Kultura| Literatura

NINOVA NAGRADA

amika RSS / 03.01.2020. u 20:55

НИНОВА НАГРАДА – шири избор

 Жири за доделу НИН-ове награде за најбољи роман 2019. године и овога пута суочио се са хиперпродукцијом на књижевној сцени у Србији, добивши на читање чак 201 наслов, од којих је у шири избор уврстио 32. Међу њима су и дела досадашњих добитника тог књижевног признања и дебитаната различитих генерација, објављена у издању великих, али и малих независних кућа.

ninova-nagrada-2019.jpg

 У конкуренцији су романи: 

 

Нема оазе Бојана Савића Остојића (Бесна кобила), 

Адреса Драгана Великића (Лагуна), 

Ништа лакше од умирања Елведина Незировића (Лагуна), 

Persson Николе Лазића (Лагуна), 

Син блудног сина Уроша Лазића (ауторско издање), 

Мулат албино комарац Стева Грабовца (Имприматур),

 Јегермајстер Дарка Тушевљаковића (Архипелаг), 

Власник свега нашег Нине Савчић (Архипелаг), 

Паучина Видосава Стевановића (Службени гласник), 

Станица за лов на китове Микија Шепарда (Службени гласник), 

Ланац слободе Зорана Ћирића (Дерета), 

Лош писац Божидара Мандића (Тиски цвет),

 Грозота или… Слободана Тишме (Чаробна књига), 

Чвор на омчи Драшка Сикимића (Лом), 

Немој ме будити Марка Томаша (Лом), 

Yугослав Ане Вучковић (Партизанска књига), 

Библија (Ненада Рацковића (Лагуна), 

Пилот трамваја Јовице Аћина (Лагуна), 

Откако сам купила лабуда Тање Ступар Трифуновић (Архипелаг), 

Роман о пијанствима Игора Маројевића (Лагуна), 

Избледеле душе Младена Јаковљевића (Академска књига), 

Нешто што страшно подсећа на живот Небојше Миленковића (Академска књига), 

Соба 427 Јадранке Миленковић (Арете), 

По шумама и горама Миленка Бодирогића (Орфелин), 

Пас и контрабас Саше Илића (Орфелин), 

Сува игла Радивоја Шајтинца (Геопоетика), 

Истанбулски мозаик Андрије Матића (Партизанска књига), 

Последњи мушкарац Мухарема Баздуља (Вулкан), 

Црна књига Луке Трипковића (Боока), 

Пионири малени, ми смо морска трава Андрее Попов Милетић (Трећи трг, Сребрно дрво) и 

Руди Немање Јовановића (Партизанска књига),

објављено је у празничном броју НИН-а.

 

Жири НИН-ове награде критике за најбољи роман 2019. године чине: 

Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Марија Ненезић и Теофил Панчић (председник).

У следећем броју НИН-а биће објављен ужи круг, а потом и најужи, док ће име лауреата бити познато 20. јануара.

 



Komentari (30)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

amika amika 21:21 03.01.2020

Небојша Миленковић

Честитам Небојши Миленковићу, не само зато што је ушао у шири избор већ пре свега што је написао - и успео да објави - врло добру књигу са одличним пасажима, запажањима, књигу веома добро замишљену и пуну животног искуства. Недостаје јој чвршћа композиција, или ја нисам пажљив читалац.

"Садржина књига - у већој мери од самих замисли писаца - зависи од тога ко их чита" - цитат из књиге.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:37 04.01.2020

Re: Небојша Миленковић

amika
Честитам Небојши Миленковићу, не само зато што је ушао у шири избор већ пре свега што је написао - и успео да објави - врло добру књигу са одличним пасажима, запажањима, књигу веома добро замишљену и пуну животног искуства. Недостаје јој чвршћа композиција, или ја нисам пажљив читалац.

"Садржина књига - у већој мери од самих замисли писаца - зависи од тога ко их чита" - цитат из књиге.

а и видех га у граду пре неки дан са ханумом (слеђа, онако мучки, ционистички сам могао да му пресудим као другосрбијанцу ) и могу ти рећи да изгледа мирније, испуњеније и задовољније, сада када је с уметношћу него у данима када је агитовао за Ледепе и за оног - заборавихкакосезваше; она некаква бледа фигура што је имала као некакав грађански савез - наравоученије: политика трује биће. Добро га је уметност избавила из тога.
Milan Novković Milan Novković 22:50 03.01.2020

Ja samo pročitao ...

... ćirićev Lanac slobode, pa tako glasam za njega
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:47 04.01.2020

Re: Ja samo pročitao ...

Milan Novković
... ćirićev Lanac slobode, pa tako glasam za njega


Типујем на невиђено на трофеј за "Пионири малени, ми смо морска трава".
mali_macak mali_macak 12:07 04.01.2020

Re: Ja samo pročitao ...

Milan Novković
... ćirićev Lanac slobode, pa tako glasam za njega

Ja nisam pročitao ništa, no, kada vidim da je predsednik žirija Teofil - znam gde je nagnut kantar.
amika amika 15:28 04.01.2020

Re: Ja samo pročitao ...

ćirićev Lanac slobode, pa tako glasam za njega


Ovaj distopijski akcioni triler se odigrava u okupiranoj Srbiji, koja je nakon izvršene kopnene invazije, posle bembanja 1999. godine, podeljena na administrativne zone i premrežena zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem. Beograd se na referendumu otcepio od Srbije, a Nišvil postao nova prestonica Administracije za Donji Balkan.

U novoj prestonici ubijen je Sotir, jedan od uticajnijih učesnika u uspostavljenom lancu moći. U grad se vraća harizmatični Jordan, njegov stari pajtos iz herojskih dana, kako bi otkrio ko je ubio Sotira. Obojica su bili pripadnici Tajne policije nekadašnje države. Jordan se vratio sa zavetom osvete. Nekoliko vernih Urgovaca mu se pridružuje sa namerom da se zavet ispuni.
amika amika 15:40 04.01.2020

Re: Ja samo pročitao ...

Типујем на невиђено на трофеј за "Пионири малени, ми смо морска трава".


Htela sam da predstavim osećaj koji me određuje u nesigurnom svetu. Junakinja pokušava da dosegne osećaj sigurnosti koji je imala osamdesetih na moru. Ona traga za tim osećajem i na nekim drugim mestima i dok boravi sa nekim drugim ljudima, pokušava da ga povrati."

Osamdesete su danas izvor velike nostalgije, to se oseti i u tvojoj knjizi. Da li je ta nostalgija produkt onoga šrto si doživljavala kao dete ili je to vreme zaista bilo kvalitetnije od ovog danas?

Ja to ne idealizujem. Posmatram koliko se sada sve raspada i nestaje, pa se tako i mojoj junakinji dešavaju neke smrti, nestaje jezik koji je slušala kao mala, nestalo je more u kojem se kupala, nestala je država u kojoj je rođena i zbog toga su ta sećanja tako nostalgična, ona su jedino za šta može da se uhvati.

Stiče se utisak da si ovu knjigu pisala baš onako kako se svi sećamo svog detinjstva – u flešbekovima. Jesi li namerno išla na taj efekat?

Ništa mi nije linearno u životu već fragmentarno i onda mi je bilo neprirodno da pravim neku čvrstu strukturu , pa sam se odlučila za te fragmente koji su nekim asocijacijama i motivima povezani u celinu.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 05:22 05.01.2020

Re: Ja samo pročitao ...

Ništa mi nije linearno u životu već fragmentarno i onda mi je bilo neprirodno da pravim neku čvrstu strukturu , pa sam se odlučila za te fragmente koji su nekim asocijacijama i motivima povezani u celinu.



Pre nego što kreneš na more ne možeš da spavaš. Uvek ista priča od detinjstva. Jesi li došla na more da bi plakala?
Pojela si tri kugle sladoleda i još uvek si plakala. Popila si belo vino sa Krita i još uvek si plakala. Pojela si brancina, oradu, škampe, ostrige, dagnje, sardine, hobotnicu i još uvek si plakala. Otplivala si daleko i prestala da plačeš. Meštani su uzimali blizinu mora zdravo za gotovo, gledali na tvoje oduševljenje podozrivo, mrzovoljno, tufnasti od hlada maslina zaseli i neposoljeni, ali kada bi se nasmešili bio je to osmeh kojim su te prepoznali, ugrejali i prihvatili kao svoju.
Banda galebova se oko tri sata ujutru okuplja na susednom krovu i dogovara po kojoj će plaži sutradan ordinirati i koji trajekt napasti, otimati čips i hleb iz pruženih ruku i srati po ljudima. Mačke, ima ih tek dve-tri, deluju samostalno i iznenađujuće su nezločestog izgleda. Osim njih, tu je i jedan promukli petao koji uvek kukuriče u pogrešno vreme, oko četiri ujutru dok još vlada mrkli mrak i oko sedam uveče – prava karikatura od petla.
Peškiri države, suncobrani zastave. Usitnjavaš se do zrna peska, rasplinjavaš se do jezika turista koji se mešaju pod istom vodom. Tvoja bela koža te peče, hoćeš da budeš crna, ali niko neće da bude crn kao Crni čovek.
Crni čovek ti nudi satove, Crni čovek ti nudi novčanike, Crni čovek ti nudi naočare za sunce, Crni čovek ti nudi torbe, Crni čovek nudi da ti plete pletenice. Njegov se čamac nije prevrnuo, preživeo je. On je pokretna tezga koja ceo dan hoda između redova ležaljki, sveden na hodajuću prodavnicu koju sažaljivo pogledaju i kažu no, thanks skupljajući usta kao da su polizali limun. Crni čovek se umnožava, ponavlja, svaki njegov duplikat defiluje kraj mora nudeći nešto drugo. Srodnik i priča su isti, samo je roba drugačija. Nema više bratstva, svako je sam. Kosooka žena nudi da te masira na plaži, ali ti još od jutros računaš koliko ti je evra ostalo u novčaniku. Žuta žena tumara po vrelom pesku neuposlenih ruku s veštinom u prstima.

Andrea Popov Miletić
Odlomak iz romana Pioniri maleni, mi smo morska trava, Treći trg, 2019



Интересантно, био сам помало циничан, ипак, судећи по фотографији жена је негде мојих година и, ето, побуди ми емоцију ова њена кратка причица. Да... Увидео сам нешто када сам био у Кини са породицом (а мислим да сам то и исказао овде): нама не недостаје толико Југославија као Југославија, колико та нека наивета и безбрижност у друштву у којем држава води бригу за тебе; какво је комунистичко кинеско друштво, какви су израелски кибуци, какво је било југословенско током нашег безбрижног одрастања 1970-их и '80-их. Напросто, ниси препуштен себи и бачен на милост и немилост ударима егзистенције, какав је живот на трулом капиталистичком западу, и каква реалност је уследила након распада наше некадашње домовине, живота, идентитета...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 05:33 05.01.2020

Re: Ja samo pročitao ...

amika
ćirićev Lanac slobode, pa tako glasam za njega


Ovaj distopijski akcioni triler se odigrava u okupiranoj Srbiji, koja je nakon izvršene kopnene invazije, posle bembanja 1999. godine, podeljena na administrativne zone i premrežena zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem. Beograd se na referendumu otcepio od Srbije, a Nišvil postao nova prestonica Administracije za Donji Balkan.

U novoj prestonici ubijen je Sotir, jedan od uticajnijih učesnika u uspostavljenom lancu moći. U grad se vraća harizmatični Jordan, njegov stari pajtos iz herojskih dana, kako bi otkrio ko je ubio Sotira. Obojica su bili pripadnici Tajne policije nekadašnje države. Jordan se vratio sa zavetom osvete. Nekoliko vernih Urgovaca mu se pridružuje sa namerom da se zavet ispuni.




Ћирке, стари, неумрли УрГ-овац; о чему би он него о Новим Партизанима...
Черевићан Черевићан 23:51 03.01.2020

зовом

хиперпродукције на књижевној сцени Србије

текстољупце оно .....баш усрало
књиига богме (ко ће да набраја),
шаренила .........понуда наслова
вабе тајном својих ......садржаја
gavros gavros 12:02 04.01.2020

Za

roman Steve Grabovca sam čuo da se radnja odigrava u Brodu. Često boravim tamo zbog rodbine, vrlo malo mjesto - šta bi moglo da se dešava tu - pa me taj naslov baš intrigira da ga nabavim i pročitam.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:06 04.01.2020

Re: Za

gavros
roman Steve Grabovca sam čuo da se radnja odigrava u Brodu. Često boravim tamo zbog rodbine, vrlo malo mjesto - šta bi moglo da se dešava tu - pa me taj naslov baš intrigira da ga nabavim i pročitam.

Eee, i meni su otac, baka, pradjedo i prabakče iz Broda, sa slavonske strane.
amika amika 15:19 04.01.2020

Re: Za

Za
roman Steve Grabovca sam čuo da se radnja odigrava u Brodu. Često boravim tamo zbog rodbine, vrlo malo mjesto - šta bi moglo da se dešava tu - pa me taj naslov baš intrigira da ga nabavim i pročitam.


Испричана је једна тешка прича, испреплетена са значајем музике тог времена, књижевности и филмова, који су били кључни за ликове романа, као сламка спаса.

- Тешко је да издвојим само једну ствар. Толико тога ми се свидјело. Свиђа ми се одређена бистрина у приповиједању. Све је савршено јасно. Све што се описује у роману ја сам лако могао да замислим, вријеме прије рата, амбијент током рата, оно што се дешава након тога - појаснио је Максимовић.
gavros gavros 15:19 04.01.2020

Re: Za

Kad idemo u bioskop ili Mekdonals pređemo u Slavonski Brod, to je dosta veći grad.
gavros gavros 15:23 04.01.2020

Re: Za

Da, da, Boris Maksimović iz izdavačke kuće Imprimatur iz Banjaluke, pratim ih malo na Instagramu, naslove i gostovanja na sajmovima knjiga...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 05:49 05.01.2020

1938.

amika

Испричана је једна тешка прича, испреплетена са значајем музике тог времена, књижевности и филмова, који су били кључни за ликове романа, као сламка спаса.

- Тешко је да издвојим само једну ствар. Толико тога ми се свидјело. Свиђа ми се одређена бистрина у приповиједању. Све је савршено јасно. Све што се описује у роману ја сам лако могао да замислим, вријеме прије рата, амбијент током рата, оно што се дешава након тога - појаснио је Максимовић.

gavros
Kad idemo u bioskop ili Mekdonals pređemo u Slavonski Brod, to je dosta veći grad.


Ја сам, могу ти рећи, потпуно хладан према Броду на Сави... На месту где је била кућа (с незнаним успоменама) у којој су ми се родили набројани сада се налази безлична стамбена зграда из послејугословенске ере. Када се улази у нашу некадашњу улицу, на раскршћу ме дочекује велико "U" и улица са називом "Dr. Mile Budaka". На месту где је живела прабакина породица очувана је кућа, и у њој се налази "HEP - Hrvatska elektroprivreda". На месту где је била синагога у којој је мој прадеда Руди сакупљао помоћ за Јевреје у Палестини сада се налази зграда "FINA"-e. Једини светли моменат је што Срби обнављају храм Светог Георгија, у који је мој деда Бора навраћао, гистро на литургију а у ствари да прича Србима, у потаји, о идејама Новог Доба, комунизму и правди за потлачене - приликом једног од таквих говора наишла шором и моја Леа, тада 18-огодишњакиња, задржала поглед мало дуже на згодном, младом Србину... and, the rest is History.
gavros gavros 11:52 09.01.2020

Re: Za

Evo sad dobih informaciju da je Mulat albino komarac ušao u uži izbor. Čestitke autoru!
amika amika 20:58 04.01.2020

Рекла -казала...

Ево и мало рекла -казала покупљеном са мреже поводом романа у овом избору:

Готово је сигурно да ће овај роман добити Нинову награду критике за роман године 2019. И да ли имам нешто против? Одговор је: не. Реч је о исфорсирано добром роману. За разлику од Александра Гаталице, који се много трудио и мрчио ‘артију да постане писац, и на крају му то на једвите јаде и успело, Саша Илић је то урадио кудикамо лакше. Пропорционално лакше у складу са количином талента који је њиховим перима додељен. Светислав Басара, Мирјана Ђурђевић и Срђан Ваљаревић, примера ради, уопште не морају много да се труде, они су рођени писци. Али, постоје и књижевни смртници – ваља и њих подржати у дирљивој жељи за остављањем брзо бледећег трага у српској књижевности.
Добро је што је Саша Илић довољно сазрео да малко одвеже машнице са лепо упакованог књижевно-идеолошког производа намењеног западном, пре свега немачком мејнстрим културном тржишту, и домаћој другосрбијанској „елити“ која се аутоколонијално додворава разним жижецима и осталим белосветским трговцима бунтом.

Међутим, после катастрофалне Лузитаније Дејана Атанацковића, у којој нема ни трунке аутентичног надахнућа и после које ниједан књижевни пакао тешко не пада, роман Саше Илића ипак делује као добро конструисани књижевни „састав“ и на задату и на слободну тему.

Šepard (odnosno njegov „alter ego“ Pisarev) ne zazire od žanrovskog iskustva već se predstavlja kao pisac koji suvereno vlada žanrovskim matricama-obrascima (preuzetim iz gotskih, horor i naučnofantastičnih dela ali i ruske „harmsovske“ škole), spretno se poigrava njima, meša ih i nadograđuje stvarajući prozu koja pleni uverljivom sugestivnošću i lepršavošću ali, isto tako, i metatekstualnim konotacijama. Ovakav stav prema žanru nedvosmislena je subverzivna provokacija akademističkim običajima i manirima (lepog literarnog ponašanja, čitaj nemešanja sa tzv. paraliteraturom).

Време радње: пролеће 2027. године. Место радње: Беч, Република Аустрија.
Докторка Адамовић, главна јунакиња романа Посљедњи мушкарац Мухарема Баздуља, доживела је највећи шок у својих педесет година живота. У наставку романа Баздуљ нам мајсторски приповеда животну причу докторке Адамовић, фуриозно духовито описује какав бива свет кад се деси незамисливо и склапа дистопију каква досад није виђена у српској књижевности.
У много чему друкчији од претходних Баздуљевих романа, Посљедњи мушкарац води читаоца од Сарајева до Барселоне и од Беча до Филаделфије, у заплету који подсећа на вртешку, уз прегршт лепих есејистичких пасажа налик погледу с висине на чаробан крајолик.

Kroz ceo roman Otkako sam kupila labuda Tanja Stupar Trifunović vodi jaku i uskomešanu priču o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti. Pri tome, pažljivo su motivisani postupci junakinja, njihova rastrzanost u košmaru savremenih svakodnevnih okolnosti, njihova razapetost između strasti i nužnosti, između ljubavi i tabua, između zadatih okolnosti i prekoračenja.
Junakinje romana upućene su intenzivno jedna na drugu u razmeni strasti i napetosti, ljubavi i mržnje, svađe i sklada, unutrašnjih potreba i izgovorenih i neizgovorenih strahova.

bocvena bocvena 11:53 05.01.2020

Re: Рекла -казала...

nisam pročitala nijednu od ovih knjiga.

godinama se trudim da pratim domaću scenu i ništa osim mučnog čitalačkog iskustva dobila nisam. tabašević je bio poslednji ekser u kovčegu. možda pročitam nebojšu i ove tri žene, da ispoštujem:)
amika amika 12:25 05.01.2020

Re: Рекла -казала...

bocvena
nisam pročitala nijednu od ovih knjiga.

godinama se trudim da pratim domaću scenu i ništa osim mučnog čitalačkog iskustva dobila nisam. tabašević je bio poslednji ekser u kovčegu. možda pročitam nebojšu i ove tri žene, da ispoštujem:)


Табашевића сам прегледао у књижари и схватио да то и није роман већ есејчина на теме које ме само успутно интересују. Небојшу вреди прочитати, изгледа и Баздуља, а ко воли женске теме и Ступар Трифуновић. За остале убрзо ћемо сазнати више
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:00 05.01.2020

Re: Рекла -казала...

и домаћој другосрбијанској „елити“ која се аутоколонијално додворава разним жижецима и осталим белосветским трговцима бунтом.


ovak'i kod Ćire i UrG-ovaca padaju k'o Njemci pod mašinkom od Bate Živojinovića.

edit> doista, ovaj fenomen - samokolonizovanih dupeuvlakača - ne postoji, valjda nigde osim kod Srba*

*možda, eto, ta prostitucija kod Vijetnamaca ali i ona je više posledica siromaštva?
stefan.hauzer stefan.hauzer 18:19 05.01.2020

Re: Рекла -казала...

i ove tri žene, da ispoštujem


I presented my feminine side with flowers




angie01 angie01 23:42 05.01.2020

Re: Рекла -казала...

GO Milenkovicu, GO!


cmix909 cmix909 10:05 09.01.2020

Re: Рекла -казала...

amika
... За разлику од Александра Гаталице, који се много трудио и мрчио ‘артију да постане писац, и на крају му то на једвите јаде и успело, Саша Илић је то урадио кудикамо лакше...

Gatalica je sjajan muzicki kriticar, mada ne onako ostar i duhovit kao nekada Bernard Šo. Zadovoljan sam njegovim knjigama o deset pijanista 'Zlatnog doba' i o rivalstvu Horovica i Rubinstajna, a i jednim esejem o Malerovim simfonijama, gde su i znalacke diskografske preporuke.
amika amika 14:10 09.01.2020

Re: Рекла -казала...

cmix909
amika
... За разлику од Александра Гаталице, који се много трудио и мрчио ‘артију да постане писац, и на крају му то на једвите јаде и успело, Саша Илић је то урадио кудикамо лакше...

Gatalica je sjajan muzicki kriticar, mada ne onako ostar i duhovit kao nekada Bernard Šo. Zadovoljan sam njegovim knjigama o deset pijanista 'Zlatnog doba' i o rivalstvu Horovica i Rubinstajna, a i jednim esejem o Malerovim simfonijama, gde su i znalacke diskografske preporuke.


Гаталица је и одличан писац, Мимикрије, Век, Велики рат су импресивне књиге одлично написане, једино што му се може замерити је додворавање западном тржишту - погледати Век, година 1999.
amika amika 07:23 09.01.2020

Чекајући ужи избор

Мухарем Баздуљ је писац, есејиста, колумниста, понекад и телевизијски новинар, а у књижевним круговима важи за једног од фаворита за Нинову награду.
У много чему друкчији од претходних Баздуљевих романа, „Последњи мушкарац“ води читаоца од Сарајева до Барселоне и од Беча до Филаделфије у заплету који подсећа на вртешку, уз прегршт лепих есејистичких пасажа налик погледу с висине на чаробан крајолик.
Традиција писаца с простора Босне и Херцеговине подразумева причу као срж књижевног дела, што су доказали Андрић, Селимовић, Кочић, Ћопић...
Време радње: пролеће 2027. године. Место радње: Беч, Република Аустрија.
Докторка Адамовић, главна јунакиња романа Посљедњи мушкарац Мухарема Баздуља, доживела је највећи шок у својих педесет година живота. У наставку романа Баздуљ нам мајсторски приповеда животну причу докторке Адамовић, фуриозно духовито описује какав бива свет кад се деси незамисливо и склапа дистопију каква досад није виђена у српској књижевности.



„Волите да читате? Жао ми је. Замислите да сте скијаш, а не читалац. Посљедњи мушкарац личи на слалом.
Баздуљ наставља ту традицију и у разговору за Тањуг наглашава да ће прича и књижевност преживети еру визуелне сензације коју нам доноси све агресивнија технолошка револуција.
- Док постоји људски род, док постоји хомо сапијенс као врста, постојаће и књижевност, односно постојаће прича. Језик је, кажу филозофи, кућа битка, па ни сензација слике језику не може ништа. Бродски је волео онај стих да „време поштује језик“, па га је интерпретирао тако да је језик, на неки начин, „старији и од времена“. Чини ми се да и слика поштује језик и да је то најбоља гаранција опстанка и трајања књижевности. Спадам у писце за које је уметност генерално незамислива без причања приче - поручује Баздуљ.
Писца не изненађује прашина која се подигла око Петера Хандкеа.
- Од човека су исконструисали чудовиште, а да у суштини нису били у стању да у његовом огромном опусу нађу и цитирају пет конкретних спорних реченица. Нобелова награда, шта год ко мислио, у целом свету има огромну тежину и путујући претходних недеља по разним европским земљама, свуда сам на централним местима у књижарама виђао Хандкеове књиге. Само у Немачкој је у првим недељама након што је објављена вест о Нобелу продато више од 150.000 његових књига. То је оно што се броји, а марифетлуци долазе и пролазе - рекао је Баздуљ.
Цењени писац истиче да постоје изузетно занимљиви нови аутори српске и регионалне књижевности.
- Први ми на памет пада Владимир Табашевић, који је са своја три романа, али и ранијим песничким књигама, те целокупним својим јавним ангажманом, успео да се издвоји из масе. Занимљива појава је и млади песник Срђан Секулић, настањен у Новом Саду, рођен у Приштини, с првом књигом објављеном у Сарајеву. Поменуо бих и Драшка Сикимића, одраније познатог као песника, који је ове јесени објавио занимљив роман. Сва тројица, како је то код правих писаца увек случај, издвајају се по високодиференцираном стилу и начину на који исписују своја дела. Као и добри певачи, добри писци имају препознатљив глас - закључује Баздуљ.
amika amika 14:05 09.01.2020

Објављен ужи избор

U uži izbor za NIN-ovu nagradu ušlo je 10 romana, a ime 66. dobitnika biće saopšteno 20. januara oko podneva.

U trci za najprestižniju književnu nagradu našli su se
Elvedin Nezirović s romanom "Ništa lakše od umiranja" (Laguna),
Stevo Grabovac za "Mulat albino komarac" (Imprimatur) i
Vidosav Stevanović s knjigom "Paučina" (Službni glasnik).

Takodje, medju deset najboljih dela našao se i
roman Slobodana Tišme "Grozota ili..." (Čarobna knjiga), kao i
"Čvor na omči" Draška Sikimića (Lom).

U užem izboru je ovog puta i jedna žena, Ana Vučković s romanom "Yugoslav" (Partizanska knjiga).

"Bliblija" Nenada Rackovića u izdanju Lagune još jedan je naslov koji se bori za Ninovu nagradu, kao i "
Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića (Orfelin), te
"Pas i kontrabas" Saše Ilića (Orfelin) i
roman Nemanje Jovanovića "Rudi" (Partizanska knjiga).
amika amika 17:41 09.01.2020

За заинтересоване

Два одломка из романа Саше Илића Пас и контрабас су на Пешчанику - ОВДЕ
amika amika 18:01 09.01.2020

Занимљиво

Orfelin Izdavaštvo
4 ч. ·
Poštovani prijatelji,
oba romana u Orfelinovoj ediciji Noć republike („Pas i kontrabas“ Saše Ilića i „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića) ušla su u konkurenciju od 10 naslova za NINovu nagradu. Ove knjige su tako dizajnirane da ih je nemoguće fotografisati - one su estetski, taktilni artefakti – pa to nije pošlo za rukom ni NINovom fotografu. Prikaz koji vidite simulacija je njihovog izgleda.



amika amika 18:11 09.01.2020

Ана Вучковић Денчић

Ана Вучковић Денчић је српска списатељица, новинарка и сценаристкиња. Ауторка је три романа и збирке прича. Као веома млада објавила је свој први роман под називом „Епоха липса јуче“, који је био у ужем избору за НиН-ову награду. Након само пар година, њена збирка прича „Плишани солитер“ ушла је у ужи избор за још једно престижно признање – награду Исидора Секулић. Ана већ дуго уређује и води неколико емисија из области културе на Радио Београду 2. Поред тога, пише колумну за City magazin, а до скоро је уређивала и водила програм и на Радио Апарату. Велика је љубитељка поп културе о којој неретко пише у својим романима. Партизанска књига ускоро ће објавити Анин нови роман „YUgoslav“.

ВИШЕ О АНИ

Arhiva