autor teksta: Tomaž Mastnak

Da li smo opet u hladnom ratu? Prijateljica koja predaje u Njujorku noviju istoriju rekla je njenim studentima prošle nedelje da mogu zahvaliti američkoj vladi za posebnu ljubaznost jer im je u realnosti predstavila ovu vrstu političkog delovanja, koju bi inače morali da uče iz knjiga i dokumenata. Nekima od mojih američkih poznanika koji su doživeli prvi hladni rat se - tako mi kažu - od njegovog sadašnjeg oživljavanja povraća. Meni je sve to uglavnom novo. To ne znači da o tome ništa ne znam, samo sam bio pošteđen te vrste iskustva. Dok smo

Izveštavanje na radiju i sajtu B92 (TV ne stižem da gledam) tokom pripreme i realizacije generalnog štrajka je kraj žalosnog sunovrata jednog po mnogo čemu zanimljivog i važnog medija i proneveravanje nekad ambicioznog koncepta „istinu na sunce". U jučerašnjem izveštaju na sajtu protestni skup od 4500 hiljade ljudi nazvan je „grupom", baš onako kako su nekad nazivani demonstranti protiv Miloševića u Beogradu i drugim mestima. Na radiju se, u glavnoj informativnoj emisiji, uoči štrajka stidljivo objavi njegovo održavanje a onda to polije sa „naš novinar zna kakav je novi

  “Ne idemo redom kojim se reklo, već kako je se u sećanju steklo.To jesu znane zgode i lica, a ipak sve tek je obična skica…”      Savremeniji administrator… Razumećete… nisam bio na licu mesta… opisane događaje znam samo iz priča, tračeva, delimično i na rumunskom jeziku, koji sam skoro potpuno zaboravio. Gde god je ostalo nepopunjeno tekstom, gde god su iznete neke pogrešne informacije

(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

Pa da vidimo kako će pro-četnička vlast izvesti taj salto mortale...

Poziv na monitoring zvanične proslave oslobođenja Beograda

Kulturni centar Rex poziva sve zainteresovane za pitanja odnosa države i društva prema novijoj istoriji, da intenzivno

"Gospodo, u epohi imperijalizma, koju karakteriše zaoštravanje klasne borbe i zbijanje klasnih redova, u našim redovima, dakle redovima srednjih klasa, umesto sve veće solidarnosti interesa, koja bi se izražavala u organizacionom jedinstvu i svesnijoj političkoj akciji, nailazimo na potpunu zbrku i najrazličitije interese i težnje. U periodu sazrevanja kapitalističkih suprotnosti sudbina naše klase je u tome što je priklještena između monopolnog kapitala i zahteva radničke klase za boljim uslovima i većom sigurnošću. Ovaj nezgodan položaj i rađa našu svest o dvostrukom frontu

Radio B92 upravo je javio da je pok. puk. M. Gadafi izložen u zamrzivaču u šoping centru u Misrati; čuvari organizuju ture da se razgleda leš a vlasti Libije su odlučile da ne bude autopsije... 

Kako da se radi?

Mislite možda da je ovaj princip "jake vere" neophodan za poletanje aviona pretenciozan ili bizaran? Netačan i naivan? Pre bi se reklo da je to vrlo verna metafora "neverici" u idejni uzlet i sistemski polet društva u jednu drugu formu i svrhu postojanja i funkcionisanja. Pri tom, ta neverica je i racionalna, barem u dometu skučenog horizonta hegemone, buržoaske racionalnosti našeg sveta.

Ali gle, podjednako racionalno gledajući, upravo danas svi oni pojedinačno beznačajni atomi imaju na raspolaganju aparate za neprekidno globalno i

Pisarsko kulturno nasleđe

Prepričan kratak izveštaj BreakThrough novinske platforme sa samita EU i CELAC (Community of Latin American & the Caribbean States)

- Dve strane kao da se potpuno mimoilaze, kao da govore u prazno: Ralf Gonsalves, predsedavajući CELAC-a, stavio je jak naglasak u svom govoru na potrebu da se evropske zemlje posvete reparacionoj pravdi za ropstvo i kolonijalizam, što je od EU predstavnika shvaćeno kao nekakav anahronizam jer bi navodno trebalo da se govori o Ukrajini kao najaktuelnijem problemu kolonijalizma u svetu. Međutim,