaolavanda
bez posla
posao ni u najavi
od jos bednijih poslova
radno mesto
to isto mesto
zena koja je finansijski samostalna
pronalazenjem posla
Zelim adekvatan posao
pristojno radno mesto

Zasto sam ja ucila tolike skole, ako cu samo da sedim kod kuce i odgajam dete, cekajuci muza umornog s posla?

Ej, ćao, iza_duge.

Aj' se menjamo: ja tebi posao, ti meni samo mogućnost rađanja dece, i sedenja kod kuće uz njih, dok ih gledaš kako rastu, i mogućnost čekanja muža umornog da se vrati sa posla. Može? Znam, znam, ne može... jebiga.

Srećno tebi u nalaženju posla.

Ja sam govorila o ženama koje biološki mogu da imaju decu, a materijalno nisu obezbeđene upravo zbog toga što nakon završenog fakulteta i magistrature ne mogu da nađu posao. Njih treba pomoći (mislim ako drzava sprovodi neku strategiju, onda treba ići u tom smeru da im se obezbedi adekvatno zaposlenje), pogotovo ako im se bliži kraj reproduktivnog perioda. Ja smatram da je nemoguće rađati dete, ukoliko žena i muškarac nemaju posao, a još uz to žive kao podstanari. Na pomoć zanemoćalih roditelja se jednostavno ne može računati. Nisam ja tražila ni vile, ni kuće, niti bilo kakve subvencije. Samo posao. Bez para, onih za osnovne potrebe, ne mogu da maknem, a kamoli da pravim dete. A u široj familiji, priznaćete, uvek ima dežurnih zvocala koji će reći - Sad, kad možeš, ti izmišljaš. Kad budeš htela, tad nećeš moći. Mislim se ja, da bar imam stan, pa i nekako. Sto se tiče posla, radiću bilo šta, iako je sve to postalo izrabljivanje...
Ali, hajde, neću da patetišem sada...
Kaolavanda, ne znam šta je kod Vas problem i da li ste probali razne načine da ga otklonite, ali svako izgleda piše o onome što ga tišti, te mu se čini da je njegov problem najveći.

iza_duge 16:04 06.03.2012

Re: Razmisljam

Да, чињеница је да би држава требала да се постара да што више жена добије посао. Опет, зашто да држава обезбеди посао само женама које су завршиле факултете? Зар и остале нису заслужиле исту пажњу и исте услове? Јер, завршавање било које школе је ствар личног избора. Држава никога није терала ни да завршава факултет нити је икоме оспоравала право да га не заврши. Не видим стога зашто би диплома више била основ за ма какву дискриминацију.

Poštovana, stavila sam u zagradi da je potrebno na taj način izvršiti neku selekciju, bar u prvo vreme. Jer, ako nema selekcije, nema ni pravila i svi će nagrnuti. Najpre pomoći visoko obrazovanom kadru, jer je strašno da osoba koja je gulila d... studirajući radi isti posao kao neko ko je završio zanat ( nije mi namera da bilo koga potcenjujem ) ili da ne može da nađe bilo kakav posao. Poenta je pomoći i ženama kojima reprodukcija opada, jer stare. U drugom navratu, neka pomognu i onima sa srednjom stručnom spremom i osnovnom školom. Mada, te takve koje se nisu odlučile za studiranje, su se uglavnom i udale posle srednje i rodile decu.
(Ovo sve, ako govorimo o strategiji koju bi trebalo država da sprovodi, a u cilju podsticanja parova da stvaraju decu)

kaolavanda 16:39 06.03.2012

Re: Razmisljam

Ja sam govorila o...

Znam. Pažljivo sam pročitala sve što si napisala. Odmah sam bila odlučila da ti ništa ne odgovorim, jer previše je toga sa čim se ne slažem, a trenutno nisam dovoljno staložena da bih ti odgovorila na način na koji je to uradila Razmišljam.
U citiranom, navela sam ono sa čim se najmanje slažem... tj. sa čim se uopšte ne slažem.

Imamo krajnje različita gledanja na život, samim tim i različite prioritete. I ok, dešava se. Ali, onda na drugom blogu vidim da si napisala ovo:

Čemu sreća od stečenih novaca, osvojenih medalja, postignutih uspeha, ako pored sebe nemate voljeno biće s kojim biste to podelili? Ne stremimo li svi tome da na kraju napornog dana imamo nekog kod kuće koga bismo zagrlili?

Kako sad malo ovako, onda malo onako?

A, što se tiče mog problema... ma, bila sam preemotivna kad sam ti to pisala. Htela sam plastično da ilustrujem svoj ugao posmatranja, jer sam se ovih dana vrzmala po nekim klinikama, i, onda mi tvoje razmišljanje "škripi" više nego što bi da nije tih utisaka iz bolnica.

Eto, i dalje sam preemotivna (mada, kad razmislim malo, ne znam kad nisam :)), pa se ne bih dalje objašnjavala. Razumi, pliz :)

razmisljam 16:53 06.03.2012

Re: Razmisljam

iza_duge

Poštovana, stavila sam u zagradi da je potrebno na taj način izvršiti neku selekciju, bar u prvo vreme. Jer, ako nema selekcije, nema ni pravila i svi će nagrnuti. Najpre pomoći visoko obrazovanom kadru, jer je strašno da osoba koja je gulila d... studirajući radi isti posao kao neko ko je završio zanat ( nije mi namera da bilo koga potcenjujem ) ili da ne može da nađe bilo kakav posao. Poenta je pomoći i ženama kojima reprodukcija opada, jer stare. U drugom navratu, neka pomognu i onima sa srednjom stručnom spremom i osnovnom školom. Mada, te takve koje se nisu odlučile za studiranje, su se uglavnom i udale posle srednje i rodile decu.
(Ovo sve, ako govorimo o strategiji koju bi trebalo država da sprovodi, a u cilju podsticanja parova da stvaraju decu)

Видела сам ја заграду, iza-duge, али нисам видела потребу и отуд тај део мог коментара који си цитирала. ( Невезано, на овом Блогу је на снази некакав договор да смо на ти, али, ако теби то не штима, сасвим је у реду и можемо једна другој да персирамо. )
Оно што је јасно видљиво из твојих коментара је да си кивна, да си огорчена, да си фрустрирана. Наравно, имаш све разлоге за то.
Опет, имам утисак да ти твоја лична ситуација мало замагљује ставове, што, у крајњој линији, нити је страшно, нити подложно критици.
Стога ово што пишем немој ни схватити као некакво поповање или моралисање. Рецимо, разговарамо, размењујемо ставове. Ништа више од тога, а свакако ништа лоше.

Кажеш, прво обезбедити посао онима које су гулиле позадине студирајући. Може да звучи у реду, али мени не звучи.
Зашто?
Шта је, рецимо, са онима које су желеле да гуле д....., а нису могле, јер им то материјална ситуација није дозволила? А у истим су годинама као ти и у истој ситуацији - без посла, без стана...
Па са онима које су своја д..... чувале од претераног гуљења, а такође су у истом необраном грожђу ( број година, без посла итд.... )?
Има толико различитих ситуација на које ни једна није могла да утиче и због чега онда мислиш да би диплома требала да ти донесе привилегије о којима говориш?

Јесте страшно да особа не ради посао за који се школовала или да уопште не ради, а у пуној је радној снази. Но, у истој су ситуацији и оне са средњом и оне са основном школом. Зашто мислиш да оне раде управо оно за шта су се школовале или да уопште раде?

Mada, te takve koje se nisu odlučile za studiranje, su se uglavnom i udale posle srednje i rodile decu.

И, шта си овим хтела да кажеш?
Не видим у чему је проблем.
Сада бих ја могла да кажем да и ти треба да поступиш као и оне, да се лепо удаш и све у реду. Наравно, то би било цинично, али, размисли мало и у том смеру. Која је разлика, осим у дипломи и у твојој одлуци да чекаш још неке услове?
Оне су изабрале како су изабрале, ти си изабрала како си изабрала, и то је то.
Мада, можда се и нису удале, можда, баш као и ти, чекају прави посао, праву плату, стан, правог мушкарца... Значи, у сасвим сте истом положају. И зашто онда да држава прискочи у помоћ теби, а не њима?
Јер, поента је у томе да све ви, са дипломом и без, у истој мери старите чекајући да се стекну услови који вам требају ( или који мислите да вам требају ) да бисте засновале породицу.
Управо то сам имала у виду у оном мом пасусу који си цитирала.

И сад... Наша држава нешто и нема стратегију подстицања наталитета. Једним делом стога што пара нема, а другим што се тиме ни не бави претерано озбиљно.
Чекати да се држава консолидује, упристоји, стане на ноге?
Нисам сигурна...

iza_duge 17:09 06.03.2012

Re: Razmisljam

Kako sad malo ovako, onda malo onako?

Neću ni ja da duljim više. Oprostite, ovo je poslednji komentar.
Na ovom blogu sam konkretno postavila pitanje : kako osoba nakon završenog fakulteta, bez posla, bez para i stana da rodi dete ( a godine joj izmiču ) i ponudila strategiju u vidu nalaženja posla od strane države (pod uslovom da žena kojoj se bliži kraj reproduktivnog perioda ostane trudna u naredne 2 godine).
Na drugom blogu koji spominjete, sam govorila o ljubavi, dobroti i obrazovanju veličajući ih zato što mi se ne sviđa misljenje ljudi koji su stava da je danas deplasirano voleti, da je ludost ulagati u sopstveno školovanje i rad na sebi i da je degutantno biti dobar.
Dakle, ni na jednom, ni na drugom blogu, nisam zapostavila ljubav. Naprotiv, uzdigla sam je. Finansijska nezavisnost žene na kojoj insistiram, ne isključuje ljubav, muškarce, voljena bića. Sve mi je to tako dražesno, da mi je nemoguće disati, živeti bez toga....

Pozdrav

razmisljam 18:00 06.03.2012

Re: Razmisljam

iza_duge

Neću ni ja da duljim više. Oprostite, ovo je poslednji komentar.
Na ovom blogu sam konkretno postavila pitanje : kako osoba nakon završenog fakulteta, bez posla, bez para i stana da rodi dete ( a godine joj izmiču ) i ponudila strategiju u vidu nalaženja posla od strane države (pod uslovom da žena kojoj se bliži kraj reproduktivnog perioda ostane trudna u naredne 2 godine).

Iza-duge,
твоје питање уопште није спорно, као ни твоје виђење решења проблема.
Међутим, можда си превидела чињеницу да је Блог92 замишљен као место на коме се разговара, на коме је сасвим у реду ( чак и пожељно ) да се мишљења супротставе, да свако изнесе свој став и своје гледање на ствари.
И управо то овде и чинимо.
Сад, туђе мишљење нам се и не мора свидети, али то никако не би требао да буде разлог за љутњу.

Осим тога, ту је још једна ствар битна.
Овде ти нико не може одговорити на питање које си поставила. Верујем да то ниси ни очекивала.
Ако, ипак, јеси, погрешила си.

Као што већ рекох, тек разговарамо. Не нудимо готова решења. На крају ипак свако за себе долази до оних која му одговарају или која му живот као такав понуди.

Дакле, нико није имао намеру ни да те наљути, ни да те повреди, ни да омаловажава и багателише твој став.
Али смо и Лаванда и ја имале право да се не сложимо са тобом, свака на свој начин, и да ти то и кажемо, успут образлажући ( мање или више успешно ) зашто мислимо као што мислимо.

Надам се да то разумеш.

Поздрав и теби

iza_duge 20:51 06.03.2012

Re: Razmisljam

Re: Razmisljam

Naravno.

Kakva ljutnja... Daleko od toga.

razmisljam 20:57 06.03.2012

Re: Razmisljam

iza_duge
Re: Razmisljam

Naravno. Kakva ljutnja... Daleko od toga.

Немаш појма колико ми је драго.

Не волим када ствари остану недоречене.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

razmisljam

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi