Poslednje

decembarsko veče

sa nebom išaranim zvezdama

i linijama vatrometa

provodim

pijan

Nakon pogledanih fotografija, prešao sam na kulturu.

Obožavala je Hemingveja. Čudilo me je da tako pametna devojka voli tog... nečoveka.

A tako je bila lepa na fotografijama.

U redu, nisam ni ja savršen, čistim pišaćku za pijanodrogiranim drkadžijama – u bukvalnom smislu. Vremenom sam se ubacio u trip da je ta sluz na podu, ta svetložuta sluz, zapravo puding od vanile. Bilo mi je lakše da čistim misleći da su u klonji jeli nego da su se jebali. Lako je zavarati samoga sebe kada imaš cilj – u mom slučaju 8 dolara na sat.

Ona je bila profesorka

Sto na sredini sobe. Slabo svetlo čini da se stvari u sobičku jedva naziru. Između stola i kreveta, već odavno nameštenog za spavanje, mališan vadi knjige, sveske i razne olovčice iz torbe. Kleči na patosu i slaže stvari u malu komodu. Majka se kreće od rešoa do stola. Po improvizovanoj kuhinji. Napred, nazad. Stolnjak. Tanjiri. Kašike. Slanik. Polovina hleba u najlonskoj kesi. Šerpica. Kutlača. Lonče za kafu u kojem se guraju dva obarena jajeta. Nož za hleb.

– Hajde…

Majka vlažnom krparom čisti sudoperu, rukom kupi mrve i ubacuje

  Mislim da sam bio zaljubljen u nju

Na zaista nevin način

– išli smo kod njenih roditelja

U kuću preko Dunava,

 tako lepo i mirno mesto

Sve što smo čuli bila je voda

nekada sam sanjao

šimpanze i sladoled,

danas sanjam krokodile

koji nose cipele od moje kože.

nekada sam sanjao

hleb i kaldrmu,

danas jedem hleb

kraj hladnog radijatora

i kroz prozor gledam

u ništavilo.

                                            Kako je propala Pan erotika

Šal koji mi je pokojna baka Koviljka isplela,

vuna prava debela

uz debele crvenobele linije,

svaka linija k’o moja glava

a šal do poda –

uz istu takvu kapu sa crvenom pufnom na vrhu.

I naravno da sam dobio toplotni udar

 zašto to ne bi ste bili vi ? 

    Nakon par minuta morao sam da je prekinem.

To suvoparno izlaganje uz ritam konstantnog lupkanja tek sređenim noktima
po radnom stolu su više iritirali nju,
jednu od prokletijih radnica državne službe,
nego one pre ili posle mene.
Gledanjem na sat i papir iza nje koji je govorio o pauzi izmedju 10 i 10:30
oboma nam je bilo jasno da sam pogrešan čovek
u pravo vreme

- mislim da smo počeli poprilično loše, rekao sam joj.
Zaboravio sam ličnu kartu ali vam dajem