читам докон у интернетштанпи, овде ,на падинама кишом нафајтане Старе Планине. . .U selima Čerević i Banoštor u opštini Beočin Dunav je na samom pragu kuća. . . а и гледим на тевеју свињски обор кум Ђошин удну двориштаму черевићског дооњега (ди баш њега усликаше) оног нуз дунав, како га вода полагацко залива, па ми присета ето на ону сличну водурину у 1965 . кад сам нузврбу која је ома поред обора расла ,а сад видим немаје , јебно једну В. малко слуђену сеоску гошћу код Попиних, ту уводи. ние то бијо прц за касние фалење, склизаво било под ногамами а ињену чуупу уз јајами запљускивала одоле глибава вода па се инфекције утртила . ах . . . сећања, та људима битност, када им се више ништа значајно не догађа.
е, ома нускућу Кумову је тада била,сеоска кафана Плави Дунав ал је поплава заруши па ко да ми се док гледим у екрана ууву причињава тихи пицикато велемајстора вијолине лепог Стеве кои песмичурком, еЈ оване да ти љуљнем Кууми, најављује вечерњи пиш шоу, јер се на вратима кафане појавио волина од Јована,пргавог грмаља,песница јаки, ал срца млитава
-ими, ими, на форте дочека хор не баш уштиманих редовних гостију познатог ( и шире) угоститељског објекта.
посве довољно за увертиру.
уследи потом шамарчина првом подшаком Јовановом,олака, тако да се чује и у Баноштору, селу донашега. Јован је сву зајебанцију могао да истрпи, ал да му неко у контексту блудне радње помиње име у овој посећеној институцији и то још понижавајући му род ( који узгре речено ние ни имо) , е то некажњено ние ишло.
у конплету.
утом негде исћошка кафане и први политарски содасифон Јовану углаву, одназад, полупразан.таквих је пројектила Поменути могао да истрпи 5 . У чело пак, ние ни бројао, нису га ометали.однатраг није још бијо довољно увеџбан. Бећари кафански зату фалинку му знају и тууку у потиљак и убрзо енога где се полуобезнањен батрга по олајисаном патосу, док му спадало Сава,сеоски бербер, откопчава шлица начакшири те позамашним споловилом маами вокалну солисткињу Дајку тек пристиглу у шихту ноћну.Фелинијевски приказ, а пре Amarcord-a.
- Еј оване . . .
Потакнут ваљда поплавом усрему промаче ми овај Brueghel - овски мотив у моменту пред оком синоћ док сам се враћао у хотел након посете уметничкој галерији у Цариброду у пригоди отварања сликарске изложбе младих бугарских уметника у оквиру програма међудржавне сарадње.смирено окружење док ухом се тек тек назире дебисијева музика, високопарни дивани пробраног публикума, наизглед хотменог, приказ гардеробе, баш може да понуди релаксацију изнутрашњунам.
млого су бре различити нивоји људских уживанција.баш.