"Даница Поповић
Бајка о новом амбијенту
Политичке партије овде постоје док су на власти, док се хране новцем из јавних предузећа и док су у стању да запошљавају своје чланство и симпатизере
Да је сада лето 2011. године, ево шта бисмо читали у новинама: „Заменик председника СНС Александар Вучић каже да је најава департизације још један начин да власт превари народ. Он каже да ће СНС, када дође на власт, свакако деполитизовати јавна предузећа и посао препустити стручњацима.”
И онда дође лето 2012.године, када тај исти СНС одмах по устоличењу поставља своју партијску другарицу за гувернера Народне банке Србије, у РТБ Колубара за директора ставља власника печењаре „Фантазија”, а остала припадајућа места полако дели „докторима магистарских наука”, „пи-ар менаџерима факултета” и осталим стручњацима, од чијих биографија ништа смешније одавно није виђено.
– Монополизовали су све, отели су све, користили су све, а сада би још једном да преваре народ – изјавио је Вучић тада, у лето 2011. за владајућу коалицију ДС – СПС – УРС, а ја вас сада питам, видите ли ви икакву разлику?
Не, нема разлике. Ако сумњате, министар Радуловић ће вас разуверити: „У неким конкурсима у јавним предузећима постављени су такви услови да су можда могли да наведу и име и презиме”, рекао је министар пре неки дан и додао да је потребно поставити јасна правила и критеријуме. Само је изоставио да каже – ко ће то да уради. Он сам то неће да ради: „То је политичко питање у које не желим да улазим.”
Е сад, да то политичко питање није у центру свих економских питања, па човек да каже, шта сад то има везе – али овако, једна ствар остаје нејасна: како они мисле да промене амбијент, ако у ствари не желе да га мењају?
Јер, ево како сада тај амбијент изгледа. Људи се масовно учлањују у партије на власти не би ли се докопали посла и пара, јер им је јасно да другачије не иде. Ко постане „друг члан” – лакше добија и посао и кредите из државних банака или фондова за развој, и станове и авионе и камионе, па ви сад видите хоћете ли стварно да учите и радите – и на крају испаднете магарац, или ћете „поделити своја политичка уверења са владајућом партијом” и изаћи из ове игре као победник.
И коме је онда изненађење то што је чланство СНС-а (након победе на изборима, важно је да нагласим) порасло са сто на триста педесет хиљада људи, а хвале се да и даље расте? И што су новине пуне наслова – „Конкурси са сликом пред забрану запошљавања”, „Масовно запошљавање у Железницама и Фонду ПИО” или – „Сви би да удоме тетке и шурњаје”?
Посебно је онда комично гледати како млади мењају своја политичка уверења – са променом странака на власти. Па ви онда на факултетима имате студентске парламенте чије вође једном буду из ДСС-а, па после неколико година буду из ДС-а или СПС-а, а сада су – погодите из које странке? И не могу да одолим да не направим дигресију, о томе како се на једном скупу у Дому омладине након мог предавања (о економској политици) јавио неки младић који се представио не именом и презименом, нити је рекао са којег је факултета, већ: „Ја сам омладина УРС-а”. Треба ли да нагласим да је то било пре две године?
И то је у ствари кратак опис партијског живота у Србији. Политичке партије овде постоје док су на власти, док се хране новцем из јавних предузећа и док су у стању да запошљавају своје чланство и симпатизере. Погледајте шта се по силаску са власти десило ДСС-у, или шта се сада дешава Демократској странци. Колико је само у праву Драган Ђилас када лоше изборне резултате на Вождовцу управо тиме објашњава и још каже – други би се у нашој ситуацији већ распали! Јесте да је лавовски допринео паду популарности странке, али, за ово је потпуно у праву, размишљам.
Јер тако изгледа – буразерска држава. У којој ће сви они најављени закони – о стечају, о приватизацији, и сви остали, проћи исто као и они претходни закони о стечају и приватизацији и о свему осталом: у буразерској држави, закони, једноставно, немају никакву тежину, а промена амбијента једноставно није могућа док неко не размонтира буразерску државу.
Да то стварно хоће да ураде, расписали би конкурс за гувернера Народне банке, јер, како каже Зорана Михајловић: „свуда се може боље радити” – а куд ћеш боље него да се са реформама крене од врха пирамиде? И забранили би члановима своје странке да приђу, а камоли да руководе било којим јавним предузећем. Тада би Србија добила веродостојну најаву да „они горе” заиста мисле нешто да мењају. А до тада ће важити оно што је Александар Вучић говорио за своје претходнике „монополизовали су све, отели су све, користили су све...” – само то сада важи за њега и његову странку.
Што рече Игор Бракус у оном свом генијалном изборном слогану – „јесте свеједно”.
Даница Поповић
објављено: 25.12.2013."
I onda, kao da ovo nije dovoljno, eto i državnog revizora:
"Srbija | četvrtak 26.12.2013. | 16:18
Nepravilnosti u budžetu 13,1 mlrd.
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- DRI je utvrdila nepravilnosti u raspolaganju državnim budžetom u 2012. godini u iznosu od 13,1 milijardu i u javnim nabavkama od 31,5 milijardi dinara.
...
Javni dug na kraju prošle godine po nalazu DRI iznosio je 18,2 milijarde evra, a prema podacima Uprave za javni dug bio je 17,6 milijardi evra.
Na svim nivoima države, javni dug bio je 61,33 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), iako je fiskalnim pravilima ograničen na 45 odsto."
I tako imamo vlast koja nije ispunila nijedno predizborno obećanje, bar ne od onih datih građanima Srbije..U mnogome deluje (nekad i na sreću) suprotno sopstvenim najavama i čvrstoj rešenosti da se zacrtani ciljevi i obećanja ispune. Svako malo najave pa odlaganja bankrota; Toplo-hladno katastrofične i euforične konstatacije i prognoze. Burleskne igrokaze sa - suma i darodavci se menjaju od prilike do prilike - desetinama, stotinama a bogami i milijardama evra i dolara koje tek što nisu.
I masovnu biračku podršku toj i takvoj vlasti.
Simo Ćulić? Lagodna neodgovornost? Blažena obamrlost centra za logičko rasuživanje? Ili nečista savest? Sve po malo. Jedina je sreća što za razliku od Miloševićevog SPS ovi sada nemaju ni čvrste temelje ni snažnu unutrašnju koheziju te im tek sledi ozbiljno rastresanje i nadesnoravnajs prihvatanje LDP-ovog programa čije delove tako zdušno sprovode. Tu, opet, ne mogu da ne primetim i ovom prilikom da je trun zadovoljstva u prilici da se gleda kako najžešći protivnici Čedomira Jovanovića - frenetično aplaudiraju Aleksandru Vučiću koji njeogve, Čedomirove, parole pretvara u dela. I to aplaudiraju zajedno sa samim Jovanovićem, koji se, eto, priključio svojim saradnicima naguranim u prvi red međ apostole.
Šizofreno, okej. Ali tako slatko. Dok kotrljanje nizbrdo prelazi u vertikalni pad.
*Pošto Opera i autorski panel i dalje odbijaju saradnju što se manifestuje nemogućnošću kvotovanja, linkovanja, upotrebe kurziva - tekstovi Danice Popović i vesti o nalazu državnog revizora izdvojeni su samo navodnicima