Овога кратког текста не би било да нисам кренуо у продавницу да купим пире од парадајза. Јер тамо сам баш испред полице са производима од парадајза срео мог доброг друга, коме политика и њена анализа јесу у опису посла, за који га, верујем пристојно, плаћају странци. Ево како смо причали.
Хоће ли бити избора, ових-оних, с овим или оним кандидатима, шта мислиш? Па све ми се чини да је то питање из домена кремљологије. Кремљологије, шта ти то значи? Па, ето, то значи да може да буде и овако и онако: Хрушчов или Стаљин или већ ко пробудиће се једног јутра, и одлучиће овако или онако, у складу с тим да ли је претходне вечери вечерао кобасице или купус, да ли му се дигла лева или десна обрва, те ти и ја и сви други сада гатамо шта ће се десити тог дана. Ах, то је кремљологија, дакле, и у праву си, одлука може бити и оваква или онаква, а сад ми је и нешто јасно - у њој не требамо тражити логику, ми ћемо то логику post festum доцније приписати, исконструисати, и ушрафити је у неки пригодан наратив. Док кремљологија се, ипак, одупире логици.
Јесте, одупире се, с тим што има неких ствари које треба поштовати, и са тог двора. На шта мислиш? Па, погледај, ја мислим да ниједан наш политичар није имао тако развијене везе за европским полтичарима, никад, и не могу да замислим да је Меркелова пола сата с њим диванила, а не сумњам да јесте, а долазе му и Шредер, Блер, блиски су му Хан, Могерини, Курц... Но и за то има објашњење: то су све браћа, масонска браћа, па ту је и Јеремић, Пајтић, онај из Г17 и други. Хм, мислиш да су масонске везе тако утицајне? Мени се чини да јесу, но нисам неки теоретичар завере - она наша Трилатерала East West Bridge јесте фактички јавна, то су интересне групе, као и све друге интересне групе, само склоне мистици и ритуалима.
Уосталом, ми на макро плану ретко кад смо стајали боље, погледај: чврсто идемо ка ЕУ, отварамо стално нова приступна поглавља, гледамо да се изљубимо са суседима у региону (добро, Томине испаде не рачунам), мањински ЛБГТ корпус истински је присутан, чак и у влади, а током избегличке кризе био сам поносан што сам rodom Србин... Чекај, али ми смо само пратили Ангелину политику? Тачно, али мени то није важно: мачка је било које боје, и зове се мачка све док лови мишеве.
Јесте, у праву си, али зато погинусмо на микро плану. Знаш, ја се као грађанин Србије осећам несигурно: институције не функционишу, закони се не поштују, хијерахија вредности се урушава, држава нам је партијска - знаш ли да СНС има чланова као некада СК Србије, скоро 800.000? Стварно? Па, може бити и стварно, пријављивали су до 600.000. А тиме се не треба поносити: државе ЕУ имају у просеку 4,7% гласачког тела ангажовано у активним партијама, што значи да код нас партијских чланова треба да има укупно око 300.000. У свим партијама укупно? Да, у свим, ово наше је клијентилизам, типични.
Знаш шта ми још смета овде? Шта, кажи, и склони се да жена очисти, цури ти из пластичне кутије с маслинама. Ти си ми споменуо права ЛБГТ заједнице? Знаш, ни до њих нисмо дошли тако што смо се ми за њих изборили. И она су нам дата - декретом. Није важно чијим, али, то наше право, да будемо ЛБГТ, па као такви чак и у влади, оно нам је дато, нисмо га освојили. А кад ти неко нешто да, то значи да он може и да ти узме. И то је оно што не ваља. Јер тако се свако ствар код нас спроведе: стигне директива да се спроводи, и онда те несретне иснтитуције крену да је спроводе, не по својој сржи и хтењу, већ по - директиви. Хм, занимљиво, никада нисам размишљао на тај начин, али делује ми тачно: мало тога ми смо освојили, махом нам је дато декретима. А декретима се онда и укида, разумеш?
Разумем. Него, ево ми га овде пире од парадајза, поздрави жену, па се видимо.