Gost autor

BRAVAR JE BIO BOLJI!

Filip Mladenović RSS / 22.05.2020. u 00:59

PORUKA TRANZICIJE
PORUKA TRANZICIJE
Ovih dana, povodom četrdesetogodišnjice smrti Josipa Broza Tita, raspravljalo se o tome šta nam je donela "komunistička diktatura". Zapravo, rasprave tu i nije bilo, pošto "narativ" nije bio pluralistički nego monistički - svi su se manje-više slagali u manje ili više negativnim ocenama. Ovo je, međutim, zgodna prilika i da se osvrne na ono što nam je donelo 30 godina demokratije, jer toliko je približno proteklo od uvođenja političkog pluralizma i prvih (posle Drugog svetskog rata) višestranačkih izbora. Pa i, zašto da ne, da se uporede ta dva razdoblja: tri decenije diktature sa isto toliko godina demokratije.

STOPAMA RASTA: Da počnemo od koliko-toliko egzaktnog - ekonomije. Od 1990. do 2020. (čak i da benevolentno izostavimo ovu poslednju, očigledno lošu) Srbija je ostvarila prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda od oko jedan odsto. Praktično - stagnirala je. Sa druge strane, od 1945. do 1975. BDP je prosečno godišnje rastao oko šest odsto. Ako se uzme u obzir samo poslednjih 20 godina, prosečan rast privrede Srbije iznosio je oko tri odsto; ako uzmemo razdoblje od 1950. do 1970. onda je rast iznosio 7-7,5 odsto. Zaključak je očigledan, komentar je suvišan.

Ova razlika u "stopama rasta" zapravo je posledice jedne druge činjenice. Prve decenije komunističke vladavine odlikuje ubrzana industrijalizacija; dok je glavna karakteristika privrednog razvoja nakon 1990. - dezindustrijalizacija.

Pri čemu Srbija dobija neke vrlo lukrativne privredne grane. Najpre, Beograd postaje centar jugoslovenske industrije motora, mašinske industrije, projektovanja (IMR, "21. Maj", Lola, Energoprojekt). Istovremeno, Šumadija postaje centar jugoslovenske automobilske industrije. To je izuzetno važno jer proizvodnja automobila zahteva razvoj i mnogih pratećih industrijskih grana, pa otud vrlo stimulativno deluje na ukupnu ekonomiju. Prvu fabriku automobila Slovenija dobija tek 12 godina kasnije, 1967. (Industrija motornih vozila IMV, Novo mesto - Reno), a Bosna i Hercegovina (TAS - Tvornica automobila Sarajevo proizvodi "golf" po licenci Folksvagena). Krajem sedamdesetih Srbija dobija još jednu fabriku automobila - IDA Kikinda, u saradnji s nemačkim Opelom, koji je tada bio u vlasništvu američkog Dženeral motorsa.
Sredinom pedesetih sa nastankom Elektronske industrije u Nišu istočna Srbija postaje centar razvoja proizvodnje koja predstavlja sam svetski tehnološki vrh. Ističemo ovde ove primere ne samo zbog njihovog uticaja na razvoj ekonomije nego i obrazovanja. Jer ubrzo, već 1960. godine u Nišu i Kragujevcu dolazi do otvaranja fakulteta - elektronskog, odnosno mašinskog. Najzaslužniji za to su utemeljivači EI odnosno CZ - njihovi direktori Vladimir Jasić i Prvoslav Raković.
Ogromne pare ulagane su i u industrijalizaciju Kosova, ali ćemo se ovde više zadržati na Vojvodini, gde je Novi Sad između 1950. i 1960. doživeo neviđeni investicioni bum. Izgrađeno je u kratkom roku čak dvadesetak fabrika koje su Srpsku Atinu od panonske varoši pretvorile u srednjeevropsku metropolu.

ZA PRVIH 30 GODINA KOMUNISTIČKE DIKTATURE ZABELEŽEN JE RAST OD ŠEST ODSTO; ZA PRVIH 30 GODINA NACIONALISTIČKE DEMOKRATIJE SRBIJA JE OSTVARILA PROSEČAN GODIŠNJI RAST OD JEDAN ODSTO

Čitav taj proces industrijalizacije odvijao se u tesnoj vezi sa zapadnim kompanijama od kojih su kupovane licence. To je značilo ne samo osavremenjavanje tehnike i tehnologije, kao i "kadrova", nego je razvijalo i spoljnu trgovinu. Glavna spoljnotrgovinska preduzeća; čuveni Genex i Inex, sa osnivačima Vladimirom Višnjićem i Aleksandrom Čizmićem, ostala da ne pominjemo, koncentrisana su u Beogradu. Gde je trgovina - tu su i finansije, tako da Srbija postaje sedište najvećih jugoslovenskih (posebno investicionih) banaka i osiguravajućih kuća, a Beograd finansijski centar zemlje.
Jedan od glavnih razloga "hrvatskog proljeća" krajem šezdesetih bila je upravo ta koncentracija najlukrativnijih ekonomskih poslova u Beogradu (jer su, recimo, i sve devize zarađene u narastajućem turizmu odlazile put prestonice).

MARKETING: Tada počinje i ubrzani razvoj još jedne delatnosti neraskidivo povezane sa ekonomskom konkurencijom - marketinga. Prema neprikosnovenom doajenu srpskih (i jugoslovenskih) tržišnih komunikacija Žozefu Lončaru, prva izložba jugoslovenske propagande održana je krajem 1964. u Domu sindikata (danas Kombank dvorana). Udruženje propagandista Srbije osnovano je 26. decembra 1960. Godinu dana posle pomenute izložbe, 1965, osnovan je Savez ekonomskih propagandista Jugoslavije. "Kada je 1968. u Opatiji osnovano Jugoslovensko udruženje za marketing, Tito je bio pokrovitelj, a njegov lični izaslanik bio je predsednik Saveznog izvršnog veća Mitja Ribičič", ispričao je jednom prilikom Lončar. Sredinom šezdesetih, kada je u drugim socijalističkim zemljama bila po jedna državna agencija, u Jugoslaviji ih je bilo 43.
Otvaranje privredne saradnje sa Zapadom na ekonomskom planu donela je neminovno otvaranje na kulturnom. I to, što je s obzirom na okolnosti bilo paradoksalno, najpre na polju masovne kulture. To jest - rok muzike. Prva gitarijada u Jugoslaviji održana je u Hali 1 Beogradskog sajma 1966. Manifestacija nije dočekana sa dobrodošlicom. Ali napadi nisu došli, što verovatno većina očekuje, pre svega iz partijskih organa nego od kulturologa i muzikologa, da im ne pominjemo i danas ugledna im imena. Protiv gitarijade bili su i nacionalni mejnstrim mediji, poput Politike, ali i opoziciona Književna reč. Praktično jedine novine koje su branile pravo mladih da se zabavljaju na svoj način bio je tržišno orijentisani nedeljnik Ekonomska politika.

U PRVE TRI DECENIJE DEMOKRATIJE U SRBIJI DVE TREĆINE VREMENA NA VLASTI SU, U RAZLIČITIM ARANŽMANIMA, ISTE POLITIČKE SNAGE: JEDNOM KAO SOCIJAL-NACIONALISTI, DRUGI PUT KAO NACIONAL-SOCIJALISTI

U drugu polovinu šezdesetih godina sežu i koreni velikih kulturnih manifestacija kojima se Beograd i Srbija i danas ponose. Bitef (Beogradski internacionalni teatarski festival) osnovan je 1967; dve godine kasnije nastaje Bemus (Beogradske muzičke svečanosti); u januaru 1971. kreće veliki filmski festival Fest, pod sloganom "Hrabri novi svet", a od 31. oktobra do 3. novembra iste godine prvi put se održava replika čuvenog njujorškog džez festivala pod nazivom Njuport u Beogradu, temelj današnjeg Beogradskog džez festivala.
Sve su to bile manifestacije koje su tadašnju (socijalističku) Jugoslaviju, ali pre svega Srbiju i Beograd povezivale sa svetom. I koje su Beograd činile jednim od svetskih kulturnih centara.

PAD: Naravno, sve to ne znači da tadašnja Jugoslavija nije imala krupnih mana. Goli otok će, ma koliko sam otpor Staljinu bio herojski čin sa dugogodišnjim blagotvornim dejstvom, ostati velika mrlja na njenom obrazu. Takođe, sudbine Milovana Đilasa, Mihajla Mihajlova i stotina, pa i hiljada drugih ljudi koji su zatvarani zbog političkih stavova ne smeju nikako biti izuzete iz tog bilansa. A bilo je i "misterioznih smrti", poput advokata Jovana Barovića, na primer.

Sa druge strane, ipak ne treba ispustiti iz vida ni da u to vreme demokratija krasi mali broj zemalja u svetu. Čak i u zapadnoj Evropi (o istočnom bloku da se i ne govori) tada egzistiraju profašistička Frankova Španija i Salazarova Portugalija, dok je u Grčkoj na vlasti vojna hunta.

Ako se vratimo na ekonomiju, jasno je da sistem socijalističkog samoupravljanja zasnovan na društvenoj svojini nije bio održiv, da su mnogi džinovi bili na staklenim nogama i da je privreda u celini bila vrlo neefikasna. Zbog toga je SFRJ neprekidno patila od visoke inflacije, a od sredine sedamdesetih te rupe počinju da se pokrivaju spoljnim zaduživanjem. Mada je, opet, istina i da je celokupni prethodni razvoj ostvaren bez velikih kredita. Spoljni dug Jugoslavije iznosio je sredinom sedamdesetih oko pet milijardi dolara, Srbije otprilike polovinu te sume (tako je bilo 1990), što odgovara današnjoj vrednosti od oko 15 milijardi dolara. Današnji dug Srbije (da čak ne računamo zaduživanje koje će uslediti zbog ekonomske krize izazvane epidemijom korone) od oko 27 milijardi dolara gotovo je dvostruko veći.

RAT NEMINOVNO RAĐA I RATNE PROFITERE. OD KOJIH SU NEKI U MEĐUVREMENU POSTALI I MEDIJSKI MAGNATI, PA DANAS, KRAJEM TREĆE DECENIJE DEMOKRATIJE U SRBIJI, SA SVOJIH PRVIH SREĆNIH RUŽIČASTIH TELEVIZIJA ŠIRE ISTO ONO KRVOLOČNO BESKRUPULOZNO POKVARENJAŠTVO

Povećanom zaduživanju, međutim, prethodio je događaj koji je po svoj prilici opredelio sudbinu južnoslovenske federacije. Reč je o obračunu s liberalnim snagama u partiji, zagovornicima suštinskih privrednih i društvenih reformi, koje su - i snage i reforme - početkom sedamdesetih oduvane s političke scene. Porazila ih je, neki bi rekli neprincipijelna, ali u biti ideološki-interesno povezana koalicija partijskih dogmata, nacionalista i novolevičara. Kao žrtve pali su ne samo Marko Nikezić i ekipa zbog "anarholiberalizma" nego i pomenuti Raković i Jasić zbog "tehno-menadžerstva". A uz njih i još više hiljada (između pet i deset, različite su procene) drugih privrednih i političkih, viših i nižih rukovodilaca. Čistka je, što bi se reklo, bila temeljna.

TRANZICIJA: Dakle, i pred Jugoslavijom, tj. Srbijom, kao i pred celom istočnom Evropom krajem osamdesetih stajalo je doba tranzicije. Pad Berlinskog zida označio je start, ali je Srbija krenula u smeru suprotnom od ostalih trkača. U stvari, moglo bi se reći da brzi razvoj Srbije/Jugoslavije nije bio ništa posebno, ona je samo pratila (i to, kad se uporedi sa drugim zemljama, ne sasvim uspešno) ono što se dešavalo u razvijenom svetu. Početkom devedesetih, međutim, ona se razminula sa svetom. Umesto u izgradnju demokratije, ona je njene prve rudimentarne oblike, poput političkog pluralizma, iskoristila kao paravan za promociju i realizaciju nacionalnog, tačnije nacionalističkog programa. Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica bila je granica koju je Šešelj samo glasno izgovarao, ali koju je srpski intelektualni i politički krem manje ili više otvoreno zagovarao.

Pola veka ranije, 1945, Srbija je stajala rame uz rame s najdemokratskijim zemljama. Imala je, posle raskida sa Staljinom 1948, njihovu snažnu podršku, pa i divljenje; početkom devedesetih, kao i na njihovom kraju, ona je iz tog sveta bila izopštena i uživala je jedino prezrenje. Konačno, svojevrsna osveta istorije da je je Srbija nastradala od mača kojeg se prva latila: uvela je ekonomske sankcije Sloveniji, da bi onda ceo svet uveo sankcije Srbiji.

Borbu za velike nacionalne ciljeve prate veliki troškovi koje neko mora da plati. Devedesetih su to bila srpska preduzeća i srpski građani. Privreda je materijalno razorena preko hiperinflacije. A građani preko piramidalnih štedionica, Jezde i Dafine. Na to su se samo nadovezale sankcije i bombardovanje 1999. Tako je iz 20. veka Srbija izašla sa desetkovanom privredom i osiromašenim stanovništvom. Bruto domaći proizvod bio je 2000. godine 25-30 odsto manji nego 1990, industrijska proizvodnja je prepolovljena. Prema računici Stojana Stamenkovića, (ne)formalna crveno-crna koalicija Miloševića i Šešelja nanela je Srbiji direktne i indirektne gubitke od oko 750 milijardi evra.

PROTIV BEOGRADSKE GITARIJADE 1964. BILI SU I NACIONALNI MEJNSTRIM MEDIJI, POPUT POLITIKE, ALI I OPOZICIONA KNJIŽEVNA REČ

Nisu, razume se, svi u toj katastrofi ostali kratkih rukava. Rat neminovno rađa i ratne profitere. Jedan mali sloj ljudi, njih nekoliko stotina, možda nekoliko hiljada izašli su iz nacionalne kataklizme kao bogataši. Od kojih su neki u međuvremenu postali i medijski magnati, pa danas, krajem treće decenije demokratije u Srbiji, sa svojih prvih srećnih ružičastih televizija šire isto ono krvoločno beskrupulozno pokvarenjaštvo.

ATENTAT: Na "prelomu vekova" život u Srbiji obeležila su politička ubistva. Prvo, pre rata sa "dojučerašnjim saveznicima", Slavka Ćuruvije, drugo, posle toga - Ivana Stambolića. Već je to bio krupan znak nacionalne "posuvraćenosti". Petooktobarska "revolucija" i dolazak na vlast Zorana Đinđića, pre svega, učinili su da se zaboravi na one znake. Zbilja, početak druge decenije demokratije doneo je promenu. I to radikalnu: Srbija se opet okrenula ka zapadu i modernizaciji. I u celini gledano: prvih desetak godina 21. veka predstavljalo je doba najpre prilično brzog ekonomskog razvoja, a onda i kakve-takve izgradnje institucija. Kada je reč o onom prvom, primer Industrije motora Rakovica, o kojoj je nedavno na stranicama Novog magazina bilo reči, prosto je paradigmatičan. Đinđićeva vlada je, pokušavajući da spase što se spasti može, dovela na čelo praktično ugašene kompanije čoveka koji je za kratko vreme napravio neverovatan uspeh i bio na najboljem putu da IMR vrati na staze stare slave. Ali Đinđić je ubijen, a Vlastimir Dedović, o kome je reč, smenjen. I IMR je definitivno propao.

Ovo treće političko ubistvo za svega četiri godine imalo je, pokazalo se, najdalekosežnije posledice. Nakon atentata na Zorana Đinđića, Vojislav Koštunica potpuno preuzima dizgine Srbije. Koliko je on lično bio umešan u sva zbivanja, nije ni bitno; uglavnom, to je vreme kada se postavljaju temelji kleptokratsko-patriotskog režima koji će aktuelna vlast do neslućenih granica usavršiti. Činjenica da su praktično sve od one 24 (navodno ili stvarno, svejedno) sporne privatizacije nastale za njegovog vakta o tome najbolje svedoči. Takođe, Koštunica izbacuje mantru o "pljačkaškoj privatizaciji" i prebrzoj liberalizaciji nakon 2000. - što će posle ući u masovnu upotrebu - iako upravo tih godina Srbija beleži najbrži rast (šest odsto za osam godina, do svetske ekonomske krize). Konačno, za njega je saradnja sa Evropskom unijom ubrzo postala "deveta rupa na svirali". Tako je praktično pripremio teren za povratak na vlast snaga poraženih 5. oktobra.

Malo je falilo da se to desi odmah po Koštuničinom povlačenju, već 2008, ali je Tadić ipak "pregrizao jezik" i napravio dil sa socijalistima. Posle naredne četiri godine, međutim, 2012, pretpetooktobarske snage ponovo dolaze na vlast u Srbiji. Doduše, ne kao crveno-crna nego u obrnutom redosledu boja, kao crno-crvena koalicija, sa Šešeljevim i Miloševićevim naslednicima Vučićem i Dačićem na čelu (plus julovski dvojac Vulin - Mitrović). Vučić je, preuzevši upravljanje zemljom posle nekoliko godina krize i niskog rasta, zapravo imao ogromnu šansu da ponovi rezultate iz dvehiljaditih. Umesto toga, sa prosečnim rastom od oko dva odsto godišnje, najnižim u celoj jugoistočnoj Evropi, on je doveo do daljeg zaostajanja Srbije. Istovremeno, demokratija je sve više slabila, pa se danas o Srbiji govori kao o zemlji sa "zarobljenom državom", u kojoj je "autokratija na pragu da postane diktatura".

Sve u svemu, u prve tri decenije demokratije u Srbiji dve trećine vremena (a možda i više) na vlasti su, u različitim aranžmanima, iste političke grupacije: jednom kao socijal-nacionalisti, drugi put kao nacional-socijalisti.

Josipa Broza su, kao što je poznato, uglavom pežorativno zvali bravar. Mada je to čovek, fakat, bio. Štaviše, i radio je krajem dvadesetih godina u nekadašnjem gigantu, danas nepostojećoj fabrici "Goša" u Smederevskoj Palanci. Milošević je pak bio pravnik, a Vučić čak "najbolji ikad". Kada se, međutim, uporede njihovi učinci na polju društvenog razvoja, zaključak je poražavajući. Po drugu dvojicu, razume se.

Jugoslavija je bila (relativno) uspešna jer je bila relativno liberalna. To jest, liberalnija od devet desetina tadašnjeg sveta. Sada je situacija obrnuta. Iako formalno demokratska, tačnije višepartijska, Srbija danas upravo u tom pogledu zaostaje za ogromnim brojem zemalja. Relativno gledano, manje je slobodna od Srbije pre pola veka. Iz toga bi se moglo izvući neko naravoučenije. Ali šta vredi kada je liberalizam danas u Srbiji neomiljen, kako na levici tako na desnici, kako u vlasti tako i u opoziciji.

Ono je bilo neodrživo, ovo je neizdrživo!

Mijat Lakićević

Atačmenti



Komentari (765)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

hoochie coochie man hoochie coochie man 15:07 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

bez tendera ili sa...

A kod onih je tender bio obavezan, bez njega se ništa nije smelo uraditi:)

Nismo bre znali ni da to postoji, niti se iko smeo da usudi da ih pita a gde su pare.

Jebo vas komunizam i sreća u njemu.
apacherosepeacock apacherosepeacock 16:35 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

nask
Gde su onda nestali ti sto su redovno robijali?

Guglaj, ima koliko hoćeš. Naravno sve su kazne uglavnom uslovne ili društveno koristan rad i naravno novčane, do 4100 evra. Mada onaj jadnik Erwin-waxinelichtgooier prošao malo gore, sem robije još ga proglasiše ludim.

Nije bio samo kao decak u HJ. vec je stupio i u Wehrmacht '44 kao punoletan, pre kraja rata.. (princ Klaus)

Misliš da je imao izbor. Bili su tako između ostalih i Gras, Brand, Šmit ... ma ko nije. BTW nije bio punoletan, falilo mu par meseci, evo sad sam mu proverio krštenicu i člansku kartu. I ja sam bio Titov pionir i omladinac, niko me nije ni pitao.


Ne znam da li je imao izbor, ne znam kakvo je iskustvo zivota u nacistickoj Nemackoj, ne sudim ja njemu samo dopunjavam cinjenicama da nije bio samo u HJ. U medjuvremenu je bio punoletan.


Pa kazne iz 19 veka (pa i pocetak 20 veka) kad ruzis monarhiju nekako i spadaju u to vreme. Danas, gde postoje, su kao neki zaostatak, patrljak koji se vuce iz ko zna kojih razloga - ja ih ne vidim, razloge da opstaju.


Jer u to vreme kad je monarhija u Holandiji bila najneomiljenija je vreme opsteg socijalnog bunta mladih protiv stega patrijarhalnih, strogih religioznih protestantskih/katolickih regulativa zivota, vreme bunta po celom Zapadnom svetu. '60 i'70 godine proslog veka. Tu je mucena Beatrix i njena Oranje kuca upala u ceo taj spil..


Danas iste te bundzije, nekadasnji a i sadasnji levicari, su poklonici monarhije, nje i njenog krunisanog sina.


Danas je monarhija ovde jaka ko zemlja. I to ne samo medju matorcima kojima neko moze da pripise nostalgiju i nacionalizam. I niko je ne stavlja pod znak pitanja, iako su imali afera i afera (kraljevska kuca Oranje-Nassau)


To je moje misljenje iz mnogobrojnih razgovora sa Holandjanima na temu.


Iskreno meni deluje kao SF da neko dobije za kaznu makar i da cisti lisce sa trotoara i da sadi cvece po ulicnim zardinjerama danas zbog kenjaze o kralju?!?


A evo ih sa argumentacijom zasto ta kazna treba i danas da postoji.


“De koning vervult nog altijd een belangrijke symbolische positie en heeft er ook niet zelf voor gekozen. Hij moet beschermd worden.”


U prevodu, zato sto kralj jos uvek vrlo vaznu simbolicnu poziciju ima i ispunjava i kako nije sam tu poziciju izabrao, mora biti na neki nacin zasticen.


In 2018 vroeg een journalist van de Britse krant The Guardian zich nog af hoe het kan dat een liberaal land als Nederland nog zo’n hoge strafeis hanteert voor het beledigen van het koningshuis.


Gardijanov novinar pita kako je moguce da u jednoj liberalnoj drzavi kao sto je Holandija takav zakon, gde je zapreceno tako visokim kaznama povodom vredjanja kraljevske kuce, jos uvek postoji? (i ja se pitam)


Volgens het Openbaar Ministerie waren er in 2017 twee strafzaken voor majesteitsschennis, in 2018 geen en in 2019 vier. Van den B. moet het in ieder geval doen met een taakstraf van veertig uur, zo sprak de politierechter gistermiddag in Utrecht.


2017 su 2 slucaja zavrsila na sudu, 2018 ni jedan i 2019 4 slucaja (tuzbe).


Jedan od kaznjenih* Van den B je dobio 40 sati da volontira negde..
(prvo ga pandur upozorio da ne vredja javno pa kad se oglusio, pisana mu tuzba)

*Za uvredu kraljice Maxime (kraljeve zene koja ima titulu ali nema nasledno pravo), koju je nazvao cerkom masovnog ubice kojoj pare od poreza idu u dzep. Njen otac je bio ministar u vladi Fidele, za cijeg vakta su ljudi nestajali, muceni itd. ona, sadasnja holandska kraljica je tada bila dete, otac joj zvanicno nikada nije bio osudjivan niti kaznjen po argentinskom zakonu i kad je sisao sa polozaja)

http://www.trouw.nl/binnenland/maxima-beledigen-is-nog-steeds-strafbaar-maar-niet-meer-zo-erg~b456f391/
pecaros pecaros 17:16 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

hoochie coochie man
bez tendera ili sa...

A kod onih je tender bio obavezan, bez njega se ništa nije smelo uraditi:)

Nismo bre znali ni da to postoji, niti se iko smeo da usudi da ih pita a gde su pare.

Jebo vas komunizam i sreća u njemu.


Gluposti. Naravno da je bilo tendera, a i pobeđivali smo na nekim baš velikim svetskim tenderima. Recimo, za gradnju najviše brane u Africi ili kuvajtske tornjeve.

Niko nije pitao a gde su pare, jer se svugde vodilo ažurno knjigovodstvo, dostupno svima ovlašćenima. Iako nije postojao sistem PDV-a, porez se pedantno obračunavao, jer niko nije imao interes da zaglavi robiju zbog pronevere od koje nije imao lične koristi.

Jebo il' nejebo komunizam, al upotrebi nekad i mozak.





milisav68 milisav68 17:58 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

pecaros
Niko nije pitao a gde su pare, jer se svugde vodilo ažurno knjigovodstvo, dostupno svima ovlašćenima. Iako nije postojao sistem PDV-a, porez se pedantno obračunavao, jer niko nije imao interes da zaglavi robiju zbog pronevere od koje nije imao lične koristi.



Ne bi komentariso, nego mi ovo danas izletelo, pa da se ne baci.
April 1985: U poslednje dve godine stalno se ponavlja fraza kako je, najzad, "skinut veo tajni sa naših dugova". Danas se, međutim, jedino pouzdano zna da se ne zna koliko je Jugoslavija dužna, jer, zaduživao se kako je ko stizao.

U vreme kada nam se deca po kućama igraju računarima, Narodna banka Jugoslavije nema tačnih podataka o tome koliko smo dužni.

I kako potpunih zvaničnih podataka nema, ili su toliko uopšteni da nam malo govore...

... pojedini listovi preuzimaju ulogu detektiva, sprovode ankete, ili istražuju po svojoj dokumenataciji, ne bi li otkrili koliko je ko dužan.

Tako, saznajemo da:

- Dug Crne Gore iznosi osam stotina pedeset miliona dolara,

- Makedonije oko milijardu i pet stotina trideset miliona,

- Vojvodine milijardu i četiri stotine osamdeset miliona,

- Srbije, bez pokrajina, tri milijarde i sedam stotina deset miliona,

- Kosova osam stotina šezdeset i šest miliona,

- Bosne i Hercegovine milijardu i osam stotina šezdeset miliona,

- Slovenije približno milijardu i četiri stotine osamdeset miliona (Narodna banka Slovenije ih označava kao poverljive),

- I Hrvatske nešto iznad tri milijarde dolara (službeno ovaj iznos nije potvrđen).

Ovoj sumi, od oko četrnaest milijardi i sedam stotina četrdeset miliona dolara, treba dodati i dug federacije od oko četiri, do pet milijardi dolara.

Ispada tako da smo ukupno dužni nešto preko devetnaest milijardi dolara. Šta nam ovi podaci ne govore?

Cifra od oko devetnaest milijardi dolara odnosi se, naravno, samo na glavnice. Sa kamatama, ona se opasno povećava, gotovo duplira. A sve je to dug i sve to treba vratiti. A dug nije dim da izađe kroz odžak. A i tada hoće da se vidi.

Sve republike i pokrajine primenjuju drukčije kriterijume, imaju svoje "oblande". Međutim, kada bi sve podatke o dugovima inostranstvu davao jedan centar, po jedinstvenoj metodologiji bilo bi moguće i realnije poređenje. Ali više niko neće da prihvati taj "unitarizam" u smislu:

"Gospodo, sve novčanike na jedan sto!"

Zatim, ne zna se tačno koliko je kojoj republici, ili pokrajini reprogramirano dugova. I dalje su to poverljivi podaci. Za nas u Jugoslaviji. Za bankarski svet kome smo dužni - ne!

Dug federacije, koji je, pojedinačno, najveći, zapravo je dug republika i pokrajina - onaj deo

reprogramiranog duga koji one nisu mogle da vrate u roku.

Zna se i da mnogi vraćaju devize i koje nisu upotrebili, već prodali na deviznom tržištu, tako da dužnici nisu obavezno i korisnici deviza.

Kada stvari tako stoje, kako onda znati stvarne pojedinačne dugove? Posebno je pitanje šta nam kazuje sama suma nečijeg duga, ako ne znamo visinu dospelih otplata u odnosu na devizni priliv, ili, visinu deviznog priliva u odnosu na obim i strukturu proizvedenih roba ...
Kako su trošene pare dobijene iz inostranstva

I tako, ima mnogo nepoznatih. Ali, nešto se ipak zna.

Najnižu stopu zaduženosti ima Slovenija. Srbija je po stepenu zaduženosti ispod jugoslovenskog proseka, ali je po kratkoročnim kreditima najzaduženija u Jugoslaviji.

Dug Crne Gore je 2,7 puta veći od proseka u zemlji. Udeo otplata u odnosu na devizni priliv, od januara do novembra prošle godine izneo je preko 71 odsto, a prema konvertibilnom području čak i dvadeset odsto više. Samo za kursne razlike, Crna Gora treba da izdvoji četvrtinu planiranog društvenog proizvoda.

Velikim dužničkim obavezama opterećena je i privreda Makedonije. Od planiranog deviznog dohotka za ovu godinu, osamdeset šest odsto odmah ide na vraćanje duga.

Ostali su tu negde, među njima. Mnogo je osetljivije pitanje od visine našeg ukupnog duga kako su trošene pare dobijene iz inostranstva.

Zna se, na primer, da su mnogi zajmovi preliveni u potrošnju. Umesto na investicije, otišli su na standard. Samo da nam bude lepo. Ili, uloženi su u promašene investicije. Umesto da se dobijene pare reprodukuju one su prosto ukopane. Znamo ta imena: "Feni", "Obrovac", "Dina" i mnogi drugi koji su, zvanično, dobili etiketu - investicionih promašaja.

A koliko je stvarnih promašaja napravljeno još se pouzdano ne zna, ili ne želi da se zna. U procene su umešani politički razlozi, umesto naučne analize.

Prema jednoj proceni, ukupni promašaji u zemlji iznose između šest i sedam milijardi dolara. Ove će promašaje naravno morati neko drugi da otplati. Ne onaj ko se zadužio, jer nema toliku očevinu da bi mogao da je proda.

Mnoge vavilonske kule, sve te "fabrike snova" moraće da otplaćuju čitave generacije iz svog dohotka, na račun svoga standarda.

Ima, znamo, propalih projekata u svim privredama sveta. Ali, kako to reče jedan naš poznati ekonomista - naš problem nije u lošim fabrikama, već u lošim koncepcijama, neznanju, nestručnosti i zabludama. A pre svega, u političkim, a ne finansijskim koncepcijama.

Ogromna zaduženost Jugoslavije koja će biti i briga dece naše dece, očigledno podstiče krizu u zemlji. Iako, ona svakako nije posledica dugova inostranstvu, osnovno pitanje koje svako postavlja je zašto se dug inostranstvu, za samo šest godina, od 1975. do 1981. povećao za trinaest i po milijardi dolara.

Gde su tako naglo otišle te pare? Šta se to događalo u domaćoj ekonomiji od 1976., kada je sve pošlo naopako i "kola munjevito krenula nizbrdo", jer, te godine je inflacija bila samo devet odsto, imali smo suficit u tekućem platnom bilansu, devizne rezerve su prelazile četiri milijarde dolara, pa i dinar je tada mogao postati deviza?

Kako još niko, javno, nije dao prave odgovore na ova i sijaset drugih pitanja - o pojedinačnoj odgovornosti, ili odgovornosti postojećeg ekonomskog sistema, posebno deviznog - to slušamo mnogobrojna stručna i ona druga mišljenja. Od laičkih, da smo živeli iznad svojih mogućnosti, da je potrošnja bila prevelika - kao da je problem u prevelikoj potrošnji, a ne premaloj proizvodnji, do ozbiljnijih analiza koje govore o potrebi velikih promena u privrednom i političkom sistemu.

Ima ekonomista koji smatraju da naša kriza nije uopšte ekonomska kriza i da bi, što se ekonomije tiče, bilo dovoljno godinu dana da se situacija normalizuje i da se vratimo na visoke stope rasta i pored svih zaduženja.

Inače, mnogi analitičari ukazuju da su za nepovoljan tok događaja u ključnom periodu od 1976. do 1980. godine "krivi" sistemski zakoni - političko odlučivanje u ekonomiji zemlje, snažno ekonomsko zatvaranje u republičke i pokrajinske granice, kako bi se što brže razvila sopstvena sredina, bez obzira na cenu.

A tu cenu mi danas svi treba solidarno da platimo.
Dve hiljade dolara po glavi stanovnika

U Jugoslaviji se u poslednje vreme najviše govori i šapuće, o dugovima. Nije to više samo tema onih čiji je "posao" da se bave ekonomskim i političkim problemima zemlje, već svakodnevna briga, svake naše porodice, jer, ako uzmemo samo glavnicu duga koja po nekim podacima iznosi dvadeset i jednu milijardu dolara, onda su svaki naš građanin i dete koje se sutra rodi, zaduženi sa hiljadu dolara, što je gotovo godišnji lični dohodak jednog nekvalifikovanog radnika.

Lako je sabrati koliko to iznosi za jednu četveročlanu porodicu, ako u njoj samo jedan privređuje. A svemu još treba dodati zaduženje po ogromnim kamatama, ispašće, gotovo, dve hiljade dolara po glavi stanovnika.

Zbog otplate dugova životni standard je vraćen na vreme od pre dve decenije. Podaci govore: više od šezdeset odsto zaposlenih živi na minimalnom ličnom dohotku. Od 1979. godine realni rashodi u radničkim porodicama sa jednim zaposlenim članom i većim brojem dece, drastično su smanjeni: za ishranu 34,4 odsto, odeću i obuću 39,4 odsto, stan 20,1 odsto, pokućstvo 76,1 odsto, higijenu 32 odsto, obrazovanje 21,3 i za saobraćaj 52,3 odsto.
Ko su najveći dužnici

Najveći deo slovenačkog duga odlazi na energetiku.

Prva na spisku dužnika je nuklearna elektrana Krško.

Hrvatsku će samo Fabrika glinice u Obrovcu koštati trideset milijardi dinara.

Gotovo polovina duga Bosne i Hercegovine odnosi se na razvoj energetike, rudnika uglja i železa, izgradnju saobraćajnica i železničkih pruga.

Najveći vojvođanski dužnik je HIP "Pančevo" - sto dvadeset šest miliona dolara i nešto više. Zatim SOUR "Naftagas" sto deset miiiona dolara. Slede "Zorka" u Subotici, "Matroz" u Sremskoj Mitrovici i još neki drugi.

Kosovska elektroprivreda će morati u ovoj godini da otplati sedamdeset i sedam miliona dolara, Trepča trideset i tri miiiona, a "Feronikl" koji je nedavno startovao, dvadeset i jedan milion dolara.

Polovina dugova Srbije otpada na osam najvećih dužnika. Među njima vodeće mesto ima Metalurški kombinat Smederevo, RTB Bor, zatim energetika sa združenom elektroprivredom Srbije. Tu je i saobraćaj sa celom putnom privredom. U ovo društvo ulaze i Zavodi "Crvena zastava" iz Kragujevca i "Zorka" iz Šapca.

Rekorderi u zaduženosti u Crnoj Gori su: Kombinat aluminijuma koji u ukupnom dugu republike učestvuje sa sedamnaest i po odsto. Željezara "Boris Kidrič" sa četrnaest i po odsto. Barska luka sa gotovo sedam odsto. Nešto manje duguje ŽTO Titograd, Agrokombinat "13. jul" i drugi.

U Makedoniji je najveći dužnik Kombinat za proizvodnju feronikla "Feni", za koji ukupno, posmrtno, treba da se otplati tri stotina i pedeset miliona dolara. Među velikim dužnicima je i Stopanska banka, koja duguje tri stotine jedanaest miliona dolara. Zatim Železničko-transportna organizacija, sa ukupnim dugom od šezdeset i četiri miiiona, Elektro-privreda sa dugom od četrdeset devet miliona dolara i rudnik "Bučim" u Radovišu, sa dugom od četrdeset miliona dolara.

Napisala: Zona Stevanović (Dinar, 1985.)


http://www.yugopapir.com/2019/05/jugoslavija-u-velikim-dugovima-85-koje.html?m=1
gedza.73 gedza.73 18:38 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

pecaros
M'da... taj građanski škart

koji qra cgrađanski ,ono je tekst kao kad vračara iz nekih prigradskih naselja za sto eura ti kažu da si dobar, duševan čovek, vredan i radan, da te drugi iskorišćavaju i ne razumeju a da imaš veliki dobitak i put.

Inače tekst većim delom bi ladno mogli da potpišu Milutin Mrkonjić i Aleksandar Vulin.

Tito je ostavio najveći spomenike jugoslovenskim narodima, a najbolji spomenici koje je on ostavio su Novi Beograd, koji je kompletno urađen za vreme njegove vlasti, i pruga Beograd – Bar. Mi koji smo došli posle Tita nismo uspeli ni da okrečimo sve što je Tito stvorio kada je bio državnik sveta, kaže Mrkonjić.



Mijat Lakićević, 'novinar' i ti koliko vidim.
gedza.73 gedza.73 18:42 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

apacherosepeacock
Izgleda da Djindjica svi vole, svi ga postuju, svi se pozivaju na njega ali ga niko ne cita niti ferma sta je rekao u isto vreme. Ni Pekica. Ni...

Cudno.

Vole, podržavaju ga, poštuju ali su ideološki na potpuno drugoj strani. Na strani koja nas je uvela u devedesete samo se lome između dve struje u okviru iste ideologije. Miloševićeve i Stambolićeve. Strane koja je u celoj istočnoj Evropi izgubila osim kod nas. Zbog njih jer su bili većina. A i danas ih ima.
gedza.73 gedza.73 18:47 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Milisav
Ne bi komentariso, nego mi ovo danas izletelo, pa da se ne baci.

To sigurno pisala neka ljotićevka. A evo još iz iste godine. Da ne budu samo sećanja senilnih i podobnih o blagostanju. O inflaciji, nestašicama i crvenoj sijalici



odavde je izgleda krenula priča o krezubom narodu



Inače ovaj tekst treba postavljati stalno ovima koji danas tvrde da onda nije bilo kako je u članku napisano nego kako oni kažu
Zbog otplate dugova životni standard je vraćen na vreme od pre dve decenije. Podaci govore: više od šezdeset odsto zaposlenih živi na minimalnom ličnom dohotku.

mnogi analitičari ukazuju da su za nepovoljan tok događaja u ključnom periodu od 1976. do 1980. godine "krivi" sistemski zakoni - političko odlučivanje u ekonomiji zemlje, snažno ekonomsko zatvaranje u republičke i pokrajinske granice, kako bi se što brže razvila sopstvena sredina, bez obzira na cenu.

Ove će promašaje naravno morati neko drugi da otplati. Ne onaj ko se zadužio, jer nema toliku očevinu da bi mogao da je proda.

Mnoge vavilonske kule, sve te "fabrike snova" moraće da otplaćuju čitave generacije iz svog dohotka, na račun svoga standarda.

Ogromna zaduženost Jugoslavije koja će biti i briga dece naše dece, očigledno podstiče krizu u zemlji

Ovo je jedan od osnovnih uzroka za građanski rat devedesetih.



pecaros pecaros 19:10 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

milisav68

Ne bi komentariso, nego mi ovo danas izletelo, pa da se ne baci.

April 1985: U poslednje dve godine stalno se ponavlja fraza kako je, najzad, "skinut veo tajni sa naših dugova". Danas se, međutim, jedino pouzdano zna da se ne zna koliko je Jugoslavija dužna, jer, zaduživao se kako je ko stizao.


Svakako ne pričamo o istim stvarima. Tekst govori o tadašnjim sistemskim nedostacima, o uticaju politike na privredu i o preraspodeli i surevnjivosti između Republika, što niko ne spori. Kada se autorka pita ko i koliko duguje, na kraj pameti joj nije da je neko neke pare strpao u sopstveni džep.

Kada pišem o pedantnom knjigovodstvu, mislim na društvena i javna preduzeća i razne budžete. Bilo bi naivno verovati da se tada nije kralo, ali je svako poređenje sa današnjicom apsurdno, jer je prostor za to bio skučen.

Kada se danas neko zapita o nekim parama ili o tajnom ugovoru, ne samo da je prva asocijacija da ih je neko drmnuo, nego je skoro apsolutno sigurno da je to tako.

Dakle, težište napisanog je na strahu od preteranog zaduživanja, ali je iz sadašnje perspektive, kada će se samo Srbija, samo ove godine, zadužiti sedam milijardi Evra, tekst pomalo naivan.

Usto, obrati pažnju na godinu nastanka članka - 1985?! Kritički članak, a tada se to nije smelo.
pecaros pecaros 19:15 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

gedza.73

Inače tekst većim delom bi ladno mogli da potpišu Milutin Mrkonjić i Aleksandar Vulin.


Ti zaista veruješ da si objektivniji i po nečemu bolji od ove dvojice?

Inače, daleko vam svima lepa kuća.
milisav68 milisav68 20:07 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Usto, obrati pažnju na godinu nastanka članka - 1985?! Kritički članak, a tada se to nije smelo.

Obrati pažnju koji je časopis.

Ma tad su već popustile kočnice, ali su se i dalje fingirali podaci, da niko nije mogao da se snađe.

A to da se vodilo uredno knjigovodstvo objasnio Šojić sa kanticama, ekserima i Lepom Brenom za četiri osobe.

U stvarnom životu je to bio neki Mišković, Miki Savićević, i da ne nabrajam dalje.

Ono što je sistem održavao u životu je zatvorena granica za uvoz, odnosno visoke carine, pa si morao da kupiš EI NIš ili Gorenje TV, Juga ili Reno 4 itd, pa su ti radnici nekako zaradili neku platu.

Takođe se promenila politička karta sveta, pa ne bi mogao da prismrdiš nijednom poslu, ma koliko kvalitetan i konkurentan bio.

Pomiri se sa tim da živiš pod okupacijom, i da ništa neće da se promeni, dok/ako ne bude neki svetski lom, i nova podela karata.

Takođe se pomiri, da živiš posledice komunizma, gde nisi vlasnik svoje imovine, već "držaoc prava", i da svako može da ti upadne u kuću, a ti ne smeš da ga pipneš, jer ćeš da najebeš ili novčano ili za zatvorsku kaznu ako mu naneseš neke telesne povrede.
rodni rodni 20:13 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

gedza.73
Milisav
Ne bi komentariso, nego mi ovo danas izletelo, pa da se ne baci.

To sigurno pisala neka ljotićevka. A evo još iz iste godine. Da ne budu samo sećanja senilnih i podobnih o blagostanju. O inflaciji, nestašicama i crvenoj sijalici



odavde je izgleda krenula priča o krezubom narodu



Inače ovaj tekst treba postavljati stalno ovima koji danas tvrde da onda nije bilo kako je u članku napisano nego kako oni kažu
Zbog otplate dugova životni standard je vraćen na vreme od pre dve decenije. Podaci govore: više od šezdeset odsto zaposlenih živi na minimalnom ličnom dohotku.

mnogi analitičari ukazuju da su za nepovoljan tok događaja u ključnom periodu od 1976. do 1980. godine "krivi" sistemski zakoni - političko odlučivanje u ekonomiji zemlje, snažno ekonomsko zatvaranje u republičke i pokrajinske granice, kako bi se što brže razvila sopstvena sredina, bez obzira na cenu.

Ove će promašaje naravno morati neko drugi da otplati. Ne onaj ko se zadužio, jer nema toliku očevinu da bi mogao da je proda.

Mnoge vavilonske kule, sve te "fabrike snova" moraće da otplaćuju čitave generacije iz svog dohotka, na račun svoga standarda.

Ogromna zaduženost Jugoslavije koja će biti i briga dece naše dece, očigledno podstiče krizu u zemlji

Ovo je jedan od osnovnih uzroka za građanski rat devedesetih.






Za Mariopan, Gedžu, Hučija, Maksu - i ostalo veselo društvo!



Jebeš bravara!
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:16 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Gluposti. Naravno da je bilo tendera, a i pobeđivali smo na nekim baš velikim svetskim tenderima.


Bilo je tendera po svetu, a u toj vašoj sreći, Jugi kako je zovete, jel tu bilo tendera?
Kako su se tu dobijali poslovi, na tenderu ili na partijskom sastanku?

Najveći "građanisti" i "demokrate" hvale sistem koji je građansko i demokratsko smatrao svojim najvećim protivnicima i satirao ih u korenu.
Eto toliko znate o građanskom društvu i demokratiji.

I ta priča o Đinđiću, ista stvar, pojma nemate šta je čovek zastupao, kao što pojma nemate šta je demokratija i građansko društvo, ali ste eto izabrali da to kao podržavate.
Ti i Filip prvenstveno, ali ne samo vi.

I sad sa vama treba cinculirati o detaljima, o visini duga, o slobodi kritike u komunizmu.
To je naprosto gubljenje vremena i poklanjanje pažnje vama koji je ne zaslužujete.
Naučite nešto o tome ako biste da pričate i još da neke stavove zastupate.
vcucko vcucko 20:29 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

milisav68


Ono što je sistem održavao u životu je zatvorena granica za uvoz, odnosno visoke carine, pa si morao da kupiš EI NIš ili Gorenje TV, Juga ili Reno 4 itd, pa su ti radnici nekako zaradili neku platu.


Tačnije, mogao si da uvezeš manje-više šta hoćeš, ali uz cenu koštanja državi da platiš još jedan EI TV ili Zastavin auto.
Sećam se kad je Danko Cvjetičanin na SP u Španiji pogodio trojku sa svoje polovine pa od sponzora dobio neku od budženih Alfi (Quadrifoglio verzija). Kad su izračunali koliko bi trebao da plati carinu ispalo je recimo 120%. Pa se sponzor javno krstio, kao ajde platićemo i to, ali ovi nisu normalni
Trebalo je ljuljati mitskog Zastavinog radnika u plavom mantilu sa šrafcigerom u džepu i čačkalicom u ustima, koji vikendom na pijaci prodaje delove prošvercovane pored portira podmićenog flašom rakije.
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:40 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Trebalo je ljuljati mitskog Zastavinog radnika u plavom mantilu sa šrafcigerom u džepu i čačkalicom u ustima, koji vikendom na pijaci prodaje delove prošvercovane pored portira podmićenog flašom rakije.


To je bio sistem.
Krađa na sve strane, smatralo se normalnim da se krade, tj to se nije ni smatralo krađom.
Za razliku od danas, krađe i prevare su bile masovne pojave, ali su iznosi bili manji.

Ogroman broj ljudi je krao i varao ali na niskom nivou, danas mali broj ljudi krade i vara, ali su cifre velike.

Lažna bolovanja, krađe sitnog alata, potrošnog materijala, goriva, to je bilo normalno.

Retko ko je kupovao šrafove, burgije, klješta, elektrode...to se dobijalo džabe, u mom kraju uglavnom tako što mu neko "iznese iz Krušika"


Flaša rakije za portira, i nosi brate koliko ti treba, jer "šta je pakovanje burgija za Krušik"


pecaros pecaros 20:47 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

milisav68

A to da se vodilo uredno knjigovodstvo objasnio Šojić sa kanticama, ekserima i Lepom Brenom za četiri osobe.


Šojić je izvor podataka za vas nekoliko sa bloga, ja sam radio za dve ponajveće firme u Vojvodini, pa znam nešto više od toga. U vreme obračuna poreza histerija, plač, da li će se stići na vreme, da li će biti grešaka... Poenta je, a počelo je od pitanja "gde su novci?" u tome da nije bila moguća korupcija i krađa sličnih razmera kao danas.

milisav68

Ono što je sistem održavao u životu je zatvorena granica za uvoz, odnosno visoke carine, pa si morao da kupiš EI NIš ili Gorenje TV, Juga ili Reno 4 itd, pa su ti radnici nekako zaradili neku platu.


OK - rešili su (delimičnu) nekonkurentnost domaće proizvodnje na svoj način. Proizvodnje koja je postojala a danas je, uglavnom, nema. Mi se zadužujemo do besvesti i kupujemo, kupujemo... Videćemo našta će to izaći.

milisav68
Pomiri se
Skroz sam pomiren, već trideset godina.
pecaros pecaros 20:52 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

hoochie coochie man

Najveći "građanisti" i "demokrate" hvale sistem koji je građansko i demokratsko smatrao svojim najvećim protivnicima i satirao ih u korenu.


Issusse, kada ćete utuviti da niko ne hvali taj sistem?
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:04 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Issusse, kada ćete utuviti da niko ne hvali taj sistem?


Ajd da vidimo šta smo imali
a i pobeđivali smo na nekim baš velikim svetskim tenderima.

Poenta je....u tome da nije bila moguća korupcija i krađa sličnih razmera kao danas.


To nisu pohvale, to su kritike?

Sve je bilo bolje, bravar je bio bolji, ali niko to ne hvali.
Pa vi i sa zdravim razumom imate problem.
pecaros pecaros 21:48 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

hoochie coochie man

Sve je bilo bolje, bravar je bio bolji, ali niko to ne hvali.
Pa vi i sa zdravim razumom imate problem.


Boldovano je tema ovog bloga. Dakle, nije sve bilo bolje. I zaista, niko to ne hvali. Kad bi me neko pitao od čega bih radije umro - od raka kostiju ili od infarkta, znao bih da odaberem, ali to ne znači da uopšte želim da umrem.

Sad se uvuci u neki miran ćošak i napregni vijuge.
hoochie coochie man hoochie coochie man 22:19 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

akle, nije sve bilo bolje.


Nije sve bilo bolje, ali nikako da se setiš nečega što je bilo gore, pa iz bloga u blog, iz teme u temu ti, Flip i ostali komsomolčići samo o boljem pričate.
Pobeđivali na tenderima, nije se kralo, obračuni, završni računi, sve bilo u pm.
Sreća, radost, spavalo se u parkovima slobodno od Vrdara pa do Triglava...
I vrapci su naučli te vaše frazetine.
Ebo vas i Vardar u Triglav.
A i Makarska.
vcucko vcucko 22:23 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

pecaros

OK - rešili su (delimičnu) nekonkurentnost domaće proizvodnje na svoj način. Proizvodnje koja je postojala a danas je, uglavnom, nema. Mi se zadužujemo do besvesti i kupujemo, kupujemo... Videćemo našta će to izaći.

Baš kao i ceo svet. Sem Kine i još ponekog na dalekom Istoku..

Vidi, ja sam prvi za ono nekad što je bilo. Kožna kesa za pojasom, sa pregradama za zlatnike, srebrnjake i bakrenjake. Daš trgovcu jedan, on zagrize i vidi da je pravi, on tebi robu i mirna Bačka, ravan Srem.

Ali ne ide, ne može, ne daju. Tako nema napretka, fakat. nema tehnološkog i svakakvog razvoja itd.
pecaros pecaros 23:34 22.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

vcucko

Ali ne ide, ne može, ne daju. Tako nema napretka, fakat. nema tehnološkog i svakakvog razvoja itd.


Pa da, ali su tek te osamdesete bile prekretnica kada su počeli da sve manje daju. Do tada su dali, i bilo nam je od koristi. A onda je trebalo da napravimo sistem koji funkcioniše, ali nismo.
docsumann docsumann 06:46 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

nije sporno što je bravar bio bolji.
problem je što je i on bio loš. dakle, to više govori o nastavku našeg višedecenijskog brljanja u političkom izboru na strateškom nivou.

uhvatih na nekoj emisiji o Titu, nedavno, što reče jedan profesor - Tito je političar velikog ličnog uspjeha i ništavnog dijela.
milisav68 milisav68 07:27 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Šojić je izvor podataka za vas nekoliko sa bloga, ja sam radio za dve ponajveće firme u Vojvodini, pa znam nešto više od toga. U vreme obračuna poreza histerija, plač, da li će se stići na vreme, da li će biti grešaka..


Mogu da zamislim.

Kako ne kapiraš da se kralo na olovku, odnosno da papir trpi sve "troškove", od goriva, rezervnih delova, sijalica, toalet papira, sapuna, službenih puteva, do stanova za rodbinu i švalerke.

A kredit jela inflacija.

Pa sindikalne polutke, ulje, brašno, ugalj...

I ta čuvena Vojvodina kojoj je Beograd krao novce, i u kojoj nije bilo Šojića, a ni Rahele Ferari i fijakera.O čemu to pevaju Balašević - Za treću smenu, i Balkan - Tridesetpeta sesta?

Obrati pažnju da su i film i obe pesme snimljene 1982.
OK - rešili su (delimičnu) nekonkurentnost domaće proizvodnje na svoj način. Proizvodnje koja je postojala a danas je, uglavnom, nema.

To vidi sa Trampom i Putinom, da ako mogu da opet podele svet na dva bloka, a da mi opet budemo između.

Pa kad to središ, onda sa ovima iz EU (i NATO), da ponovo možemo da branimo nekonkurentost domaće proizvodnje, pošto sad kontrolišemo - ništa.
..........................................................

Nego, uredno si ignoriso deo komentara o privatnoj svojini.

O toj temi nemaš nikakav komentar, ali su uredno pomiren već trideset godina.

A to traje već 75 godina.

dopuna - Bonus Track (godinu dana kasnije)



Dopuna 2

Da vam ispričam nešto
gedza.73 gedza.73 10:19 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

pecaros
Ti zaista veruješ da si objektivniji i po nečemu bolji od ove dvojice?

Ja sam ekstremno subjektivan. Sad možeš da dodaš 'ljotićevac' pošto van 'sfrj korpusa' ne postoje demokrate, liberali, seljaci, preduzetnici, hodači po žici već samo jedino ispravna strana i četničkoljotićevskoustaškoblajburška.


Inače, daleko vam svima lepa kuća.

E srećo moja. Kako tako? Pa u samo u nenormalno uređenoj državi koja je imala triespetogodišnjeg vladara za kojim pati Mijat Lakićević su mali od Ane Bekute, Vulina aka vrednosti jugoslovenske levice, Slobodan Milošević i ostali su mogli da budu na vrhu i vode državu. U ostalima, koje nisu imale takav stepen 'razvijenosti' bi bili tek obični službenici i poštene komšije.
A sad da se prebrojimo i vidimo ko ih je doveo, održao u našoj kući i kome oni nedostaju.

Sve njih, sve političare (skoro svaki je bio član KP) i političku moralnu podobnost je iznedrila vlast od 45' na ovamo. Otud masovna bežanija sedamdesetih, otud poptuna infrastrutkruna nerzavijenost, otud nepostojanje normalne privrede, demokratije, odvojenost od Evrope i šurovanje sa lokalnim diktatorima i terorističkim organizacijama otud ratovi devedesetih.



Milan Novković Milan Novković 11:38 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

pecaros
... uravnoteženo ..., neostrašćen, objektivan ...

Kad već koristiš "teške" reči - zapitao se ja pre nekoliko nedelja sledeće (u preletanju mi iskočio brkati Niče pred očima, ničim izazvan, pa zato).

Logično je što je on onomad rastakao sve, ko buldožer, boga, subjekat, objektivnost, istinu, racionalnost, i ostalo, takav mu bio istorijski kontekst - romantizam se ušančio i prekratio muke prosvetiteljstvu sa njihovim prerigidnim matricama (prosvetiteljskim).

Ali, kako je došla informativna revolucija sa Internetom, rekao bi čovek kako smo posle nekog vremena dobili sve Lego kockoce ikad napravljene, u dovoljnom broju, i kako će se ravnoteža u sili uspostaviti, ipak, ne u tekućoj posthumanističko-nihilističnoj reci, koja je ionako usporavala pred more, nego u nekoj cool kreativnoj mešavini još uvek prisutnog R&R u vazduhu i strasti za ovim teškim rečima kao podlozi kreativnoj lepršavosti ...

Kad ono, malo morgen, naletela reka na Đerdapsku klisuru i posthumanistički nihilizam đipio ko oparen u neki nefokusirani foto-finish lepih i plitkih emotivnih i intelektualnih selfija.

Al ja mislim da samo prenapregnuta civilizacija osciluje, tranzicione batice i sekice ne znaju šta će, mladi još nemaju pojma, a matori samo o roštilju i pornićima razmišljaju, dok će vreme sve ove zbunjene uskoro poslati u zaboran i prekriti ruzmarinom, snjegovima i šašom ...

Gledam i "zlobno" provociram ove mlade u ranim dvadesetim, ovde u UK i u Srbiji - Fejs je majka - po integritetu su red veličine ispred srpskih, tranzicionih neo-kenjkavaca što iskaču na blogu.

Na sreću, ja kad odem u Srbiju ljudi uopšte nisu takvi, u većini, nego sasvim cool.

Jedan filozof ovde kaže da tranzicioni ljudi (tek formirani ili polu-formirani pred Internet revoluciju) nisu nikad ljudski navikli na social networking "echo chambers", gde su nam reči toliko zvonke da im zvuk preuzima ne samo primat, nego sve, nad značenjem.

On pojavu prosto zove: polarizovano, priprosto razmišljanje u eho-komorama društvenih mreža, al sam ga ja malo do-interpretirao u prethodnom paragrafu
pecaros pecaros 11:41 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

docsumann
nije sporno što je bravar bio bolji.
problem je što je i on bio loš.


Zašto hvališ bravara? Džabe ti ova druga rečenica, već si rekao da je bio bolji a to znači da ti je on idol.
dragosevacsutra dragosevacsutra 12:27 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Da vam ispričam nešto


savrseno. hvala milisave - gledam celu emisiju, neverovatna prica.
pecaros pecaros 14:07 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

milisav68

Kako ne kapiraš da se kralo na olovku, odnosno da papir trpi sve "troškove", od goriva, rezervnih delova, sijalica, toalet papira, sapuna, službenih puteva, do stanova za rodbinu i švalerke.


Idi, Milisave, u peršun.

Vas nekoliko i nas nekoliko nismo iz istog sveta. Ja pričam o tenderima kao jednim od, danas, najvećih izvora korupcije i trpanja novaca u privatne džepove, a vi prebacujete komunjarama što nisu imali tendere. Ja govorim o mutnim tokovima novca koje niko ne može da isprati a vi o krađi elektroda i toalet-papira.

Tenderi su jedina ispravna stvar u uređenom društvu, gde vladaju zakoni. Kod nas, trenutno, ne postoji šansa da se pošteno odradi javna nabavka.

Kako su to radile komunjare? Nisam upućen u finese funkcionisanja ondašnjeg sistema, ali je zdravorazumski reći da su "neke strukture" odlučivale o tome. Često su te strukture vodile i socijalnu politiku. Preduzeća u problemima su često "sanirana" tako što su im direktno davane pare. A razumnija varijanta je bila da su im davani i neki poslovi da ih odrade, pa tako i da zarade.

Sve to nema veze s tržištem, ali je bolje od tendera koji to nisu.
pecaros pecaros 15:11 23.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

Milan Novković
pecaros
... uravnoteženo ..., neostrašćen, objektivan ...

Kad već koristiš "teške" reči - zapitao se ja pre nekoliko nedelja sledeće (u preletanju mi iskočio brkati Niče pred očima, ničim izazvan, pa zato).


U akademskim krugovima je, moguće, malo neozbiljno frljati se ovakvim kvalifikacijama, ali im, na sreću, ne pripadam.

Još jednom sam, na preskok, pročitao predmetni tekst, i ne bih ništa menjao u svojoj proceni. To su stvari i događaji čiji sam bio savremenik.

Kad sam se nekako probio kroz šumu tvojih metafora, smestio sam svoje oponente u taj echo chamber, sebe svrstao u gud gajs-e, a tebi udario preporuku. Ako sam se zeznuo, jebi ga.

Inače, učešće u ovakvim raspravama je u početku izazovno, brzo preraste u smaračinu, a na kraju se pitaš - šta mi je ovo trebalo. Soba odjeka ili gluva soba, pitanje je sad?
apacherosepeacock apacherosepeacock 06:43 24.05.2020

Re: Jeb'o te bravar!

predatortz

U diktaturama to je redovna stvar. Pravilo.


Zanimljivo je da današnji kritičari anomalija ne vide da su te anomalije bile pravilo u društvu koje oni veličaju.




Nije ni zanimljivo vise, (o)tuzno je.






solo solo 10:29 24.05.2020

Re: hoochie coochie man

Eto dokle može da ode idolopoklonstvo.
Do patologije, verujem i kliničke.


Vidi - zabole me za Broza kao i za suprotstavljene mu kad već podmećeš idolopoklonstvo. Ja sa strane posmatram ostrašćenost pojedinih na blogu kad je Broz u pitanju i sprdam se sa količinom tog beskorisnog animoziteta i energijom pljuvačine (ako si već pomenuo patologiju).

Pritom ako je sve to sa ciljem blogovske zabave i dokone onda je ok.

Sutra je novi dan - valja nama dalje.

PS a ako ćeš realno - bravar je bio bolji. Mnogima koji su čekali u redu da mu se poklone. Ja nisam ni tada - boleo me baš tuki. Lažu da se moralo. Niko mi nije zamerio što sam igrao basket dok su pored njegovog sanduka hiljade padale u nesvest. Istine radi.
Черевићан Черевићан 09:49 22.05.2020

одрживошћу неодрживог

ili relativno gledano

по свему смо Братеее .....специфични
окренути прошлошћу милимо ка сутра,
јес' да и глобални хаос .....помак не да
но шушка се шушка стужу нова јутра
Filip Mladenović Filip Mladenović 10:05 22.05.2020

Re: одрживошћу неодрживог

Prema Eurostatu Srbija je najsiromašnija u Evropi.

Zato što 60% radnika prima ispod 250e, a 70% penzionera nema ni 200 evra mesečno. Pola miliona dece je ugroženo, jer nema 3 obroka dnevno!
jinks jinks 10:16 22.05.2020

...

Gospodin Broz, kao i njegovo čitavo životno delo izgleda da prilično tačno ilustruju poznatu narodnu poslovicu po kojoj su "u laži kratke noge".
Filip Mladenović Filip Mladenović 11:17 22.05.2020

Re: ...

U toj laži kratkih nogu živelo se bolje, tj. manje loše nego sada, u lažima dugog nosa i još dužih nogu!
jinks jinks 11:26 22.05.2020

Re: ...

U toj laži kratkih nogu živelo se bolje

U vreme Tita živelo se "dobro" 10-ak, 15 godina (kraj 60-ih i 70-te), to zagovornici ove ideje uporno zaboravljaju.

80-tih je bio bankrot i početak novog siromaštva, kraj 40-ih i 50-te teško siromaštvo, 60-te nešto blaže siromaštvo.

Otuda i izraz "kratkih nogu laži", pošto je iluzija trajala tek 10-15 godina, a ne 100 ili 150.

Da ne pominjem amnestiju NDH pored svega, kao i posledice koje su iz toga proistekle 90-ih.
gedza.73 gedza.73 11:38 22.05.2020

Re: ...


Filip Mladenović
U toj laži kratkih nogu živelo se bolje, tj. manje loše nego sada, u lažima dugog nosa i još dužih nogu!

Nije istina. Danas se živi bolje, tj. mnogo manje loše nego tada.
predatortz predatortz 11:41 22.05.2020

Re: ...

gedza.73

Filip Mladenović
U toj laži kratkih nogu živelo se bolje, tj. manje loše nego sada, u lažima dugog nosa i još dužih nogu!

Nije istina. Danas se živi bolje, tj. mnogo manje loše nego tada.


Tačno tako, brat Gedžo!
Danas većina živi mnogo bolje. Za sebe pouzdano mogu reći da živim mnogo bolje nego što su živeli moji roditelji u ono vreme.
Samo, danas se više kuka. Jer se sme.
I dobro je što se sme.
gedza.73 gedza.73 11:59 22.05.2020

Re: ...

predatortz
Danas većina živi mnogo bolje. Za sebe pouzdano mogu reći da živim mnogo bolje nego što su živeli moji roditelji u ono vreme.
Samo, danas se više kuka. Jer se sme.
I dobro je što se sme

To 'sme' je jedna vrlo bitna stavka od koje sve kreće.
Neki moj rođak, čovek koji pamti šta je gde kome prodao i od čega je šta kupio pre četiri, pet decenija krene da se raspravlja sa mnom kako se nekada živelo bolje.
Uvek su imali neka državna primanja nege, pomoći, invalidnine', SUBNOR apanaže... 'Crveni' do koske, sve po redu TitoPartijaMilošević, ceo život su čekali da Amerika propadne. Valjda im to bila neka uteha.


A nije ni znao na koga je udario .
'Kuću si krenuo da praviš krajem devedesetih, posle dvehiljadite dovršio, osamdesetih živeo u čatmari, vozio ladu, trinaestice gume, jedan traktor, monofazna struja, u prodavnicu dva puta u mesec dana po petrolej, šećer i so. Danas troja kola, tri registracije, 16'' letnje, zimske gume, mobilni, kablovska, interneti, prodavnica svaki dan, nova poljomehanizacija... Vrati se u osamdesete danas imaćeš para da ne znaš šta ćeš sa njima'
apacherosepeacock apacherosepeacock 06:46 24.05.2020

Re: ...

jinks
U toj laži kratkih nogu živelo se bolje

U vreme Tita živelo se "dobro" 10-ak, 15 godina (kraj 60-ih i 70-te), to zagovornici ove ideje uporno zaboravljaju.

80-tih je bio bankrot i početak novog siromaštva, kraj 40-ih i 50-te teško siromaštvo, 60-te nešto blaže siromaštvo.

Otuda i izraz "kratkih nogu laži", pošto je iluzija trajala tek 10-15 godina, a ne 100 ili 150.

Da ne pominjem amnestiju NDH pored svega, kao i posledice koje su iz toga proistekle 90-ih.




Valja podvuci jos jednom!





solo solo 10:40 24.05.2020

Re: ...

U toj laži kratkih nogu živelo se bolje, tj. manje loše nego sada, u lažima dugog nosa i još dužih nogu!


Budi precizniji. Živelo se bolje u odnosu na to koliko se radilo.

Dobrana većina nije radila puno.
Stvari su se promenile, navike su ostale.
Zato se sada tako puno kuka i zapomaže.

To najbolje znaju ovi naši dijasporci. Mogli bi da objasne.
nask nask 13:40 22.05.2020

Već sam kačio ali pristaje blogu

Filip Mladenović Filip Mladenović 14:30 22.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

Brzina i obim odziva gradjanstva Srbije za onih famoznih 100 evra najbolje i najupečatljivije govori o tome kako i koliko se danas živi bolje!!!
nsarski nsarski 16:04 22.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

Filip Mladenović
Brzina i obim odziva gradjanstva Srbije za onih famoznih 100 evra najbolje i najupečatljivije govori o tome kako i koliko se danas živi bolje!!!


Priznaj da si ti odbio tu ponižavajuću pomoć!
nask nask 16:34 22.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

Ma da sam bogat ko Bezos ja bih opet uzeo tih 100 evra. Ako ne uzmeš ode svih 100 evra prevarantima iz vlasti, a ako uzmeš, ode samo 30%.
Filip Mladenović Filip Mladenović 18:17 22.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

nsarski
Filip Mladenović
Brzina i obim odziva gradjanstva Srbije za onih famoznih 100 evra najbolje i najupečatljivije govori o tome kako i koliko se danas živi bolje!!!


Priznaj da si ti odbio tu ponižavajuću pomoć!


Pročitajte moje OTVORENO PISMO ministru finansija, u kome sam objasnio šta ću uraditi sa tih 100 evra!
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:20 22.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

Pročitajte moje OTVORENO PISMO ministru finansija, u kome sam objasnio šta ću uraditi sa tih 100 evra!


Pročitao ja, i tamo piše da ćeš ih uzeti.
I da ćeš njima da častiš sestru koja je lečila tvoju decu.

Ja kad nekoga čašćavam ja to radim svojim parama, ne o državnom trošku.
Filip Mladenović Filip Mladenović 21:25 22.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

U tekstu piše pod kojim uslovima ću se odreći tih 100 evra!

Pošto Mali ministar finansija nije ispunio uslove, tih 100 evra ću pokloniti medicinskoj sestri!
solo solo 09:02 23.05.2020

Re: Već sam kačio ali pristaje blogu

Ja kad nekoga čašćavam ja to radim svojim parama, ne o državnom trošku.


,,Sve što ti država pokloni budi siguran da ti je pre toga uzela ili ti je dužna,,
Winston Churchill
kamilo_emericki kamilo_emericki 23:02 22.05.2020

Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Slovenija.
Isti drzava 45 godina, isti sistem, isti predsednik(dozivotni), isti zakoni o verbalnom deliktu i samouporavljanju... Kad je puklo oni stresli prasinu sa fasade, renovirali sta je trebalo, dozidali sta je nedostajalo da sve bude u skladu sa vremenom. Rusili samo ono sto je bilo dotrajalo i neisplativo za odrzavati. Nisu rusili da pokazu kako su pametniji od oceva.
Gledajuci danasnje zelje Srba i gledajuci Sloveniju i njen primjer tranzicije sve cesce mislim da bi Srbi trebaju vise preispitati ideje Rastka Nemanjica nego Josipa Broza

Psovati, siriti lazi, vrijedjati, nije sloboda govora, vec uglavnom, bezobrazluk i nepristojnost.

nask nask 00:27 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

To nam Slovenci sve pokraše dok su njihovi komunisti i polunjihov Tito bili na vlast. A počeli su da kradu još pod Aleksandrom.
gedza.73 gedza.73 10:43 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nask


To nam Slovenci sve pokraše dok su njihovi komunisti i polunjihov Tito bili na vlast. A počeli su da kradu još pod Aleksandrom.


Tokom I svetskog rata ne samo SLovenci nego i Hrvati. Mi smo izašli iz tog rata potpuno različito. Na jednoj od prvih skupština neko od govornika je naveo kako se u selima centralne Srbije sa gvozdenog pluga vratilo na drveno ralo.

Međuratni period u zajedničkoj državi su obeleželi mnoge stvari. Da navedem dve. Jedna da je visokim carniskim stopama štićena slovenačka i hrvatska industrija (koja nije stradala tokom WWI) pa se nije moglo nabavljati iz inostranstva nego od njihovih proizvođača, druga da je nakon okončanja rata utvrđen paritet jedan KuK kruna za jedan dinar (koji je imao podlogu u zlatu) pa je su Hrvati i Slovenci trgovali po Srbiji falsifikovanim krunama ili novcem koji u Austriji i Mađarskoj nije imao nikakvu vrednost.

Koliko god nekome bilo smešno što su Nemci tokom rata krali iz Srbije i što je najveća presa na Balkanu iz Kragujevca preseljena u Sloveniju kao i neke druge fabrike pred navodnom opasnošću od napada SSSR-a ni jedna fabrika tokom tršćanske krize nije prešla u Srbiju kao i zakoni koji su različito dozvoljavali-zabranjivali privredne delatnosi u pojedinim delovima države trebao bi da se zapita šta je to izdaja nacionalnih interesa i kapitulacija.

U Rožnoj dolini su na parkingu bile drvene barake u kojima su bile slovenačke (većim delom) i hrvatske (manjim delom) špediterske agencije. Radile su tzv. malogranični promet. Natovari se daska iz Kučeva ili granulat iz Pančeva, papire rade u Rožnoj dolini, njima stranci plaćaju u devizama a oni pustaju novac fabrikama u unutrašnjosti u dinarima.

BUkvalno su i špediteri i trgovici sa maržom.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:08 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

kamilo_emericki
Psovati, siriti lazi, vrijedjati, nije sloboda govora, vec uglavnom, bezobrazluk i nepristojnost.


Jedan dobar primer i rasprava o tome - sta je sloboda govora a sta puko vredjanje (kako za koga, sudeci po raznovrsnim reakcijama) bio je na temu politike satiricnog magazina Charlie Hebdo..

Bilo je govora o tome i ovde, na blogu, a i sirom sveta.

I, sta ti mislis, gde je tu granica i da li treba da postoji i ko, u tom slucaju, treba da je odredi?
dragosevacsutra dragosevacsutra 11:25 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Slovenija.
Isti drzava 45 godina, isti sistem, isti predsednik(dozivotni), isti zakoni o verbalnom deliktu i samouporavljanju... Kad je puklo oni stresli prasinu sa fasade, renovirali sta je trebalo, dozidali sta je nedostajalo da sve bude u skladu sa vremenom. Rusili samo ono sto je bilo dotrajalo i neisplativo za odrzavati. Nisu rusili da pokazu kako su pametniji od oceva.


jeste, i (pravno i fakticki) proterali nekih 50,000 drzavljana koji im nisu bili po volji; uzeli imovinu i slicno. a da su isti zakoni bili, pa i nisu, jer iz nekih razloga slovenci su mogli da guraju privatni biznis jos osamdesetih.

secam se oca koji se krstio i levom i desnom (a bio iskreni komunista do tada) kako slovenac ima privatni autobus koji iznajmljuje fakultetu (u Beogradu) gde je otac radio.

govna.

nask nask 12:15 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

jer iz nekih razloga slovenci su mogli da guraju privatni biznis jos osamdesetih.

Ma šta osamdesetih, eno ih oni slovenci (ili ustaše ne sećam se) Karići još sedamdesetih osnovali svoje privatne firme i fabrike po Kosovu sve u nameri da nam ga otmu.

govna.

Da, baš tako, govna koja su iznajmljivala srbomrzačke autobuse.
dragosevacsutra dragosevacsutra 12:26 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Da, baš tako, govna koja su iznajmljivala srbomrzačke autobuse.


da bas tako govna - jel postojao privatni biznis 1982 u uzoj Srbiji?

za Kosovo ne znam.

nisu autobusi srbomrzacki, autobusi su samo srboisplativi (slovancu, privatnom biznismenu kome je dozvoljeno da zaradjuje jer je iz te republike gde je to bilo dozvoljeno).

i onda pricamo o otvorenom trzistu - pa da, sistem je bio idealan; u jednoj republici cveta privatni biznis cije je trziste, pajz sad - druge republike gde takav privatni biznis nije dozvoljen.

mozgu.


nask nask 13:10 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

jel postojao privatni biznis 1982 u uzoj Srbiji?

Jeste i ono što si napisao o privatnom biznisu u SFRJ ne stoji.

Ajd sad ozbiljno, većina nas na ovom blogu aktivno pamti to vreme tako da nema potrebe ovde prodavati budalaštine u smislu kako smo bili jebani redom od svih u poslednjih 65 miliona godina. Jadni mi nevini anđeli u svetu poganih. Daj bre vreme je da prerastemo taj pubertet.
nask nask 13:30 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

pokvarena ploča
nikvet pn nikvet pn 13:44 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nask
Jeste i ono što si napisao o privatnom biznisu u SFRJ ne stoji.


Очигледно ниси ни размишљао о приватном бизнису иначе би знао да је све преко фризер-такси-кафаница било забрањено. У Србији. У Сло и Хрв није.

Конкретно ветеринарски посао је тек 1990-те за Анте Марковића у Законом о личном раду пуштен с државног ланца.

Целокупна привреда СФРЈ је била уствари једна једина мегакомпанија са ЦК СКЈ на челу.

nask nask 15:14 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Очигледно ниси ни размишљао о приватном бизнису иначе би знао да је све преко фризер-такси-кафаница било забрањено. У Србији. У Сло и Хрв није.

Uz svo dužno poštovanje ali ovo gore nije tačno. Još jednom nije tačno. Braća Karić su očigledan dokaz za to. Ako se dobro sećam mogao si da zaposliš do dvadeset ljudi i ako onda iskombinuješ sve članove uže i šire porodice zaposliš i preko 100 ljudi. Tako su Karići pokrenuli svoje poslove.

Znam da je u Soveniji bila dozvoljena privatna zubarska praksa dok to u drugim republikama nije. U Srbiji se to, radilo ilegalno, mislim na privatnu zubarsku praksu. Za ono što ti pominješ ne znam, verujem ti da je to tako bilo.

Mada sve to je na ovom blogu nebitno jer ovde se po milioniti put raspravlja o tome ko je nas Srbe zajebao. Po mom skromnom mišljenju, sami sebe.
vcucko vcucko 16:11 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nask

Znam da je u Soveniji bila dozvoljena privatna zubarska praksa dok to u drugim republikama nije. U Srbiji se to, radilo ilegalno, mislim na privatnu zubarsku praksu. Za ono što ti pominješ ne znam, verujem ti da je to tako bilo.

I u Hrvatskoj, privatni zubari oduvek. Legalno, sa firmom-tablom i lepim, čistim ordinacijama, stilskim foteljama u čekaonici (a čekaš kratko jer je sve zakazano i potvrđeno telefonom dan pre), na stolu gomila talijanskih modnih magazina za gospođe, "Bravo" za klince, "Quattroruote"ili "Gente motori" za gospodu.

Da se razumemo, oduvek znači od kad ja pamtim, a već sam u godinama kad se pamti mnogo.
maksa83 maksa83 17:54 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

da bas tako govna - jel postojao privatni biznis 1982 u uzoj Srbiji?

Ne mogu da ti garantujem da je to bilo baš 1982., ali negde u to vreme neki moj dalji brat od dalje tetke iz Beograda je u Pazovi imao neku fabrikicu za proizvodnju ... nekih sad džidža, ne umem da kažem kojih, ni da li metalnih ili plastičnih, ali je mlatio ozbiljne pare, znam da je stalno vozio Citroen ajkulu, a u jednom trenutku je imao i teniske terene negde (mislim) na Karaburmi.

Edit: nije bio pripadnik ni potomak crvene buržoazije, sirotinja odrasla u udžericama na Rospi Ćupriji sa željom da nešto uradi.
gedza.73 gedza.73 18:40 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nask
Mada sve to je na ovom blogu nebitno jer ovde se po milioniti put raspravlja o tome ko je nas Srbe zajebao.

Možda tako deluje 'al' u stvari nije'.

Pored navoda nekih istorijskih činjenica sa ovih prostora najveći krivci za svoju sudbinu su upravo Srbi kao i za ono što se dešavalo državi Srbiji. Pripadnici JNA, SUBNOR-ovci, Komunistička partija Srbije, direktori od SIV-a do OUR-a i botovi koji su uživali povlastice (samo neka pogledaju danas tetrebe oko vladajuće stranke i eto njihovog ogledala). Kako reče jedan na blogu 'bilo je bolje, uzmeš kredit, kupiš nekretninu a rate pojede inflacija'.

Dugogodišnja negativna selekcija koja je u vrhove koji su odlučivali gurnula debile i poslušnike. Koje su pratile grupe koje su imale koristi. što je posledično dovelo do velikog broja , kako reče Đinđić, politički i ekonomskih nepunoletnih parazita. Uz činjenicu da nisu otvoreni dosijei mogu da kevću, pišu članke i opravdavaju svoja cinkarenja za kilo jagnjetine i špricer.

500 000 Jugoslovena je izbeglo sedamdesetih. Daleko više je njih napravilo privatna preduzeća po inostranstvu nego ostatak od 20 miliona.

Da ne pominjemo privatna preduzeća koja su tih godina nastajala po zapadnoj Evropi.

Danas znam ljude koji su ozbiljni preduzetnici, sa stabilnim poslovima koji rade za inostrana tržišta (kako kažu) kvalitetne proizvode. O poslovnosti, kvalitetu, prihodima-rashodima SFRJ preduzeća sa hiljadama radnika su mogla samo da sanjaju.

Dakle i po tom parametru je bolje. Sad što neki Srbi vole da viču 'Bravar je bolji' a neki 'Vučić je bolji' ne razumem se u psihologiju da bi' to objasnio.

Al' ima jedan pametan čovek, klinički psiholog, koji je to opisao, ne znam dal' sam pominjao tu knjigu ovde

U poglavljima pod naslovom „Postkomunizam“, „Egalitarizam“, „Klijentelizam“ i „Dekonstrukcija i rekonstrukcija institucija“, Biro se bavi ostacima samoupravne i komunističke svesti koje su prepreka za
tržišno ponašanje – psihologijom „jednakih stomaka“; psihologijom „dobijanja“,
nasuprot psihologiji „zarađivanja“; psihologijom „bolje da nađem vezu sa sudijom,
nego da imam pravnu državu“. Ukazujući na značaj transvremenskih, vanpartijskih i
deindividualizovanih institucija, Biro nam ukazuje na put kojim se stvara zdravo
(demokratsko) društvo.
Mikloš Biro


linak ispod
Važnije je poznavati sudiju nego zakon

Zanimljivo istraživanje s kraja osamdesetih (jedan od razloga propasti privrednih reformi) koje govori o raspolućenosti ljudi kaže (ne sećam se baš detalja) da su istovremeno isti ispitanici bili za tržišnu ekonomiju, plate po učinku, nagrađivanje vrednih i kažnjavanje lenjih ali i protiv kapitalizma u kome se loše živi.
nask nask 19:33 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Možda tako deluje 'al' u stvari nije'.

Ma kako nije. I sam elaboriraš u daljem komentaru kako su nas zajebali, mada vidim da sugerišeš da su nas Srbi zajebali.

Apropo Ralfa, Nemci su i dalje nacisti, Amerikanci rasisiti i u duši robovlasnici, Japanci ... Samo ljudima koji su živeli u komunizmu treba 60 godina da shvate nešto. Mnogo glupavi neki narodi. Zar ti nikada nije upalo u oči da je tzv. antikomunizam u stvari samo prikriveni antislavenizam, jedna rasističko šovinistička priča kojom se retroaktivno opravdavaju nepočinstva nekih velikih i produhovljenih naroda koji nose ljudsku civilizaciju na svojim plećima štiteći je od maloumnih divljaka kojima je komunizam u genima.
gedza.73 gedza.73 20:26 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

I sam elaboriraš u daljem komentaru kako su nas zajebali, mada vidim da sugerišeš da su nas Srbi zajebali.

Onda mi je neuspela elaboracija. Samo sam naveo činjenice da su oni ljudi poptuno legitimno gledali svoje interese, radili u skladu sa svojim interesima za razliku od naših državnika.
I da, sugerišem da je naše rukovodstvo, naša elita i svi koji su pripadali višem ešalonu krivi za stanje u državi Srbiji nakon WWII.
Prava je šteta što, kažem, dosijei nisu otvoreni pa da bar moralno ako ne zakonski odgovaraju za izdaju i progone nego i dalje pokušavaju svoje privilegije opravdaju nekim regionskim interesom (mislim da sam i to već pisao kako ako treba sa nekim da s ujedinjujemo trebalo bi to da bude sa Rumunima) i kvazihumanističkim principima


Zar ti nikada nije upalo u oči da je tzv. antikomunizam u stvari samo prikriveni antislavenizam, jedna rasističko šovinistička priča kojom se retroaktivno opravdavaju nepočinstva nekih velikih i produhovljenih naroda koji nose ljudsku civilizaciju na svojim plećima štiteći je od maloumnih divljaka kojima je komunizam u genima.

Zar nije baš ideolog i guru svetskog komunizma Karl Marks baš pisao o slovenskim narodima kao nižoj rasi? Mislim da je upotrebio reči 'trebali bi da izgore u plamenu' i 'đubrad' ako ne grešim? Pre nacista. A danas pola Srbije ne možemo da mu izvadimo iz dupeta. Njegovog i od bravara.


Nemci nacisti, Amerikanci rasisti i robovlasnici, Japanci nacisti plus rasisti a mi cvećke? Pa zar ne bi u SFRJ neka šovinističko rasistička priča o Evropljanima i AMerikancima, ksenofobno netolerantna i alava na tuđe teriotirije? TO ona zvanična doktrina, ona nezvanična je obučavala kleromilitarističke i terorističke organizacije.



nask nask 20:47 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

I da, sugerišem da je naše rukovodstvo, naša elita i svi koji su pripadali višem ešalonu krivi za stanje u državi Srbiji nakon WWII.

To važi za sve države, e sad da li je krivica ili zasluga to je već relativno.

Prava je šteta što, kažem, dosijei nisu otvoreni

Mene samo interesuje zašto je to tako. Je li nam i za to neko drugi kriv? Znam odgovor, naravno da je to krivica drugih i komunista.

Karl Marks

Marks je mrtav već izvestan broj godina ali ti si linkovao misaone tokove živog čoveka koji zajedno sa hiljadam ostalih i dalje prodaje priču o glupim i pametnim narodima.

TO ona zvanična doktrina, ona nezvanična je obučavala kleromilitarističke i terorističke organizacije.

O čemu ti to?
gedza.73 gedza.73 21:04 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

O čemu ti to?

Pogledaj saradnju SFRJ službi sa nekim palestinskim bratstvima, svetski poznatim teroristima...
edit
Tu nam je palestinsku 'patku' uturio visoki oficir JNA (poznat po organizovanju mnogih uspešnih navijačkih grupa i naoružavanju Arkana na utakmici) pa je Beograd prepoznat kao antijevresjki što je za posledicu imalo podršku nekim drugim stranama tokom ratova devedesetih
Mene samo interesuje zašto je to tako. Je li nam i za to neko drugi kriv?

Srbi koji su tokom SFRJ zlatnog doba otišli u evropske države su živeli bolje pod partijama i vladama tih, kako je volela Latinka Perović da kaže, buržoaskih, antinarodnih država nego Srbi koji su ostali pod tutorstvom srpskih komunista.

Srbi koji su devedesetih godina otišli u evropske države su živeli bolje u tim antislovenski nastrojenim državama nego Srbi pod srpskim komunistima preobučenim u espesovce.
Zašto je to tako? Znam odgovor

aj da okrenemo na nešto lepo. da zaboravimo ove koji žale za tutorima.

The Italdesign era
In 1967, aged 29 but with 12 years of work experience, Giugiaro started his own design firm, Italdesign, and moved heavily into mass produced cars, shaping some of the world's most successful people movers.

n 1974 he was asked to design the successor of the Beetle for Volkswagen. The resulting first generation Golf -- known as the Rabbit in the US


Njegov dizajn je Delorijan i Džejms BOndov podvodni auto.

Mislim da je i ovaj model Alfe iz šezdesetih njegovo delo




Verovatno smo mi imali nešto najbolje (neki privatnik ili državni automobilistički razvojni centar) na svetu iz tog perioda ali je i ova Alfa kao lutkica
dragosevacsutra dragosevacsutra 21:24 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Jeste i ono što si napisao o privatnom biznisu u SFRJ ne stoji.



stoji,

nadji mi jednog privatnog autoprevoznika u srbiji 1982. godine

maksa83 maksa83 21:53 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nadji mi jednog privatnog autoprevoznika u srbiji 1982. godine

Je l' može pre toga? Moj pok. tast je bio samostalni privatni autoprevoznik iz Srbije još sedamdesetih, imao je svoj kamion i vozio je stvari za pare. Najisplativije je bilo kada te angažuju za neko veliko gradilište.
nask nask 21:57 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Pogledaj saradnju SFRJ službi

Mi smo samo sarađivali sa teroristima/oslobodilačkim pokretima, za razliku od nekih civilizovanijih koji su ih osnovali, plaćali i održavali, mada grešim što to kažem u prošlom vremenu.
da je i ovaj model Alfe

Ovaj model sam video na ulici pre neki dan ali ne stigoh da ga slikam. Da se rasplačeš što više niko ne pravi lepa auta.

Ali videh i uslikah ovog



Dzn dzn dzn dzzzn dzzzn dzzzn, kako je blesavo zvučao ovaj motor
nask nask 22:03 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nadji mi jednog privatnog autoprevoznika u srbiji 1982. godine

Ajd još ovaj put, taksisti, prevoz posmrtnih ostataka, privatni prevoznici sa kamionima ...
kamilo_emericki kamilo_emericki 22:35 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

apacherosepeacock
kamilo_emericki
Psovati, siriti lazi, vrijedjati, nije sloboda govora, vec uglavnom, bezobrazluk i nepristojnost.


Jedan dobar primer i rasprava o tome - sta je sloboda govora a sta puko vredjanje (kako za koga, sudeci po raznovrsnim reakcijama) bio je na temu politike satiricnog magazina Charlie Hebdo..

Bilo je govora o tome i ovde, na blogu, a i sirom sveta.

I, sta ti mislis, gde je tu granica i da li treba da postoji i ko, u tom slucaju, treba da je odredi?

Prvo odgovor na pitanje.
Ja odredjujem granicu uvrede, bezobrazloka, nepristojnosti. Nemam dva razlicira metra za mjerenje. Za sebe i za druge. Sve ono sto mi smeta u odnosu drugih prema meni smatram da bi drugima smetalo da im ja uradim. I ne pitam se da li drugi trebaju i mogu biti bolji prema meni nego se trudim da budem bolji prema sebi a od mene boljeg mozda jos neko moze imati korist.
Charlie Hebdo je posebna prica.
Raspitaj se sto su crtacu Siné dali otkaz i na ciji racun je pravio salu a pozere koji su vristali; "Ja sam Carli" (Je suis Charlie) Emanuel Tod ( Emmanuel Todd) je napisao knjigu: "Ko je Carli" (Qui est Charlie) i prosao demokratsku sikanu jer se mnogima nije svidjela njihova prava slika.
dragosevacsutra dragosevacsutra 22:46 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Ne mogu da ti garantujem da je to bilo baš 1982., ali negde u to vreme neki moj dalji brat od dalje tetke iz Beograda je u Pazovi imao neku fabrikicu za proizvodnju ... nekih sad džidža, ne umem da kažem kojih, ni da li metalnih ili plastičnih, ali je mlatio ozbiljne pare, znam da je stalno vozio Citroen ajkulu, a u jednom trenutku je imao i teniske terene negde (mislim) na Karaburmi.


mislis na sani?

samo bolje je da ne garantujes, jer su otvoreni kao prvi privatni klub u srbiji 1991.

sanitenis
freehand freehand 22:48 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

dragosevacsutra
Jeste i ono što si napisao o privatnom biznisu u SFRJ ne stoji.



stoji,

nadji mi jednog privatnog autoprevoznika u srbiji 1982. godine


Jel se važe Paja i Jare?
maksa83 maksa83 22:48 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

mislis na sani?

jeste, kod hale pionir. samo nemoj da garantujes, jer to je bilo 1991.

Ne mislim na Sani, Hala Pionir nije Karaburma.
dragosevacsutra dragosevacsutra 22:51 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Ne mislim na Sani, Hala Pionir nije Karaburma.


nego na koji klub mislis?

zajebavao me link gore, pa mozda nije ostao deo komentara.
ako odes na sani link videces da se ponose time da su prvi privatni klub u srbiji.

prvi, 1991. godine...

tesko da je bilo bilo sta na karaburmi - izbor je bio zvezda, partizan ili kalemegdan. dobro, i olimp posle (1985).
freehand freehand 23:00 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nego na koji klub mislis?

Izvinjavam se na uplitanju, ali ne vidim da je iko pominjao ikakav klub. suština je bila u "privatnoj firmi" pa su pomenuti i "teniski tereni". Samo si ti pomennuo nekakav klub, što istini za volju uopštenije neobično za ovdašnju polemičarsku gologuziju koja prvo izmisli sagovornikov stav a onda udari po njemu usput dodtano izmišljajući potrebne temelje za sopstvene uzlete mašte i klevetničke fantazmagorije.
maksa83 maksa83 23:01 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nego na koji klub mislis?

Apsolutno nemam pojma, to su stvari koje sam tada čuo u prolazu "Šta radi Dule?" "Ima neke teniske terene na Karaburmi", a tome ima kojih milion godina.

Kako god, poenta je da je on tih ranih osamdesetih imao biznis, a nije bio jedini pošto je Pazova bila Meka za te fabričice i imao si gomilu tih privatnika koji imaju "nešto u Pazovi".

Milan Novković Milan Novković 23:06 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
...
Kako god, poenta je da je on tih ranih osamdesetih imao biznis, a nije bio jedini pošto je Pazova bila Meka za te fabričice i imao si gomilu tih privatnika koji imaju "nešto u Pazovi".

Imao si privatnika svuda, ali da, imali su te popularne klastere, preteče "biznis parkova i centara"

Otkud uopšte ti arumenti o nemanju privatnika?
freehand freehand 23:07 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
nego na koji klub mislis?

Apsolutno nemam pojma, to su stvari koje sam tada čuo u prolazu "Šta radi Dule?" "Ima neke teniske terene na Karaburmi", a tome ima kojih milion godina.

Kako god, poenta je da je on tih ranih osamdesetih imao biznis, a nije bio jedini pošto je Pazova bila Meka za te fabričice i imao si gomilu tih privatnika koji imaju "nešto u Pazovi".


Pazova se ne računa. I sopot. Toe Slovenija. Inače, zakonska granica bila je 15 zaposlenih. I to je važilo za Sloveniju kao i za Srbiju.
freehand freehand 23:10 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Milan Novković
maksa83
...
Kako god, poenta je da je on tih ranih osamdesetih imao biznis, a nije bio jedini pošto je Pazova bila Meka za te fabričice i imao si gomilu tih privatnika koji imaju "nešto u Pazovi".

Imao si privatnika svuda, ali da, imali su te popularne klastere, preteče "biznis parkova i centara"

Otkud uopšte ti arumenti o nemanju privatnika?

Nisu u pitanju nikakvi klasteri nego neke opštine koje su bile spremne da se odreknu svih ili najvećeg dela svojih prihoda iz poreskih i paraporeskih obaveza, pa su se onda preduzetnici odlučivali dau njima registruju radnje i firme.
maksa83 maksa83 23:15 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Otkud uopšte ti arumenti o nemanju privatnika?

A jebaga, blog, ovde svako misli da će svaka budalaština da prođe...

Inače od njih trojice braće najmanje sam kontakta imao sa Duletom koji je bio najstariji i u tom privatnik-biznis svetu, srednji brat je bio taksista a najmlađi (koji mi je bio neka vrsta idola, starijeg brata kog nisam imao) je vozio relije (u Fići doduše), bio generalno omiljen i faca (imao najmanje para od njih trojice a šetao ubedljivo najbolje ribe (njemu smo davali ključeve da nam "čuva stan" kad negde putujemo), a u toj njihovoj ekipi ranih osamdesetih najuspešniji je bio izvesni Zoran Frizer koji je bio - šokantno - frizer, imao je privatni salon i u to vreme je bio faca u tom svetu, npr. kada je napravljen Sava Centar on je tamo dobio prostorije za salon pošto je u SC sve moralo da bude top.
kamilo_emericki kamilo_emericki 23:22 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nask
Možda tako deluje 'al' u stvari nije'.

Ma kako nije. I sam elaboriraš u daljem komentaru kako su nas zajebali, mada vidim da sugerišeš da su nas Srbi zajebali.

Apropo Ralfa, Nemci su i dalje nacisti, Amerikanci rasisiti i u duši robovlasnici, Japanci ... Samo ljudima koji su živeli u komunizmu treba 60 godina da shvate nešto. Mnogo glupavi neki narodi. Zar ti nikada nije upalo u oči da je tzv. antikomunizam u stvari samo prikriveni antislavenizam, jedna rasističko šovinistička priča kojom se retroaktivno opravdavaju nepočinstva nekih velikih i produhovljenih naroda koji nose ljudsku civilizaciju na svojim plećima štiteći je od maloumnih divljaka kojima je komunizam u genima.

Bravo.
Meni je zabavno kako mnogi na blogu prodaju pricu o finoci i kao gnusaju se Arkana i arkanovica a svjetle im oci na sjaj i bogatstvo onih koji su se na svjetskom nivou ponasli i ponasaju kao Arkan po Balkanu.

kamilo_emericki kamilo_emericki 23:27 23.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

dragosevacsutra
Jeste i ono što si napisao o privatnom biznisu u SFRJ ne stoji.



stoji,

nadji mi jednog privatnog autoprevoznika u srbiji 1982. godine


Mislim da je Bora Djordjevic, fudbaler Partizana, kad je zavrsio fudbalcku karijeru kupio kamion i bio prevoznik.
pecaros pecaros 00:04 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

dragosevacsutra

nadji mi jednog privatnog autoprevoznika u srbiji 1982. godine


Je l' se važi brodski prevoznik?

Nije tako glamurozno kao što zvuči, ali neki porodični prijatelji, bračni par, imali deregliju za prevoz peska i šljunka. Nije bila samohodna, vukao ju je remorker, verujem ortački, takođe privatni. I to još od pre rata. Negde šezdesetih sam bio gost na jednoj turi - Begejom, Tisom i Dunavom do jedne ade gde se utovarao pesak, i nazad.
dragosevacsutra dragosevacsutra 00:35 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

"Ima neke teniske terene na Karaburmi"


vazi...

dragosevacsutra dragosevacsutra 00:38 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Mislim da je Bora Djordjevic, fudbaler Partizana, kad je zavrsio fudbalcku karijeru kupio kamion i bio prevoznik.


ocigledno se ne razumemo.

nadji mi privatnog autoprevznika koji prevozi ljude po srbiji 1982. godine.
maksa83 maksa83 00:44 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

nadji mi privatnog autoprevznika koji prevozi ljude po srbiji 1982. godine.

Kapiram da je sledeći korak:

Nađi mi privatnog autoprevoznika koji prevozi ljude po srbiji 1982. godine gde je prosečna visina prevoženih 183cm, 73% ima crne oči, zelene ne manje od 18% i da je drugo najčešće muško ime među njima Abayomi a žensko Slavica.
apacherosepeacock apacherosepeacock 07:04 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

kamilo_emericki

Charlie Hebdo je posebna prica.
Raspitaj se sto su crtacu Siné dali otkaz i na ciji racun je pravio salu a pozere koji su vristali; "Ja sam Carli" (Je suis Charlie) Emanuel Tod ( Emmanuel Todd) je napisao knjigu: "Ko je Carli" (Qui est Charlie) i prosao demokratsku sikanu jer se mnogima nije svidjela njihova prava slika.



Podrska sa parolom 'Ja sam Carli' je prvenstveno nastala zbog onih neistomisljenika koji su se odlucili na streljanje metod izrazavanja protesta.


Cime je cela stvar (freneticna podrska magazinu i stradalima njegove redakcije) dobila sasvim drugu dimenziju.. Kako i ne bi.


Inace ja licno ne mislim da su kritika i ismejavanje/vredjanje isto.


No nekima jeste isto (cesto vide to ili nazivaju provokacijom), na stranu ovaj slucaj CH, ispao je kao neki lakmus papir na tu temu u celom svom medijskom istorijatu.




rodni rodni 07:52 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

freehand
nego na koji klub mislis?

Izvinjavam se na uplitanju, ali ne vidim da je iko pominjao ikakav klub. suština je bila u "privatnoj firmi" pa su pomenuti i "teniski tereni". Samo si ti pomennuo nekakav klub, što istini za volju uopštenije neobično za ovdašnju polemičarsku gologuziju koja prvo izmisli sagovornikov stav a onda udari po njemu usput dodtano izmišljajući potrebne temelje za sopstvene uzlete mašte i klevetničke fantazmagorije.

Pa da!
Gologuzija udarila na privatluk koji je cvetao u vreme Faraona Tite!
Oooo, jebote - koliko iko treba da bude budalčina pa da brani onu nakaradu od komunjarskog 'sistema'?!
Stra-šno!
rodni rodni 08:00 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

freehand
maksa83
nego na koji klub mislis?

Apsolutno nemam pojma, to su stvari koje sam tada čuo u prolazu "Šta radi Dule?" "Ima neke teniske terene na Karaburmi", a tome ima kojih milion godina.

Kako god, poenta je da je on tih ranih osamdesetih imao biznis, a nije bio jedini pošto je Pazova bila Meka za te fabričice i imao si gomilu tih privatnika koji imaju "nešto u Pazovi".


Pazova se ne računa. I sopot. Toe Slovenija. Inače, zakonska granica bila je 15 zaposlenih. I to je važilo za Sloveniju kao i za Srbiju.

Ma normalno!
Ko kaže da je pod Faraonom Titom privatna svojina bila u podređenom položaju u odnosu na društveno-komunjarsku?
Taj kleveće i laže!
A privatnik posmatran kao lopov i gubavac (maltene).
Tako kako je privatluk tretiran - tako je i to, društvo najbolje od svih, završilo, odnosno, otišlo kud i kurac.
Istina, kažu dobri oznavaoci da je propala i Italija, Engleska i Lihtenštajn!
Jeste - do mojega.
rodni rodni 08:03 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
Otkud uopšte ti arumenti o nemanju privatnika?

A jebaga, blog, ovde svako misli da će svaka budalaština da prođe...

Inače od njih trojice braće najmanje sam kontakta imao sa Duletom koji je bio najstariji i u tom privatnik-biznis svetu, srednji brat je bio taksista a najmlađi (koji mi je bio neka vrsta idola, starijeg brata kog nisam imao) je vozio relije (u Fići doduše), bio generalno omiljen i faca (imao najmanje para od njih trojice a šetao ubedljivo najbolje ribe (njemu smo davali ključeve da nam "čuva stan" kad negde putujemo), a u toj njihovoj ekipi ranih osamdesetih najuspešniji je bio izvesni Zoran Frizer koji je bio - šokantno - frizer, imao je privatni salon i u to vreme je bio faca u tom svetu, npr. kada je napravljen Sava Centar on je tamo dobio prostorije za salon pošto je u SC sve moralo da bude top.

Ma - privatluk do jaja!
Dobro ti reče ovde - jebaga, blog, ovde svako misli da će svaka budalaština da prođe...
rodni rodni 08:06 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
nadji mi privatnog autoprevznika koji prevozi ljude po srbiji 1982. godine.

Kapiram da je sledeći korak:

Nađi mi privatnog autoprevoznika koji prevozi ljude po srbiji 1982. godine gde je prosečna visina prevoženih 183cm, 73% ima crne oči, zelene ne manje od 18% i da je drugo najčešće muško ime među njima Abayomi a žensko Slavica.

To bi se možda još i moglo pronaći!
No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?
Ili si ti siguran da je privatni biznis kada imaš jedan kamion i odvoziš zemlju sa gradilišnih iskopa - ili jedan taksi?
Jebote!
maksa83 maksa83 08:21 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?

Koje boje moraju da budu kamioni?
freehand freehand 08:27 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?

Koje boje moraju da budu kamioni?

Za autobuse ne pitaš?
rodni rodni 08:28 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?

Koje boje moraju da budu kamioni?

Nebitno.
Mogu i crvene.
rodni rodni 08:29 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

freehand
maksa83
No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?

Koje boje moraju da budu kamioni?

Za autobuse ne pitaš?

Mogu i autobusi da budu crvene boje - nebitno.
hoochie coochie man hoochie coochie man 08:31 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

maksa83
No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?

Koje boje moraju da budu kamioni?


Ono što ne postoji ne može da ima boju.

Mislim stvarno, zar ne kapirate koliko je besmisleno pokušavati da se komunizam označi kao sistem u kome je privatni biznis bio normalna stvar.

Postojanje nekog brkatog šofera sa raspalim dajcom je, po vama, dokaz da je transport u komunizmu bio privatan.

Evo ti primera
Postojale su i diskoteke ali vidi šta o prvoj piše njen vlasnik

"Štampa je napadala diskoteku kao mitraljezom jer se govorilo da kvari omladinu. Samo su retki novinari napisali pozitivne utiske o njoj – Mila Kodemo iz Večernjih Novosti i Dušan Savković u Ilustrovanoj politici. Predsednica opštine, partizanski kadar, žena koju su zbog brkova zvali Muško dolazila je da zabrani sve i svašta – može da se igra ali bez muzike, recimo. Posle godinu dana pritisaka diskoteka je zatvorena jer je u vezi nje zasedao i vrhovni savet odbrane SFRJ (pronosile su se glasine da je tu sedište CIE, na primer)."

Diskoteka bez muzike, ali je postojala.
Kao i privatna transportna firma sa jednim raspalim kamionom.
maksa83 maksa83 10:51 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

Postojanje nekog brkatog šofera sa raspalim dajcom je, po vama, dokaz da je transport u komunizmu bio privatan.

Moj pok. tast nije bio brkati šofer sa raspalim Dajcom, definitivno nikad nije imao brkove a kamion teško da je bio raspao pošto je sve od čega živi održavao u najboljem mogućem stanju - čovek je radio (da, radio) od svoje 12. godine, umeo je da napravi i popravi bilo šta, imao je i strug u podrumu, a recimo sam je isekao kamion na pola i autobus na pola po horiznotali i sastavio od krova jednog i donjeg dela drugog kamping vozilo. Bukvalno sam, ne ono "zvao ortake da mu pomognu" nego sam samcit. Radio je jedan deo života kao autoprevoznik što su tada za to mesto i vreme bile dobre pare, osetno bolje nego da radiš u državnoj firmi, ali je shvatio da tako neće viđati decu nikad pa je to batalio i posle održavao štamparske mašine u Politici.

Inače, imao je puno drugara koji su se bavili tim autoprevozničkim poslom. Jedna od priča koju sam zapamtio je da su svi, ali baš svi, kad se vraćaju sa višednevne ture stajali u nekom motelu pred Beogradom i odande se javljali kući da stižu za pola sata-sat, pošto se (prema priči) jednom jedan nije javio i zatekao ženu u krivolovu. Od tad se svi najave, molim lepo...

pecaros pecaros 10:59 24.05.2020

Re: Da li ponekad pogledate Sloveniju, andjeli

rodni

No, nađi ti privatnika koji je imao 100 autobusa ili 100 kamiona tada?


Velika je boljka blogera ovdašnjih, ne samo na ovu temu, što stvari posmatraju iz današnje vremenske perspektive. Hajd' što to rade, ali čak i ako im neko nešto objasni, oni ne umeju da se prešaltaju.

Tito je imao veliki problem što nije stigao da posle rata obnovi mrežu autostrada zaostalu iz kraljevine.

Mala šala.

Tek, ne samo kod nas, postojao je ozbiljan transport železnicom i rekama. Naravno da je to mnogo jeftinije. Ja sam X puta, do prve polovine šezdesetih, putovao brodom od Zrenjanina do Itebeja, jer autobusa nije ni bilo. Ne znam zašto nije evidentiran podatak o postojanju privatnih brodskih prevoznika?

Naravno, niko ne spori da je postojalo ograničenje privatne inicijative i da je to bila velika mana tog sistema. Ali, po stoti put - koliko god bila loša, ona država je bila funkcionalnija od ove sadašnje, a to i jeste tema ovog bloga.

Arhiva