У већини образовних установа завршено је чувено бодовање наставника и сарадника за чијим је ангажовањем престала потреба. Можемо да одахнемо сви који нисмо били бодовани, као и они који су бодовање преживели. У вези са самим бодовањем се не подиже никаква халабука, и нико критеријуме бодовања не проблематизује. Јасно је, школа је прилично маргинализована у друштву, па се више пажње посвети певачима и певачицама које добију или не добију националну пензију, него просветним радницима.
Наравно, велики део кривице за такав друштвени стаус сносе и сами просветни радници. Можда је већина јавности, па и сама струка, незаинтересована, апатична, окупирана егзистенцијалним проблемима, па не може да брига туђу бригу. И зашто би? Што би рекли наши стари: Туђа рука свраб не чеше. Други разлог зашто нико не дискутује о начину бодовања, као ни о Одлуци Комисије за тумачење одредаба Посебног колективног уговора, јесте конформистички став - далеко сам ја од тога да будем технолошки вишак. Можда је и далеко. А можда је и заштићен, јер је довољно да неко „носи" 20 година Дневник и да не постигне никакав резултат, нити да напредује у струци, али његове интересе ће штитити синдикати и Министарство. Да не бих сад преносио све елементе Посебног колективног уговора интерпретираћу кључна места која обезоружавају и која се косе са здраворазумским закључивањем:
1. Уколико је неки наставник радио 10 година, претпоставимо, у некој финској средњој школи, узмимо Финску као пример земље са ваљаним образовним системом, и врати се у земљу нам Србију, и почне да ради - десет година проведених у Финској наш систем не препознаје, и он ће бити лице са најмањим радним стажом у односу на колеге које раде дуже у школи у којој престаје потреба за ангажовањем наставника. (Ко га је терао да иде у Финску!)
2. Уколико је неки колега радио у ИС Петница, на пример, или у некој другој образовној институцији, године радног стажа проведене ван установе у којој се спроводи бодовање, не признају се. (Шта па има у тој Петници!)
3. Колеге које су доктори наука или имају звање магистра приликом бодовања не добијају ниједан бод за академску титулу. (Стварно ми није јасно, залуђеници и докони људи, шта има да се образују кад већ раде у образовању! Луде!)
4. Колеге које су објавиле научне радове (могу да објаве 10 радова, а могу и један) добијају 1 бод (словима: један). Преводи, лектуре и остала дангубљења се уопште не рачунају, као ни учешће на научним скуповима, било домаћим, било међународним. (И на тим скуповима се свашта дешава! Сумњива је то работа.)
5. Колеге које редовно раде са ученицима, из неких предмета и из више области, и учествују на разним нивоима такмичења, могу да добију неку сићу од бодова. Али, без обзира на то да ли су ученици, са којима су колеге радиле, освојили републичке или међународне награде сваке године, или само једне - колеге ће добити који бод само за једну годину. (Стварно су докони, па зар немају паметнија посла него да сваке године припремају ученике за републичка такмичења! Малтретирају децу!)
6. С обзиром да у школама постоји обавеза сталног стручног усавршавања (која подразумева усавршавање ван установе - обуке на разноразним акредитованим стручним семинарима; и интерно усавршавање у установи), колеге могу годинама да се усавршавају, да плаћају семинаре, да даноноћно бдију не пројектима, то се апсолутно не узима у разматрање. Усавршавао се, не усавршавао се, нема ниједног бода. (Блесави били па се усавршавали!)
(Не желим да дуљим о члану који у врло непријатну позицију ставља колеге које не могу да имају дете, јер самим тим не могу да добију ниједан бод.)
Дакле, у чијем интересу је овакав систем бодовања? Ко кога овде штити? Шта се штити? И, најважније - какву поруку шаљемо ученицима? Радио не радио, свира ти радио.
Систем је тако осмишљен да обесмисли и деградира рад, напредовање и успех, а да добије масовну подршку већине, јер ипак, већина је већина, кога се тичу појединци.
Искрено се надам да ће Министарство на челу са новим министром и синдикати мало пажљивије размотрити постојећи систем бодовања, и далекосежне последице које може произвести.