ТАЈМ-АУТ ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ
Понавља се прошла година
Неколико писаца, потписника прошлогодишњег бојкота Нинове награде, одлучило је да и ове године не дозволи да њихове романе вреднује исти жири, пренео је Телеграф.рс.
Дејан Стојиљковић, Игор Маројевић, Славиша Павловић и Влада Арсић повукли су своје књиге из конкуренције, а придружили су им се Предраг Митровић и Стефан Михајловски. Свој роман Пепео, пена, шапат повукао је и Милисав Савић, али из сасвим других разлога.
Објашњавајући зашто свој нови роман Дукат за лађара није дао да се уврсти у избор, Дејан Стојиљковић каже:
Очигледно је да другови и другарице из Централног комитета који се назива жиријем, чисто да би они могли да се називају члановима жирија, а не комесарима, и ове године самоуверено газе стазама револуције. Тако да очекујем у ужем и најужем кругу још подобних другова, чланова ЦК и друштвених радника које ће, након што их прогласе књижевницима, наградити по заслузи.
Такође је на свом Фејсбук профилу написао:
Од 38 романа на овом списку - само су 4 написале жене. Па браво, другови слободомислећи. Срећна вам Нова 1821. И после се чудите што вас бојкотујем?
РЕКОРД: За Нинову награду стигло 212 романа
Писац Игор Маројевић сматра да би његов роман Остаци света "био умрљан" ако би се нашао у било каквој конкуренцији за Нинову награду:
Кад би у Ниновом жирију већином седели људи чији је примарни позив бављење савременим српским романом, не би било потребе за бојкотом. Чланови жирија истичу да су добили више романа него икад, али не и да је то стога што су се однедавно отворили за све писце из бивше Југославије, који испуњавају њихова идеолошка мерила.
Аутор романа о животу Јована Дучића Химерина крв Славиша Павловић истиче да је за њега највећа и најзначајнија награда то што му је књига за мање од 4 месеца штампана у 12.000 примерака:
Податак да је у ширем кругу за избор Нинове награде 7 пута више мушких аутора него женских оставља непријатан утисак да у 21. веку постоје предрасуде према женском стваралаштву, што се није догађало на почетку 20. века, када су жене биле покретачи најзначајнијих идеја, између осталог, и родољубља.
У писму послатом уредништву Нина Влада Арсић наводи да је његов роман Осиње гнездо издавач предложио за награду мимо његовог знања и воље. И, како наводи, упркос више пута изнетом ставу да не жели да учествује "у било каквом књижевно-медијском ријалитију у који се током последњих година претворио овај тобожњи избор за роман године". Арсић додаје да жири у овом саставу "нема ни стручни ни морални кредибилитет да одлучује о било чему".
НИНОВА НАГРАДА: Чак 38 романа у ширем избору
Бојкоту се придружио и млади Стефан Михајловски, аутор романа 14 дана карантина, питајући се постоје ли неотворене књиге међу 200 пристиглих за награду.
Овој групи писаца није се придружио Милисав Савић, иако је од своје издавачке куће затражио да се његов роман повуче, што је издавач и учинио. О правим разлозима оваквог свог потеза Савић је кратко рекао да не жели да говори.
Писац из Новог Сада Фрања Петриновић био је међу прошлогодишњим потписницима бојкота, али свој нови роман Коначани извештаји о равнотежи није хтео да повуче.
У кратком разговору за Новости рекао је да у потпуности остаје при свим аргументима наведеним поводом бојкота, али да је књигу оставио у конкуренцији због издавача Академске књиге, са којим има дугогодишњу изузетно коректну сарадњу.
Ужи избор за Нинову награду биће објављен 14. јануара, док ће победник бити проглашен 25. јануара 2021. године.
Пренето са https://redportal.rs/cooltura/9020/ninova-nagrada:-bojkot-pisaca-i-ove-godine?-%F0%9F%A7%90
НИН-ова награда за роман године Светиславу Басари
Писац, бивши амбасадор Србије и колумниста Светислав Басара добитник је 67. НИН-ове награде за најбољи роман на српском језику.
Једно од најпрестижнијих домаћих књижевних признања добио је Басарин роман „Контраендорфин“, а у конкуренцији је било још шест дела.
У најужем избору били су и романи – „Слобода говора“ Владана Матијевића, „Што на поду спаваш“ Дарка Цвијетића, „Људи без гробова“ Енеса Халиловића, „Прекрасне рушевине“ Сава Стијеповића, „Ништа није ничије“ Бојана Савића Остојића, као и „Под оба сунца“ Огњена Спахића.
Петочлани жири који је доделио награду чинили су књижевна критичарка Марија Ненезић, песник Бранко Кукић, књижевник Иван Миленковић, песник Марјан Чакаревић и новинар Теофил Панчић.
„Басарин роман сачињен је од немогућих сцена и недопустивих закључака, којима се претресају темељи не само Србије, него и савременог света уопште.
„Овим романом читалац се изводи из зоне комфора“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија које је на онлајн конференцији прочитао председник жирија Теофил Панчић.
Због епидемиолошке ситуације церемонија проглашења победника одржана је путем Зума.
У ужем избору било 17 романа, док је за 67. Нинову награду конкурисало укупно 212 дела.
За „Контраендорфин“ гласали су Кукић, Миленковић и Чакаревић. Марија Ненезић се определила за роман „Што на поду спаваш“, а Теофил Панчић гласао је за „Под оба сунца“.
Басара је сада двоструки лауреат Нинове награде.
Претходно је признање освојио за роман „Успон и пад Паркинсонове болести“ (2006), а био је и у најужем избору за ову награду са романом „Мајн кампф“ (2012).
Радња романа
Кроз исповест извесног Стојковића, сликара који је престао да слика, у тренутку када предосећа свој крај 2009. године исповеда се наратору Калоперовићу и постаје му нека врста водича кроз (алтернативну) историју Србије од Другог светског рата до тренутка када разговарају.
У овом, како наводи издавач романа Лагуна, „врхунцу Басариног опуса у демонтирању српских митова“, исписаном кроз Басарин препознатљив стил, кроз иронију, хиперболе и гротеску, ликови су и фикционализоване историјске личности попут Иве Андрића, сликара Мира Главуртића, Милована Ђиласа.
КОНКУРС ЈЕ ИСТАКАО 20 - 30 НАШИХ РОМАНА КОЈЕ ВРЕДИ ПРОЧИТАТИ И У ТОМЕ ЈЕ ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ И ПОРЕД БРОЈНИХ ПРИМЕДБИ КОЈЕ СЕ МОГУ СТАВИТИ НА РАЧУН ЖИРИЈА И ДОБИТНИКА НАГРАДЕ.
ОВДЕ СУ ПРВЕ СТРАНИЦЕ РОМАНА ПА ПРОСУДИТЕ:
http://www.laguna.rs/odlomak_5806_kontraendorfin.html
Биографија Светислава Басаре
Рођен је у Бајиној Башти 21. децембра 1953. године
Аутор је више од 40 књижевних радова, романа, новела, књига прича, есеја, драма и кореспонденције (у два тома са Миљенком Јерговићем).
За роман „Фама о бициклистима“ добио је награду „Жељезаре Сисак“.
Добитник је „Нолитове награде“ за књигу „Монголски бедекер“.
Роман „Успон и пад Паркинсонове болести“ донео му је Нинову награду за роман године 2006, као и награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години и награду „Лаза Костић“ 2007. године.
За роман „Анђео атентата“ добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ и награду „Исидора Секулић“.
Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић“.
Као колумниста листа „Данас“, добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић“.
Његов роман „Мајн кампф“ ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године.
Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.
Од недавно је колумниста листа „Курир“.
ТРАЖИМО ПОМИЛОВАЊЕ ЗА БАСАРУ