In the Grim Darkness of the Far Future There Is Only War

Story plot...

Nakon silnog tehnološkog uspona ljudska civilizacija se raspršila galaksijom i dosegla svoje zlatno galaktičko doba, koje se nakon hiljada godina blagostanja okončalo sveopštim ratom.
Devastirano, obogaljeno i unazađeno, čovječanstvo  je nastvailo  da obituje u raštrkanim, odvojenim zajednicama po mnogim svjetovima diljem Mliječnog Putešestvija.

Od 22 Maja ove godine, krediti (tačnije personal credit) nisu više privilegija onih koji uredno izvršavaju svoje finansijske obaveze prema poveriocima – bankama u SAD i Kanadi, već pravo svakog pojedinca kome ta finansijska usluga zatreba ili je shodno njegovim potrebama neophodna.

Banke su dobile razuman rok od devet meseci da usklade svoje poslovanje sa klijentima prema ovim novim pravilima: 

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Na ovu Frojdovu verziju Englightenmentovog znanja kao cilja, koje nas po sebi oslobađa, me je podsetio nedavni članak u časopisu Wired: Your Outboard Brain Knows All by Clive Thompson. Pod okriljem metafore Cory Doctorow "outboard brain" on priča o Internetu kao mentalnom plug-inu, o tome kako neke osnovne stvari sve slabije pamtimo pa se oslanjamo na elektronska pomagala, kako nam je teško bez Googla i Wikipedie da se "poravnamo" sa sagovornikom.

Priča kako ponekad u diskusiji potegne za Googlom da bi naleteo na fragmente koje je on napisao, a kojih se više ne seća. Kako čak i dok vodi telefonsku konverzaciju poteže za Internetom da bi formirao, prilagodio, konceptualizovao svoj stav ili potegao za projekcijom neke teme ili teze koju je sagovornik uveo.Dotiče se istraživanja koja navode kako pamtimo sve manje osnovnih činjenica.

u sporu protiv Samsunga povodom kršenja patenata.

Apple je uvek posebna inspiracija za blogere, plus svi volimo moderne tehnologije, pametne telefone i slične stvarčice, te mi se čini da ova presuda zavređuje blog. Tekst iz NY Times možete pročitati na linku (reči NY Times su link), a nemojte da vas mrzi i da kliknete i na linkove sa strane teksta, pod Related…

Ovoga puta, javljam se inspirisana njanjinim postom od nedavno. Uz nekoliko kvalitetnih linkova naslutićete vi i poneko mišljenje iz moje perspektive, i gledanje na svu tu think geek materiju. Ovo što sam našla na TED.com, jednostavno je fenomenalno! Dakle, radi se o Siftables projektu, o kompjuterizovanim, mislećim pločicama, koje možete slagati, mešati vašim rukama, po vašoj želji, a pomoću kojih onda možete računati, svirati, tj. praviti muziku, pričati sa

Na primer - metalna/limena ploča, ravna ("sheet of metal" na engleskom) se pod pritiskom prese pretvara u delove karoserije budućeg vozila. Nekoliko udaraca prese, nekoliko ploča i eto skoro cele karoserije ‘ korisne' transformacije. Meni interesantan obrazac za razne tematske paralele.

U blogu "The Lord of the Rules" mi je Lord trebao da bude Microsoft u Topological Quantum Comutingu. Pomišljao sam šta bi bilo da Microsoft, ovako veliki i moćan, prvi napravi ozbiljne praktične korake u ovoj oblasti.

Ali, naslov se nije ni "ohladio", a pažnju mi je privukla paralela - deca koja u novoj školi, pa tako u novom društvu, neverovatnom brzinom nađu ekvilibrijum u kom ima mesta za autoritet i pravila skoro svakog deteta, a unutar relativno jasno definisanih socijalnih kanala i kalupa. Kažem "relativno"pošto deca skoro sigurno donekle definišu topologiju prostora u kom se kreću.

Dašak vremena, tj dašak po dašak su mi doneli radost slušanja vesti u krevetu kad se probudim „prerano" za ustajanje, ali prekasno za dodatno uranjanje u san. I onda me te vesti munjevito uspavaju, i to duboko, pa često bace u neko kontekst-senzitivno sanjarenje.

Jutros je tome kumovala vest kako je neki policajac u Australiji, dal u tridesetim, znači ne pripravnik, taser-m (visokim naponom) raspalio po 95 godina staroj bakici u tamo nekom staračkom domu. U svoju odbranu je rekao da jeste, bakica se jedva kretala uz pomoć hodalice (walking frame), ali je imala nož za stejk u ruci. Bakica je pala, udarila se i sada je u kritičnom stanju.

Pardon, u vesti na koju sam ja naišao se ne kaže „starački dom", nego „end of life facility". Ja sam mislio da su starački domovi to po definiciji, ali sada mi se čini da su širi pojam i da pored ovakvih ustanova kao u ovoj australijskoj priči postoje i druge vrste biznisa na tu širu temu. Ja imam dobro ime za jedan takav: Pretposlednja šansa.

Predlozi za odgovore u nekoj "GREEN" (čitaj "napredno baštovanstvo") anketi:

Koji pristupi i sadržaji vezani za klimatsku krizu nedostaju u vašoj sredini?

Nedostaje u svim sredinama pod hegemonijm buržoaskih medija i buržoaske nauke istorijsko-materijalistička analiza globalne kapitalističke ekonomije, čiji bi prvi rezultat verujem bio raskrinkavanje pa samim tim i izbegavanje zamagljujućih i relativizujućih, negacijskih termina tipa "KLIMATSKA KRIZA". Slično kao i u slučaju termina "MIGRANTSKA KRIZA", to niti je kriza klime niti migranata već ideološka