ŽUTA OSA (2/24)

Milan se probudio pre alarma/radija koji će za koji minut da zasvira sa zvučnika iznad kreveta kao kakav kuhinjski brass band. Zurio je u kvaku i podešavao svoj okulomotorni aparat, zoom in, zoom out. Kada je postao zadovoljan svojom optičkom moći upotrebi istu da locira cipele. Brže bolje skoči po njih jer ako stigne da izađe pre muzike veće su šanse da red pred toaletom bude manji. Hitro dohvati kvaku koju je do malopre nišanio i izađe u iznenađujuće praznjikav prostor. Vrati se korak dva po neseser sa toaletnim priborom i izleti u hodnik. Pred toaletom je bio samo jedan sveti otac koji je neočekivano brzo svršio. On uđe i zaključa vrata za sobom. Pusti vodu i uključi svetlo iznad ogledala koje jedva da je dobacivalo do 2000K pa je sve odjednom postalo žuto, dosadno i isprano. Njegovo lice, koje je počeo da razgleda, ne samo da je ostarilo od kada se obreo ovde, nego se i oteglo, izgubilo na aktuelnosti kao suši i avokado ili trap music i autotune ili roze kravate i šarene čarape. Neke druge stvari i nekakva druga lica su postali trendy, ali sada da ga neko pita koje i kakva, ne bi znao da objasni. Tako je ovo mesto delovalo na njega. Čekao je koji minut ne bi li mu se javilo, slučajno, ali pošto je i dalje stajao bez ideje, izađe iz sopstvene stupice, na brzinu opra zube i lice, spakova se i pođe nazad kod sebe.

            - Dobro jutro Milane, jabuko sa grane, granje, imaš li granje? – iznenadi Petar.

            - Gde si Petre jebivetre, jedini u vasioni koji hrče i prdi u isto vreme – odgovori Milan - nema granja, ali sam nabavio u menjaži sa doktorom Šapićem kilo Žute ose, mogli bismo da nazdravimo – i uze zdepaste kafanske čaše, one od dva deci i sipa po više od pola sebi i cimeru.

            - Doktor uvek ima Osicu, to je takav zicer – dobaci Petar.

            - Zdravlje na usta ulazi, a sad… - prekinu ga Petar da bi sam dovršio njima poznatu krilaticu.

            - …gde su vam usta, to je manje važno.

            - Tako je dragi kolega, ko se davi u govnima do guše, nek sačeka još malo, plima samo što nije.

            - Ionako je za sve kriv Mesec.

            - Mesec definitivno, samo koji dragi kolega, koji mesec krivite za sopstveni a i kolektivni krah?

            - O tome bi se dalo porazmisliti, moj Milane, možda je u pitanju neki Saturnov mesec?

            - Saturn my ass, možda su krive Saturn bojice, možda smo se bojili*previše. Možda su krive Nindža kornjače i njihovi pravni i ekonomski konsultanti Nindža kofernjače, Šreder, Gerhard delimično, i mozak operacije, na mozgovima, the one and only Krang himself. A možda je kriv mesec mart – zaključi ozlojeđeno Milan.

            Nastade tišina koja ih podseti da imaju rakiju u rukama i nalik na sinhro skakače u bazen iskapiše šljivovicu, kao da je voda, kao da nema 45% alkohola.

*namerno krivozbori mešajući glagole bojiti i bojati se