NEKA SE SVE ZAVRTI, SAMO NE ZABORAVI ME

Donji kraj krsta, onaj što se nikada ne celiva, vešto je otvorio pivsku flašu. Suženu pri vrhu, braon i zdepastu od 0,33l. Stari dobri pop. Top. Top pop. Tog trenutka, na svetu je postojao i kurac tog oblika, boje i hm, građe i radio je radnju. Najverovatnije u Brazilu.

Treba se probiti kroz onolike guzove.

Nakon zaustavljanja zakotrljanog čepa na patosu kupea, odbačenog sa flaše a pre prvog gutljaja, vazduhom je zaparao troprst navođen koordinatama, kuk-glava-kuk-rame-rame-kuk... Ne, ne, ne, to isecite u montaži... ...koordinatama: čelo, pupak, desna bradavica, Vojmje oca, leva bradavica. Amin. Maluf. Samarkand. Samarkandić.

Samarkanddžić. Samardžić - Kandić. Ždrić.

Dakle bradavica. Brada devica. Analni himen puca. Krvca. Mrak je taknut. Taknuto maknuto. Eno sunca! Gde sunce ne sija. Čista rapsodija. Raspopija. Parodija.

Narodija. Narod i ja. Narnija. Ubrzo i parodija dodija.

Elem, za čist upis u anale treba odgovarajući nastavak za tuš koji nema da se kupi na pijaci u bloku. Jebem ti stoku. Stoka iz bloka. Jebem ti stotku. Jedem ti motku. Močugu.

A to bi ti voleo? Da li si/sam (sisaj!) umno oboleo?

Ni-jesam.

Svi, a bilo nas je u kupeu manje nego Tolstojeve i starog Jug-Bogdana dece zajedno, smo se pogledali. U ogledalu. Iznad siceva. Pisali su brojevi. Dosta više viceva. I vice versa. I Vicea. 95? Borča Blok. 96? Borča Trg. 97? To ne postoji. Znači: ako u ovom kupeu postoji prostor koji ne postoji onda je logički moguće da bilo koji deo kupea takođe ne postoji samo ako za to nepostojanje pronađemo logično objašnjenje. 98. 99.100. Ko se nije sakrio... Jebem ti sto. Astal. Astral. Agape. Čarape vire ispod Miomire, astal (100) đavola ispod crne rize, crne metalize, proteza flašu grize, šine po točkovima klize, dosta više! Dosta vize! Do sta vize! Do SAD vize! Do SAD-a. WizzAir. Pariz Dakar Oliver Mlakar. Parizer.

Kako to obično bude parizer nije bio ni za pse a kamoli za ljude ali na ovom delu pruge, dozvoljeno je okaditi kupet. Na ovom delu trase mislim da sam već izašao do terase, dok dobri moj Stanoje, Vidoje, Radoje, epsko trostruko ponavljanje, ( done./ ) nije izvadio prase, iz mantije. Kraj partije. Kralj partije. Kralj pati. Yeah. Sveta knjiga je sveta knjižica. Pop. Kec. Pub. Rame rame kuk. Ne to! Oko za oko zub za zub. Pa na Youtube.

U hodniku vagona je pak mirisalo kao da se neko posrao u hodniku vagona. I popišao preko govneta u obliku krsta. Krenuo sam prema kraju vagona gde se obično nalazio jedan WC očekujući otvorena vrata; i oca Teodora, brata Dragoslavljevog, kako na sahranu svoga brata ide on, sa namerom da ih zatvorim. Međutim kad ono a ja tamo, sarage ovog vagona sadrže pretpostavku ili tačnije pet postavku (pet unfriendly da ne budemo pizde i licimuri) petting WC-a. Slobodan Samarkand prevod: za vatanje vodenih ormara (or not Mara, question is now? Pljeskavica ili fiskalni račun?). Izađimo iz ormara braćo, nariče ćoravi gusar-guslar uz, naravno, gusle.

Mislim se sve ovo mi se predviđa od mirisa parizera i slepo verujem da ću se vaspostaviti natrag čim Miomirin miris izvetriti, čim se olfaktorne ćelije zadovolje i isprazne svoje električne potencijale. I pored toga ne mogah da ne provirim, ispod Milomire, kada sam već platio Magna kartu. Sveta. Marović. Germanijus Mercator. Idea. Temerinski put 22. Kvaka. Špijunka. Peep show služi da se u nj (ostaviti samo slovo nj uvek me je uzbuđivalo više nego voajerizam, kubizam i amaterizam zajedno) proviri te krenuh descedentno.

Dekadentni dekica u WC5, pankerica kao MC5, kreše decenijama mlađu decu. Umire do kraja .gifa, sigurica.

U četvorci klasična četvorka POV DP & BJ + snimatelj.

U trojci L Word.

U dvojci dva tipa.

U kecu isti onakav tatabrada kao iz prvog pasusa pokušava da razdeviči još barem dva mlada anusa... Da ne ponavljam više biće mi dosadno. Oprem dobro, ruke u fontani koja glagolja u krugu dvojke vagonske sarage i vratim se u uski prolaz. Duh Gene Hackmana iz Francuske veze me dočeka pijan kao plot i zaplet radnje istovremeno i vanvremen

ski skokovi za Božić, Pera Insbruk, Obersdorf Garmiš, i Parten-Kirhen. I onaj četvrti.

Zato:

Igrajmo taj tango smrti kao nekada pre... Neka se sve zavrti samo ne zaboravi me...

Da li treba podsetnik da u kecu tatabrada trti... Ne treba? Fair enough.

Hodam sada pored kupea na kojima su spuštene zavese. Predstava stvarnosti, iza kulisa nečujno trule kosti. Kosna srž poludi. Pojede sve krvne pločice. Na noktima izbiju ovčice. To je samo vazduh, nesreće! Crne misli: leukemija ili Elvis Prisli. Krećemo se iako smo se stisli. Kao musculus sfinkter ani. Anus domini. Duplo golo. Telo pored puta. Ograničenje. Terasa u podrumu. Um u Rumu. Preko Venca. Ud u Budbu. Budvu. Kumu u Inđiju. Roze u Indiju. Koze u Indiru. Proždrato!

Na drugom kraju vagona ovog Balkan Sexpresa (Ivane Ico javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla... daj pokreni taj rajsferšlus u mojoj bravi iz plave Fante se pojavi, dodaj svetu malo droge i obrij noge) (i ruke), lepo se vidi kroz otvorene granice, da ova jednoobrazna kompozicija, dvotaktna (vlas'/mas') kao kosilica za travu, tja, šta ste očekivali, nema lokomotivu. Vagon na groblju vagona okružen rasadnikom breza, đubrenih ljudskim pepelom, drvećem koje je sadio čovek koji je sadio drveće i sibirskim berberinom, čeka svoje brusilice. Brus u lice. I prestoni Kru

ševac. Kakav besprizorluk. Kuk glava kuk... Opet isto, prekini! Taj opusteli prenakrcani vagon dakle, povremeno biva poplavljen ili poplavi od muke kao Plavi voz odmah do. Stvori se mala bara sa puno krokodila. Grobna idila. Ko ima sreće brisne preko bare. Za pare.

Stanica na kojoj se stoji već duže vreme nije upisana na mapi. Obični srećni smrtnici silaze samo nesrećnici se penju. Svi zajedno, a ima nas manje nego, već sam to napisao negde, mašemo, mi na našem, oni na afričkom/blisko-istočnom. Mi njima, oni nama. Oni dođu i prođu. Mi ostanemo, mašemo nama. Brinemo da nas ne zaborave iako znamo da je zaborav legitiman i logičan i bilo šta treće na L, zbog epa, izbor. L Wordz. Leave. Left. Left.

Preko pruge i preko trake auto-puta, nedovršene, mami livada. Trava je kanda zelenija preko. Na početku livade pak groblje korenja. Neki doktor to pali brenerom. Pustiš ti koren ali te iskorene. Iseku ti trup. Izvade te iz zemlje. Vratiš se u zemlju? Ha, ne vratiš se nikada. Nedaleko od doktora holštajn-frizijka pase. Ah ta Holandija. Ah taj Ahsterdam. Dve od četiri sise ogromnog vimena vuku joj se po zemlji. Mleko kaplje u blato. Mlečni put se stidljivo obznani. Zagledam se u zvezde (daleke su i jecaju) i zavrtim se.

U trenu izgubim se.

Izgubim sve.

Izgubim svest.