Ima li "ođe" ko da nas zaštiti od Konuzina?

milisav68

veseli_dalmatinac

milisav68

Heh, pa dobro, ne baš do istrebljenja, ali bi se tada rešili medjunacionalni problemi, i ne bi bilo ratova 90-ih.No to je sve u domenu teorije ŠBBKBB.

1) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije-Crne-Gore-Bosne i Hercegovine-Srema-Banata i Bačke.
2) Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst-Gorica-Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
3) Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.
4) Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke, čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa, a Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa...
5) U krajevima očišćenim od narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata, naseliti Crnogorce (u obzir dolaze siromašne i nacionalno ispravne i poštene obitelji)...
Jel' to to "rjesavanje medjunacionalnih problema"...?

To je šta?
Dokument sa sudjenja Mihajloviću?

To je program "rada" koji je Mihailović poslao svojoj vladi u izbeglištvu u septembru 1941, kad je uspostavio vezu sa njom.
Ovo su zapisnici sa suđenja.

Onima koji su bili suočeni sa promenom sistema, iz diktature u demokratiju, iz socijalizma u kapitalizam.

To je šta?
Dokument sa sudjenja Mihajloviću?

dokument iz istorijskog arhiva, zaplenjena četnička dokumenta iz 2.svetskog rata. Instrukcija DM Pavlu Đurišiću

Danas je Srbija najviše multinacionalna i multikonfesiona država od svih bivših republika SFRJ.

Mnogima to upravo smeta, mnogima je krivo što nisu pobedili oni koji su se zalagali za Homogenu Srbiju
(isto, zaplenjena četnička dokumenta iz 2.svetskog rata) ali su zato žestoki zagovornici da se rehabilituju oni koji su se zalagali za homogenu, a licemerno ističu današnju multietničnost.

Instrukcija DM Pavlu Đurišiću

Da, izvinjavam se - nisam dobro pogledao.
A i ima dosta sličnosti.

gedza.73

Interesnatno je da postoje takvi ljudi koji imaju binarni pogled na svet. Mi dobri, najlepši, najpošteniji i oni drugi. Ružni, zli i prljavi.A sredina? Da li ti misliš da postoje i neki drugi ljudi u tom sistemu gde se gubila glava zbog kritike, drugačijeg mišljenja, a u najboljem slušaju imovina uz 'fasovanje' zatvora?
Taj Broz je sa pajtosima napravio bure baruta uz sadejstvo kralja Aleksandra. Hebala ih takva ideja o bratstvu i jedinstvu koja se redovno završavala klanjem, pokrštavanjem i jamama.Milisav je odlično napisao, a ja ću da ponovim. Normalni ljudi nemaju heroje, oni imaju karakter i stav. Ja nemam problema sa istorijskim činjenicama i pogreškama jednog ili drugog pokreta. Ja imam problem sa komunističkim sistemom, načinom razmišljanja i njegovim funkcionisanjem.U Srbiji. Za ostale me, iskreno, zabole patka.

Meni se cini da si bas ti jedan od tih sa binarnim pogledom na svijet jer si mene, na temelju mojih razmisljanja koja se ticu jedne teme, automatski svrstao u one koji misle da je "Brozov rezim" bezgrijesan. Ja to nigdje nisam tvrdio.

Sto se tice Tita i Aleksandra... Njih dvojica imaju dodira samo po tome sto su neko vrijeme zivjeli u istoj drzavi. Tu prestaje svaka povezanost. Ali iz tvog misljenja mi je jasno odakle puse vjetar. Upravo Aleksandrove ideje su imali na umu oni koji su demontirali "Brozov rezim" i "Brozove institucije".

@gorran2
Proglašavati reprezenta sistema nasilja i straha, za zastupnika tolerancije, ravnopravnosti itd, meni je smešno.

Drugo, ne mislim da je sada dobro, ali je svakako BOLJE nego što je bilo. Naravno, to za Vas nije tačno, jer bi se Brozova "idila" nastavila u beskonačnost, da eto, nije bilo izdajnika ideje, u samim sk.

Je li domaćin bio član SKH? I šta se desilo sa uvođenjem višestranačja? Je li bio izopšten?
Naravno da mrzi demokratiju, kapitalizam, jer da nije bilo toga, i dalje bi bio član skh, politički aktivan.
Imam jednu novost za Vas i domaćina, nerado pominjem ali
BERLINSKI ZID JE PAO.
Nije to (samo) pobeda NATO-a, već pre svega POBEDA DEMOKRATIJE I KAPITALIZMA, ili bolje reći PORAZ SOCIJALIZMA I DIKTATURE. Ili mislite da se to nikako ne bi desilo da nije bilo NATO-a?


A ovo sada, pa bolje je imati i petnaes' Partija, nego jednu. Ili tek dve.

Milan Karagaća

To je šta?Dokument sa sudjenja Mihajloviću?dokument iz istorijskog arhiva, zaplenjena četnička dokumenta iz 2.svetskog rata. Instrukcija DM Pavlu Đurišiću
Danas je Srbija najviše multinacionalna i multikonfesiona država od svih bivših republika SFRJ.Mnogima to upravo smeta, mnogima je krivo što nisu pobedili oni koji su se zalagali za Homogenu Srbiju(isto, zaplenjena četnička dokumenta iz 2.svetskog rata) ali su zato žestoki zagovornici da se rehabilituju oni koji su se zalagali za homogenu, a licemerno ističu današnju multietničnost.

Hvala sto ste odgovorili umjesto mene jer bi moj odgovor bio identican.

gorran2

To je program "rada" koji je Mihailović poslao svojoj vladi u izbeglištvu u septembru 1941, kad je uspostavio vezu sa njom.
Ovo su zapisnici sa suđenja.

Ma znam, eno i Brozov unuk priča o tome.

"malo su ubili ovih koje su trebali"

gorran2

Bez obzira koliko uverljiv bio, i koliko to bilo očigledno, nikad ih nećeš navesti da prihvate stvarnost.Zato što su duhovni saučesnici... Međutim, naravno da oni ne mogu da se suoče s tim - to bi bilo priznanje krivice i odgovornosti za najveći epic fail kraja dvadesetog veka.Zato neprekidno luče nove i nove bolesne teorije zavere, u kojima je uvek neko drugi kriv. Svetske sile, na primer, ili, još bolje, "stari sistem", koji je, iako su ga sami temeljno razrušili, navodno na neki mističan način nastavio da egzistira u nekoj dimenziji, i kvari "idilu" koju su oni zamislili i stvorili."Nisam ja kriv, nego neke moćne mistične podzemne sile protiv kojih sam se ja borio, ali nikad nisam imao šansu."Činjenice i logika najčešće nemaju šansu protiv tako snažnih psiholoških potreba.

Ili možda - gle čuda - zastupati makar nešto što je on zastupao.Na primer, etničku toleranciju, ravnopravnost elemenata federacije, društveno vlasništvo, radničko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo.

Apsolutno tocno.

srdjazlopogledja

@gorran2
Proglašavati reprezenta sistema nasilja i straha, za zastupnika tolerancije, ravnopravnosti itd, meni je smešno.

Drugo, ne mislim da je sada dobro, ali je svakako BOLJE nego što je bilo. Naravno, to za Vas nije tačno, jer bi se Brozova "idila" nastavila u beskonačnost, da eto, nije bilo izdajnika ideje, u samim sk.

Je li domaćin bio član SKH? I šta se desilo sa uvođenjem višestranačja? Je li bio izopšten?
Naravno da mrzi demokratiju, kapitalizam, jer da nije bilo toga, i dalje bi bio član skh, politički aktivan.
Imam jednu novost za Vas i domaćina, nerado pominjem ali
BERLINSKI ZID JE PAO.
Nije to (samo) pobeda NATO-a, već pre svega POBEDA DEMOKRATIJE I KAPITALIZMA, ili bolje reći PORAZ SOCIJALIZMA I DIKTATURE. Ili mislite da se to nikako ne bi desilo da nije bilo NATO-a?

A ovo sada, pa bolje je imati i petnaes' Partija, nego jednu. Ili tek dve.

Ako vam je dobro, onda ništa .
Meni ni u džep, ni iz džepa.
Što bih se ja mešao u idilu .
Samo mi je ponekad smešno kao ljudi uporno, instiktivno, nezaustavljivo, pokušavaju da prikriju svoju sramotu raznim ufološkim teorijama i praznim zvečkama od pojmova.

gorran2

Bez obzira koliko uverljiv bio, i koliko to bilo očigledno, nikad ih nećeš navesti da prihvate stvarnost.

Koju stvarnost, da se Jove Kapičići i dalje slobodno šetaju?

Baštinjenje sile, i otkud građanski rat?
Baš čudna pojava.

Naravno da je bolje, jer je sistem bliži meni nego Vama, što oslikava u Vašoj, a i mojoj, kritici tog sistema. Da je sistem bliži Vama, kao što je i bio, ja bih bio ućutkan. SILOM.

SILA.

"Prozapadni" boljševici samo to vide. Zato su i toliki poklonici NATO-a, a protivnici demokratije, kapitalizma, čiji je NATO predstavnik.

Samo mi je ponekad smešno kao ljudi uporno, instiktivno, nezaustavljivo, pokušavaju da prikriju svoju sramotu raznim ufološkim teorijama i praznim zvečkama od pojmova.

Gogi,šta ima na znacima?
Pozdrav.

na 'otok'

mi kažemo ostrvo,
oni kažu otok
Radisave, vodi ih u potok
( četnički haiku )

Drugovi sve ste u pravu!!

Da li ti misliš da postoje i neki drugi ljudi u tom sistemu gde se gubila glava zbog kritike, drugačijeg mišljenja,

Baš vala svaki mesec je bilo neko političko ubistvo.

a u najboljem slušaju imovina uz 'fasovanje' zatvora?

Nanogvice nisu još bile u modi.

cerski

srdjazlopogledja

Baštinjenje sile, i otkud građanski rat?
Baš čudna pojava.

Naravno da je bolje, jer je sistem bliži meni nego Vama, što oslikava u Vašoj, a i mojoj, kritici tog sistema. Da je sistem bliži Vama, kao što je i bio, ja bih bio ućutkan. SILOM.

SILA.

"Prozapadni" boljševici samo to vide. Zato su i toliki poklonici NATO-a, a protivnici demokratije, kapitalizma, čiji je NATO predstavnik.

Otkud građanski rat?
Da nema to možda neke veze sa intenzivnom propagandom (i "intelektualnom" produkcijom) teorija zavera krajem osamdesetih?
Prema kojima nas Slovenci nikad nisu voleli, a morali su, jer smo ih navodno "mi" "oslobodili".
Nego su sve vreme pleli svoju zaveru i čekali svoj "trenutak".
A Hrvati sve vreme podlo i pritvorno smišljali svoju zaveru kako da nas pokolju. Dal kao ustaše, dal kao komunisti, svejedno.
Hrvati koji su lažan narod, konvertovani Srbi, koji su ukrali jezik.
Ili prave veštački.
Hrvati, koji su "ludaci", "bedne kukavice" (Vuk Drašković), "genocidan narod" (Jovan Rašković)...
Rasplamsala se besomučna publicistička propaganda u kojoj su ustaše, komunisti, masoni, Vatikan, Zapad - svi odreda saučesnici opake zavere i zločinačkog poduhvata protiv Srba, kao kolevke civilizacije.
Tako dragoceni, a pri tom, tako ugroženi. "Ostatak zaklanog naroda" (valjda Bećković).
Naša, srpska, "intelektualna produkcija" krajem osamdesetih, dosegla je nivo paranoje. Svi su protiv "nas", a mi smo oslobodili, izmislili struju, pismo, civilizaciju, mi jedni imamo vrednost i pravo.
U javnom mnjenju oblikovanom uticajem takvih shvatanja, "pojmova" i "teorija", sila nije nikakv čudo ni incident, nego neizbežna faza.
Srpski narod je izbezumljen.
Izbezumio ga je njegov um, njegovi "intelektualci", književnici, istoričari, publicisti, mudrijaši opšte prakse - i bilo je samo pitanje trenutka kad će poteći krv.
I - gle čuda - kad smo sve druge sistematski optuživali za zaveru protiv nas, na kraju su se svi stvarno i okrenuli protiv nas.
Nikakvo čudo da je ovakav razvoj u srpskoj svesti snažno podstakao defanzivne, ali i opake, zločinačke tendencije ostalih nacionalizama.

srdjazlopogledja

Baštinjenje sile, i otkud građanski rat?
Baš čudna pojava.

Naravno da je bolje, jer je sistem bliži meni nego Vama, što oslikava u Vašoj, a i mojoj, kritici tog sistema. Da je sistem bliži Vama, kao što je i bio, ja bih bio ućutkan. SILOM.

SILA.

"Prozapadni" boljševici samo to vide. Zato su i toliki poklonici NATO-a, a protivnici demokratije, kapitalizma, čiji je NATO predstavnik.

Ja sam protivnik sile.
NATO -
Moćna Rusija kao velika sila -
Srbija (Hrvatska) kao "regionalna sila" -

Demokratija je naravno poželjna, kao i kapitalizam. Ali, to su samo osnovi, a ne i rešenja.
Suština demokratije je da nema suštinu, nego samo formu, proceduru. Forma je suština.
Međutim, ta procedura može da posluži za legitimisanje bilo čega.
Tako je devedesete, kad je u ex-yu svanula demokratija, ona poslužila samo za legitimisanje zločinačkih planova i ekspanzionističkih aspiracija.
Ljudi su želeli da svojim glasom "pobede" ne samo unutrašnje konkurente, nego i spoljnje. A to je značilo rat.
Demokratija je čudna igra, u kojoj ubacivanjem listića u kutiju, izazoveš padanje granata na tamo neke.
Ali, na kraju, račun obično dođe na naplatu.

Slično je sa kapitalizmom. "Uvedeš" ga - a on počne da sere po tebi. Tajkuni sve odnesu, nazidaju monopolske i kartelske cene, špekulativni kapital likvidira proizvodnju, tajkuni mali biznis, i masa ostane bez posla. I na svetskom nivou, on ima običaj da ujede za ruku svoje društvo koje ga izdržava. Konkurencija je suština kapitalizma - međutim, cilj svakog pojedinačnog kapitaliste nije da ima konkurente, nego suprotno - da stekne dominantan ili povlašćen položaj. A danas ima u raznim oblastima jakih pojedinaca, korporacija, grupacija, koje mogu to i da ostvare.

Dakle:
demokratija - da
kapitalizam - da
Ali ne u liberalističkom obliku, kao dogma o konačnom rešenju. Takav liberalizam je tipična ideologija, koja prodaje šuplje fraze za konačne mudrosti, i kao takav je ujedno i plitkouman i veoma opasan.

Naravno da demokratija i kapitalizam imaju suštinu. Ona se nalazi baš u formi.
I jedno i drugo se razvijaju u Srbiji, ali su još daleko od stabilnog i efikasnog. Takođe, mnogo su bolji od onoga pre 20 godina, koji su rezultirali ratom i pljačkom.

Naravno da demokratija i kapitalizam imaju suštinu. Ona se nalazi baš u formi.
I jedno i drugo se razvijaju u Srbiji, ali su još daleko od stabilnog i efikasnog. Takođe, mnogo su bolji od onoga pre 20 godina, koji su rezultirali ratom i pljačkom.

Jbt ovako su nam pričali o komunizmu - država će da odumre i onda će doći komunizam. Država jest mal'ne odumrela, ali taj komunizam nešto ne dolazi

A u čemu je sličnost?

A u čemu je sličnost?

Nekako je trend optimistički pa me podsetilo na rano školovanje

Nikakvo čudo da je ovakav razvoj u srpskoj svesti snažno podstakao defanzivne, ali i opake, zločinačke tendencije ostalih nacionalizama.

naš "demokratski nacionalizam" kako ga Dobrica Ćosić afirmativno definiše.

gorran2

Otkud građanski rat?
Da nema to možda neke veze sa intenzivnom propagandom (i "intelektualnom" produkcijom) teorija zavera krajem osamdesetih?

Ima veze sa propagandom, ali je ona samo deo cele priče.
Ne može, tamo neki Pera magacioner da podeli oružje jer je slušao/gledao Draškovića/Šešelja.Mora neko "odozgo" da mu to naredi.Opet, taj "odozgo" nije došao na tu visoku poziciju sa Marsa, nego je bio dugi niz godina u partiji, i bio je proveravan i testiran od samog početka.

Sa druge strane, neki Mika srbin*, neće da ode kod Pere po oružje, jer je gledao Raškovića, nego zato što su recimo predhodne noći, upali neki naoružani ljudi u selo, i prebili/maltretirali komšiju Simu, koji je takodje srbin*.
Onda "kreću" noćne straže, balvani/blokade, razni Arkani/Merčepi, zveckanje oružjem i nervoza, a znamo da "puška u prvom činu, mora da opali do kraja predstave".

To je sve naravno, imalo uvod u lošoj ekonomiji, korupciji, švercu, gde su "mali igrači", vremenom postali "veliki", i da bi sprečili svoje hapšenje, postaju "borci" za svoj narod.
Povod za to "puštanje" su bile informacije o "neprijateljskoj" emigraciji i "unutrašnjem" neprijatelju i njihovo likvidiranje - zatvaranje.
"Ti meni informaciju/uslugu, ja tebi dozvolu da radiš šta hoćeš".

I cela priča oko "nacionalista" ima predistoriju.
Kao u SFRJ je bilo rešeno nacionalno pitanje, nije - samo je gurano na silu pod tepih.
Zašto je sa nekim republikama razlaz bio "miran", ili relativno miran, a sa nekim veoma krvav?

Takodje, bilo je uticaja sa strane, emigracija, strane države i firme....
Rat iscrpljuje, a para vrti gde burgija neće...
Podrška, prodaja oružja, lekova, hrane i svega ostalog, zatim sticanje pozicije, za pravo preče i jeftinije kupovine propalih firmi i zemljišta...

Epilog svega možeš da vidiš u ekonomskim parametrima.
Kolika je zaduženost nastalih zemalja, i ko je sve vlasnik čega.

gorran2

Srpski narod je izbezumljen.

Pretpostavljam da je i MASPOK planiran iz Beograda, a da su "Islamsku deklaraciju" Izetbegoviću šaptali na uvce akdemici SANU?

Srpski narod jeste izbezumljen, izbezumljuju ga kako ljudi poput tebe tako i ljudi o kojima pričaš.

milisav68

gorran2

Otkud građanski rat?
Da nema to možda neke veze sa intenzivnom propagandom (i "intelektualnom" produkcijom) teorija zavera krajem osamdesetih?

Ima veze sa propagandom, ali je ona samo deo cele priče.
Ne može, tamo neki Pera magacioner da podeli oružje jer je slušao/gledao Draškovića/Šešelja.Mora neko "odozgo" da mu to naredi.Opet, taj "odozgo" nije došao na tu visoku poziciju sa Marsa, nego je bio dugi niz godina u partiji, i bio je proveravan i testiran od samog početka.

Demokratija, bratac.
Narod je "odozgo".
Narod hoće, a narod se pita. Podržava, izglasava.
Ko god hoće da je na vlasti, mora da da narodu neku zvečku za udaranje po Hrvatima/Šiptarima/Srbima...

vrabac_u_steni

gorran2

Srpski narod je izbezumljen.

Pretpostavljam da je i MASPOK planiran iz Beograda, a da su "Islamsku deklaraciju" Izetbegoviću šaptali na uvce akdemici SANU?

Srpski narod jeste izbezumljen, izbezumljuju ga kako ljudi poput tebe tako i ljudi o kojima pričaš.

Tačno je da su u Hrvatskoj postojali nezavisni patološki trendovi i patološki razvoj.
Ova dva procesa - hrvatski i srpski - idealno su se dopunjavali i pothranjivali.
Paranoja je kao self fulfilling promise. Kad nekoga uporno optužuješ da ti je neprijatelj, i pripremaš se protiv njega, on ti stvarno i postane neprijatelj, i naoruža se protiv tebe.
"Politika", tj bezobzirna rešenost raznih vlasti da ostanu u sedlu dodatno je zatrovala ranu, kao i bezobzirna rešenost opozicija da dođu na njihovo mesto.

gorran2

Otkud građanski rat?Da nema to možda neke veze sa intenzivnom propagandom (i "intelektualnom" produkcijom) teorija zavera krajem osamdesetih?Prema kojima nas Slovenci nikad nisu voleli, a morali su, jer smo ih navodno "mi" "oslobodili".Nego su sve vreme pleli svoju zaveru i čekali svoj "trenutak".A Hrvati sve vreme podlo i pritvorno smišljali svoju zaveru kako da nas pokolju. Dal kao ustaše, dal kao komunisti, svejedno.Hrvati koji su lažan narod, konvertovani Srbi, koji su ukrali jezik.Ili prave veštački.Hrvati, koji su "ludaci", "bedne kukavice" (Vuk Drašković), "genocidan narod" (Jovan Rašković)...Rasplamsala se besomučna publicistička propaganda u kojoj su ustaše, komunisti, masoni, Vatikan, Zapad - svi odreda saučesnici opake zavere i zločinačkog poduhvata protiv Srba, kao kolevke civilizacije.Tako dragoceni, a pri tom, tako ugroženi. "Ostatak zaklanog naroda" (valjda Bećković).Naša, srpska, "intelektualna produkcija" krajem osamdesetih, dosegla je nivo paranoje. Svi su protiv "nas", a mi smo oslobodili, izmislili struju, pismo, civilizaciju, mi jedni imamo vrednost i pravo.U javnom mnjenju oblikovanom uticajem takvih shvatanja, "pojmova" i "teorija", sila nije nikakv čudo ni incident, nego neizbežna faza.Srpski narod je izbezumljen.Izbezumio ga je njegov um, njegovi "intelektualci", književnici, istoričari, publicisti, mudrijaši opšte prakse - i bilo je samo pitanje trenutka kad će poteći krv.I - gle čuda - kad smo sve druge sistematski optuživali za zaveru protiv nas, na kraju su se svi stvarno i okrenuli protiv nas.Nikakvo čudo da je ovakav razvoj u srpskoj svesti snažno podstakao defanzivne, ali i opake, zločinačke tendencije ostalih nacionalizama.

Upravo na ovo sam mislio kad sam napisao da je potrebno temeljito ciscenje, ali ne "politickih kadrova" nego svijesti, od mitova i zabluda.

svi

U suštini, sve je ostalo isto.
Paranoja stvara i ojačava stvarna neprijateljstva, a ona pothranjuju paranoju.
Tako se ona učvršćuje i napreduje.
Zato i danas mnogi - i na ovom blogu - veruju u ceo spektar očigledno apsurdnih tumačenja i stavova. Da nešto imate moć (daleko bilo) i dan-danas biste izazivali i otpočinjali ratove.
I zatim bi i za njih optužili Tita & Partiju i Paju Patka.

gorran2

Demokratija, bratac.
Narod je "odozgo".
Narod hoće, a narod se pita. Podržava, izglasava.
Ko god hoće da je na vlasti, mora da da narodu neku zvečku za udaranje po Hrvatima/Šiptarima/Srbima...

Pa teško da je bila demokratija i da se narod nešto pitao, kad su štrajkovali rudari u Starom Trgu, a podržavali ih iz Slovenije i Hrvatske.
I kad je bio masakr u Paraćinu, ili kad su Martinoviću nabili flašu u dupe.
Još tada su postojala sela na Kosovu, gde milicija i vojska nije smela da udje.

Nadji negde snimke indexovog pozorišta (ima na netu), iz ranih 80-ih, pa se podseti šta se sve dešavalo, jer su komentarisali sva dogadjanja.

gorran2

Otkud građanski rat?Da nema to možda neke veze sa intenzivnom propagandom (i "intelektualnom" produkcijom) teorija zavera krajem osamdesetih?Prema kojima nas Slovenci nikad nisu voleli, a morali su, jer smo ih navodno "mi" "oslobodili".Nego su sve vreme pleli svoju zaveru i čekali svoj "trenutak".A Hrvati sve vreme podlo i pritvorno smišljali svoju zaveru kako da nas pokolju. Dal kao ustaše, dal kao komunisti, svejedno.Hrvati koji su lažan narod, konvertovani Srbi, koji su ukrali jezik.Ili prave veštački.Hrvati, koji su "ludaci", "bedne kukavice" (Vuk Drašković), "genocidan narod" (Jovan Rašković)...Rasplamsala se besomučna publicistička propaganda u kojoj su ustaše, komunisti, masoni, Vatikan, Zapad - svi odreda saučesnici opake zavere i zločinačkog poduhvata protiv Srba, kao kolevke civilizacije.Tako dragoceni, a pri tom, tako ugroženi. "Ostatak zaklanog naroda" (valjda Bećković).Naša, srpska, "intelektualna produkcija" krajem osamdesetih, dosegla je nivo paranoje. Svi su protiv "nas", a mi smo oslobodili, izmislili struju, pismo, civilizaciju, mi jedni imamo vrednost i pravo.U javnom mnjenju oblikovanom uticajem takvih shvatanja, "pojmova" i "teorija", sila nije nikakv čudo ni incident, nego neizbežna faza.Srpski narod je izbezumljen.Izbezumio ga je njegov um, njegovi "intelektualci", književnici, istoričari, publicisti, mudrijaši opšte prakse - i bilo je samo pitanje trenutka kad će poteći krv.I - gle čuda - kad smo sve druge sistematski optuživali za zaveru protiv nas, na kraju su se svi stvarno i okrenuli protiv nas.Nikakvo čudo da je ovakav razvoj u srpskoj svesti snažno podstakao defanzivne, ali i opake, zločinačke tendencije ostalih nacionalizama.

Nadam se da se Drago nece ljutiti sto cu postaviti ovaj osvrt Vuka Perisica kao nadopunu ovoga o cemu govorimo gorran2 i moja malenkost... Drago, ako je problem, obrisi.


Najava torture i smrti

29.10.2010 - 12:52 Piše: Vuk Perišić


Pojavio se u vrijeme spore, ali postojane liberalizacije tadašnjeg režima koja je poticala nadu da će jedan potrošeni političko-ekonomski sistem evoluirati prema društvu zapadnoevropskog tipa. Pojmovi kao što su vladavina prava, slobodno tržište, evropska integracija i sloboda i blagostanje Građanina, kao izvora i utoka političkog legitimiteta, počeli su stjecati pravo postojanja u javnom diskursu i činilo se da su konzervativne i dogmatske snage u defenzivi. Mediji su bivali sve slobodniji. U Ljubljani je započela dekonstrukcija režimske mitologije i postavljeno je pitanje vojske, jedine dotad nedodirljive ustanove. Beogradska štampa prednjačila je u afirmaciji tržišnog i građanskog liberalizma. U Zagrebu su pokušaji dogmatske partijske frakcije da zaustavi slobodoumna kretanja u kulturi i umjetnosti ispali smiješni.

BUDUĆNOST NA VIDIKU: Uprkos ekonomskoj krizi pravni poredak bio je stabilan, a pravna sigurnost građana je, izuzevši Kosovo, dosegla zapadnoevropsku razinu. Nezadovoljno radništvo je de facto izborilo pravo na štrajk. Postojanje zasebnih komunističkih partija u svakoj republici i pokrajini sadržavalo je klicu višestranačja i nije nužno moralo izazvati nacionalističke sukobe. Jugoslavija nikada u svojoj historiji nije bila u povoljnijem međunarodnom položaju. Dugogodišnja prijetnja sovjetske invazije je prestala, granice su bile stabilne i nesporne, a prestanak Hladnog rata i perestrojka u Sovjetskom Savezu bili su velika historijska pobjeda jugoslavenske vanjske politike čija je miroljubivost bila iskrena i uživala svjetski ugled. Nesvrstanost je, kao temeljno vanjskopolitičko načelo, preispitivano u korist evropske orijentacije. U većim gradovima, koji su već šezdesetih godina postali središta individualističkog i zapadnoevropskog načina života, došlo je do procvata kulture i umjetnosti, posebno kazališta, filma i rock muzike. Komunikacija i suradnja Ljubljane, Zagreba, Sarajeva i Beograda odvijala se intenzivno i spontano kroz anacionalne i urbane sadržaje, bez utjecaja političkih grupa, a često i njima uprkos. Šira javnost doživljavala je nacionalizam kao hir koji opsjeda marginalne čudake, netalentirane pisce, ološ iz predgrađa i, uopće, ljude koji imaju problema s percepcijom vlastitog identiteta.

U procesu raspadanja komunističke doktrine postalo je bjelodano da dugoročno rješenje, tada akutnog, problema Kosova nije u represiji, vojnoj upravi i hapšenju studenata, već u zaštiti ljudskih prava svih tamošnjih stanovnika i u ekonomskoj konjunkturi koju je odustanak od socijalizma i njegov preobražaj u društvo demokratskih i tržišnih sloboda trebao pokrenuti u cijeloj zemlji. Sve veća demokratska kultura i pristojna razina javne komunikacije, takav su ishod činili realnim i izglednim. I tada, kao i danas, bilo je nemoralno odustati od vjere u razum.

TJESKOBA UMESTO NADE: Osma sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije bila je sudbinski trenutak u kojem je tjeskoba zamijenila nadu. Demokratska i liberalna frakcija jedne od osam sekcija tada jedine političke stranke izgubila je važnu bitku s pristašama dogmatskog socijalizma, koje su trijumfalno i pohlepno posegnule za nacionalizmom. Siromaštvo Kosova i slabost tamošnjeg pravosuđa i uprave, kao i opći gubitak legitimiteta socijalističkog režima, probudili su albanski nacionalizam već početkom osamdesetih godina. Po starom principu spojenih posuda, pokrenutog zamašnjaka ili lančane reakcije, tradicionalnoj rasističkoj albanofobiji i kosovskom mitu srpskog nacionalizma, pridružila se i nova službena politika Saveza komunista Srbije. Bilo je jasno da će prije ili kasnije izazvati odgovarajuću i poslovičnu reakciju svojih slovenskih i hrvatskih pandana i tako dovesti u pitanje demokratizaciju i sudbine milijuna.

Slobodan Milošević bio je prividno dobar govornik jer nije koristio uobičajene fraze i rečenične sklopove uobičajene za tadašnji, neizrecivo dosadni, režimski novogovor. U zemlji koja je bila premorena od neefikasnosti, njegova hinjeno odlučna retorika nekima se doimala kao obećanje koje će biti ispunjeno već koliko sutra, ali praznina njegovih riječi bila je strašna. Bila je malograđanski banalna, kao slatkorječivost trgovačkog putnika koji lakovjerne obmanjuje kičem i patosom.

Samo je takva besadržajnost mogla privući onako shizofreni amalgam pristaša. Uz njega su stali i oni koji su htjeli spasiti komunizam povratkom na lenjinska ishodišta koja su, navodno, nezamjenjivo dobra ali se nedosljedno i neodlučno primjenjuju, kao i oni koji su u promjeni političkog rituala i neredu koji se širio htjeli vidjeti kraj komunizma. I oni koji su na Jugoslaviju gledali kao na isključivo srpski projekt koga treba sačuvati centralizmom, ali i oni koji su u jugoslavenskom integralizmu vidjeli zabludu iz koje će Slobodan Milošević – u okviru narativa o ugroženom, pa obnovljenom dostojanstvu – spasiti srpstvo kao deus ex machina. U čovjeku koji je vješto pokrenuo demontažu Titovog kulta (nacionalističku, ne i demokratsku demontažu) vidjeli su istodobno i novog Tita jer su držali da je temeljni uzrok jugoslavenske krize odsustvo Vođe.

NACIONALISTIČKI PATOS: Milošević je poticao svoj kult vođe srpstva iz praktično-demagoških razloga, ali i zato jer je supstitucijom Tita kao simbola jugoslavenstva podrivao državnu cjelinu. Iako se Milošević nominalno nije odricao antifašizma, otvorio je prostor za rehabilitaciju Nedića, Mihailovića i Ljotića, dok su masovni zborovi, slom političke kulture i nacionalistički patos bili udžbenički primjeri rađanja fašizma. Bilo je među pristašama i onih koji su u njemu vidjeli čovjeka koji će revidirati Četrdesetiosmu, okrenuti se Istoku i sjediniti rusofiliju, klerikalno pravoslavlje, staljinizam, Svetu goru, Goli otok, Kremanska proročanstva i Protokole sionskih mudraca. Bio je to ménage prividno nepomirljivih ideologija i kliničkih dijagnoza sjedinjenih u mržnji prema ljudskim pravima, slobodnoj trgovini, građanskom liberalizmu, individualizmu i kozmopolitizmu. Takav galimatijas je kasnih osamdesetih godina, kako se tada govorilo, homogenizirao Srbiju.


Pokazatelji, dokazi i primjeri velike promjene bili su bezbrojni, a neki su naoko bili i bezazleni. U vrijeme kada je tjednik Nin već bio uništen i pod punom kontrolom režima – što je pozna 1987. ili rana 1988. – još uvijek je bilo ljudi koji su, u uvjerenju da se zbiva nešto isuviše ludo da bi trajalo dugo, kupovali Nin. Čitali su ga još neko vrijeme u želji da će, evo, već u sljedećem broju opet sve biti u redu. Kupovanjem osakaćenog Nina pružali su priliku i Ninu i vlastitoj budućnosti. Objavljen je intervju s fotografijom bezbrižno nasmijanog plavokosog pisca pod naslovom: Danas je nemoralno ne biti nacionalan. Tako se o svojem kategoričkom imperativu ispovijedao tankoćutni Slobodan Selenić. U tom trenutku ni navika ni nada više nisu mogli svladati jedan drugi kategorički imperativ: postalo je moralno ne kupovati i ne čitati Nin. Nije bio potreban obrat koji bi Selenićevu etiku postavio na noge. I za spoznaju i za moralni stav da je nacionalno nešto nemoralno po sebi i da su njegovi učinci glupost, mržnja i smrt (tim redom), bili su dovoljni zdrav razum i nekoliko elementarnih historijskih lekcija. U svakom slučaju toj epistemologiji i etici nije bio potreban užas koji će ubrzo i empirijski – u obliku uništenih tjednika, gradova i sudbina – pokazati sve posljedice preobrazbe nacionalne pripadnosti i nacionalne emocije u vrlinu.

UČINCI ISPRED IDEJA: Je li potrebno i je li uopće umjesno postaviti pitanje: što je uistinu htio Slobodan Milošević? Treba li odgovor na to pitanje tražiti u ideologiji njegovih sljedbenika ili u odgonetanju njegovih ideoloških stavova? Kakva su doista bila njegova politička uvjerenja i koji su bili njegovi politički ciljevi? Prevladava ocjena da uvjerenja nije ni imao već ih je cinično prilagođavao prema potrebama situacije i dnevnopolitičke taktike što se potkrjepljuje i bezobzirnošću kojom je održavao svoju vlast. Milošević nije bio ideolog nego praktični političar, vladalac, kojeg su učinci zanimali više od ideja. Učinci i posljedice njegove politike zato su ponajbolje sredstvo za razumijevanje njegovih namjera.

Kakav je bio njegov stvarni stav prema Jugoslaviji? Neki autori i svjedoci skloni su tezi da Milošević intimno nije bio nacionalist već je jahao na tom valu samo zato jer je zaključio da je nacionalizam optimalno sredstvo za demagošku manipulaciju. Mnogi su također suglasni da je uništio Jugoslaviju, ali se razilaze u ocjeni je li to učinio namjerno ili se jugoslavenska država raspala zbog njegove nespretne i nerealne, ali ipak kakve-takve unionističke politike.

U čemu se uopće sastojalo njegovo navodno jugoslavenstvo i njegov praktično-politički doprinos državnoj zajednici za koju se nominalno zalagao? Osim što bi katkad ponovio općenitu frazu da je Jugoslavija optimalni državnopravni okvir za sve njene republike, nikada nije predložio neku prihvatljivu viziju. Krio se iza fraze "moderna federacija" što god to značilo. U političkim borbama (kasnije i u ratovima) s Miloševićem, slovenske i hrvatske vladajuće grupe lansirale su tezu da Milošević želi obnoviti centralističko-unitarističku Jugoslaviju kao sredstvo srbijanske dominacije. Milošević, međutim, nije nikada Sloveniji i Hrvatskoj, inače jugoskeptičnim zemljama, ponudio nikakva jamstva njihovih prava i zasebnosti na što su Ljubljana i Zagreb bili iznimno osjetljivi, a znao je i morao znati za tu osjetljivost, kao što je znao i morao znati da je bilo kakva Jugoslavija nemoguća bez minimalne suglasnosti Zagreba i Ljubljane.



POLITIČKA SIMBOLIKA: Pođimo od radne pretpostavke i narativa o Jugoslaviji kao dijaboličnoj i "bizantskoj", srpskoj hegemonističkoj prevari. Srpska politika bi u okviru tog dijaboličnog plana, barem na ritualnoj razini, Sloveniji i Hrvatskoj pokušala predstaviti svoj politički projekt kao dopadljiv i prihvatljiv. Doista, drugi sin kralja Aleksandra kršten je kao Tomislav, a treći kao Andrej. Nikola Pašić je ulazak Stjepana Radića u koalicijsku vladu 1925. smatrao svojom velikom političkom pobjedom. U kraljevom unitarnom jugoslavenstvu neki su srbijanski krugovi vidjeli ustupak Hrvatima i Slovencima i potiskivanje takozvanog srpskog identiteta. Aleksandar je srpske ratne zastave zamijenio jugoslavenskima, a poticao je i upotrebu latinice u Srbiji. To su dakako manje bitne stvari, ali ovdje i govorimo upravo o političkoj simbolici (koja je možda važnija no što smo spremni priznati).

Milošević nesrpskim republikama nije nudio ni ritualnu simboliku. Niti jedan srpski političar u Prvoj Jugoslaviji nije negirao da postoji "hrvatsko pitanje". Stojadinović ne bi mogao vladati bez aktivne koalicije sa Slovenskom ljudskom strankom i Jugoslavenskom muslimanskom organizacijom, a u kompromisu Cvetkovića i Mačeka konačno je prevladao stav da je situacija neodrživa bez značajnih koncesija Hrvatskoj seljačkoj stranci. Na stranu zastave i imena prinčeva: svaki srpski političar koji je htio vladati Jugoslavijom, ako se i protivio federalizmu i čak ako je bio hegemonist iz najstrašnijih hrvatskih i slovenskih noćnih mòra, znao je da je nemoguće vladati Jugoslavijom bez oslonca na političke grupe na zapadu zemlje i bez propagande koja bi stanovništvu ili političkim grupama Slovenije i Hrvatske pokušala jugoslavensku državnu zajednicu prikazati kao prihvatljivu. Na ovaj ili onaj način vlasti u Beogradu su i u razdobljima radikalnog jugoslavenstva imale na umu etnički pluralizam i na tom temelju provodile bolju ili lošiju, ali nekakvu politiku.


Milošević se ponašao kao da etnički pluralizam ne postoji, iako je dakako znao da postoji. Štoviše, vrlo dobro je znao koliko je štetno i koliko je uvredljivo govoriti o Jugoslaviji i ne pokazati ni najmanji interes za njenu etničku i svaku drugu raznolikost. Sve što je o nužnom kompromisu rečeno za Prvu Jugoslaviju, utoliko više vrijedi za Drugu, u kojoj su simetrični federalizam, ravnopravnost republika i ritualizacija "ključa" bili jedan od temelja poretka, javnog diskursa, pa i političke kulture. Tito ničim ne dovodi i ne želi dovesti u pitanje federalizam i postojanje republičkih partija kao lokalnih centara moći. Uostalom, Titov centralizam je komunističke, ne i nacionalno-unitarističke naravi.

SLIKA VELIKOSRPSKOG DEMONA: Da je htio bilo kakvu Jugoslaviju Slobodan Milošević bi je nesrpskim narodima i republikama barem demagoški (a u demagogiju se razumio) pokušao učiniti privlačnom. Sloveniji i Hrvatskoj nije se obratio nikada, a kada je (vrlo rano) postalo jasno da ga se tamo doživljava kao velikosrpskog demona, nije učinio ništa da takvu percepciju ospori, što je bilo nužno ako je imao bilo kakve, pa i lažne jugoslavenske namjere, bile one hegemonističke, centralističke ili federalističke. On se obraćao isključivo Srbima, ili točnije: isključivo srpskim nacionalistima. To je u kombinaciji s nominalnim jugoslavenstvom imalo razoran učinak. Razbjesnio je slovenske i hrvatske nacionaliste kojima je takvom politikom priskrbio potvrdu teze da je Jugoslavija srpska prevara, a one političke snage u Sloveniji i Hrvatskoj koje bi se bile spremne zalagati za bilo kakve oblike zajedništva beznadno je kompromitirao.

Rat će do neviđenih razmjera radikalizirati nesrpske nacionalizme i utoliko je bio samo nastavak politike koju je Milošević započeo već 1987. Znao je i morao znati da je centralizirana Jugoslavija neostvariva i da će Ljubljana i Zagreb učiniti sve da je spriječe. Neostvariva je čak i pod uvjetom da je pokušao – a nije – pronaći političke saveznike u Sloveniji i Hrvatskoj, i uopće kod nesrpskih političkih grupa. Ako je bez kompromisa nemoguća centralizirana Jugoslavija, a fortiori je bez učešća nesrpskih faktora, odnosno srpsko-nesrpskog kompromisa, nemoguća federativna Jugoslavija, a ako je nemoguća bez kompromisa savršeno je nemoguća kada prvi čovjek najveće federalne jedinice nudi federaciju tako što ostentativno zanemaruje općepoznate stavove, interese i senzibilitete drugih federalnih jedinica.


To je elementarna politička abeceda i tu je abecedu Milošević poznavao savršeno dobro, no svjesno je tu abecedu okrenuo naglavce i tako ignorirao i iritirao sve što je u Jugoslaviji bilo nesrpsko – zato što je htio iritirati, zato što je htio razbiti Jugoslaviju. Nije bio politički nespretnjaković s unionističkim namjerama, nego perfidni srpski separatist. Njegova "jugoslavenska" politika bila je sustavna i promišljena strategija razbijanja Jugoslavije i kao države i kao ideje. Destrukcija je provedena temeljito, sustavno i efikasno, u mjeri koja ne ostavlja prostora nizašto nego za zaključak da mu ništa drugo i nije bio cilj i da je tom cilju podredio svaki svoj dnevnopolitički potez i čitavu svoju političku karijeru. Miloševićev "centralizam" bio je autističan, ekskluzivan i prezrivo nezainteresiran za nesrpske faktore. To i nije bio centralizam nego nedvosmislena ideološka i praktično-politička poruka: ne trebam vas, gadite mi se, želim biti sâm.

PREZIR PREMA KOMPROMISU: Srpski nacionalizam nije bio jedini motiv za razbijanje Jugoslavije i uništenje odnosa između Srba i ostalih naroda. Milošević je znao da bi u bilo kakvoj Jugoslaviji morao dijeliti vlast sa slovenskim, hrvatskim i ostalim vladajućim grupama, a svaka pomisao na bilo kakvu vrstu diobe vlasti bila mu je nepodnošljiva. Nije htio nikakvu Jugoslaviju, ni centralističku, ni federativnu, niti konfederaciju, jer svaka je Jugoslavija kompromis per definitionem, a Slobodan Milošević prezirao je kompromis jer je iznad svega prezirao demokraciju. Namjeravao je pustiti Ljubljanu, Zagreb i Skopje niz vodu da ga ne bi ometali u – ovdje je prikladno upotrijebiti Tuđmanovu omiljenu frazu – samostalnoj i suverenoj vlasti nad ostatkom zemlje, zvao se taj ostatak Velika Srbija ili Mala Jugoslavija, svejedno.


Važna praktična smetnja – zapravo prednost – u realizaciji tog cilja bile su sporne zapadne granice, ili sasvim preciznije: granice koje je Milošević proglasio spornima. Zbog njih je pokrenuo rat u kojem su zlo i nasilje bili važniji i od ishoda i od pobjede. Sâm rat bio je pobjeda. Nisu Karlobag i Virovitica bili bitni. Dovoljno je destruktivna i sama pomisao na srpski Karlobag i srpsku Viroviticu. Već kada je izgovorena postiže učinak, a ako taj učinak sadrži rat – utoliko bolje. Rat je bio sredstvo da se raspad zemlje osigura i učini dugotrajnim i da se u slučaju sklapanja mira stvori nepodnošljiva situacija u kojoj će biti moguć – uvijek korisni – sljedeći rat: – Ćeraćemo se još – sažeo je jedan od njegovih pjesnika.

Nemoguće je da Milošević nije bio svjestan učinaka svoje politike i da na njih nije pristajao namjerno i promišljeno. Ako pak dozvolimo mogućnost da ipak nije bio svjestan – ostaje nam samo da zaključimo da je bio zapanjujuće neinteligentan. U redu, tu mogućnost možemo ostaviti otvorenom sve dok se ne suočimo s pouzdanim svjedočenjima da je posjedovao usredotočenu i natprosječnu inteligenciju.

NACIONALIZAM, DOMINANTNA VREDNOST: Temeljno načelo Druge Jugoslavije bila je nacionalna ravnopravnost koja je provođena s više ili manje uspjeha u neprikladnim uvjetima komunističkog nedemokratskog poretka, ali nikada nije bila upitna. Nacionalizam je inkriminiran kao najveći neprijatelj koji se ponekad s razlogom, ponekad u paranoidnom pretjerivanju, identificirao s fašizmom, ustaštvom i četništvom. Na Gazimestanu 1989. Milošević je dovršio proces kojim je nacionalizam postao dominantna politika i dominantna vrijednost u Srbiji. U jednoj federalnoj jedinici zemlje koja je postojala kroz antinacionalistički kompromis etablirana je politika koja je podrivala temelje te zemlje i koja je istodobno tvrdila da upravo tako spašava tu istu zemlju i tom perfidno smišljenom zabunom sebi je osiguravala uspjeh u sveopćem kaosu koji je rastao.

Milošević je legalizirao nacionalizam i to u državi kojoj je nacionalizam bio najveći politički i ontološki neprijatelj i u kojoj je takozvano bratstvo i jedinstvo, kao semantički sažetak negacije nacionalizma, bilo najviša vrijednost, simbolički sadržana i u državnom grbu. Ipak, tadašnji poredak je pristao na situaciju u kojoj ubojica, uhvaćen na djelu s pištoljem u ruci, tvrdi kako žrtvi spašava život. Zašto?

S Titovom smrću prestao je postojati savezni centar političke moći i Jugoslavija je de facto postala konfederacija. Sva politička moć prešla je u ruke republika i pokrajina, a savezna politika bila je rezultanta kompromisa i pregovora svih federalnih jedinica. Partija je funkcionirala kao koalicija osam zasebnih organizacija. U demokratskim uvjetima takav ustavno-politički ekvilibrij ne bi nužno bio loš. Taj isti jugoslavenski konfederalizam, kojega je Milošević nominalno proklinjao, bio je ujedno i jedini okvir u kojem je mogao suvereno opstati i u svojoj republici činiti što god poželi. Hipotetski su ostale republike i pokrajine mogle stvoriti antinacionalističku koaliciju i kroz savezne državne ili partijske institucije provesti političku likvidaciju Slobodana Miloševića, ali republičko-pokrajinske vladajuće grupe to ipak nisu učinile iz sljedećih razloga.

1. Zazirale su od političkog presedana koji bi se u nekoj sličnoj budućoj situaciji mogao primijeniti na njih. Takva akcija dala bi novi legitimitet federaciji kao arbitru i potencijalnom centru političke moći, što neke republičke vladajuće grupe nisu htjele jer su svoj legitimitet gradile na slabljenju federacije.

2. Poduhvat smjene Miloševića vjerojatno bi zahtijevao operativno, u svakom slučaju političko, savezništvo s vojskom, što je bilo problematično i neprihvatljivo iz mnogih razloga, iako je u prvoj fazi Miloševićevog uspona dio vojnog vrha bio suzdržan prema njemu.

3. Opasnost Miloševićeve politike bila je podcijenjena, ili je pak izazivala preveliki strah zbog impresivne podrške koju je uživao na ulici. Političari koji bi mu se suprotstavili bili su izloženi medijskoj demonizaciji orkestriranoj u staljinističko-fašističkom stilu. To je izazivalo utoliko veći šok jer je argumentum ad hominem odavno bio napušten kao metoda političkog obračuna.

4. Neki su političari razmišljali kao Franz von Papen i Kurt von Schleicher 1933. koji su se naivno nadali da će Hitlera biti moguće kontrolirati ako se nacizam institucionalizira i postane dio sistema. Tu je zabludu hrabrila činjenica da je Milošević već bio dio sistema i da je proizišao iz sistema. Na istom tragu bio je i "münchenski sindrom" popuštanja i očekivanje da postoji granica pred kojom će Milošević stati.

5. Konačno, dio političara u nekim republikama svjesno je, potajno ili prešutno, poticao presedan kojim je Milošević legalizirao nacionalizam, a jednako su tako, nakon što su ispravno zaključili da razbija Jugoslaviju, odlučili da ga treba pustiti da dovrši taj poduhvat – što je bio i njihov cilj. Takvo razmišljanje isključivalo je suradnju s potencijalno jakom, mada medijski marginaliziranom, demokratskom opozicijom u Srbiji. Nakon izbora u Sloveniji i Hrvatskoj u proljeće 1990. pasivno prihvaćanje Miloševića prerast će u strategem komplementarnosti nacionalističkih ciljeva, neodoljivo genijalan u svojoj jednostavnosti i dijaboličnosti.

ATMOSFERA OPSADE I UGROŽENOSTI: Istupanje Vinka Hafnera na jednom partijskom skupu bilo je častan izuzetak. Podigavši prst – zaboravljeni Hafnerov prst – stari slovenski komunist rekao mu je: – Slobodane, pazi što radiš. Vinko Hafner i oni koji su u njegovom gestu i riječima htjeli vidjeti početak kraja jedne bizarne i – pokazat će se ubrzo – zločinačke politike, još uvijek nemaju, niti mogu imati moralnu satisfakciju jer su dokazi da su bili u pravu isuviše odvratni. Hafnerov prst bio je poput pištolja s početka romana koji nikad nije opalio i koji je ostao nedovršen. Ili se sveo na torture porn koji je progutao vlastiti rasplet.


U kontekstu moguće akcije protiv Miloševića u "komunističkoj" fazi njegovog uspona – dakle do januara 1990. – treba spomenuti jednu važnu i načelnu prepreku. Partija je još tokom Drugog svjetskog rata uspostavila pravilo po kojem se komunisti trebaju boriti samo protiv nacionalizma u vlastitoj sredini, odnosno naciji. Bilo je to mudro načelo, primjenjivo mutatis mutandis i na demokratske uvjete. Ono je sprječavalo da se kritika "tuđeg" nacionalizma preobrazi u "vlastiti" nacionalizam, dakle u gašenje vatre benzinom. Imajući na umu to pravilo, Milošević je već 1987. počeo s medijskom demonizacijom potencijalnih kritičara srpskog nacionalizma u Srbiji, neovisno od toga jesu li bili građanske ili komunističke provenijencije. No, što je još važnije, pravilo borbe protiv nacionalizma u vlastitoj naciji okrenuo je naopako i započeo kampanju protiv nesrpskih nacionalizama koja je ubrzo odbacila krinku internacionalizma i jugoslavenstva, preobrazivši se u ordinarnu šovinističku mržnju, čime je stvarana atmosfera opsade i ugroženosti što je procédé tipičan za inicijaciju fašizma.

Kada je u januaru 1989. Milošević proveo državni udar u Crnoj Gori, dakle kada je prešao granice svoga dvorišta i dirnuo u ustanovu republike – jednu od temeljnih i svetih ustanova ustavnog poretka – i kada ni u tako drastičnom slučaju koji je podsjećao na Anschluss, nitko nije poduzeo praktično ništa, jugoslavenski politički poredak se raspao. Proces raspadanja bio je dovršen donošenjem Ustava Srbije u jesen 1990. koji je bio u suprotnosti sa saveznim Ustavom. Događaji koji su uslijedili nakon toga više nisu bili posljedica postojanja, već nepostojanja jugoslavenske države.

USTAV, KORISTAN ALAT: Nakon preuzimanja kontrole nad Novim Sadom, Prištinom i Titogradom, proklinjani Ustav iz 1974. pokazao se kao koristan alat. Osim što je, kako je već rečeno, taj Ustav štitio Miloševićevu suverenost, onaj toliko puta osuđivani položaj pokrajina u federaciji sada mu je omogućavao praktično legalnu uzurpaciju saveznih organa, ili njihovu degradaciju, ili blokadu, već prema prilici. Doista, ustavnopravni položaj pokrajina u odnosu na Srbiju i federaciju bio je nelogičan, ali se mogao riješiti kompromisnom politikom i suptilnom ustavnopravnom ravnotežom u trokutu federacija-Srbija-pokrajine. Milošević je preferirao strategiju državnog udara. Glasovi u predsjedništvu države sada su bili podijeljeni u omjeru četiri naspram četiri, što je Miloševiću pružalo neslućene mogućnosti da po dnevnoj potrebi federaciji oduzima legitimitet ili je zlorabi. Samozvani spasitelj Jugoslavije vidio je u njoj samo privremeno potrošno sredstvo. Ironično je da je njegova propaganda upravo za to optuživala Sloveniju i Hrvatsku.


Partija je demontirana početkom 1990. na kongresu gdje su se Miloševićeve pristaše ponašale neukusno i nesnosno. Slovenski delegati su predlagali rezoluciju o ukidanju smrtne kazne i zabrani torture na što je grupa delegata iz Srbije, među njima i predsjednik SANU Dušan Kanazir, reagirala smijehom i omalovažavanjem i glasala protiv. Ta otvorena najava torture i smrti vjerojatno je najstrašnija scena koja je dotad izvedena na pozorju srpskog nacionalizma. Nju će nadmašiti tek četnik u uniformi JNA koji s crnom zastavom pijano tetura kroz razoreni Vukovar.

KRAJ POSLJEDNJE NADE: Uprkos takvoj tjeskobi, posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije je, upravo time što je bio posljednji, otvorio nadu u demokratski i mirni rasplet. Privatna inicijativa u privredi bila je legalizirana već 1989, a nestankom vladajuće komunističke partije dovršen je proces kojim je Jugoslavija, i po definiciji i po stanju stvari, prestala biti socijalistička zemlja. Dinar je bio konvertibilan, devizne rezerve bile su među najvećima u Evropi, a savezna vlada uživala je podršku svih velikih sila. Mada je država još uvijek u službenom nazivu imala socijalistički atribut, te činjenice svjedoče koliko je antikomunistička retorika novih stranaka bila suvišna i anakrona.

Ne možemo znati da li bi pokušaj zaustavljanja, onemogućavanja ili političkog uklanjanja Miloševića uspio. Vjerojatno ne bi, ali bi njegove protivnike opskrbio neprocjenjivim moralnim kapitalom i demokratskim legitimitetom. Milošević bi ostao sâm u svojem nacionalizmu. Bio bi zaustavljen perpetuum mobile proizvodnje mržnje i zločina. Srpski nacionalizam bio bi lišen goriva kojim su ga snabdijevali nesrpski nacionalizmi i Miloševićeva vladavina bi možda trajala kraće. Da su nesrpske republike prema Miloševiću principijelno i iskreno zauzele stav antinacionalističke obrane evropskih načela demokracije i ljudskih prava (ili barem komunističkog internacionalizma dok je to još bilo smisleno) dramatski bi poboljšale svoj moralni i politički položaj, kako na međunarodnoj sceni tako i kod demokratskih snaga u Srbiji i Milošević bi ostao na cjedilu.

Separatizam nesrpskih republikâ načelno je bio legitiman, možda bolji, možda lošiji oblik državnopravne organizacije Jugoistočne Evrope, no Milošević ga je opskrbio racionalnim argumentom jer je perspektiva bilo kakvog zajedništva s njegovim režimom bila politička ludost. Sa svoje strane nesrpske republike ponašale su se kao da je taj režim autentični i trajni izraz srpskog takozvanog "nacionalnog bića", iako je imao sva obilježja ekscesa. Kako se situacija pogoršavala i kako su rasli nesrpski nacionalizmi, njima je opstanak Miloševićevog režima u Srbiji odgovarao jer je njegova nepodnošljivost podupirala njihove separatističke argumente. Da je u Srbiji uspostavljen demokratski režim, na cjedilu i bez racionalnog argumenta bili bi ostavljeni nesrpski nacionalizmi. S Miloševićem su bili u rijetko blaženoj poziciji da sjedine nacionalizam sa zdravim razumom. Zato će i učiniti sve da svojim nacionalizmom pothrane srpski nacionalizam, dakle Miloševićev režim, kako bi taj eksces učinili vječnim i identificirali ga sa Srbijom. On je na to i računao

http://www.e-novine.com/mobile/feljton/41819-Najava-torture-smrti.html

Paranoja je kao self fulfilling promise. Kad nekoga uporno optužuješ da ti je neprijatelj, i pripremaš se protiv njega, on ti stvarno i postane neprijatelj,

Tačno.
Samo što bi to pre odgovaralo atmosferi u Hrvatskoj dugi niz decenija pred raspad.
Sa druge strane, to opet ne opravdava sumanutu i histeričnu a pre svega nasilnu reakciju srpske strane osamdesetih na već metastazirane dezintegrativne procese u Jugoslaviji. No dobro, Srbi su cenu svog ludila debelo platili i još uvek je plačaju.
Kada se videlo da Jugoslavija ne može da preživi (a nije mogla iako je meni samom teško to da priznam) trebalo je sesti i dogovoriti se, ali ne onako kako su se "dogovarali" Milošević i Tuđman.
Ako su se Srbi već kurčili svojom državotvornošću i istorijskom zrelošću trabalo je to i da pokažu. Nije zrelost u tome da lupaš čvrge onom ko je u (u tom trenutku) slabiji od tebe makar te i podjebavao.

veseli_dalmatinac

Upravo na ovo sam mislio kad sam napisao da je potrebno temeljito ciscenje, ali ne "politickih kadrova" nego svijesti, od mitova i zabluda.

Mislim da imaš dovoljno posla kod kuće po tom pitanju, pazi da ne preuzmeš prevelik teret na sebe baveći se i našim sranjima.

No dobro, citiraš e-novine, u jednom momentu sam pomislio da se sa tobom još može nekako razgovarati, međutim sada su već stvari jasnije.

EDIT:
Izvinjavam se, tekst koji si citirao je dobar, pročitao sam ga. Složio bih se sa velikim delom (mada ne baš sa svime napisanim). Što naravno ne menja moj načelni stav o e-novinama.

vrabac_u_steni

Mislim da imaš dovoljno posla kod kuće po tom pitanju, pazi da ne preuzmeš prevelik teret na sebe baveći se i našim sranjima.No dobro, citiraš e-novine, u jednom momentu sam pomislio da se sa tobom još može nekako razgovarati, međutim sada su već stvari jasnije.

Pozivanje na moju nacionalnost, drzavljanstvo ili mjesto stanovanja kao argument u raspravi, pokazuje upravo sve ono sto sam pisao dosad... Vec vidjeno, odavno. Dobro su ti napunili mozak. Savrsen uzorak.

Dobro su ti napunili mozak. Savrsen uzorak

upravo tako

vrabac_u_steni

EDIT:Izvinjavam se, tekst koji si citirao je dobar, pročitao sam ga. Složio bih se sa velikim delom (mada ne baš sa svime napisanim). Što naravno ne menja moj načelni stav o e-novinama.

Ovim "EDIT" si pokazao koliko predrasude mogu biti opasne.

veseli_dalmatinac

vrabac_u_steni

EDIT:Izvinjavam se, tekst koji si citirao je dobar, pročitao sam ga. Složio bih se sa velikim delom (mada ne baš sa svime napisanim). Što naravno ne menja moj načelni stav o e-novinama.

Ovim "EDIT" si pokazao koliko predrasude mogu biti opasne.

pre bih rekao sasvim opravdano stečeni uslovni refleks na e-novine nego predrasude.
u svakom slučaju, nije mi bilo teško da pročitam i priznam da sam u tom konkretnom slučaju pogrešio.
(inače, EDIT se pojavio pre tvog prethodnog komentara, verovatno nisi primetio)

EDIT

Evo, ja mislim da je tekst loš, bez obzira gde je objavljen.
Uvodi se niz pogrešnih pretpostavki, počinje od Miloševića, ne obraća se pažnja na ostale. Propaganda.

vrabac_u_steni

pre bih rekao sasvim opravdano stečeni uslovni refleks na e-novine nego predrasude.u svakom slučaju, nije mi bilo teško da pročitam i priznam da sam u tom konkretnom slučaju pogrešio.(inače, EDIT se pojavio pre tvog prethodnog komentara, verovatno nisi primetio)

Nije to nista novo, susretao sam se ja sa tim stvarima jos za vrijeme rata kad je "Feral Tribune" pisao o zlocinima nad tvojim sunarodnjacima u Gospicu, isto su mi "oni koji vjeruju u nedodirljivu istinu" govorili da im "opravdano steceni refleks" ne da da vjeruju tim novinama... Danas se ti isti zgrazavaju nad "iznenadnim otkricem" tih zlocina. Valjda je istina prihvatljiva tek onda kad je prihvate "pravi i cisti domoljubi". Malogradjanstina nas je i dovela do onoga sto smo dozivjeli.

srdjazlopogledja

Evo, ja mislim da je tekst loš, bez obzira gde je objavljen.Uvodi se niz pogrešnih pretpostavki, počinje od Miloševića, ne obraća se pažnja na ostale. Propaganda.

A od koga bi trebalo poceti...? Od Stipe Suvara...?

veseli_dalmatinac

vrabac_u_steni

pre bih rekao sasvim opravdano stečeni uslovni refleks na e-novine nego predrasude.u svakom slučaju, nije mi bilo teško da pročitam i priznam da sam u tom konkretnom slučaju pogrešio.(inače, EDIT se pojavio pre tvog prethodnog komentara, verovatno nisi primetio)

Nije to nista novo, susretao sam se ja sa tim stvarima jos za vrijeme rata kad je "Feral Tribune" pisao o zlocinima nad tvojim sunarodnjacima u Gospicu, isto su mi "oni koji vjeruju u nedodirljivu istinu" govorili da im "opravdano steceni refleks" ne da da vjeruju tim novinama... Danas se ti isti zgrazavaju nad "iznenadnim otkricem" tih zlocina. Valjda je istina prihvatljiva tek onda kad je prihvate "pravi i cisti domoljubi". Malogradjanstina nas je i dovela do onoga sto smo dozivjeli.

e moj dalmatinac...prvo, moji "sunarodnjaci" su sticajem okolnosti bili sa obe strane linije fronta. drugo, o zločinima i jednih i drugih sam i znao i pričao kada su se dešavali. treče, to sve me ne sprečava da e-novine ne nazovem "binarnim toalet papirom", kako već neko ovde reče. naprotiv, upravo zbog toga to mogu da uradim bez ikakve griže savesti.
a goreg propagandnog smeća namenjenog fašističkoj malograđanskoj pseudoliberalnoj eliti, zatim kavijar levičarima i veselim trockistima itd. od e-novina nema.

veseli (polu)međimurac

vrabac_u_steni

e moj dalmatinac...prvo, moji "sunarodnjaci" su sticajem okolnosti bili sa obe strane linije fronta. drugo, o zločinima i jednih i drugih sam i znao i pričao kada su se dešavali. treče, to sve me ne sprečava da e-novine ne nazovem "binarnim toalet papirom", kako već neko ovde reče. naprotiv, upravo zbog toga to mogu da uradim bez ikakve griže savesti.a goreg propagandnog smeća namenjenog fašističkoj malograđanskoj pseudoliberalnoj eliti, zatim kavijar levičarima i veselim trockistima itd. od e-novina nema.veseli (polu)međimurac

Da se razumijemo polumedjimurac, ja nisam nikakav pasionirani citatelj e-novina niti njihov promotor, procitam ponekad nesto sto me zainteresira kao i svake druge novine i to je to. Ne znam na koga sve mislis kad nabrajas ove kvalifikacije ali Ivancica, Dezulovica, Perisica i jos neke, tesko mozes uvrstiti u bilo koju od ovih kategorija koje si naveo. Ali dobro to je stvar osobnog ukusa i stava. Eto, sam si rekao da si prerano donio sud o clanku koji sam postavio i to je dovoljan razlog za buduce izbjegavanje generalizacija bilo koje vrste. To je isto kao da ti netko kaze da su Srbi narod kriminalaca i bandita nakon sto je od Srba upoznao samo Kristijana Golubovica, Arkana, Bagzija i Budalu.

HRVATI MOKRILI NA SRPSKU CRKVU U VUKOVARU!
(u štampanom izdanju, na naslovnoj strani: HRVATI MOKRILI NA SRPSKU SVETINJU!)
Vreme: danas.
Pre nekoliko dana pročitao sam rezultate nekog istraživanja među omladinom u Srbiji. Klinci i klinceze uredno mrze na prvom mestu Hrvate, pa Albance, pa sve po spisku, redom naše vekovne neprijatelje.
Nije drugačije ni na Kosovu, ni u Hrvatskoj - samo obrnuto.
To ih je verovatno drug Tito indoktrinirao.

Ono što je zanimljivo, je kako ljudi mogu slogodno da mrze, ili, u suptilnijem obliku "smatraju" i izjavljuju da su ovi-oni genocidni, otpadnici, da nemaju svoj jezik nego kradu tuđi, nemaju svoju bla-bla istoriju, kulturu, državu, a onda se zabezeknu:
Otkud rat?
Otkud nasilje?
Otkud zločini?
To nema veze sa našom mržnjom i trovanjem, to mora da je neka podmukla zavera, Tito & Partija iz groba ogranizovali i pripremili.

vrabac_u_steni

Srpski narod jeste izbezumljen, izbezumljuju ga kako ljudi poput tebe tako i ljudi o kojima pričaš.

Au, jeste, izvini. Dobro si me podsetio. To sam ja u stvari izazvao, i izazivam i dalje, nacionalnu mržnju, ratove, zločine i pljačku.

Od Broza.

vrabac_u_steni

Pretpostavljam da je i MASPOK planiran iz Beograda...

Mozes li mi reci sto je to po tebi "MASPOK"...?

@gorran2
Nisam napisao da nema veze, to je jedna od posledica "rešenja" Broza i drugara, te da su ti ljudi prevashodno odgovorni za rat devedesetih.

veseli_dalmatinac

vrabac_u_steni

Pretpostavljam da je i MASPOK planiran iz Beograda...

Mozes li mi reci sto je to po tebi "MASPOK"...?

ukratko, jedan od poslednjih eksera na mrtvačkom kovčegu jugoslavije.

(u štampanom izdanju, na naslovnoj strani: HRVATI MOKRILI NA SRPSKU SVETINJU!)

pa da, e-novine u ogledalu. prilično veran odraz.

vrabac_u_steni

Paranoja je kao self fulfilling promise. Kad nekoga uporno optužuješ da ti je neprijatelj, i pripremaš se protiv njega, on ti stvarno i postane neprijatelj,

Tačno.
Samo što bi to pre odgovaralo atmosferi u Hrvatskoj dugi niz decenija pred raspad.
Sa druge strane, to opet ne opravdava sumanutu i histeričnu a pre svega nasilnu reakciju srpske strane osamdesetih na već metastazirane dezintegrativne procese u Jugoslaviji. No dobro, Srbi su cenu svog ludila debelo platili i još uvek je plačaju.
Kada se videlo da Jugoslavija ne može da preživi (a nije mogla iako je meni samom teško to da priznam) trebalo je sesti i dogovoriti se, ali ne onako kako su se "dogovarali" Milošević i Tuđman.
Ako su se Srbi već kurčili svojom državotvornošću i istorijskom zrelošću trabalo je to i da pokažu. Nije zrelost u tome da lupaš čvrge onom ko je u (u tom trenutku) slabiji od tebe makar te i podjebavao.

Živeo sam u Hrvatskoj.
A 86-90 bio sam u Bg, i tog perioda se živo sećam.
Na primer, feljtona po svim novinama o tome kako su Tito i njegova klika pljačkali Srbiju u korist Slovenije, naslovne strane Novosti sa glavnom vešću, 8 godina posle Titove smrti "TITO NAREDIO BOMBARDOVANJE BEOGRADA". Zatim, bila je aktuelna mitomanija srpske slave i veličanje prvog svetskog rata, nasuprot drugom, koji je bio antisrpska podvala. Za WW2 je kreiran (bolje rečeno: izlučivan) mit o nebrojenim prikrivenim srpskim žrtvama i nebrojenim prikrivenim hrvatskim zločincima. U studentskim krugovima raspravljalo se o problematici "rešavanja srpskog nacionalnog pitanja", "ujedinjenja svih srpskih zemalja", i slično.
Uglavnom, "građa" više za svesku nekog psihijatra, nego za neku ozbiljnu raspravu.

Ja sam bio blago neuklopljen u Sistem. Iritirao me Titov faraonski stil, pompezno praznoslovlje funkcionera, političara i "društveno-političkih radnika". Izgledeli su prilično nedoraslo problemina, ali sve u svemu, opšte stanje nije bilo tako loše. Onda je došla Osma sednica, i novi Milošević, i to mentalno đubre i mračne strasti iz kafana, kuloara, "umetničkih dela", na velika vrata nahrupilo je u, do tada sterilne i "politički korektne" medije i politiku.

Živo sam zapamtio jedan, inače potpuno nevažan događaj. Naime, sretnem se ja tako jednom sa svojim bratom od tetke, inače, za razliku od mene, uklopljenim, "članom", sa kojim sam inače pričao o "ženskama" i pio pivo - i on mi sa žarom u očima iznese najnovije otkriće do kojeg je "srpska istina" došla, a on posisao iz duhovne kanalizacije:
Tito je bio mason!
Jer, zaboga, uopšte nema petokraku na grobu.
Neumoljiva logika.
I mnogo toga rasvetljava i objašnjava!
Ovaj revelejšn ostavio me otvorenih usta, iz više razloga. Na prvom mestu, do tada nisam bio navikao da mi neko - a posebno on - služi "druga Tita" uz pivo i small talk o sisama i ostalim atributima.
Impresionirala me ta nova i revolucionarna logika, koja sa bespogovornom lakoćom povezuje, uređuje i "objašnjava" krajnje udaljene oblasti.
Koliko sadržaj, zapanjila me i značenjska komponenta. Jer to je rečeno u obliku kao da je samoočigledno ne samo da je tamo-neko bio tamo-nešto, nego da sve to odnekud ima ogroman i presudan značaj za moj mikrosvet sastavljen uglavnom od devojaka, piva i slične građe.

Verovatno je tako uvek i svuda, u nekom obliku. Ipak, mene je impresionirala ta divlja, maligna logika koja se tada koncentrisala na produkciju (sekreciju) materijala za strah, mržnju i optužbe, što je eskaliralo do rata, razaranja i zločina.

Šta je divlja logika? U građenju afiniteta i stavova, razum uglavnom nema nikakve šanse protiv emoccionalnih imperativa, kompleksa, frustracija i fiksacija. Niske strasti gospodare, a razum je njihov sluga. Međutim, one vole da sebi daju neku kvazi-razumnu, kvazi-logičnu, kvazi-činjeničnu formu, iako sasvim prividnu i površnu. međutim, za istomišljenike dovoljnu i neodoljivu. I tu je uzalud pobijati ovu ili onu "činjenicu" ili "zaključak". Dok ti pobijaš jednu tačku, mračna patološka utroba svesti produkuje deset drugih.

I naravno, ništa se nije promenilo, osim na gore. Ne samo u Kuriru - i ovde na ovom blogu svako malo pročitam neke "vesti iz nesvesti" (urbane legende) o tome šta je Tito radio u vreme kad niko ne zna šta je radio. On je zbog nečega neprolazna opsesivna fiksacija te divlje logike.

Ali nešto konkretno bilo je okidač, koji je kod mene izazvao ovu provalu sećanja, koji mi je neumoljivo evocirao osamdeset šestu - i zbog čega danas ovoliko se*em.

A to je ovaj, u svom punom blistavom sjaju divlje maligne logičnosti, apsolutno neprejebivi argument o "spletu kablova na Slaviji" koji bez trunke sumnje dokazuje da je "ne" Staljinu, a i sve ostalo, bilo laž i podvala.

srdjazlopogledja

Od Broza.

Nesumnjivo.
Zlikovac postavio kablove na Slaviji, i pomoću njih izazvao ratove.
I sve buduće događaje koji će se tek desiti.

@gorran2
Baš zalosno. Eto, Broz se prevrće u grobu, jer mu uništiše "bratstvo i jedinstvo", "socijalistički put", i ostale vanserijske gluposti kojima su punili glave robovima.

Ta nije ta 86-a, a ni 87-a pala s Marsa, već je posledica idiotarije.
Ni to "Tito - mason" nije začuđujuće, ČOVEK JE SAM SEBE MISTIFICIRAO U JAVNOSTI. Vrhovni sveštenik. Magija i ta sranja. Svinjska glava, jbte. Štafeta, ej. Pa celo stanovništvo je svakodnevno gutalo lsd pola veka. KOJE SU SAMO LAŽI I ZABLUDE SERVIRANE. Ta i danas je tako. Samo, manje. Mnogo manje.

A može se reći i "da je narod spontano poludeo".

srdjazlopogledja

@gorran2
Baš zalosno. Eto, Broz se prevrće u grobu, jer mu uništiše "bratstvo i jedinstvo", "socijalistički put", i ostale vanserijske gluposti kojima su punili glave robovima.

Ma, mangup je postavio splet kablova sve do svog groba, i sad nas samo cima na dugme. Ako jedan dan puknem, pa ubijem nekoga, to je nesumnjivo on iz groba na daljinu izveo još jednu pakost.

Slepilo.

U SAMOJ PAROLI "BRATSTVO I JEDINSTVO" NALAZE SE NACIJE.

vrabac_u_steni

ukratko, jedan od poslednjih eksera na mrtvačkom kovčegu jugoslavije.

Mozes li mi to malo obrazloziti ako nije problem...?

srdjazlopogledja

Slepilo.U SAMOJ PAROLI "BRATSTVO I JEDINSTVO" NALAZE SE NACIJE.

I...u cemu je problem?

Problem je u tome što su Broz&co. retardirana ekipa, ili zlonamerna. Ne isključujem ni oba u isto vreme. Uostalom, ako postoji kriterijum za pristup sk, to je iq, sa ograničenjem odozgo. Što, naravno, ne znači da je to razlog za lustraciju, već kršenje prava, zloupotreba.

Veći problem je u "liberal"-boljševicima, koji su retardiraniji, zlonamerniji, u odnosu na Broz&co, s obzirom na događaje iz prošlosti.

srdjazlopogledja

Problem je u tome što su Broz&co. retardirana ekipa, ili zlonamerna. Ne isključujem ni oba u isto vreme. Uostalom, ako postoji kriterijum za pristup sk, to je iq, sa ograničenjem odozgo. Što, naravno, ne znači da je to razlog za lustraciju, već kršenje prava, zloupotreba.Veći problem je u "liberal"-boljševicima, koji su retardiraniji, zlonamerniji, u odnosu na Broz&co, s obzirom na događaje iz prošlosti.

Ja sam te pitao u kakvoj su koliziji postojanje nacija i "bratstvo i jedinstvo"...

srdjazlopogledja

Slepilo.

U SAMOJ PAROLI "BRATSTVO I JEDINSTVO" NALAZE SE NACIJE.

pa to nije on izmislio, to je Isus Hrist poceo da propoveda, a onda stoka iz njegovog stada parolu "ljubi bližnjeg svoga" tumačili, a popovi blagosiljali,
kao "ubij bližnjeg svoga" i tako bogami pokazali svoju odanost veri i naciji svojoj.

Karagaća, molim Vas, šta pričate?

dalmatinac

PA NISU U KOLIZIJI, ČOVEČE, ŠTA JE S VAMA?
Nacija je još tada uzdignuta na pijedestal, ono kasnije su manifestacije, loše, ali tako je to kada se igraš s magijom. Deo glede propagande, i mogućih obrta, što su kasnije i učinjeni. Postoji važniji deo, glede podsticaja raspoređenih na nivou odluka, a ti su zaslužni za rat i etničko čišćenje. Ne umanjujem odgovornost potonjih, već ističem odgovornost prethodnih. Onu odgovornost koju "liberal"-boljševici preskaču, jer im je Broz - božanstvo.

veseli_dalmatinac

vrabac_u_steni

ukratko, jedan od poslednjih eksera na mrtvačkom kovčegu jugoslavije.

Mozes li mi to malo obrazloziti ako nije problem...?

nemam baš vremena ali ukratko:

posledica toga je ustav iz 74. koji faktički značio konfederalizaciju jugoslavije. zemlja više tako nije mogla funcionisati, i možda bi bilo bolje da smo se još tada rasturili kao ljudi ali hladnoratovske okolnosti nisu dozvoljavale (ne mislim da je iko imao pravo da zadžava hrvate u jugoslaviji protiv njihove volje).
dodatno, sam pokret jeste bio heterogen i imao i neke demokratske momente ali je na površinu izneo mnogo nacionalizma i šovinizma. konkretno jedan moj rođak je tada "otišao pod led" (tačnije muž moje rođake), čovek i dan danas bez ikakve sramote za sebe kaže da je "mali ustaša", naravno sada je ugledni član HDZ (tvrda linija).
doduše, on je hercegovac (ovo shvatiti kao šalu a ne etiketiranje svih hercegovaca. inače, van te iracionalnosti jedan vrlo prijatan čovek)
sad, da je on bio jedini tamo takav to i ne bi bio problem, ali bojim se da nije (ponavljam, pokret jeste bio heterogen i nisu svi bili u tom fazonu, ali je prilično uzburkao šovinističke strasti).

mogli bi ne samo o maspoku, već o celom razvojnom putu jugoslavije jako dugo ali stvarno nemam vremena a i da imam verovatno bi me mrzelo toliko da kuckam (a zahtevalo bi mnogo kucanja). ako nekad dođeš u beograd, vrlo rado uz neko pivo o svemu tome.

srdjazlopogledja

Problem je u tome što su Broz&co. retardirana ekipa, ili zlonamerna. Ne isključujem ni oba u isto vreme. Uostalom, ako postoji kriterijum za pristup sk, to je iq, sa ograničenjem odozgo. Što, naravno, ne znači da je to razlog za lustraciju, već kršenje prava, zloupotreba.

Veći problem je u "liberal"-boljševicima, koji su retardiraniji, zlonamerniji, u odnosu na Broz&co, s obzirom na događaje iz prošlosti.

Jasno.
Ustaše, četnici, balisti i ostale snage i ideologije, nisu bile obaveštene o postojanju nacija, nego su se zanimale klasnom i demokratskom problematikom. Onda je Broz na zasedanju svoje masonske lože izmislio nacije, i bratstvo-jedinstvo, i emitovao ih kroz splet kablova ispod Slavije.
I tako upropastio idilu, i sve je neminovno odletelo u tri lepe materine.

@gorran2

I ja mislim da Broza&co. valja svrstati u totalitarnu ekipu ustaša i balija, koji su nesumnjivo totalitarnog karaktera, i dela četnika (ako prihvatimo da je svaki Srbin koji nije partizan - četnik, gledište komunista), koji su takođe baštinili totalitarizam.

gorran2

Tito je bio mason!
Jer, zaboga, uopšte nema petokraku na grobu.
Neumoljiva logika.
I mnogo toga rasvetljava i objašnjava!

Pa kad napraviš najbolju državu na svetu, a u njoj, izmedju ostalog, najbolje školstvo na svetu, onda dobiješ i takvu teoriju.

Ko zna kako će da prodju ovi ostali, što nisu imali takvu državu/školstvo.

A novine štampaš jedanput mesečno, i samo menjaš datum...ionako isto pišu....2:35

1983

posledica toga je ustav iz 74. koji faktički značio konfederalizaciju jugoslavije.

bolje i konfederacija nego onako krvav raspad. A zapravo problem federalizacije i konfederalizacije postojao je odmah od formiranja Kraljevine SHS pa su svađe oko toga eskalirale i ni srpsko-hrvatska nagodba nije mogla da ih spase. Uzgred, tom nagodbom Srbija je dala Hrvatskoj mnogo više no što je i sa Pavelićem uspela da stvori, i mnogo više od Tuđmanove Hrvatske.
Dakle, ispada da je sve relativno samo su na žalost ljudske nedužne žrtve stvarnost.
Ništa ne bi falilo ni Srbiji ni Hrvatskoj ni Bosni , Sloveniji.... da je tada prihvaćen koncept asimetrične federacije, konfederacije, mirnog razdruživanja, ne bi bilo razaranja i žrtava a i odnosi bi bili normalniji.

Pa njega je Staljin i lički ovcojebci doveli u Beograd

Uz ogradu da moji lički ovcojebci (zapravo jedna baba, svi ostali preci su mi iz UŽaS-a i Vojvodine) nisu doveli Broza u Beograd nego došli bez njega početkom XX veka (većini onih koji nisu došli je tu idilu sa ovcama (zajedno sa bitnim krvnim sudovima) prekinula NDH), moram da pitam - uoc d keč, čemu taj jed i ti atributi? Neki Likota ti skinuo i razdevčio omiljenu ovcu koju si namislio da učiniš poštenom ovcom i oženiš je, or what? Da li bi nam otkrio svoje plemićko poreklo koje naravno automatski isključuje (vanbračno) seksualno opštenje sa papkarima, kopitarima i sitnim glodarima?

osim za one smlate kamarade koji su završili na golnjaku.

I par tih smlata imam u daljoj familiji (Drago, pozdravi drugara Jovu K.). Verovali su u nešto (doduše po meni i ostatlku familije jako glupo), stali iza toga u šta su verovali i platili za to neljudskim robijanjem. Da imaš blagu ideju čemu su tamo bili izloženi (Drago, pozdravi još jednom tvog drugara Jovu K.) ne bi se tako zezao.

dakle Dragec, linija dostojanstva počinje sa suđenjima za veleizdaju ( a štrik je bogme svud u svjetu za to rešenje).

Za narečenu (samo pazi, Drago se za nju baca pred blogokuršume i samospaljuje na blogu, tako da mislim da će ti slediti neko bananovanje, uz nadu da te tako bananovanog neće razvlačiti u sledećem blogu) gajim simpatija koliko i ti (dokumentovano po blogu), ali ne misliš li da je "short drop and a sudden stop" malo previše?

Dobar odgovor para vredi

Pa njega je Staljin i lički ovcojebci doveli u Beograd, a njegov istoriski sukob sa Staljinom je bio čisto foliranje,osim za one smlate kamarade koji su završili na golnjaku.

...Ma(r)xa potrudio da ti lepo odgovori sve sa Bata Dragom kao pozadinoim. Ja necu, ja cu samo da tweetnem (sta cu kad sam, za razliku od Ma(r)xe cutting edge)...

Ja tebe i njega uopshte ne vidim isto. Drago mi dodje bezideoloshki pokvarenjak a ti mi pre delujesh kao ideoloshki ludak. Razlika je, ovo pod uslovom da ne greshim, drastichna...

PS proverio sam, tvrdnja je kvalifikovani tweet, ima tacno 179 karaktera.

Pa njega je Staljin i lički ovcojebci doveli u Beograd, a njegov istoriski sukob sa Staljinom je bio čisto foliranje,

Vidi ovo!!!!
Nisam znao da sam ovcojebac. Koji li tek izraz ovaj bolesni mozak može smisliti za nekoga ko mu je nešto skrivio, kad ovako naziva nedužne.
Ipak, žao mi ga. Naučno je dokazano da se mržnja vremenom pretvara u rak.
A Beograd je baš izgubio sa tim što je Tito bio u njemu.
Daleko bi bolje prošao da je dotični bio u, recimo, Zagrebu.

proverio sam, tvrdnja je kvalifikovani tweet, ima tacno 179 karaktera.

Tweet moze maksimalno da ima 140 karaktera.

Uz ogradu da moji lički ovcojebci

pa ovo se odnosilo samo na one koje je partija zaludela u 6.Ličku,
upravo oni koji su popušili priču o socijalnoj pravdi "bit če mukte kumpjera"
no bilo kako bilo sa ili bez kopulacije sa stokom sitnog zuba ,sramotno, licemjerno i morbidno je da se bilo ko danas poziva na nekog komunističkog diktatora ,ubicu i sjecikesu a folira vrednosti euroatlanske civilizacije

morbidno je da se bilo ko danas poziva na nekog komunističkog diktatora ,ubicu i sjecikesu a folira vrednosti euroatlanske civilizacije

za razliku od tebe nisam sledbenik nikakvih ideologija niti "principejelnih" vrednosti ranoamerickog kapitalizma & judeokrscanskih mitova. Titovi zlocini postoje, kao i zlocini ostalih od zapada do istoka, zasto biti pristrasan pa idealizirati neke a neke druge ocrnjivati?

Medjutim, svakome je valjda jasno da je Tito bio zapadni covek i da je tkojim cudom ziveo jos 30 godina sada bi SFRJ u celini i celosti, bez gradjanskog rata 90-ih bila u NATO paktu & EU. Zato je sasvim OK sto je Drago pomenuo Tita na ovaj nacin.

pa ovo se odnosilo samo na one koje je partija zaludela u 6.Ličku,
upravo oni koji su popušili priču o socijalnoj pravdi "bit če mukte kumpjera"

aham... znači legitimno je zvati one koje danas neka partija zaludi pričama o "mukte kumpjerima", ovcojebci.
slušaj me sad konjino jedna primitivna, da li si ti kad čuo za reč izvini.

G r o f

pa ovo se odnosilo samo na one koje je partija zaludela u 6.Ličku,
upravo oni koji su popušili priču o socijalnoj pravdi "bit če mukte kumpjera"

aham... znači legitimno je zvati one koje danas neka partija zaludi pričama o "mukte kumpjerima", ovcojebci.
slušaj me sad konjino jedna primitivna, da li si ti kad čuo za reč izvini.

Slušaj tovaru jedan...

za razliku od tebe nisam sledbenik nikakvih ideologija niti "principejelnih" vrednosti

dakle ti si po političkom habitusu NIŠTA

Medjutim, svakome je valjda jasno da je Tito bio zapadni covek i da je tkojim cudom ziveo jos 30

Ma meni je čudno kako se ne čudiš što je uopšte umro, priznaj da te kopka da iza naprasnog prekida Brozove besmrtnosti stoji ako ne svi srBski nacosi i crkva, onda bar Amfilohije (onolikom) glavom i (onolikom) bradom

dakle ti si po političkom habitusu NIŠTA

Apsolutno NISTA, i kad mi se ucini da se negde svrstavam ja zastanem i korigujem se.

Ili razmisljas svojom glavom ili kao papagaj ponavljas ideolosku matricu, nema trece.

Ma meni je čudno kako se ne čudiš što je uopšte umro

Pucas u prazno, da ne kazem: u NISTA

Ja Tita nikad nisam voleo, sto me ne sprecava da prepoznam neke kvalitete njegove vladavine.

Da li bi nam otkrio svoje plemićko poreklo

Parce mihi, Domine, quia Dalmata sum

Parce mihi, Domine, quia Dalmata sum

Et quibus animalium Dalmatas futuent, fili mi?

ivana23

proverio sam, tvrdnja je kvalifikovani tweet, ima tacno 179 karaktera.

Tweet moze maksimalno da ima 140 karaktera.

...trenutak. Promaklo ti je da si prisustvovala the second longest tweet in history...

Domazet

...trenutak. Promaklo ti je da si prisustvovala the second longest tweet in history...

Znam da moze imati vise od 140 karaktera

Pa njega je Staljin i lički ovcojebci doveli u Beograd, a njegov istoriski sukob sa Staljinom je bio čisto foliranje,osim za one smlate kamarade koji su završili na golnjaku

evo kako sin jednog ličkog ovcojebca danas razmišlja

Dakle, svi u sali su bili učesnici Foruma koji su učestvovali u diskusiji ili imali izlaganja na pojedinim panelima.

Kao što je vidljivo iz agende, na forumu se raspravljalo o različitim temama vezanim za bezbednost.
Jedna sesija bila je na temu „Rusija i Evropa: Partneri ili konkurenti?“
Session 3: Russia and Europe: Partners or Competitors?
Armen Oganesyan‚
Editor-in-Chief, International Relations‚
Nickolay Petrov‚
Scholar-in-Residence, Society and Regions Programme, Carnegie Endowment for International Peace Moscow Center‚
Charles Grant‚
Director, Center for European Reform‚
Dušan Reljić‚
Researcher, German Institute for International and Security Affairs‚ (Moderator)
……………………………………..
Ambasador Konuzin je reagovao na izlaganja na panelu “Globalni bezbednosni izazovi”
Panel 1: Global Security Challenges
Gábor Iklódy‚
Assistant Secretary General for Emerging Security Challenges, NATO Headquarters‚
Kurt Volker‚
Managing Director and Senior Fellow of the Center for Transatlantic Relations, School of Advanced International Studies, John Hopkins University‚
James Sherr‚
Senior Fellow, Chatham House‚
Christopher Coker‚
Professor, London School of Economics and Political Science‚
Giles Merritt‚
Director of Security and Defence Agenda (SDA)‚
Ivan Vejvoda‚
Vice President for Programmes, German Marshall Fund of the United States‚ (Chair)
…………………………………….
Ono što je u svemu vrlo ružno, nečasno i neprofesionalno je uloga medija koji su od toga napravili dodatnu senzaciju, naravno bez potpune informacije, već su koristili istrgnuto samo ono što im odgovara.
Nisam siguran ni da su čak i oni mediji koji su naklonjeni Konuzinu i Rusiji ili hteli to da pokažu, bili korektni čak i prema njemu. Biće pre das u mu učinili medveđu uslugu.
Informacije radi, mediji su čak i onu svojevremenu Cobelovu izjavu malo "frizirali" da bi bili senzacionalni.

Kad je 90-te pravljena ona zgrada Narodne Banke na Slaviji,

Sad, možda bi se Tita ljutio na razuzdanog ambasadora, ali sa svežnjem ruskih kablova nije imao problem.

Zašto me ovo ne čudi?

cerski

Kad je 90-te pravljena ona zgrada Narodne Banke na Slaviji,

To je zapravo započeto mnogo pre raspada SFRJ, sve je određeno još 80-tih, ali se sa samom izvedbom kilavilo na svim nivoima. Početa je '92 i petnaest godina i 134 miliona dolara (da, toliko) kasnije je ipak završena.

Kad je 90-te pravljena ona zgrada Narodne Banke na Slaviji, dok su kopali (a kopalo se duboko, ima bar 3 nivoa ispod, od čega su se iskrivile šine u Nemanjinoj i popucao Manjež) naleteli su na zanimljiv i čudesan nigde dokumentovan svežanj kablova prečnika oko pola m. Svežanj kablova je išao "negde" a ispostavlo se da dolazi iz ruske ambasade (prekoputa DIF-a). Nisu smeli da diraju taj svežanj nego su samo napravili mostić za njega i posle zakopali celu stvar, i taj svežanj uredno postoji i dan danas. Svežanj je, btw., dok se gradilo mogao svako da vidi na tom mostiću (ja video), samo je trebalo neko da ti kaže šta je to. Sad, možda bi se Tita ljutio na razuzdanog ambasadora, ali sa svežnjem ruskih kablova nije imao problem.

Ne vidim odakle tolike informacije o kablovima ? Kablovi prečnika pola metra na dubini od ~10m ispod Slavije. Idealno, skriveno mesto da neopaženo pod okriljem mraka, 3 "vukovca" (mala komunistička ćelija) postavi instalaciju koja ide "negde" ?! ali zna se da ide iz Ruske ambasade :)

Mislim, da li ti pročitaš komentar pre nego objaviš. Bez uvrede ali ovo je čaršijsko rekla-kazala bez trunke dokumentacije i racionalnog izvođenja zaključaka.

Mogu da prihvatim da su nleteli na neke instalacije ali zaključci su čista improvizacija jer evo ja sam čuo da idu do Američke ambasade

A tema se razvodnjava jer poenta cele priče je da li je ambasador govorio istinu ?

maksa83

svežanj kablova prečnika oko pola m.

Pola metra kablova?

Baš me zanima da neko, ko se razume, kaže čemu bi mogao da posluži toliki svežanj?

Mislim, da li ti pročitaš komentar pre nego objaviš. Bez uvrede ali ovo je čaršijsko rekla-kazala bez trunke dokumentacije i racionalnog izvođenja zaključaka.

Neko meni jako blizak - nimalo lakoveran i odvojen od čaršije - je radio na sanaciji te rupe kad je počela da pravi sranja po okolnim zgradama i vr-lo je upućen u sve što se dešavalo sa tim tlom i oko njega.

Pitaj ti sve što ti nije jasno.

Mogu da prihvatim da su nleteli na neke instalacije ali zaključci su čista improvizacija jer evo ja sam čuo da idu do Američke ambasade

Što bi ti rekao - "bez uvrede, ali" - pošto je to tvoj zaključak tj. zasnovan na onome što si sad smislio pošto ti bilo zgodno, onda nije ni čaršijsko rekla kazala nego samo arbitrarno lupetanje. Mislim, bez uvrede.

naleteli su na zanimljiv i čudesan nigde dokumentovan svežanj kablova prečnika oko pola m.

ostalo iy rimskog doba.

ali zna se da ide iz Ruske ambasade :)

A, da nisu možda išli u Rusku ambasadu.

cerski

Neko meni jako blizak - nimalo lakoveran i odvojen od čaršije

LOL ... ostao sab bez teksta na ovaj argument
opušteno, Američka ambasada je bila ironija ... nema veze

Hajde da se vratimo na temu - da li ima istine u rečima ambasadora ?
Možda bi neko rekao "da li ti je prijatelj onaj koji te neguje ili onaj što te udari ali ti posle bude bolje" ... ne znam - samo pitam <_<

da li je ambasador govorio istinu ?

Govorio je istinu.

mariopan

da li je ambasador govorio istinu ?

Govorio je istinu.

Ajde matere ti napiši šta je sve rekao, a ono da je pitao ima li u sali Srba već svi znamo.

Milan Karagaća

mariopan

da li je ambasador govorio istinu ?

Govorio je istinu.

Ajde matere ti napiši šta je sve rekao, a ono da je pitao ima li u sali Srba već svi znamo.

Svuda sam već to napisala i mrzi me da se ponavljam ali ukratko - mi smo smejurija od države. Ovde nema nikoga ko bi branio interese naše zemlje.

To je rekao.

A sve ovo što je on rekao, samo malo bolje zapakovano, zamotano u lepu ambalažu, kažu nam i svi ostali ambasadori, državnici, organizacije, NVO, SAD, NATO, UN.... svi koji nas ič ne zarezuju i rade nam šta im se hoće. Zato što jesmo smejurija od države.

A ti, zagledan u sjajnu ambalažu koja te zaslepljuje nikada nećeš pogoditi ( ni priznati) da su svi oni zajedno, pa i Forum na čijem skupu si učestvovao - Konuzin sa manirima, u rukavicama i skupom odelu.

Zamalo da zaboravim edit: matere mi (jel se tako kaže?)

Zamalo da zaboravim edit: matere mi (jel se tako kaže?)

zavisi kako gde, ne kazem da je pravilno.

maksa83

Mislim, da li ti pročitaš komentar pre nego objaviš. Bez uvrede ali ovo je čaršijsko rekla-kazala bez trunke dokumentacije i racionalnog izvođenja zaključaka.

Neko meni jako blizak - nimalo lakoveran i odvojen od čaršije - je radio na sanaciji te rupe kad je počela da pravi sranja po okolnim zgradama i vr-lo je upućen u sve što se dešavalo sa tim tlom i oko njega.

Pitaj ti sve što ti nije jasno.

Mogu da prihvatim da su nleteli na neke instalacije ali zaključci su čista improvizacija jer evo ja sam čuo da idu do Američke ambasade

Što bi ti rekao - "bez uvrede, ali" - pošto je to tvoj zaključak tj. zasnovan na onome što si sad smislio pošto ti bilo zgodno, onda nije ni čaršijsko rekla kazala nego samo arbitrarno lupetanje. Mislim, bez uvrede.

Meni je tu najintrigantnije da su kablovi rukopoloženi još pre tih devedestih godina, dakle u tehnološkoj praistoiji, na tu dubinu, a da voda nikako nije ušla u njih. Možda nisu u pitanju koaksijalni kablovi kakve je koristio radio B92 onih dana? Nema šta, Rus kad specificira kablove, to može megatonski nuklearni udar da izdrži. Ja bih svakako njima prepustio pravljenje beogradske podzemne železnice, da mene neko pita.

LOL ... ostao sab bez teksta na ovaj argument

Dobro sad, pazi - masno bih slagao kad bih rekao da je jako bitno šta ćeš ti da poneseš iz te priče.

Nego, ovo:

Hajde da se vratimo na temu - da li ima istine u rečima ambasadora ?

Da, ali nije bitno.

Kome treba ruski ambasador da mu kaže da nam je spoljna politika dezorijentisana i da zapravo ova vlast ne zna šta će sa Kosovom, i da to zapravo važi i za većinu ljudi pojedinačno?

Mislim, mudar je baćuška - je l' se toga sam setio ili mu je neko pomogao?

Možda bi neko rekao "da li ti je prijatelj onaj koji te neguje ili onaj što te udari ali ti posle bude bolje" ... ne znam - samo pitam <_<

Izbegao bih ubacivanje prijatelja u priču. "Prijatelji i neprijatelji" su kategorije za ložače svih strana (razna otečestvena društva rusko-srpsko-tunguskog prijateljstva i sl. krila Dveri i inih sa jedne strane, i ovih autohtonih i NVO drugosrbijanaca sa druge strane) - to su sve stvari u koje ljudi upadaju ili bivaju gurnuti zahvaljujući nekim sopstvenim početnim vektorima, i to je siguran način da se izgubi dodir sa realnošću.

Nema prijatelja i neprijatelja, postoje države i njihovi interesi i ciljevi u prostoru i vremenu, i količina para i veličina batina kojima raspolažu. Neki put se udruže zato što im je tako bolje, neki put ratuju, neki put se neko manji prišljamči i nađe mu se neka uloga i onda dobije nešto, neki put postrada, bude mu onako kako je izabrao i kako se stvari razmotaju.

A sa prijateljima se ide na piće, karting, paintball, vožnje bajsom i sl.

Dobro da batalimo kablove i varijacije na taj deo

A sa prijateljima se ide na piće, karting, paintball, vožnje bajsom i sl.

Mnogo bih šta imao da odam na ovo ali poenta "zagonetke" je bila upravo (bukvalno) suprotna. Mi, kao država imamo mnogo prijatelja sa kojima pijemo piće i družimo se i to je sasvim u redu. Međutim kao država imamo jako malo prijatelja koji su spremni da nam kažu istinu. Da napravim čuvenu analogiju sa mužom i ženom. Da li je prijatelj onaj što ti kaže da te žena vara ili onaj koji ti to prećuti jer neće da se meša ?
I opet će biti hiljadu odgovora jer nikad ništa nije crno-belo. Zato je usledio moj pokušaj da vratimo temu. Da li je bio incidnent ? Jeste. Da li je to istina ? ???
Uopšte ne sumnjam da čovek koji je na tom položaju jako dobro zna šta govori i kad nešto treba ili ne treba reći ali opet da li je to istina.
Da li smo svi mi toliko sveli našu spremnost prihvatanja na protoklarno, proceduralne teme. Da ne navodim autora koji je usput pomenuo i Tita (konetks nebitan).
Dakle ne radi se o samom činu već o sagledavanju, ne o zamajavanju već o relanosti. Možda je g. Ambasador trebalo da bude samo zvono za buđenje ?
Sudeći po komentarima ovde mi diskutujemo da li je ovaj ili onaj poštovao proceduru, da li bi neko drugi to uradio, zašto ovaj jeste a onaj nije, da li RUsi ili EU ... a poenta jeste gde smo to mi i ne da li je Ambasador u pravu več da li je rečeno istina i da li nas to uopšte i zanima ili ne ?!
Tako gledano meni ovo liči na tačku bez povratka ... ili će te istina dopreti do nas ili ćemo je razvodniti demokratskom polemikom ...

mariopan

da li je ambasador govorio istinu ?

Govorio je istinu.

nije loše da pročitaš i ovo
Ima li ovde Srba a da nije ambassador Rusije