Atom

 E sad, valjda u 4000 znakova ne može da stane više od 3 grada, ili je ovo prvi nastavak, ili šta li - možda ni objašnjenje za naivne nije moglo da stane u 4000 znakova :-)

Gost autor: EU administracija

Da trčimo da glasamo za pobednika? Nije još kasno!

    Da li sam nedostojan vremena? Da li je prostor mali, pa ne mogu nigde da se sklonim, iskoraknem, da me mimoiđe bar jedan udar vetra čiju čistotu kasnije ne mogu da udahnem, talas što povuče sa sobom nemoćnike i moćnike, da me iz svojih meta izostave munje i gromovi..? Da li sam nešto skrivio višim silama, nižim pobudama ili se jednostavno ne uklapam u ritam, u muziku haotične melodičnosti, sliku uzburkane jednostavnosti, u reči koje beže smislu...? Da neko ne primeti moje posrtanje, mucanje istine, prećutkivanje laži, moju ranjivost i nežnost, dobrodušnost; moju iskvarenost, zlobu, zlu krv, pakosti... sve od čega sam sazdan, kao i ostala /ne/ljudska bića, i započe da mi oduzima jedno po jedno, pa da mi ponovo vraća u izmenjenom obliku i značenju.

Godina bi, cini mi se, bila negde osamdeset cetvrta. Tako nekako.

Jedini krstić za označavanje koji mi je u secanju ostao kao marker a koji bi ukazivao na nekakvu kalendarsku odredenost jeste podatak da je Mika sledeceg jutra putovao na more.

Dakle - pocetak jula. Znam da se vracao sredinom tog meseca posle letovanja sa roditeljima pa je plan da onda putem noćnog voza/vlaka Beograd-Split a preko Bosne zapalimo zajedno.

Postoje u našim životima takozvane sporedne stvari koje su taman toliko sporedne da kad god ih se setimo, osetimo svuda po telu ono lagano strujanje adrenalina iz naših nadbubrega. Ja tako regujem na reč: FLIPER!

O skopskom sam vec pisao:JULiJA `63

Taj je bio najveći, I prvi koji sam doživeo.

A  onda je krenulo…

Mart `64, amfiteatar, krupni profesor u izgužvanom , davnobelom mantilu, sa hirurškom kapom na glavi( bila mu je zaštitni znak, verovatno mu je služila I kao šlofkapa),  snažnim , krupnim glasom, potrebnim da se anatomija dobaci do poslednjeg, najvišeg reda,  počinje da govori o srcu..

Nas nekoliko pretendenata na jedno srce koje se krilo ispod čarobnih grudi zelenooke, medenokose  princeze Jadrana gledamo naizmenično na

Kad moj Prestolonaslednik hoće da objasni mlađima koliko im je mama matora, on kaže: „Ma, ona se igrala na kompu još dok se priključivao na TV!"

Jesam, a komp se zvao Sinkler Spectrum, naravno.

Volim da krenem, što bi rekli na engleskom, „Down the memory lane"

Da se prisetim nekih sretnijih i mirnijih vremena kad mi je glavna glavobolja u životu bila - KAKO naterati Torina da siđe s onog prokletog bureta i da prestane da peva???

Ups!