Birajte vreme u kome želite da živite

solo

A ovi koji nemaju auto....

....nemaju ni trenutke.....

Takav je život.

Ko ih yebe.

Ovo je blog za vozače.

JBG

Слажем се са говорниковим излагањем.







Не будимо моне,
чинимо револуцион,
перке капиталиста е шпоркачон!

чинимо револуцион,
перке капиталиста е шпоркачон!

Svaki revolucion završi k'o kurton.

Jedimo bronhi bombon.

solo

чинимо револуцион,
перке капиталиста е шпоркачон!

Svaki revolucion završi k'o kurton.

Jedimo bronhi bombon.

Али!



Цитирао сам друга Тита!

Цитирао сам друга Тита!

Iz teksta sa linka

Povodom obeležavanja 80 godina od bitke na Sutjesci, najveće gerilske bitke u Drugom svetskom ratu, otvorena je izložba u Galeriji RTS-a, koju su priredili naša kuća i Nacionalni park Sutjeska.

RTS propagira komunističke laži.
Još uvek.

RTS propagira komunističke laži.

kako to mislis, tebi je krajnje vreme da posetis Istorijski Arhiv i resis se svojih zabluda,...kao student sam na Tjentiste i Sutjesku vodila nekadasnje ucsenike NOBa-niko nije bio clan partije,...a neki od njih su mi pobegli, kako bi obisli grob svog komandanta o kome su pricali sve najbolje-zbog cega smo kasnili sa odlaskom dalje-....sad ako ti bolje znas od Istoricara, istorijske gradje i neposrednih svedoka, ucesnika tih desavanja- vazi.

ovo nije poziv na raspravu, samo crtica- Spirin blog ima lepu temu, neveznu za p vs c.

, tebi je krajnje vreme da posetis Istorijski Arhiv i resis se svojih zabluda,.

Ti čitala svu građu?:)

Lepa moja, Sutjeska je bila zbrka, slučajno je Koča Popović nabasao na rupu u obruču, izveo svoje ljude, pa javio Titi kud da ide.
Tita ga zbog toga posle smenio, ali ga brzo vratio.

Tita je dunđerski naređivao juriše jedan za drugim, na najjače švapske jedinice, nadajući se proboju.
Tu su padali ko snoplje.

dobro huci, ja ti rekoh sta sam imala, da trolujem dalje p i c-necu.

angie01

dobro huci, ja ti rekoh sta sam imala, da trolujem dalje p i c-necu.

E da, i on je zglajznuo u jednom od tih juriša.

gvozden1

RTS propagira komunističke laži.
Još uvek.

Ко друкчије каже,
тај клевеће и лаже.









Брате Гвоздене, овај Орсон Велс се намлатио пара више од Шешеља глумећи четничког војводу.

А ми?

Ништа, а?

Изгибосмо за идеале, јбг.


The Chetniks 1942 (ЛИНК)







Шта ћеш... Ко уме, њему две. Умиљато јагње две мајке сиса.

А ми?

Ништа, а?

Гинемо за идеале, јбг.

Zato smo indijanci

Uvek na pravoj strani.

solo

А ми?

Ништа, а?

Гинемо за идеале, јбг.

Zato smo indijanci

Uvek na pravoj strani.

Скупљао ја, имао све фигурице. Продавале се на киосцима за новине у кесицама са жвакама. Нажвакао сам се онолико док сам скупио све до последњег бизона и гризлија са све многобројним дупликатима фигурица које сам извлачио. Зато сада имам уста к'о каса у Лидлу, јбг...

И не умем да их затворим када треба.

A jel smemo da biramo vreme za druge?
Pa da pošaljemo sve blogo-komunjare tamo negde u komunističko vreme, recimo Jugoslavija krajem 40-tih.

Скупљао ја, имао све фигурице.

brat i ja smo bili opsjednuti onim zoo kolekcijama - plastičnim figuricama divljih životinja.
otac nam ih je kupovao kad god bi išao na službe i put.

sjećam se da smo u jednom trenutku imali 13 različitih lavova (iz 13 različitih paketa)

docsumann

Скупљао ја, имао све фигурице.

brat i ja smo bili opsjednuti onim zoo kolekcijama - plastičnim figuricama divljih životinja.
otac nam ih je kupovao kad god bi išao na službe i put.

sjećam se da smo u jednom trenutku imali 13 različitih lavova (iz 13 različitih paketa)

Богами, ти и буразер мртва трка са мном.



Ја сам ове моје фигурице користио још и када сам се играо фудбала на кухињском столу... Исцртам на старом столњаку тамне боје бабином кројачком кредом линије фудбалског терена, направим голове од празних кутија за шибице, кликер стакленац ми био лопта, ове младе Индијанке (на слици у првом реду) играле ми крила и бекове, Олд Шетерхенд центарфор, а поглавица ми био голман.

Ови клинци данас имају игрице фудбал менаџере на пи сију.

Ја сам ове моје фигурице користио још и када сам се играо фудбала на кухињском столу.

mi smo igrali fudbala sa šahom.

na tepihu, sa klikerom. postave se golovi i igrači (figurice) po terenu.
lopta se dodaje njenim guranjem figuricom. lopta pripadne onom igraču koji bude najbliži lopti poslije dodavanja i on onda mora dođe do nje i otadle šutira/dodaje dalje.

ako je protivnički (odbrambeni) igrač bliži dodatoj lopti od igrača koji napada (a kome je lopta upućena) onda on može da bira - sa se lopta primakne ka njemu ili da on priđe lopti (što mu više odgovara od to dvoje)

docsumann

Ја сам ове моје фигурице користио још и када сам се играо фудбала на кухињском столу.

mi smo igrali fudbala sa šahom.

na tepihu, sa klikerom. postave se golovi i igrači (figurice) po terenu.
lopta se dodaje njenim guranjem figuricom. lopta pripadne onom igraču koji bude najbliži lopti poslije dodavanja i on onda mora dođe do nje i otadle šutira/dodaje dalje.

ako je protivnički (odbrambeni) igrač bliži dodatoj lopti od igrača koji napada (a kome je lopta upućena) onda on može da bira - sa se lopta primakne ka njemu ili da on priđe lopti (što mu više odgovara od to dvoje)

То, то!

Тако сам и ја...

Много касније, током деведесетих када смо као одрасли радили све и свашта да бисмо преживели, мој Кум као најспособнији предузетник међу нама, искористио је ту идеју и осмислио и направио па продавао друштвену игру Фудбал која се играла на картону као за Човече, не љути се и бацале се коцкице за додавања и шутирања и померања играча на табли. Нешто слично ОВОМЕ данас.

И могу ти рећи да је њему тада, половином деведесетих, сасвим лепо ишла продаја те друштвене игрице.

sve sve ali da se ovo desava 2023 na tjentistu, da su svi ucesnici iz Srpske je tesko za poverovati.

dragosevacprekjuce

sve sve ali da se ovo desava 2023 na tjentistu, da su svi ucesnici iz Srpske je tesko za poverovati.

Zašto?
Propagandni teror je davno završen. Ljudi se trijezne.

bene_geserit

A jel smemo da biramo vreme za druge?
Pa da pošaljemo sve blogo-komunjare tamo negde u komunističko vreme, recimo Jugoslavija krajem 40-tih.

Smete, 'ajde, molim vas...i ako može na Mljet

Može i Šibenik

Ako ni tamo nema mesta, onda Mali Lukoran

Ma....

kamilo_emericki

dragosevacprekjuce

sve sve ali da se ovo desava 2023 na tjentistu, da su svi ucesnici iz Srpske je tesko za poverovati.

Zašto?
Propagandni teror je davno završen. Ljudi se trijezne.

Misliš da će i ovih nekoliko zaostalih komunista koji su voleli druga Titu više od mame i tate da se otrezne?
Čisto sumnjam.

important

kamilo_emericki

dragosevacprekjuce

sve sve ali da se ovo desava 2023 na tjentistu, da su svi ucesnici iz Srpske je tesko za poverovati.

Zašto?
Propagandni teror je davno završen. Ljudi se trijezne.

Misliš da će i ovih nekoliko zaostalih komunista koji su voleli druga Titu više od mame i tate da se otrezne?
Čisto sumnjam.

А зашто бисмо се уопште и трезнили?

Не исплати нам се.

"Прелазни стадијум од социјализма ка комунизму је алкохолизам, бре!"

(Срба Крајић, Крагујевчанин, песник и некадашњи студент књижевности; време догађања радње: половина осамдесетих година 20. века, пре скоро 40 година; место догађања радње: Коларац препун муштерија од којих су барем 50% њих припадници ондашње савезне службе Државне безбедности Станета Доланца који су све време вредно нешто бележили у своје нотесе.)

Misliš da će i ovih nekoliko zaostalih komunista koji su voleli druga Titu više od mame i tate da se otrezne?

Čisto sumnjam.

I od babe i dede, teče i tetke, ujne i ujo moj.

Sumnjaj i dalje i pjevaj - prođe ti Wikend

А зашто бисмо се уопште и трезнили?

Не исплати нам се.

"Прелазни стадијум од социјализма ка комунизму је алкохолизам, бре!"

p.s.

Misliš prelazni period od Turaka do 5 oktobra?

Молим да због угодног јутарњег викенд расположења уметници после Мице (Мојсиловић?) одсвирају и отпевају и моју омиљену коју обавезно наручујем у кафанама.

Молим да због угодног јутарњег викенд расположења уметници после Мице одсвирају и отпевају и моју омиљену коју обавезно наручујем у кафанама.

Može a može i bonus za fajronat.

solo

Misliš prelazni period od Turaka do 5 oktobra?

А и шире.

То јест, после.

Može a može i bonus za fajronat.

Може.

Komunjare bile pa prošle,šta sad, da nam Wikend prođe u lošim vibracijama.

Ima bre da se radi.

Idemo dalje.

Idemo dalje.

Идемо.

Где нам је лопта?

Опет је мангупи сакрили?

Идемо.

Где је лопта?

Опет је мангупи сакрили?

Mažnjavaju ovi huligani iz Čukaričkog.

Vido ja ujke mi Domagoja.

p.s.

Svaki komentar na sliku je suvišan a slika nije postavljena da ikoga uvredi i ponizi.

Prosto je tako.

Hu kerz!

solo

Идемо.

Где је лопта?

Опет је мангупи сакрили?

Mažnjavaju ovi huligani iz Čukaričkog.

Vido ja ujke mi Domagoja.

И тетка Звонимира?

И браће од стрика, Анте, Јуре и Шиме?







Транслејт: У Шумадији за стрика кажу чича. Гале Обрадовић, власник Чукаричког, оженио се у Шопићима. Ово доле на снимку је Галетова свастика.

Кеве ми моје покојне.

транслејт: У Шумадији за стрика кажу чича

Mi se zezamo a situacija nije baš ugodna.

Izdat najviši stepen upozorenja u Srbiji

Republički hidrometeorološki zavod u svojoj najnovijoj vremenskoj prognozi je najavio.......

Nije meni zbog mene,brinem za paprike u koje je Čarli investirao.

Razrediće mu hajvar.

Ostaće mu sok od paprika.

p.s.

A jel znaš brate Taso da je u ono vreme Broza protivgradni sistem funkcionisao ko ruski S400?

Nije mogla dlaka od roda da padne na zemlju.

Eeee to su bila vremena.

Gde su sad kur moj protivgradne rakete.

Lože seljaci u smederevce.
Za'ebano brate.

Smete, 'ajde, molim vas...i ako može na Mljet

Može na Goli Otok.
Ali za razliku od dede ne da budete čuvari.

Транслејт: У Шумадији за стрика кажу чича. Гале Обрадовић, власник Чукаричког, оженио се у Мионици. Ово доле на снимку је Галетова свастика.

Da baš su mu naudili.

Što ga ne presele u Kumrovec?

To bi već bilo nešto.

Ako je uopšte ovde.

solo

u ono vreme Broza

Нисам присуствовао нити учествовао.

Престао сам да похађам ту институцију за високо образовање, Маракану, половином осамдесетих када се на Северу нашег највећег стадиона појавио неки посластичар и почео присутним навијачима да дели колаче и сладолед.

А ја нисам баш неки љубитељ слаткиша.

(Осим оних јефтиних из Излога јефтиних слаткиша.)

Додуше, моје сумње у Централни комитет на Северу Маракане су почеле чим је Тито умро, али ми је требало мало времена да од Верника постанем прво Грешник, па Отпадник.

Код моје маторе те сумње су почеле много раније, још када је Крцун убијен, а нешто касније Лека послат у превремену пеМзију.

Све у свему, немам баш неких изразитих емоција за тај тренутак када се Србија протезала од Барија до Токија.

Па до Милвокија.

Мој Звездани тренутак на Маракани је било финале Купа УЕФА 1979.

После тога је та љубав, као и свака друга љубав осим оне прве љубави према комшиници са којом се играш од најранијег детињства, Чукаричком, полако сплашњавала све док се Звезда и ја нисмо коначно развели у периоду '85 - '87 ...

Некако баш у тренутку када је Милошевић на Косову узвикивао:"Нико не сме да вас бије!"

Пар година пре Милошевића на Газиместану.

Зато ме Бари, Токио и Максимир 1991. нису уопЋе дирнули у срце.

solo

Транслејт: У Шумадији за стрика кажу чича. Гале Обрадовић, власник Чукаричког, оженио се у Мионици. Ово доле на снимку је Галетова свастика.

Da baš su mu naudili.

Što ga ne presele u Kumrovec?

To bi već bilo nešto.

Ako je uopšte ovde.

Не разумеш ти уопште српске магијске ритуале иначе не би рекао да му нису наудили.

Ефикасна je та ВЛАШКА магија, бре!

(Тако су ме вазда звали на Јадрану када сам ишао тамо - Влашче. То они у намери да ме увреде. Што је највећи штос, нису уопште били далеко од истине ако узмем у обзир ове моје Цинцаре из Ниш па тако то како су ме на Јадрану звали није за мене уопште никаква увреда него комплимент.)

Мало му јесу наштетили, али су се зајебали и нису урадили тај пос'о до краја како треба.

Једини свастикин зајеб у Кући цвећа је био што она и асистент нису понели освећену воду аџијазму (а пише им то лепо у рецепту Милована Глишића за Саву Савановића - како упокојити вампира) па када су му глогом пробушили срце требало је да одмах залију том светом водицом да не излети из срца лептирица.

Ал' заборавили на свету водицу, јбг. Излетео лептирак па је Ћопо Ледени још увек андед међ' Сербљима.





А сад на улазу у Кућу цвећа строго претресају све посетиоце, не можеш опет да прошверцујеш глогов колац као што је то сваја урадила.

Јбг.

Иначе, то се и ја, брате, исто питам...

Што га не преселе у Кумровец?

Тамо би му сваке године мноштво поклоника палило свеће свакога дана, а не само на Дан младости к'о у Београду.

Кажу да се ове године у Кумровцу на Дан младости окупило 10 хиљада људи.







П.С. - Јбг, Матори, сјебали су нам једну лепу земљу за живот. Не превише ефикасну и функционалну, али сасвим довољно шармантну и пристојну (што рече Лазар Џамић за Италију) за живот достојан човека.

Повратка на то више нема, а нема ни сврхе плакати за просутим млеком.

Тито је само персонификовани плач на том југословенском Зиду плача, било у Кумровцу, било у Кући цвећа у Београду, било где од Вардара па до Триглава.

Али сами смо највећи кривци за то.

И то треба тако и рећи, а не вазда кривити некога другога за то што смо сви, од Вардара до Триглава, допустили да фукара узме дизгине у руке и да тера коње у луди трк ево већ пуних 40 година док ми у чезама које јуре сулудом брзином иза тих коња вриштимо од страха и због безнађа.

(Што се тако лепо види из свих ових коментара на овом Спирином блогу.)

Сами ево већ деценијама пристајемо на то лицемерје регрута из сировинског састава негативне селекције (Цане Партибрејкерс) од Вардара па до Триглава.

И не може нам нико други бити за то крив јер смо сами кривци за то.

Толико.

П.С. - Јбг, Матори, сјебали су нам једну лепу земљу за живот. Не превише ефикасну и функционалну, али сасвим довољно шармантну и пристојну (што рече Лазар Џамић за Италију) за живот достојан човека.

Повратка на то више нема, а нема ни сврхе плакати за просутим млеком.

Ma ok al' što ne radimo na tomu da napravimo novu i bolju?

Šta je sad problem?

Evo Vule gradi,pokušava i opet nije dobro.

Ko će Srblju ugoditi.

Biće da je do naroda.

solo

П.С. - Јбг, Матори, сјебали су нам једну лепу земљу за живот. Не превише ефикасну и функционалну, али сасвим довољно шармантну и пристојну (што рече Лазар Џамић за Италију) за живот достојан човека.

Повратка на то више нема, а нема ни сврхе плакати за просутим млеком.

Ma ok al' što ne radimo na tomu da napravimo novu i bolju?

Šta je sad problem?

Сам питаш, а онда сам себи и одговараш.

Ху керз.

То је проблем.

Ху керз.

То је проблем.

Ma Drekavac je u pitanju.

solo

Ху керз.

То је проблем.

Ma Drekavac je u pitanju.

Дрекавац је био само зачин.

Али је у међувремену и он напредовао на партијској хијерархијској лествици па је по тој линији ушао и у све државне и друштвене институције и тиме постао најважнији фактор у свему томе.

shmoo

Garçon de Yougoslavie

principessa_etrusca

shmoo

Garçon de Yougoslavie

Далеко од тога да је то био рај на земљи. То нисам никада ни тврдио.

Као што пише, "не превише ефикасна и функционална, али сасвим довољно шармантна и пристојна" за живот већине људи у њој.

Да ли си гледала овај наш стари документарац?




Међутим, оно "ху керз" што каже Соло довело нас је до тога да данас та већина можда још увек и живи колико-толико пристојно, у сваком случају са стандардом вишим него што га има три четвртине човечанства, али је избезумљена од страха за будућност и безнађа и апатије који су у нама убили људска бића које одликује емпатија у последњих 30-40 година.

Posle TV priloga stigli su knjige, pisma, pa tranzistori.

И данас је исто, ништа другачије.

Ако није било на телевизији, онда га и нема, није се догодило, не постоји итд.

А толико тога се не види на телевизији данас.

Ипак, не губим поверење у људе јер није живот оно што видимо на телевизији и на интернету.

У крају Београда у којем је моја школа живи једна породица избегла 1999. године са Косова и Метохије која има десеторо деце. (Од њих 10, петоро су били моји ђаци.) За њихов случај је још пре 20 година преко Цркве чуо један наш човек који деценијама живи и ради у САД и онда им је поклонио своју родну кућу са окућницом у том делу Београда у којој се он и родио и одакле је и кренуо у свет.

То, Принцезо, није било ни на једној телевизији.

Humanitarnu organizaciju “Pomoć Srpskoj Deci” 2019. godine je osnovala grupa uspešnih građana koja je radila, ili još uvek radi u inostranstvu. Grupa koja nije zaboravila svoje poreklo i kako su počeli, i koja želi da pomogne ugroženoj deci da imaju budućnost. Od samog osnivanja našu organizaciju čini grupa od 30 ljudi što iz inostranstva, što ljudi koji žive i rade u Srbiji. Svakim danom nam se pridružuje sve više ljudi, jer je potrebe za pomoći sve više. (ЛИНК)

Тасо, доброте у људима је било, и биће, и то је једна друга тема.

Чланак нисам окачила због срцепаратељног наслова, већ због услова у којима је живео дечак са Таре. За њега, и за многе њему сличне, она земља није била ни мало шармантна.

Чланак нисам окачила због срцепаратељног наслова, већ због услова у којима је живео дечак са Таре. За њега, и за многе њему сличне, она земља није била ни мало шармантна.

Misliš da je ova šarmantnija?




P.S. Letos sam bio u Vrmdži (kakvo ime - četiri suglasnika, pokušavao sam da saznam šta znači ali nisam uspeo) - ima velika stena za penjanje na kojoj se održava državno prvenstvo, jezerce do kog vodi potok bez flaša od Fante i veš mašina, fenomenalno, a put do tamo kao kroz Toskanu.

principessa_etrusca

Тасо, доброте у људима је било, и биће, и то је једна друга тема.

Чланак нисам окачила због срцепаратељног наслова, већ због услова у којима је живео дечак са Таре. За њега, и за многе њему сличне, она земља није била ни мало шармантна.

Да ли их је у тој Југи заиста било баш толико много?

Било их је свакако, али да ли баш толико много? Више него данас у Србији?

Као што рекох, та Југославија није била рај на земљи. Далеко од тога.

И данас такође имаш исте такве случајеве, можда их има чак и више. Можда ниси приметила шта сам написао, али већини (наглашавам, већини) је Југославија била шармантна јер се по појединачним случајевима објављеним у медијима не може мерити тај степен шармантности.

Знам ја на шта ти мислиш. И ја сам до одласка у ЈНА (имао сам 18 година) дубоко веровао да је читава та Југославија као Кнез Михајлова. Па сам онда у тој ЈНА упознао људе који су живели у Цазинској крајини, у пасивним крајевима Србије итд.

Мој другар Ибро из Цазинске крајине ме је водио код свог амиџе у Љубљани (служио сам ЈНА у Илирској Бистрици '83/'84.) где сам упознао Босанце из сиротињских крајева Босне на привременом раду у Словенији. (Сећаш се оног старог вица из СФРЈ када типични Словенац каже:"Ја се кличем Мујо!" - исто као наши гастарбајтери у то време у Немачкој.) И ти људи су тада у Љубљани живели заиста као грађани другог реда у тој СФРЈ. Спавали су у неким собама на гомили у некој старој аустроугарској згради иза железничке станице. Гомиле мушкараца из сиромашних крајева Босне. И радили оне најниже врсте послова - чистачи, носачи итд. Викендима им је било дозвољено да се опијају у кафани поред те железничке станице у Љубљани, али их је народна милиција одмах заустављала и враћала ако би се запутили негде даље од станичне кафане.

Исто тако су војници ЈНА на тој железничкој станици у Љубљани имали своју посебну чекаоницу да се не мешају са цивилима. Ваљда је цивилима у Словенији већ тада сметала униформа. (Мени из Србије и Београда је то тада било непојмљиво... Као сегрегација црнаца у САД коју сам видео само на филмовима.) Ако би покушао у пролазу кроз Љубљану као војник у униформи да без ћаге која потврђује да си у Љубљани неким послом идеш да се прошеташ улицама главног града Словеније, војна полиција би те одмах зауствљала пошто си у униформи и спроводила те у ту чекаоницу на железничкој станици. Ја сам најчешће у Љубљани имао папир да идем да ме крпе у војној болници у Љубљани (оној у којој је Тито умро ) па сам могао да се шеткам по главном граду Словеније. Али ако бих само путовао за Београд, у пролазу кроз Љубљану мрдања из те чекаонице није било. Не дају војни пандури.

У то време Ромима је био забрањен улазак у центар Загреба и Љубљане. Мог другара из ЈНА, Рома из Македоније, који ме је једаред пратио до војне болнице и чекао ме да завршим преглед зауставила словеначка народна милиција на улици (иако је био у униформи) и почела да га малтретира што се шврћка по центру Љубљане.

Није та Југославија била рај на земљи, Принцезо. Знам ја то.

Али је ипак имала, гледана у целини, неки свој шарм за живот већине у њој.

А оно једино што разликује ондашњу Југославију и данашњу Србију није чак ни стандард грађана. Понављам, ми и данас боље и квалитетније живимо него три четвртине човечанства.

Разликује нас од оног некадашњег времена данашњи степен безнађа, страха за будућност и помањкања емпатије код људи услед тог безнађа и нарасле егоцентричности.

Или како је то мојој жени и мени рекао мој ћале...

Жена и ја смо се венчали 30. јуна 1991. Тог дана се запуцало у Словенији. Када смо се вратили из кафане сви сватови се закуцали испред ТВ и пратили догађања. На свакој свадбеној слици иза мене и моје жене се виде мобилисана војска и борбена возила јер је свадба била у ресторану Кошута у Кошутњаку где је био и центар за мобилизацију.

Неколико месеци касније мој матори седи са мојом женом и са мном и дословце каже следеће:

"Много ми вас је жао. Моју генерацију је ударило, али је ударило кратко и жестоко."

(Два пута је рањаван у Другом светском рату. Носио је код скочног зглоба немачки гелер урастао у месо који нису хтели да му изваде, имао је тада 18 година као и ја када сам служио ЈНА, да му не би нога остала краћа. Сахранили смо га са тим швапским парчетом метала у нози као што ће и мене да сахране са овим ожиљком који носим из ЈНА.)

"Али када је прошло то жестоко," рече нам тада матори, "сваким следећим даном смо имали наду у боље сутра. И то је оно што нас је држало.

А вас ми је много жао. Ударило је и вас, али за разлику од моје генерације, ви немате ту наду у боље сутра. И нећете је ни имати деценијама... Зато ми вас је жао."

Ето, Принцезо, за мене је у тим речима мог ћалета од пре 30 и кусур година сажето то у чему се разликовала ондашња Југославија од данашње Србије и зашто мислим да је она наша некадашња земља ипак била шармантнија за живот човека од овога данас.

Кључна разлика је та нада у боље сутра коју данас више немамо, а у Југославији смо је ипак имали.

Misliš da je ova šarmantnija?

Problem pravi izbor prideva, šarmantno znači nešto drugo nego dobro.



Ova država jeste bolja od one, više je slobode, više prava, više demokratije.
U tekstu iza linka čovek priča o svojoj sirotinji i nju navodi kao razlog zbog koga ga roditelji nisu školovali, a opšte je mišljenje da je u toj državi školovanje bilo besplatno.

Nije jbg, nije bilo.
Knjige su kupovane, pribor, sveske, nije plaćana školarina, ali sve ostalo jeste.

I u ovoj državi je slično, po tome nema mnogo razlike.

Pominje i petokraku, koja je onome ko je nosi, davala moć, što je apsolutno tačno.

Ko god da ju je stavio na kapu uzdizala ga je iznad običnog sveta.
Policajac je mogao da bije narod iz hira, nije mu bilo neophodno da neko bude osuđen, da se opire, ili bilo šta, dovoljno je bilo da on proceni da nekoga treba ošamariti npr.

Danas toga nema, ova država jeste bolja.

Али када је прошло то жестоко, сваким следећим даном смо имали наду у још боље сутра. И то је оно што нас је држало.

А вас ми је много жао. Ударило је и вас, али за разлику од моје генерације, ви немате ту наду у боље сутра. И нећете је имати деценијама... Зато ми вас је жао."

To je suština.

Uvek je samo bilo fukara i raja.

Uvek i dovijeka će biti.

Ova država jeste bolja od one, više je slobode, više prava, više demokratije.

Gde ti živiš prika moj?

Ne želim da te uvredim i budem prost al' moram.

Aj' ne seri više u svojoj ostrašćenosti.

I jedi taj parizer u toj slobodi.

p.s.

Ako si završio fakultet u toj diktaturi ko ti je plaćao školovanje?

Babo ili država?

Ako si putovao jesi vadio vize?

............

Ova država jeste bolja od one, više je slobode, više prava, više demokratije.

kraj vitcza!

Nije jbg, nije bilo.
Knjige su kupovane, pribor, sveske, nije plaćana školarina, ali sve ostalo jeste.

ne znam kako je bilo kod tebe u skoli, kod mene su sva deca sa manjim primanjima roditelja, dobijala knjige-polovne, jer se nisu menjale svake godine, ostali pribor smo skupljali, ta deca su na ekskurzije isto isla, jer smo mi skupljali pare i za njih, uzinu su dobijala besplatno, mama moje drugarice, koja je bila uciteljica, je drzala toj deci u svojoj kuci bespatnu dopunsku nastavu- koja je postojala i regularno u skoli.

vecina te dece nije dolazila u skolu, jer im roditelji nisu davali-obicno nepismeni, vecinom Romi, koju su decu koristili da im pomazu- cesto u prosnji.

prica o siromastvu sada i onda, je besimislena,...ako uporidis koliko je potrebno sada da dete ide u besplatnu skolu, pa jos ako ima dvoje i vise dece i onda, je bas dramaticna...pa jos kada se uvede elemenat prosecne late i fiksnih mesecnih troskova.

gvozden1

Problem pravi izbor prideva, šarmantno znači nešto drugo nego dobro.

Вероватно. Али да додам и то...

Придев нисам бирао ја него Лазар Џамић у оној својој књизи о стрипу Алан Форд "Цвјећарница у кући цвећа". Зато сам то ставио у курзив за Југославију.)

Одавно поспрдно посматрана од стране развијених европских земаља (Британија, Немачка, Француска), Италија је оно што би, на пример, Јужни Балкан био после сто година неометеног развоја: никада суперразвијен, али релативно функционалан и шармантан.

Мислио сам да је јасно шта сам желео да кажем... Није битно.

Најважније у свему томе јесте да се ни та некадашња Југославија ни данашња Србија са којом поредимо ту Југославију не могу сагледавати и објашњавати црно-белим аршинима, искључиво добро и искључиво лоше.

И као што ми засмета када југоносталгичари овој данашњој деци рођеној после 1991. године причају бајке о Југославији и говоре им како је то био рај на земљи ( "Kada hoće da se odmori, onda je jugonostalgičar (to je tako komotno)" - Б. Тирнанић ), исто тако ми засмета и када се та Југославија пљује чак и у ономе што је у њој било добро и ваљало је за живот човека. (Да поновим, бољи и квалитетнији живот него 3/4 човечанства.)








Хучи, овде је суштина прича о надреалној фарси коју живимо деценијама и која нас је и довела до безнађа, апатије и помањкања емпатије услед подивљале егоцентричности појединаца који заборављају да ипак живе у некој заједници у којој се мора постићи консензус о минималним заједничким интересима да би та заједница опстала као заједница, а не да буде само тек гомила насумично окупљених појединаца од којих се сваки искључиво руководи начелом "у се, на се и пода се".

На то сам мислио.

Gde ti živiš prika moj?

U Srbiji brale

Ako si završio fakultet u toj diktaturi ko ti je plaćao školovanje?

Babo ili država?

Školarinu država, knjige otac.Napisah već.

Ako si putovao jesi vadio vize?

Ne trebaju ni sad za mnoge zemlje.

ne znam kako je bilo kod tebe u skoli, kod mene su sva deca sa manjim primanjima roditelja, dobijala knjige

I koliko je takve dece bilo?
Jedno ili ni jedno u razredu.
Danas, veruješ, toga nema?
I šta ćemo sa ponosom njihovim ili njihovih roditelja, dobije nešto džabe i kao nema veze, hajmo da se zezamo.

Kako bi se ti osećala da si bila u toj poziciji?
Ti, koja bi bila kapitalista.

Ne lupaj života ti.

ne znam kako je bilo kod tebe u skoli, kod mene su sva deca sa manjim primanjima roditelja, dobijala knjige-polovne,

Ima li većeg poniženja za tu decu?

Ima li većeg poniženja za tu decu?

sto bi bilo i ja nisam imala nove- nasledjivala sam od brata,...pa ono kada su poceli da dele knjide po skolama za vreme djilasa- isto su bile polovne,..u cemu je problem? sta je tu ponizavajuce?...pa u mnogo bigatijim zemljama, gde se knjige dobijaju u skoli, isto su polovne, kada se zavrsi razred, ostaju sledecoj generaciji,...testovi, zadaci i slicni sadrzaji su fotokopije.

Хучи, овде је суштина прича о надреалној фарси коју живимо деценијама и која нас је и довела до безнађа, апатије и помањкања емпатије услед подивљале егоцентричности појединаца који заборављају да ипак живе у некој заједници у којој се мора постићи консензус о минималним заједничким интересима да би та заједница опстала као заједница, а не да буде само тек гомила насумично окупљених појединаца

Хучи, овде је суштина прича о надреалној фарси коју живимо деценијама и која нас је и довела до безнађа, апатије и помањкања емпатије услед подивљале егоцентричности појединаца који заборављају да ипак живе у некој заједници у којој се мора постићи консензус о минималним заједничким интересима да би та заједница опстала као заједница, а не да буде само тек гомила насумично окупљених појединаца

Diktator umro pre 43 godine.

Umro i Slovencima,Hrvatima,Bosancima,Makedoncima i ostalima - pa zar samo Srbi najebaše?

Al' nije do naroda. Do vode i vazduha je.

A ne isključujem i HARPOVE

pa zar samo Srbi najebaše?

Eno i Dragoslav Bokan na neki svoj način kuka za Jugoslavijom.
Uglavnom je ta grupa sastavljena od 'svetosavskih titoista', svako pronađe nešto za sebe i sve može. Pijani srpski šovinista i srpski komunista (samo neki sitni, nebitni detaljčići prave neprimetnu razliku) koji zagrljeni plaču od žal za mlados'.
Što se na kraju svede da dobar deo Srba voli da živi u diktaturi u kojoj ne mora puno da razmišlja osim što sanja kako da dođe do najlon čarapa, kila kafe u zrnu i državnog stana. Eventualno svinjska polutka od sindikata i letovanje od firme. To im je maksimum.

shmoo

Кључна разлика је та нада у боље сутра коју данас више немамо, а у Југославији смо је ипак имали.

Da, ali tu imaš dve promenljive međusobno povezane - svetske okolnosti i startna pozicija.U vreme kraljevine je bila svetska kriza, pa se i kod nas loše živelo, a u svetu se pojavila dva ekstremna krila komunizam i nacizam/fašizam, što je sve dovelo do drugog svetskog rata, posle koga je ceo svet (uslovno rečeno) krenuo napred, pa i mi, uprkos tome što je bio komunizam (u početku tvrd, posle malo mekši ).

Samim tim je i stratna pozicija bila niža, pa su želje i nade običnog čoveka bile minimalne (da ima da se jede svaki dan, i da se spava u toplom).

Krajem osadesetih je bilo mnogo više želja, pa su danas razočarenja veća.

A sve to opet zbog svetskih dešavanja, gde smo u toj podeli sveta onda "zapali" na relativno bolju stranu, ali sad zbog toga plaćamo ceh.

Jer niko nije pitao odakle pare za to "planinarenje", nego samo - daj - troši.Pa kad su oni su to plaćali rekli - niste više u toj poziciji da ne radite ništa, a da trošite (odraslo se mora da se šljaka), svi smo u glas skočili i rekli ne može to tako - i došo konobar pa naplatio, i još uvek naplaćuje.

Zato i danas, i ovde na blogu možeš da pročitaš nebuloze o uređenju društva po ondašnjem sistemu, malo našminkanom, ali bez menjanja suštine.

Nema više Dženis, umro Elvis Prisli...

solo

Diktator umro pre 43 godine.

Диктатор је ту небитан.

И мени ће остати вечита загонетка зашто и ти и Чарли, иако сте опоненти један другоме по питању Тита, стално поистовећујете тог Тита и његову комунистичку партију (постао је њен секретар 1937. године) са појмом Југославија.

Та два скупа се секу, имају тачку пресека (1945-1991), али нису идентични скупови, зар не?

Јербо је та Југославија као држава трајала од 1918. до 1991.

А као идеја, Југославија је постојала и пре те 1918. као што је и Србија као држава постојала и пре те Југославије.

Некако стално пренебрегавамо те чињенице када се потегне у расправи Југославија и Тито.

А сама идеја Југославије настала је још много раније док су сви ти народи који су касније сачињавали ту Југославију живели у оквиру две велике империје у којима су били словенска популација коју су те две велике империје третирале као грађане другог реда.

Да подсетим, у тренутку када је сама идеја Југославије ступила отворено на сцену (а ја као тај тренутак узимам потписивање Бечког књижевног договора 1850. године између Вука, Даничића и Хрвата о заједничком књижевном језику Срба и Хрвата), у самој Србији која је имала аутономију у оквиру Отоманске империје имао си још увек турске војне гарнизоне у утврђењима по градовима Србије као неку врсту војне контроле турских поседа на Балкану који су се полако, захваљујући пре свега самој Србији, ослобађали те колонијалне турске (и нешто касније аустроугарске) стеге још дуго, све до завршетка Првог светског рата.

И зато не могу никако да укапирам зашто и ти и Чарли увек, али баш увек, поистовећујете Југославију са Титом?

За мене то нису идентични скупови него скупови који се секу у само једном тренутку наше историје у последња два века.

“Sjedite – reče vladika – mi smo stari poznanici! Sam vas je Bog poslao da me u ovoj samoći razgovorite.” Pruži mi ruku te se sa mnom rukova. Zatim se zamisli i ućuta; pa iz tih misli, posle nekoliko trenutaka, jačim glasom uzviknu: “Ala se mi, Sloveni, narobovasmo!” I kao neka srdnja ukaza mu se na licu. Dok sam ja smišljao šta da mu kažem na to, on produži, posle kratkog ćutanja: “Ali mi, Crnogorci, bogami nijesmo! Svakom slobodnom čovjeku možemo slobodno u oči pogledati. Ni pred kim se ne moramo zastiđeti.

U tome razgovoru zapita me: “Što se već jednom ne dižete na Turke kod toliko lijepih prilika? Što ne pregnete jednom? Pa vi otuda, a ja odovud, da se na Kosovu sastanemo. Pa dok diplomati izmijenjaju međ sobom svoje note, mi ćemo naš posao svršiti, pa ćemo onda Jevropi kazati: Ono što ste vi zvali Jevropska Turska, ono smo mi! Zovite nas kako hoćete, samo poštujete u nama ljude, i nama je isto tako draga sloboda i prosvjeta kao i vama.“

(Љубомир Ненадовић, "Писма из Италије", марта 1851. Његош се упокојио те 1851. и није дочекао, као ни толики други, остварење тог вишевековног сна о слободи Словена на Балкану.)

стално поистовећујете тог Тита и његову комунистичку партију (постао је њен секретар 1937. године) са појмом Југославија.

Vrlo jednostavno.Zato što ja kad pominjem mislim na Jugoslaviju u kojoj sam se rodio i živeo. Drugu ne poznajem a i boli me kitonijus za pređašnje Jugoslavije. Komentarišem samo ono što sam lično doživeo i gledao svojim očima. A to je Jugoslavija u kojoj su Joža i njegovi bili na vlasti.

Šta mislim o njima - mislio sam onda kao i sada. Boleo me baš kitonijus.

Nikada nisam bio član partije i kada je to bilo poželjno,nisam mu išao na sahranu mada je to bilo jako nezgodno izbeći, niti su me zanimali. I nisu me dirali.
Nisam se ni ogrebao o benefite.

Jbg tako je bilo.

Ne diraju me ni SNS ovci. Zamisli.

Ko čačka mečku dobije po pičci. Da se ne lažemo.

А сама идеја Југославије настала је још много раније док су сви ти народи који су касније сачињавали ту Југославију живели у оквиру две велике империје у којима су били словенска популација коју су те две велике империје третирале као грађане другог реда

Srbi i Hrvati, zar ne?

Ovako ih nekako izravnavaš, oba naroda bili tretirani na isti način, i oba sanjarila o Jugoslaviji.

Pa nije tako bilo, nije ni blizu.

Dučić je to najbolje opisao obraćajući se Hrvatima "...... pokaži mi redom viteze svog roda, što balčakim s ruku slomiše ti lance, ko je Karađorđe tvojega naroda, pokaži mi tvoje termopilske klance....."

I o Jugoslaviji, kako je on to zvao jugoslavizmu, je pisao, naravno kritikujući ideju Jugoslavije, konstatujući činjenicu da je bila "sinonim diktatura"


A otkud poistovećivanje Jugoslavije i Tite?
Pa otud što je njegova Jugoslavija trajala bar duplo duže od prethodne, i što je baš on bio najistaknutija ličnost u njoj.

Razdvojiti njih dvoje je nelogično, neprirodno, naivno na kraju.

Šta god da mu je bila ideja, da se država posle njega raspadne, ili da i "posle Tite bude Tita" on je taj koji je simbol te krepale tvorevine, od koje su Srbi imali samo štetu i stradanje.

Eno i Dragoslav Bokan na neki svoj način kuka za Jugoslavijom.
Uglavnom je ta grupa sastavljena od 'svetosavskih titoista', svako pronađe nešto za sebe i sve može. Pijani srpski šovinista i srpski komunista (samo neki sitni, nebitni detaljčići prave neprimetnu razliku) koji zagrljeni plaču od žal za mlados'.
Što se na kraju svede da dobar deo Srba voli da živi u diktaturi u kojoj ne mora puno da razmišlja osim što sanja kako da dođe do najlon čarapa, kila kafe u zrnu i državnog stana. Eventualno svinjska polutka od sindikata i letovanje od firme. To im je maksimum.

Šuplja četnička žvaka ništa bolja od partizanske.

Jebite se i jedni i drugi što se mene tiče.
Jedni se ogrebali a drugi kukaju što nisu.

Tako i danas.

p.s.

Otpjevala to ABBA davno

Nikada nisam bio član partije i kada je to bilo poželjno,nisam mu išao na sahranu mada je to bilo jako nezgodno izbeći, niti su me zanimali. I nisu me dirali.

Ajd hvališi se još malo, nemoj da si tako skroman.

Грешка је све гледати из београдске, или уопште градске перспективе запослених људи који имају кров над главом, односно људи који су у систему.

У Југославији рецимо није постојало универзално здравствено осигурање, мислим да су га деца имала до 14 година, а после само ако родитељи уплаћују допринесе.што је била мислена именица за већину пољопривредних произвођача. НикВет је својевремено потврдио да је то заиста било тако, мислим да је он радио негде у (плодном) Поморављу, а осигурање је тек било недоступно људима у забаченим селима.

Уопште се не ради о томе да ли су школске књиге биле бесплатне, већ већина становништва није имала средњу школу у свом месту. Деца су морала или да путују ако су уопште имали неки јавни превоз који су могли да користе, или су родитељи плаћали стан код некога у најближем граду, или су се дечаци пријављивали у милицијску школу у Каменици, а ако их не приме, у богословију, да би имали интернат.

Претпостављам да већина зна један ријалити где продуценткиња Тамара иде по Србији са екипом мајстора и људима поправља куће које су у катастрофалном стању. Да ли неко мисли да су те куће биле боље за време Југославије?

Ajd hvališi se još malo, nemoj da si tako skroman.

Izješće te kiselina

solo

Ajd hvališi se još malo, nemoj da si tako skroman.

Izješće te kiselina

A ti se osećaš udobno u "ja pa ja" pristupu?

Ja nisam išao na sahranu, ja nisam plakao, ja nisam bio član, mene nisu dirali....

A druge?

У Југославији рецимо није постојало универзално здравствено осигурање, мислим да су га деца имала до 14 година, а после само ако родитељи уплаћују допринесе.што је била мислена именица за већину пољопривредних произвођача. НикВет је својевремено потврдио да је то заиста било тако, мислим да је он радио негде у (плодном) Поморављу, а осигурање је тек било недоступно људима у забаченим селима.

Nakon Drugog svetskog rata, Zakonom o sprovođenju socijalnog osiguranja na području Demokratske Federativne Jugoslavije, od 2. maja 1945. godine, sprovedena je unifikacija svih ustanova socijalnog osiguranja, a kao njegov jedinstveni nosilac za područje cele države bio je određen Središnji zavod za socijalno osiguranje, sa sedištem u Zagrebu, dok su u sedištima federalnih jedinica osnivani zemaljski zavodi za socijalno osiguranje i njihovi područni organi, odnosno filijale. To je, zapravo, značilo decentralizaciju vođenja upravnog postupka i obavljanja administrativnih poslova u vezi sa sprovođenjem, pre svega, osiguranja za slučaj bolesti, dok je u pogledu rentnog i penzijskog osiguranja usvojeno pravilo da odluke o rentama i penzijama donosi Središnji zavod za socijalno osiguranje, a poslovi u vezi sa njihovom isplatom obavljali su se u okviru zemaljskih zavoda. Ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u ovom periodu, bilo je obezbeđeno Zakonom o uređenju sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osiguranja od 26. oktobra 1945. godine i Uredbom o uređenju postupka kod sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osiguranja od 10. novembra 1945. godine. Ovim propisima bili su osnovani sudovi socijalnog osiguranja u sedištima filijala zemaljskih zavoda, a kao drugostepeni sud, bio je ustanovljen Vrhovni sud socijalnog osiguranja u sedištu Središnjeg zavoda za socijalno osiguranje.

Za ostvarivanje politike unifikacije socijalnog osiguranja od značaja je bilo donošenje propisa kojima se širio krug obavezno osiguranih lica. obuhvatanjem poljoprivrednih i obalsko-transportnih radnika, kao i donošenje Uredbe o obaveznom osiguranju javnih službenika i Uredbe o reorganizovanju zdravstvene službe u socijalnom osiguranju.

Već 1955. godine, na snagu je stupila Uredba o uređenju dodatka na decu, a 1959. godine donet je Zakon o zdravstvenom osiguranju zemljoradnika, kojim je uvedeno zdravstveno osiguranje za ovu kategoriju. Kao posebna grana socijalnog osiguranja, 1952. godine je, na osnovu posebne uredbe, počelo da se organizuje i sprovodi i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Nakon donošenja Ustava SFR Jugoslavije iz 1963. godine, socijalno osiguranje postaje institucija uzajamnog osiguranja svih radnih ljudi. U toku 1964. i 1965. godine doneti su Osnovni zakon o penzijskom osiguranju i izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o invalidskom osiguranju. Posle usvajanja ustavnih amandmana iz 1968. i 1971. godine, materija socijalnog osiguranja uređuje se opštim zakonodavstvom i, po prvi put se, u unutrašnjem pravnom uređenju ove oblasti, upotrebljava termin "socijalna sigurnost", koji ima šire značenje od pojma ″socijalno osiguranje″. Više nije postojala jedinstvena organizacija, jedinstveni nosilac socijalnog osiguranja, niti jedinstveno određivanje prava i obaveza.

Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, ono se sprovodilo u okviru zajednica koje osiguranici sami osnivaju i njima upravljaju, posredstvom organa koje sami biraju. Bile su osnovane zajednice zdravstvenog osiguranja radnika, zajednice zdravstvenog osiguranja zemljoradnika i zajednice zdravstvenog osiguranja lica koja obavljaju samostalne profesionalne delatnosti.

Savezni Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog je usvojen 1972. godine i njime su uređena samo osnovna prava iz ovog osiguranja, s tim što su republike mogle, u skladu sa svojim specifičnostima i mogućnostima, zakonima propisivati širi obim prava i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Sprovođenje osiguranja bilo je preneto na samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja pri čemu su republičke i pokrajinske zajednice bile udružene u Savez zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja. Nakon donošenja Ustava iz 1974. godine, samoupravne interesne zajednice u oblasti zdravstvenog osiguranja se, po pravilu, organizuju na teritorijalnom principu, a republičke i pokrajinske zajednice se udružuju u Savez zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva Jugoslavije, kao svoju asocijaciju.

Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja donet je 1982. godine, na saveznom nivou, a u skladu sa njim, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju radnika, koji je važio na teritoriji SR Srbije, propisano je bilo da se prava iz ovog osiguranja ostvaruju kod Republičke samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja. Nakon toga, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1992. godine osnovani su, kao posebna pravna lica, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika.

I?
Kako komentarišeš svoje paušalne komentare?

становништва није имала средњу школу у свом месту

koja vecina mesta-sela?....pa sela po svetu isto nemaju srednje skole.

A druge?

Drugi neka objasne sebi i drugima zašto jesu.

Jel to moj problem?

Prika svako se jebe za sebe.

Kako komentarišeš svoje paušalne komentare?

Пољопривредници су имали су здравствено (и пензионо) осигурање под условом да су уплаћивали допринесе, што су евенуално могли они који су доносили робу на београдске пијаце или снабдевали хотеле на мору. НикВет је у једној ранијој сличној дискусији потврдио да већина није могла да уплаћује тамо где је он радио, а то је чак био неки релативно плодан пољопривредни крај.

Цео модел југопривреде је био базиран на јефтиним пољопривредним производима, а на уштрб пољопривредних произвођача.

Пољопривредници су имали су здравствено

koliko znam sada su u mnogo nepovoljnijoj situaciji- kako sami kazu.

a kako je bilo pre YU, je l su imali zdravstveno,...i ko je imao?

Цео модел југопривреде је био базиран на јефтиним пољопривредним производима, а на уштрб пољопривредних произвођача.

ahahaha,...pa sada je otkup od poljoprivrdenika skandalozan, unisteni su,...a Srbija uvozi osnovne proizvode poljoprivrede, krompir, luk, meso, mleko...o cemu ti pricas?!
uvozi sve sto je nekada sama proizvodila, cak ni banke nema svoje, nego neke lazne strane fransize, sa nepovoljnim uslovima poslovanja.

solo

Vrlo jednostavno.Zato što ja kad pominjem mislim na Jugoslaviju u kojoj sam se rodio i živeo. Drugu ne poznajem a i boli me kitonijus za pređašnje Jugoslavije. Komentarišem samo ono što sam lično doživeo i gledao svojim očima. A to je Jugoslavija u kojoj su Joža i njegovi bili na vlasti.

Е, јебига.

Онда је свака прича са тобом о Југославији као идеји само тек зона сумрака и ништа више од тога.

А то исто важи и за Чарлија и Гвоздена и Принцезу иако су ти они овде на Блогу Б92 шатро као неки опоненти, као и за још многе друге који ти нису опоненти јер је и свима њима Југославија = Тито ма колико год тог Тита мрзели или волели.

Ваљда смо баш зато ми Срби још увек, и у 21. веку, политички инфантилан народ јер не умемо да раздвојимо личност вође од политике која се води. Вазда нам је потребан неки тата да нас држи за руку и да нас води стазама и богазама историје.

Сети се само онога што си ми качио, Чукаричког сна и фигуре Вучића за столом у кафани да се гости сликају са том фигуром као у музеју мадам Тисо и прича које је испричао газда кафане (знам човека лично). То ти све говори.

И пошто је та прича о Југославији као идеји која траје много дуже од свих идеологија, политика, владара, а богами и од свих држава на Балкану у последњих 200 година за вас само та зона сумрака у којој вам се мисли гомељају искључиво на релацији Југославија = Тито, можемо само да се зајебавамо и подјебавамо на ту тему али од озбиљног разговора ту нема ништа.

Зато је и боље да се одмах и манемо та ћорава посла да не губимо време.

А наставићемо са подјебавањем и мрзитеља и обожавалаца на тему Југославија = Тито сваки пут када нам опет буде било досадно.

То није спорно, не избегавам баш сваки пут ту врсту естрадне забаве.

Али нема ту озбиљног разговора о Југославији као идеји која је постојала, која је зачудо, поред свих поробљивачких империја на Балкану ипак и заживела у једном тренутку као идеја слободе малих народа на Балкану.

Моја намера није била ништа друго него само да вам кажем...

Што идемо даље временски од распада последње Југославије 1991. и смрти Тита 1980. у тој вашој зони сумрака све је мрачније и мрачније.

У 2023. години нема Тита, нема Југославије, неће је више никада ни бити али зато имамо Србију па можда не би било лоше да у ту вашу зону сумрака унесемо и мало светла гледајући на ту нашу прошлост мало шире од релација Тито = Југославија.

Чисто онако, зарад будућности Србије и Срба, не бисмо ли почели да се мало боримо и сами са сопственим безнађем и апатијом и недостатком емпатије.

Ништа друго.

gvozden1

А сама идеја Југославије настала је још много раније док су сви ти народи који су касније сачињавали ту Југославију живели у оквиру две велике империје у којима су били словенска популација коју су те две велике империје третирале као грађане другог реда

Srbi i Hrvati, zar ne?

Ovako ih nekako izravnavaš, oba naroda bili tretirani na isti način, i oba sanjarila o Jugoslaviji.

Pa nije tako bilo, nije ni blizu.

Dučić je to najbolje opisao obraćajući se Hrvatima "...... pokaži mi redom viteze svog roda, što balčakim s ruku slomiše ti lance, ko je Karađorđe tvojega naroda, pokaži mi tvoje termopilske klance....."

Хучи, ти си човек који воли и поштује историју. Много знаш о томе и иако ти то није струка као ни мени, знаш о историји много више од мене.

(Још увек памтим и захвалан сам ти што си ми давно давно на Блогу Б92 окачио слику књижаре Геца Кона у Кнез Михајловој из међуратног периода са фирмом исписаном на ћирилици. )

Зато сам сасвим сигуран да знаш и шта је то историјска перспектива.

Рекох лепо да у тренутку потписивања Бечког књижевног договора (1850. година) Хрвати још увек стењу у Хабзбуршкој монархији, а у Србији још увек имаш турске војне гарнизоне по градовима, зар не?

Кнез Михајло је кључеве градова добио тек 1867. године. Када су ме баба и деда као малог, још пре моје основне школе, водили на Калемегдан, морао сам да знам напамет онај текст са оног камена на улазу у Калиш о предаји кључева градова у Србији кнезу Михајлу и да га сваки пут када улазимо на Калиш баби и деди изрецитујем иначе после ништа од сладоледа код Победника који ћу да добијем и да се сладим док буљим у Ушће ако наизуст изрецитујем напамет тај текст са камена.







И дан-данас, после пола века, могу да ти изрецитујем тај текст са камена напамет.

A Дучић је ове своје речи о Хрватима написао безмало 100 година после Бечког књижевног договора из 1850. године. И Дучић је то написао у тренутку док усташка клерофашистичка кама током Другог светског рата коље трећину Срба у Хрватској, трећину Срба протерује, а трећину Срба католичи.

А у међувремену се много тога догодило од те 1850. године до Другог светског рата.

Подсетићу те, 1918. године када је стварана Југославија, Срби су чинили 30% становништва на територији данашње Хрватске. Данас, 100 година касније, Срби чине 1,5% становништва Хрватске и баш зато и тврдим да Срби данас више немају интерес за било каквом новом Југославијом. Немој да се плашиш, неће бити неке нове Југославије са Хрватима.

Историјска поесрспектива, Хучи.

Мораш и њу да укључиш када о томе размишљаш иначе џабе ова прича.

I o Jugoslaviji, kako je on to zvao jugoslavizmu, je pisao, naravno kritikujući ideju Jugoslavije, konstatujući činjenicu da je bila "sinonim diktatura"

Морам да приметим да господину Дучићу, заиста великом господину чије песништво изузетно ценим и сматрам да је после Црњанског најбољи српски песник до сада (Херцеговац је то, источнохерцеговачки са оним акцентима тамо где треба му је био матерњи говор), то што је мислио о Југославији уопште није сметало да буде дипломата те "диктатуре" како је називао Југославију.

Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле.

A otkud poistovećivanje Jugoslavije i Tite?
Pa otud što je njegova Jugoslavija trajala bar duplo duže od prethodne, i što je baš on bio najistaknutija ličnost u njoj.

Razdvojiti njih dvoje je nelogično, neprirodno, naivno na kraju.

Šta god da mu je bila ideja, da se država posle njega raspadne, ili da i "posle Tite bude Tita" on je taj koji je simbol te krepale tvorevine, od koje su Srbi imali samo štetu i stradanje.

Ето, ја лепо кажем да сте ти и Соло само две стране једно те истог новчића.

Ништа више од тога.

И због таквих као вас двојица Срби чак ни у 2023. не могу да гледају у садашњост и у будућност него вазда само и искључиво гледају у прошлост питајући се успут зашто им није добро.

Чак не ни зашто им материјално није добро (да поновим, још увек живимо боље од 3/4 човечанства) колико Србима у глави није добро и то толико да нису у стању ни да повезују појмове како треба нити да схвате значај историјске перспективе када разматрају ова питања из прошлости.

(Мислим, кад већ толико инсистирају да се бавимо прошлошћу, а не овиме што је данас пред нама или што ће доћи сутра пред нас.)

(А то исто важи и за Чарлија и Гвоздена и Принцезу иако су ти они овде шатро као неки опоненти, и још многе друге који ти нису опоненти јер је и свима њима Југославија = Тито ма колико год га мрзели или волели.)

Тасо, није спорно да сви имамо нека лепа сећања, али ја реагујем на идеализовање Југославије.

И није наравно био проблем што та земља није била савршена јер ниједна није.

Суштински проблем Југославије је било уљуљкивање у идеолошким лажима на којима је систем почивао и следствено, одсуство воље и спремности да се препозна и поправља оно што је требало да се поправи. Управо зато је историјски ћорсокак био неминован.

solo
Kako komentarišeš svoje paušalne komentare?

Tako što je SFRJ obrazovanje stvaralo funkcionalno nepismene ljude?
Uporno se priča kako je komunistička Jugoslavija bila reper jednakosti među ljudima i država u kojoj je zdravstvo bilo besplatno za sve kategorije.
Ukoliko poljoprivrednik nije uplačivao socijalno nema zdravstvene zaštite.
Na 2:30

Majku moraš izdržavat, bolesna je, nije socijalno osigurana. E to me najviše nateralo da idem

paj sad. Uvodi se telefon. Cena za seljake nebu pod oblake. A postoji i uslov. Ukoliko želiš liniju moraš da uplatiš i određenu svotu (koja je otprilike polovina sume za telefon) za samodoprinost za koji čak nisi ni glasao nego je određeno u nekom komiteJu.

Kad se završi posao skupi se sva bulumenta radničke klase iz Pošte od čistačica, vozača, šefova, švalerki, radnika i neradnika (pošto kopanje rupa za bandere i razvlačenje kablova padaju na ramena seljaka) kako bi jela prasetinu džabe.
Na samom kraju potpišeš ugovor da sve što si uložio predaješ državi na korišćenje.

Da bi devedesetih ti lelemudi kmečali kako su gubitnici tranzicije i kako su im male plate.
Kako su radili, takva su im vrata što kaže čuvena fora iz Crvene Zastave ili po seljački 'ko ih jebe'.

milisav68

Da, ali tu imaš dve promenljive međusobno povezane - svetske okolnosti i startna pozicija.U vreme kraljevine je bila svetska kriza, pa se i kod nas loše živelo,

Богами, Милисаве, мени деда рече да је баш у том тренутку југословенски динар стајао према америчком долару 1:1.



У праву си за све ово што кажеш у читавом коментару.

u svetu se pojavila dva ekstremna krila komunizam i nacizam/fašizam, što je sve dovelo do drugog svetskog rata

На ту Југославију, монархију, из 1918. су од самог њеног почетка кренула два моћна непријатеља - Ватикан и Коминтерна.

Врхунац разарања те државе је био атентат на краља Александра у Марсељу 1934. када су удруженим снагама клерофашисти и комунисти практично и сахранили ту прву Југославију.

Не мислиш, надам се, да су само тек неколико Павелићевих залуђеника или ВМРО-оваца са Балкана имали ту способност и моћ да изведу тако сложену војну акцију са терористима утренираним на Јанка Пусти у Мађарској да пуцају у краља у званичној посети Француској?

Само три године касније по задатку који је добио у Москви Тито постаје секретар КПЈ. (Пре тога су многе српске комунисте који су такође били у Москви очистили у Стаљиновим чисткама.) И тако Тито постаде највећи син наших народа и народности уместо краља Александра. Замало да га у томе зајебе Мустафа Голубић. Зато га је Тито и изручио Гестапоу 1942. у Београду да би га нацисти стрељали у данашњем Пионирском парку.

Па шта мислиш, зашто је мој деда, предратни српски социјалиста, марковићевац и лапчевићевац који је одмардељао сваки штрајк на црвеној Чукарици између два светска рата толико мрзео Тита и његове "комунисте" после Другог светског рата?

А ено, имаш у Коминтерниним брошурама из међуратног периода исте текстове о Југославији ако "тамници народа" као и у ватиканским гласилима између два светска рата.

Удруженим снагама, Милисаве, удруженим снагама Ватикана и Коминтерне рушена је та прва Југославија.

За све ово што кажеш о другој Југославији, републици, потпуно си у праву. Кренуло се практично ни из чега после Другог светског рата да би се дошло до 1991. године и распада те земље у грађанском рату.

(Један лик којег познајем каже да су за то криви интернет и кабловска телевизија који 1991. нису постојали, а да су постојали, људи би лепо седели код куће, пискарали по друштвеним мрежама или буљили у ТВ и не би излазили из кућа да се бију у рату. )

Али та нада у боље сутра, Милисаве, коју ја помињем није заснована само на материјалном благостању.

Осим тога, једна људска заједница мора да има некакав систем вредности на којем заснива своје постојање.

А ми смо један, мање-више кредибилан, систем вредности срушили сами 1991. године, али после тога нисмо успоставили никакав нови систем вредности на којем би наша заједница опстојала.

Мислим да то безнађе, апатија и поамњкање емпатије услед нараслог егоцентризма међу Србима има свој корен управо у томе.

А материјално благостање за већину дође тек после тога ако има некакав систем вредности на којем би се градило.

Јесте... распродаја бола. У праву си.

С тим што је то код мене највише због онога што размишљам шта бисмо били и ко бисмо били и какви бисмо данас били да нису убили и ту другу Југославију 1991, споља исто као што су убили и прву Југославију споља 1941, односно 1934.

Сећаш се да Маратонци трче почасни круг почиње снимцима убиства и сахране краља Александра из архиве Југословенске кинотеке. Најпотреснија сцена ми је када видим да дуж пута Паланка-Топола (истог овог који и данас имамо) колону са телом мртвог краља испраћају на хиљаде српских сељака који дуж пута сви клече са скинутим шајкачама у рукама. Испраћају свог мртвог краља.

А знаш и како се филм завршава. Пуцањем запаљене филмске траке у пројектору.

Јбг... Добили смо кеца 1934/1941. Имали смо поправни испит 50 година касније. Нисмо га положили. Зато сада понављамо разред да бисмо нешто коначно и научили.

angie01
cak ni banke nema svoje, nego neke lazne strane fransize, sa nepovoljnim uslovima poslovanja.

Dok je bankarski SFRJ sistem sa onim cucaljkama u krznenim bundama što su radile po državnim bankama bio razvijen za malu privredu taman koliko norveški.

a Srbija uvozi osnovne proizvode poljoprivrede, krompir, luk, meso, mleko

Eto prilike za ove što kukaju na 'skupoću' da se bace u poljoprivrednu proizvodnju. Seljak je uništen uvođenjem proletarijata i zakonskim ograničenjima poput max 10 hektara i izvoza stoke ili poljoprivrednih proizvoda bilo kao preduzetnik bilo kao zadruga (ne državna). Nikad kao sada ljudi (neki) sa sela (nekih) nisu imali mogućnost da ovako idu na letovanja ili kupuju nekretnine po gradovima od svojih pošteno zarađenih para. Što mi je mnogo drago. I mnogo mi je drago što su konačno naučili 'urbane' da cenu ajvara diktira tržište a ne partijski komitet kao socijalnu kategoriju.

a kako je bilo pre YU, je l su imali zdravstveno,...i ko je imao?

Za vreme Turaka? Ili Stefana Nemanje? I kako je bilo u vreme SFRJ? Jel' smo imali internet? I ko je imao?
Puteve nismo imali. Niko nije čistio sneg. Struja samo monofazna (poslednično ništa prerada, ništa mlinovi, ništa preduzentništvo) koje zimi nema. Škole uglavnom izgrađene pre rata.

principessa_etrusca

(А то исто важи и за Чарлија и Гвоздена и Принцезу иако су ти они овде шатро као неки опоненти, и још многе друге који ти нису опоненти јер је и свима њима Југославија = Тито ма колико год га мрзели или волели.)

Тасо, није спорно да сви имамо нека лепа сећања, али ја реагујем на идеализовање Југославије.

И није наравно био проблем што та земља није била савршена јер ниједна није.

Суштински проблем Југославије је било уљуљкивање у идеолошким лажима на којима је систем почивао и следствено, одсуство воље и спремности да се препозна и поправља оно што је требало да се поправи. Управо зато је историјски ћорсокак био неминован.

Ја написах да нити хоћу нити могу да тапкам у тој зони сумрака у којој се Тито и Титове подгузне муве поистовећују са идејом Југославије која је много старија од свих њих.

А ти опет о Југославији у доба Тита.

Стално вртимо исто и ти и ја као да не пишемо на српском него свако на неком свом посебном језику.

Чему?

Играш на кондицију к'о Немци?

(То Чарли каже за Фрихенда. )

Жао ми је, Принцезо, али мени заиста појам и идеја Југославије није исто што и Тито. Вама (теби, Солоу, Чарлију, Хучију,...) нека буде ако то баш толико желите, али мени није исто.

gedza.73

Uporno se priča kako je komunistička Jugoslavija bila reper jednakosti među ljudima

ma gedžo brate pa to niko ne priča.. ja kapiram da vi volite da drvite o toj YU pa drvite kad volite al ta se stvar mjeri i nema tu puno priče..
ta YU je takva kakva je bila svakako ravnopravnije društvo od današnje SR (i ostalih derivata)..
stvar se mjeri Gini koeficijentom i valjda ne treba objašnjavati da je glupo svađati se s brojevima..
nevolja nastane u dva momenta..
ok je da bude i nejednakosti ako je zaslužena.. ali ako je bogaćenje mahom bilo proizvod pljačke i političkog angažmana onda je jasno da ljudi zamjere..
nevolja se još produbi kad jednom obogaćeni počnu da podržavaju podmladak a na štetu svih ostalih pa još prodube te (na upitan način nastale) razlike..
tek će biti kuknjave..
SR i dalje nije neki ekstrem neravnopravnog i nepravednog društva ali da je neravnopravnija i nepravednija od YU (koliko god ni YU nije bila idealna) to bi valjda trebalo biti očigledno..
i ne znam kako onda uspijete da se oko toga raspravljate i to anegdotama a sve ubjeđujući sami sebe kako ste funkcionalno pismeni, šta li..
e ne zamjeri što kažem tebi.. više u etar nego si se zatekao zadnji u nizu

али ја реагујем на идеализовање Југославије.

a ko je idealizovao?...na sta ja recimo reagujem, ja na lazi i negiranje istine, izvrtanje.

evo, samo ti si izrekla gomilu stvari koje ne stoje, a jos stavljajuci ih u kontekst, kao da je to nesto isto bilo bolje pre ili posle YU.

Суштински проблем Југославије је било уљуљкивање у идеолошким лажима на којима је систем почивао и следствено, одсуство воље и спремности да се препозна и поправља оно што је требало да се поправи.

cekaj, zr to nisi buli jeftini poljoprivredni proizvodi?:)

koliko sam otprtila, Yu se menjala tokom godina, imala je vise prepoznatljivih faza-problem je sto se u trenutku u kome je trebalo odluciti za kljucnu promenu za nastavak, zajedno ili odvojeno, jer socijal/demokratija je vec bila pred vratima,...okupila bolesna ekipa sa jos bolesnijim aspiracijama...i to danas 2023. nije vise sporno za objasnjavanje.

Онда је свака прича са тобом о Југославији као идеји само тек зона сумрака и ништа више од тога.

Zašto je tako teško prihvatiti da neko može da živi život i gleda svoja posla. Imao sam izbora da odem. Nisam. Dal' sam se zajeb'o ko zna.Prateći komentare ovih blogovskih gastarbajtera uključujući i Milančeta od Londona - ako ne platiš na mostu platiš na ćupriji.

Сети се само онога што си ми качио, Чукаричког сна и фигуре Вучића за столом у кафани да се гости сликају са том фигуром као у музеју мадам Тисо и прича које је испричао газда кафане (знам човека лично). То ти све говори.

Tražio sam način da ljude dovedem u restoran. Najpre sam želeo da za svaki sto u bašti postavim figure na primer, momka i devojke, da bi ljudi kad pogledaju s ulice mislili da "ima gostiju" pa da i oni dođu. Međutim, od te ideje sam ubrzo odustao, jer nije ni malo jeftina - objašnjava Pejović za Espreso.

Meni to više liči na marketinški potez - mošda ga je Krle savetovao šta da radi.Bolje mu idu ćevapi. Nije Vlah al' se dosetio. Tako bar kaže.

можемо само да се зајебавамо и подјебавамо на ту тему али од озбиљног разговора ту нема ништа.

Pa to i radim.
Ko blog shvata drugačije - aferim.

Што идемо даље временски од распада последње Југославије 1991. и смрти Тита 1980. у тој вашој зони сумрака све је мрачније и мрачније.

Jugoslavije nema već dugo - šta sa mrakom?

Nije valjda da je Tito još uvek razlog?

У 2023. години нема Тита, нема Југославије, неће је више никада ни бити али зато имамо Србију па можда не би било лоше да у ту вашу зону сумрака унесемо и мало светла гледајући на ту нашу прошлост мало шире од релација Тито = Југославија.

Ovde bi mi bolje zvučalo : ,,па можда не би било лоше да у ту вашу зону сумрака унесемо и мало светла гледајући у будућност,,

Чини ми се да је ту квака.

За будућност треба ,,заврнути рукаве,, а о прошлости може и лагано уз пивце.



p.s.

Skinuli sa yutubeta masu klipova iz ,,Profesionalca,,

Nigde onog - ,,što te biju ovi dobri ljudi,,

Dok se ovde zajebavamo neko radi revnosno.

Богами, Милисаве, мени деда рече да је баш у том тренутку југословенски динар стајао према америчком долару 1:1.

I prema franku.

Vodeni žig profil boginje Minerve
Štamparija Banque de France, Pariz
Potpis(i) guv. Filip Hristić, Jovo Krsmanović
U opticaju 21.09.1887. – 03.09.1921.

S jedne strane deset dinara sa druge dix francs.

А ми смо један, мање-више кредибилан, систем вредности срушили сами 1991. године

'Manje-više kredibilan sistem vrednosti' jednopartijski sistem zasnovan na jedinstvu vlasti, idolopoklonstvu i opšteprihvaćenom cinkaroškom ponašanju?
Auf bre Taso pa mi smo na korak do Severne Koreje sa takvim poimanjem uređene države.

А знаш и како се филм завршава. Пуцањем запаљене филмске траке у пројектору.

U stvari je poenta malo drugačija (o tome je pričao sam Kovačević) i bitno menja ovo što si napisao

Malo je poznato da su Maratonci zapravo bili kritika tadašnjeg autoritarnog sistema. Autora je tadašnja vlast podsećala na pogrebno preduzeće, a svi su na vlasti bili doživotno i nije bilo naznake kad će otići.
... Kovačević na kraju filma na simboličan način predviđa raspad Jugoslavije, što će se godinama kasnije obistiniti.

Da. I ne samo on [Tito], već kompletno partijsko rukovodstvo u svim državnim „strukturama“ nepromenjenih od drugog svetskog rata. Tih mi se godina činilo da niko od naših rukovodilaca nema manje od stotinu godina… Izgleda da sam se na vreme našalio svemu što nas neizbežno čeka, i što nema leka osim smeha
D. Kovačević

solo

Jebite se i jedni i drugi što se mene tiče.
Jedni se ogrebali a drugi kukaju što nisu.

Видим да смо прешли на ниво расправе на којем би нам позавидела и Лакадеми франсез.





Продајем оно твоје ISUK и узимам моје ISKN.

(Има све код Нушића.)

newimprovedtadejus
ma gedžo brate pa to niko ne priča.

Priča se. Kako smo svi bili jednaki, kako se spavalo u parku, svi imali posao, svi dobili stanove, svi išli na letovanje, svi se besplatno školovali, svi se besplatno lečili, svi gledali Kockicu i Opstanak i niko od tih i takvih nije činio ratne zločine devedesetih...

ta YU je takva kakva je bila svakako ravnopravnije društvo od današnje SR (i ostalih derivata)..

Ovo danas je direktna posledica načina razmišljanja i jednopartijskog sistema koji je postojao u SFRJ.

ali ako je bogaćenje mahom bilo proizvod pljačke i političkog angažmana onda je jasno da ljudi zamjere..

Jedna od parola protesta '68 je bila 'Dole crvena buržoazija'. Nisam siguran dal' bi i 'dole sa nejednakostima'.
Krajem četrdesetih i pedesetih je politički angažman omogućavao čisto pljačkanje i otimačinu (često praćenu sa likvidacijama i slanjem nevinih ljudi na robije).

Jedan od predloga da se vile po Beogradu pretvore u bolnice, domove za beskućnike, škole je odbacila partijska vrhuška koja se uselila u otete kuće. Ta elita je stvarala političko, privredno i ekonomsko okruženje 45 godina a onda ti isti, ili njihovi potomci, donosili zakone o privatizaciji.

ostalih pa još prodube te (na upitan način nastale) razlike..
tek će biti kuknjave..

Ovo se već dešava.

e ne zamjeri što kažem tebi.. više u etar nego si se zatekao zadnji u nizu

Nisam zamerio. Svako iznosi neki svoj stav.

Да подсетим, у тренутку када је сама идеја Југославије ступила отворено на сцену (а ја као тај тренутак узимам потписивање Бечког књижевног договора 1850.

Pa pogrešan trenutak uzimaš.
Nema taj dogovor mnogo, skoro nikakve veze,sa Jugoslavijom, političkom tvorevinom.

To se dešavalo u Beču, pod pokroviteljstvom bečke vlade, a oni sigurno nisu podržavali neke jugoslovenske ideje.

Jugoslovenska ideja je nešto starija od toga, rodila se u hotelu Lambert, u glavi Adama Čartoriskog, a tu ideju je, prerađenu, Ilija Garašanin razradio u Načertaniju.

Ideja je tad bila možda i plemenita, ali praksa Jugoslavije je demantovala svaku pomisao na plemenitost, jer je skoro sto godina srpske istorije, zbog Jugoslavije, otišlo u nepovrat.

U ŠBBKBB istoriji, svaka druga opcija osim one koja se desila, stvaranje Jugoslavije, bi po srpsku naciju bila bolja.

gedza.73

'Manje-više kredibilan sistem vrednosti' jednopartijski sistem zasnovan na jedinstvu vlasti, idolopoklonstvu i opšteprihvaćenom cinkaroškom ponašanju?
Auf bre Taso pa mi smo na korak do Severne Koreje sa takvim poimanjem uređene države.

Како год, али ти си у том и таквом систему мање-више а скоро па бесплатно завршио неке своје школе, добио своје неке дипломе. У том и таквом систему имао си много квалитетније лечење које ниси морао да плаћаш као што данас мораш да платиш да би те уопште и лечили (а велико је питање да ли ћеш да преживиш, толико су данас квалитетни у српском здравству чак и када платиш).

У том и таквом систему који помињеш та тадашња власт се није одрицала стручних људи који јој могу бити од користи и на унутрашњем и на спољном плану за разлику од овога сада где можеш да будеш врхунски светски стручњак у својој области али ако ниси члан странке, не констатују те.

(Могу да ти наведем многобројне примере за ово што кажем за стручњаке у том некадашњем систему.)

За мене је то сасвим довољно да могу да кажем да је тај систем имао и својих позитивних страна, а не само негативних.

Рекох већ Хучију:

Најважније у свему томе јесте да се ни та некадашња Југославија ни данашња Србија са којом поредимо ту Југославију не могу сагледавати и објашњавати црно-белим аршинима, искључиво добро и искључиво лоше.

И као што ми засмета када југоносталгичари овој данашњој деци рођеној после 1991. године причају бајке о Југославији и говоре им како је то био рај на земљи ( "Kada hoće da se odmori, onda je jugonostalgičar (to je tako komotno)" - Б. Тирнанић ), исто тако ми засмета и када се та Југославија пљује чак и у ономе што је у њој било добро и ваљало је за живот човека. (Да поновим, бољи и квалитетнији живот него 3/4 човечанства.)

И то би отприлике било то.

gedza.73

Jedna od parola protesta '68 je bila 'Dole crvena buržoazija'. Nisam siguran dal' bi i 'dole sa nejednakostima'.
Krajem četrdesetih i pedesetih je politički angažman omogućavao čisto pljačkanje i otimačinu (često praćenu sa likvidacijama i slanjem nevinih ljudi na robije).

Jedan od predloga da se vile po Beogradu pretvore u bolnice, domove za beskućnike, škole je odbacila partijska vrhuška koja se uselila u otete kuće. Ta elita je stvarala političko, privredno i ekonomsko okruženje 45 godina a onda ti isti, ili njihovi potomci, donosili zakone o privatizaciji.

pa eto samo taj detalj ako pogledaš malo detaljnije vidjećeš da je razlika ogromna dal si ti tu vilu dobio na korištenje dok si na položaju il je to sad tvoje vlasništvo pa će da bude i tvoje djece i tvojih unuka..
pa kad dođe neki sa jedno 50 godina Dragotej Vučić, unuk junak Danilo Vučića e pa oženi recimo Isidoru Gašić, praunuku bata keramičara.. pa zajedno upravljaju recimo sektorom osiguranja i nek bude trgovine sanitarijama (da se ostane u porodičnoj tradiciji)..
sine..
tek ćeš da gledaš..
sad jeste kad je jaka debilna žica uspiju i dve generacije da zatru koliko god se prva nakrala al neko će i da ne zatre pa ćeš da gledaš ipak..
nisu to ipak isti redovi veličine kad je neravnopravnost u pitanju..
za druge stvari i može da se kaže (mada opet blijedi stavljeno u istorijski kontekst) al kad je neravnopravnost u pitanju tu stvarno ne bi smjelo biti prostora za raspravu

solo

Ovde bi mi bolje zvučalo : ,,па можда не би било лоше да у ту вашу зону сумрака унесемо и мало светла гледајући у будућност,,

Чини ми се да је ту квака.

За будућност треба ,,заврнути рукаве,, а о прошлости може и лагано уз пивце.

И ја мислим да је у томе квака.

Ево, чим изађеш на улицу и видиш неке грађевинске радове, видећеш једнога како лопата, а око њега стоје њих десеторица са рукама на буљи и цигаром у устима који му дају савете како да лопата.

Да, у томе је квака.

Срби су народ који се плаши буђења јер се боји онога што ће угледати када се пробуди - Цане Партибрејкер.

gvozden1

Да подсетим, у тренутку када је сама идеја Југославије ступила отворено на сцену (а ја као тај тренутак узимам потписивање Бечког књижевног договора 1850.

Pa pogrešan trenutak uzimaš.

Могуће.

Како год, та Југославија је створена 70 година касније.

Исто толико је и трајала као држава - 70 година, са свим својим манама и предностима за мале народе који су живели у њеним границама.

И чињеницаје да је то била једина у историји државна творевина на овом делу Балкана у којој Словени (сви Словени, не само Срби) на Балкану коначно нису били робови у оквиру великих империја.

Нити су током трајања те Југославије то биле (нео)колонизоване територије са (нео)колонијалном управом из амбасада великих сила као што је то случај данас откако те Југославије више нема.

Те две чињенице су ми ипак најбитније у свему томе.

И чињеницаје да је то била једина државна творевина на овом делу Балкана у којој Словени на Балкану коначно нису били робови у оквиру великих империја.

Pa ni ovo nije tačno.
Srbija je bila takva država, pre Jugoslavije.
Oslobodila se od Turske, Srbi u njoj nisu bili robovi, ne svi Srbi, ali oni koji su živeli u Srbiji su bili slobodni.
I to ne od sticanja nezavisnosti, nego i od ranije, od vremena Mihaila kad je jedini znak turskog suvernstva bila zastava na Kalemegdanu.

Срби су народ који се плаши буђења јер се боји онога што ће угледати када се пробуди - Цане Партибрејкер.

Kako god to više nije na nama. Mi smo naše odmrmorili a i nismo se nešto proslavili.

Moraće ,,neki novi klinci,,

Hu kerz

Pa ni ovo nije tačno.
Srbija je bila takva država, pre Jugoslavije.
Oslobodila se od Turske, Srbi u njoj nisu bili robovi, ne svi Srbi, ali oni koji su živeli u Srbiji su bili slobodni.
I to ne od sticanja nezavisnosti, nego i od ranije, od vremena Mihaila kad je jedini znak turskog suvernstva bila zastava na Kalemegdanu.

Sve što je valjalo i bilo slobodarsko je u bunama stradalo i na kolac nabijano.

Ono trpeljivo i pokorno je ostajalo i novu Srbiju na ,,ne talasaj,, filozofiji pravilo. Vekovima.

Zašto je tako teško prihvatiti da neko može da živi život i gleda svoja posla.

Nije to tesko prihvatiti, ali ipak treba znati definiciju takvog "stava"...

In ancient Greek, an “idiot” was a “private person”, that is, one too self-centered to bother being a citizen.

Sve što je valjalo i bilo slobodarsko je u bunama stradalo i na kolac nabijano.

Ono trpeljivo i pokorno je ostajalo i novu Srbiju na ,,ne talasaj,, filozofiji pravilo. Vekovima.

A kad bismo se manuli fraza, kako bi tad izgledao komentar?

Karađorđe mi prvi pada na pamet, daleko je njegov mentalitet bio od "ne talasaj" filozofije.

gvozden1

И чињеницаје да је то била једина државна творевина на овом делу Балкана у којој Словени на Балкану коначно нису били робови у оквиру великих империја.

Pa ni ovo nije tačno.
Srbija je bila takva država, pre Jugoslavije.
Oslobodila se od Turske, Srbi u njoj nisu bili robovi, ne svi Srbi, ali oni koji su živeli u Srbiji su bili slobodni.
I to ne od sticanja nezavisnosti, nego i od ranije, od vremena Mihaila kad je jedini znak turskog suvernstva bila zastava na Kalemegdanu.

Ја лепо написах:

И чињеницаје да је то била једина у историји државна творевина на овом делу Балкана у којој Словени (сви Словени, не само Срби) на Балкану коначно нису били робови у оквиру великих империја.

Зашто си у цитираном исекао ово наглашавање:

(сви Словени, не само Срби)

Постао си и ти МОДЕРАТОРКА, јбт!!!





Музикаљнаја пауза!

Karađorđe mi prvi pada na pamet, daleko je njegov mentalitet bio od "ne talasaj" filozofije.

Pa kako je završio?

Jel stigao da decu uči duhu slobodarskom?

Iz Rusije pa bez glave?

cekaj, zr to nisi buli jeftini poljoprivredni proizvodi?:)

Јефтини пољопривредни производи су били начин куповања социјалног мира.

In ancient Greek, an “idiot” was a “private person”, that is, one too self-centered to bother being a citizen

To objasni onima tamo kojima plaćaš internet dok kuckaš visokoumne doskočice kad već koristiš ,,njihov,,maternji jezik.

Nešto recimo ,,in ancient English,,

solo

In ancient Greek, an “idiot” was a “private person”, that is, one too self-centered to bother being a citizen

To objasni onima tamo kojima plaćaš internet dok kuckaš visokoumne doskočice kad već koristiš ,,njihov,,maternji jezik.

Nešto recimo ,,in ancient English,,

Quick copy-paste sa interneta, actually...

But more to the point... Semantics, and grammatical errors aside, you know exactly what was meant by the posted sentence...

ps. Also recommended for your compulsory reading list:
1 - "Form vs Substance: The Complete Idiot's Guide"
2 - "What are Idiots: The Complete Idiot's Guide"