Da li mogu čuda da se dese da Srbiju iz bede iznese

Ako se po jutru dan poznaje, ova vlada pokazuje odlučnost u pokušaju da se nešto reši i zato zaslužuje podršku sve dok tako radi.Srbija se nalazi u svim vrstama krize, sa mnogo problema i dilema, jer dovoljno je videti gde smo došli, bolje reći gde su nas doveli, pa da splasne svaki optimizam., jer Srbija je zaista dovedena u stanje zemlje čuda i apsurda.

Nepoznati autor je ovako opisao Srbiju i stanje u njoj, kao svojevrsno ukazivanje na apsurde, zablude i prepreke bržeg izvlačenja iz krize, dakle:„ Ima na Balkanu jedna zemlja, to je prаvа zemljа čudа neviđenih ,koja se graniči sama sa sobom. Gde je jedan deo države nezavisan, a cela država zavisna od njega. Gde svi govore o nacionalnim interesima, a niko ih ne definiše, dok ih svako različito tumači. Gde državu posmatraju kao živo biće ali koje ima samo srce, dok se mozak, kojim se misli, i ruke kojima se radi, i ne pominju. Gde 98% građana ne znа nаpаmet držаvnu himnu. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde se zaklinjemo da nedeamo ono što nemamo po cenu gubljenja onog što imamo. Gde se narod uporno plaši opsnostima od separatizma i rasturanja Srbije u kojoj po popisu najbronija nacionalna manjina čini 3,57%, a treći narod po brojnosti su Romi. Gde nepismeni pišu istoriju tako da se ratovi nikad ne završavaju. Gde se živi od budućnosti, a maštaju o prošlosti jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje. Gde nas ubeđuju da smo lideri, a zemlja je skoro po svemu poslednja u regionu. Gde smatraju da su im za sve drugi krivi. Gde je najveći broj mladih koji bi da se iseli iz zemlje, a najviše u zemlje koje su im krive za sve što im nije pravo. Gde što ih više stiskаš to su uporniji i otporniji. Gde sаmi sebi seku grаne nа kojimа sede. Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga i popove jer im naplaćuju koliko hoće. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje duže od dvanaest sati. Gde niko nemа pаrа, а svudа se mаsovno kupuje. Gde vozovi kasne po redu vožnje , a brzina kojom voze je manja nego pre sto godina.Gde je gorivo nаjskuplje i nаjgore, а svi se voze. Gde se kradu mostovi teški 4 tone, poklopci sa šahtova, žica pod naponom sa dalekovoda. Gde se kradu desetine kilometara železničkih pruga, gde se kradu cele firme, gde se jedna pošta pljačka svaki mesec dana a lopovo nikako da nađu. Gde je lakše pronaći ukradeno biciklo stranca nego 5 kilometara ukradene železniučke pruge. Gde se zakoni primenjuju selektivno. Gde svi hoće dа voze а bivаju vodаni, gde svi piju а svаki dаn ih žedne preko vode vodаju. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.  Gde su sve novine postali tabloidi, a TV programi kolaž neukusa, primitivizma, nemorala i budalaština. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde su nаjpаmetniji oni što se prаve ludi. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde svi preziru politiku, а svi imаju pаrtijske knjižice. Gde su poltronstvo i lojalnost važniji od stručnosti. Gde je u poslednjih 20 godina izgrađeno najviše hramova i crkava u Evropi i otvoreno najviše privatnih fakulteta. Gde se može kupiti ne samo ispit nego i diploma. Gde imamo natprosečan broj menadžera, a ništa nam nije organizovano.

Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u tenisu, vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.

Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde se zarađuje na podizanju cena dečije odeće i igračaka. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.

Gde je vreme beskonačno, a glupost besmrtna... “

Ekonomski problemi i krize su permanentni pratioci razvoja ljudskog društva i to je proces na kojima države i vlade  stalno moraju da rade.Kažu da je Ciceron još 43 godine pre naše ere govorio da:"Javne finansije moraju biti zdrave;budžet mora biti ujednačen; javni dug mora biti smanjen; moramo se boriti protiv arogancije drzavne administracije i istu kontrolisati; pomoć drugim zemljama mora biti smanjena kako Rim ne bi bankrotirao; narod mora da nauči da radi umesto da živi od javne pomoći". Dakle, kriza i kako iz nje izlaziti poznato je kao problem i dilema već 2065.godina, a države nikako da nauče da taj recept primene. Doduše, u vreme ove svetske ekonomske krize neke države to rade uspešno, neke manje uspešno, a neke su dovedene u krajnje tešku situaciju.To se posebno odnosi na države koje su sa puno elana i očekivanja blagostanja tranzitirale iz tzv.komunizma u kapitalizam.Opet, zbog ratova i drugih naših „specifičnosti“ koje nas čine posebnim u odnosu na sve druge narode, doduše oni nas često ne razumeju ali ko im je kriv.Uostalom, ni mi sami mnogo toga ne razumemo ali se ne sekiramo jer imamo objašnjenje.Za sada, nova vlada zaslužuje priznanje i podršku za napore koje čini da se nešto učini.

Socijalizam nije valjao, jer da je valjao ne bi se samoruinirao i propao. Ali, treba poslušati i šta narod o tom periodu kaže.Niko ne traži da se vrati socijalizam ali ne bi bilo loše da se ponešto što je bilo i dobro ponovo i još na višem nivou ostvari.

Opet, evo kako je to nepoznati autor uporedio, čisto neobavezno, poređenja i podsećanja radi:
Socijalizmu( u daljem tekstu S):  lopovi su krali toalet papir, sapun, olovke;
Kapitalizmu(u daljem tekstu K): lopovi kradu fabrike toalet papira, fabrike sapuna, fabrike olovaka.
S: radnici su dobijali viškove;
K: radnici su višak.

S: puno ljudi je kralo malo,

K: malo ljudi krade puno.

S: lopovi su bili u crnoj hronici.
K: lopovi su u žutoj štampi.
S: smo imali milicajca (dragog).
K: imamo policajca (za sve a najviše za sebe).
S: u skupštinama su sedili nepoznati amateri.
K: u skupštinama sede zvezde sapunice.
S: po mišljenje se morali ići u Beograd ;
K: po mišljenje se moramo ići u Brisel.
S: radilo se malo i još su radnike nazivali herojima rada,
K: radi se puno i još te nazivaju neradnikom, lenčinom, parazitom.

S: ako si hteo dobar posao ili stan nisi trebao reći koje si nacije;
K:možeš govoriti što god hoćeš, ionako nećeš dobiti ni dobar posao ni stan.

S: narod se hranio u radničkim restoranima i studentskim menzama

K:sve vi[e naroda se hrani u narodnim kuhinjama i po kontejnerima
S: bilo je besplatno obrazovanje, zdravstvo, sigurno radno mesto, ali isto tako i male plate te ružne i kvalitetne proizvode koji nikako da se pokvare.

K: uz male plate, te lepe  i nekvalitetne proizvode koji se brzo kvare, nema ni besplatnog obrazovanja, zdravstva ni sigurnih radnih mjesta.
U sedamdesetima 30 godina nakon pobjede komunizma svako je mogao naći tri posla istovremeno.
U desetima  20 godina nakon pobede kapitalizma svako može birati između tri zanimanja:čobanin, konobar i sobarica.
U socijalizmu nije bilo slobode izbora, ljudi su se bojali partije.
U kapitalizmu postoji sloboda i mnogo više izbora. Ne moraš se bojati samo partije, možeš se bojati i za svoje radno mesto, za svoju platu, hoće li se rate kredita dizati, kako ćeš otplaćivati kredit ako se razboliš, hoćeš li moći platiti lečenje ako se razboliš, možeš li priuštiti deci školovanje.
Dolaskom kapitalizma došla je i sloboda. Kapitalisti su rekli: konačno ste slobodni, slobodni, slobodni! Evo uzmite radne knjižice i slobodni ste!“

Eto, ima toga još, lako je tražiti i nabrajati ono što ne valja, a teško menjati i popravljati.Narodu niko ne može zabraniti da vidi ono što ne valja ali ni da od onih koje je izabrao traži da stvari dovedeu u red. Narod mogu da lažu koliko hoće ali ne i dokle hoće, a jedna stranka je to osetila na svojoj koži na izborima.Konačno, narod definitivno nema nacionalni već socijalni problem koji je dostigao nivo da se više ne može maskirati velikim epskim pričama o nacionalnom. Ako je Sloveniju zahvatio talas socijalnih nemira onda naša vlada mora u najmanju ruku da bude uznemirena  zabrinuta ozbiljnošću situacije kod nas. Nadam se da jeste i da će nastaviti još odlučnije sa dovođenjem države u red.

Ukoliko Daćič, Vučić i njihova vlada uspeju da istraju samo na tome da se krene napred i da to postane trend, da se vidi barem i po nekoliko procenata napretka i otklanjanja apsurda, ostaće u istoriji zabeležena kao vlada koja je pokrenula Srbiju.